Darwin od danas i na vashem forumu

[HLEBmaster]

Evolucionistička teorija je samo teorija i kao svaka teorija treba da bude podložna kritikama, anlizama i promenama usled svetla novih naučnih činjenica.

Baš me živo interesuje koliko si ti uopšte upoznat sa teorijom stvaranja. I koliko poznaješ nauku uopšte. Da li si izučavao termodinamiku ikada. Neverovatna nauka koja ide u prilog konceptu stvaranja. Pogotovo osnovni principi tj zakoni termodinamike.

Mozda, ali nije ni relevantna za temu. Mogao bi isto tako da me pitash da li sam upoznat sa tehnologijom pravljenja recimo boja i lakova ili piva ili bilo chega drugog pa onda reci da ona ide u prilog tvojoj teoriji zato shto ti se svidja. Mislim da sam gore naglasio da je diskutabilno kako je nastala prva iskra zivota .. da li nekom ili nechijom voljom i "smisslenim" delovanjem, to niko ne moze nepobitno dokazati za sada.. Ali ono shto kreacionisti pobijaju je evolucija zivota nakon toga. Pronalaze se tzv "dokazi" i nedostatci u evolutivnim lancima vrsta na zemlji pa se time osporava celokupna teorija. Ono shto ja osporavam je kreacionistichka teorija po kojoj je sve nastalo onako kako je u bibliji napisano.

Prvi zakon termodinamike nam govori da ukoliko se vrši neka fizička promena stanja radne materije, uvek se jedan deo dovedene količine toplote troši na promenu pojedinih energija radne materije: unutrašnje, kinetičke, potencijalne, magnetne i dr., a drugi na vršenje mehaničkog rada.
Odnosno da ukupna količina energije ostaje konstantna. Energija se nigde u univerzumu ne stvara, ona se samo menja!

Tachno -- videti temu -- da li je moguce u kosmosu?

Drugi zakon termodinamikenam određuje, preko porasta entropije izolovanog sistema, da li će se neka promena stanja uopšte vršiti, a ako se događa, onda određuje pravac odvijanja posmatrane promene stanja. Odnosno energija se menja kroz opadanje. Energija postaje teže dostupna za dalji rad.

Ok so?

Veoma zanimljivi zakoni koji su dokazani u praksi i dokazuju se svakodnevno samo je potrebno posmatrati sisteme oko nas. Za tehničke sisteme je ovo jasno kao dan, bez ulaganja energije (bilo za rad ili kroz održavanje) svaki tehnički sistem teži da propadne, nestane, teži haosu!
Sa druge strane biološki sistemi mogu da funkcionišu jedino ako im se neprestano daju određene količine enrgije, da li je to putem sunca ili preko hrane sada je nebitno. Taj drugi zakon koji govori o smanjenju enrgetskog nivoa nam neosporno potvrđuje da je negde morao da postoji početak jer u protivnom bi svet već bio mrtav.

Da? Whats your point? I sada se teoretishe o tome kako je i shta bio taj pochetak odakle dolazi energija koja je akumulirana u zvezdama itd itd kosmos se svakako hladi a energije prelazi u neki drugi oblik i to je to..

Dok prvi zakon nam govori da univerzum nije mogao da nastane sam od sebe, pošto nijedan od procesa ništa nestvara.

Drugi zakon mozda govori to ali ni jedna naucha teorija se ne protivi tome pa ni darvinova .. iako ona nema puno veze ..
Gde i kada je neko rekao da je kosmos nastao ni iz chega? Gde i kada je neko rekao da je zivot nastao ni iz chega?

U principu zakon promene je zakon opadanja, a ne rasta i stoga su zakoni termodinamike oštro suprostavljeni filozofiji evolucije.

Kakve to sad veze ima? Primenjujesh iste principe na zivu i nezivu prirodu? Svakako da zakoni fizike vaze i za jedno i za drugo ali "zakoni" biologije postoje od onog momenta kada nastaje zivot i primenjivi su samo na njega..a odredjuju izmedu ostalog odnos zzivota prema nezivoj prirodi..
Uzmimo najprostiji i najvidljiviji primer evolucije oko nas a to je evolucija i promena virusa i njihove mutacije u nekim sluchajevima munjevitom brzinom chak i za nashe vremenske pojmove. Zashto na njih ne mozemo primeniti principe koji vaze u zakonima termo dinamike .. ili bar ne onako kako ih ti tumachish? Umesto shto svake godine imamo manje ili vishe opasan, ali u svakom sluchaju novi soj gripa, zashto on ne deevoluira u neshto totalno benigno i samodegradirajuce? Zato shto je princip zivota odrzanje i shirenje i prilagodjavanje okolini , shto je sushtina evolucije, ali nije direktno jednako pricipu odrzanja energije. Jeste odrzanje ali jedan napredak ka josh boljem odrzanju. Neziva materija je logichno -mrtva - i podlozzna samo onim zakonima koje za nju vazze.

Evolucija je ipak samo teorija, a termodinamika praktično dokazana nauka. Ma dovoljno je samo pratiti procese u svemiru i sve je jasno!

Ovde cu se grohotom nasmejati? Trebalo bi da gledanjem u zvezde zakljuchim kako se razvija zivot ? To je bezmalo sumanuto.. Princip zivota je jedinstven u svemiru, vrlo jedinstvena pojava i ako bash hocesh jedina u chijoj je osnovi opstanak i shirenje samo po sebi.

A ima jedna nauka koja je posebno zanimljiva i koja takođe negira evolucioni koncept. To je statistika.

Da, reci shta te zanima?

Evolucionisti kažu da su najprostiji oblici života nastali stvaranjem aminokiselina koje su se kasnije poređale u lanac i tako obrazovale protein (belančevinu) i to sve igrom slučaja.

OK recimo

Najjednostavniji protein se sastoji od lanca koji ima otprilike 100 aminokiselina. Jedan jedini redosled daje život, sve ostale kombinacije to nisu u stanju. Šansa da se sto aminokoselina poređaju u optimalni redosled koji daje život je
1:100 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 (broj ima 158 nula inače ko ne veruje neka napravi proračuna na papiru).

Slazemo se .. i opet se vracamo na pochetak o pochetku.. Kolika je verovatnoca da neshto nastane sluchajno i koji koncept daje zivot.. Tu sad mozemo da nagadjamo i ti i ja shta je nemoguce. Beskrajno malim verovatnocama suprtotsatavlja bezgranichno velika mogucnost gledana kroz beskonachno veliko vreme, beskonachno velik prostor i beskonachno veliku kolichinu odgovarajuce materije ..

Ne moze se jdnostavno prenositi princip sa jedne stvari na drugu tek tako uz ma koliku primen matematike ako se pri to me ne mogu sagledati svi aspekti.
Ajmo jednu paralelu.Uzmimo zenonovu zavrzlamu oko strele koja nikad ne ce stici na cilj .. Uzmimo prostu matematiku i vidimo da deljenjem putanje na beskonachan broj polovina dobijamo beskonachno veliku putanju koju je nemoguce preci. Ako uzmemo samo tu putanju kao podatak i prorachun polovina putanje dobicemo isto tako ogromnu kolichinu nula od koje se vrti u glavi ali nishta necemo dokazati.. jer strela je pogodila cilj u medjuvrremenu.. Deshava se da nisu uzeti svi chinioci u obzir. Nije uzeto da se u odnosu na beskonachno malu tachku putanje strela krece beskonachno velikom brzinom i da je svaku narednu polovinu puta preshla duplo brzze nego prethodnu .. te dve velichine se jednostavno "potiru" i eto strele u guzici kakvog kauboja..

[HLEBmaster]

Sa druge strane astrofizičari pretpostavljaju da u univerzumu ne postoji više deset na sedamdesetdeveti od infinitezimalnih (beskrajno malih) "čestica" (broj je 1 sa 80 nula), a da starost univerzuma iznosi deset na osamnaesti sekundi (30 milijardi godina).
Pod pretpostavkom da svaka čestica može da učestvuje u hiljadu milijardi(deset na dvanaesti) različitih događaja svake sekunde (ovo je, naravno, nemoguće visoka brojka) onda je najveći mogući broj događaja koji su se dogodili u celom univerzumu tokom celokupnog njegovog postojanja samo: proizvod deset na dvanaesti i dest na osamdeseti i deset na osamnaesti je deset na stodeseti.

chek chek polako. Znachi prichamo o verovatnoci i mogucnostima. Uzecemo tvoje "podatke"
Znachi neki astrofizichari predpostavljaju broj od 10^29 kao broj chestica (X) .. to je 10^29 potencijalnih mogucnosti za zivot. Znachi potrebno je da neka od tih 10^29 nadje u lancu od sto chestica.. chiji je broj mogucih kombinacija 100 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000

Svaka od tih chestica ima 10^12 mogucnosti da uchestvuje u dogadjaju svake sekunde .. shto daje Y=10^29 * 10^12 realnih dogadjaja svake sekunde .. to je jako mnogo rekao bih .. i jako veeeeeliki broj mogucnosti
pomnozimo sa staroshcu univerzuma to je Y =10^18* 10^29 * 10^12 ..shto naravno povecava mogucosti ..


Sa svakim dodatnim mnozzenjem RASTE MOGUCNOST , a samim tim i verovatnoca da se neshto desi. Takodje verovatnoca da SVAKA chestica stvori zivot takodje je mala. Ali shansa da kosmos, kao skup chestica u nekoj jedinici vremena, iznedri datu kombinaciju raste...

I pored svega ostajem pri stavu da je zivot mogao nastati na ovaj ili onaj nachin, sluchajno ili namerno.... ali ono shto se desilo posle toga odnosno razvoj zivih bica do danas je nesumnjivo u samoj svojoj osnovi.

Zaključak je da se bilo koji događaj sa verovatnoćom manjom od deset na stodeseti ne može se odigrati. Njegova verovatnoća postaje nula, bar u nama poznatom univerzumu.
Dakle, navedeni primer od sto satojaka ima verovatnoću jednaku nuli. To se nikada nije moglo dogoditi slučajno. A većina naučnika danas smatra da da u univerzumu danas posroji deset na dvadesetijedan zvezda, tek sad se vidi kolika je velika brojka od deset na stopedesetisedam (verovatnoća formiranja najjednostavnijeg proteina).

Ovo što sam naveo su naušni dokazi koji pokazuju apsurdnost teorije evolucije, kao nečeg sasvim neodrživog (sa naučne tačke gledišta, druga je stvar politička priroda nastojanja da se ova teorija proglasi jedinom, validnom i čak je zabranjeno uopšte dovoditi je u pitanje jer je postala ideologija!!!).

Naravno da ni jedna ideologija nije dobr, svaka dogma je glupost u korenu. Zato je "moj" Darvinizzam samo podrzavanje jedne TEORIJE. A teorija je neshto shto se postavi na osnovu posmatranja i logicnog rasudjivanja pa se posle obara menja i unapredjuje na osnovu jachih dokaza.


Shto se mene tiche Darwinova teorija je nepobitna od onog momenta kada je zivot nastao, a onime pre toga bave se neke druge teorije i nauke..

[Panta Ray]

Ako je tebi jedini argument zenonov paradoks, koji u stvari i ima rešenje, onda nema šta da pričamo. Statistički pristup koji sam koristio je u potpunosti neoboriv. Za termodinamiku si me skroz razočarao, uopšte nesvataš koliko je to važna nauka, ima čak naučnika i profesora koji smatraju da treba da se izučava i pre fizike. A možda bi trebao da počneš da je malo izučavaš jer očito ne znaš ništa o njoj po tvojim komentarima se vidi. A o mutacijama možemo da govorimo.

[HLEBmaster]

Ako je tebi jedini argument zenonov paradoks, koji u stvari i ima rešenje, onda nema šta da pričamo.

Ne chudi me shto si to shvatio kao moj argument poshto i se i ovako hvatash za nepovezane stvari. Uzeo sam zenona samo kao paralelu da se prosta matematika i neshto shto zvuchi kao logika ne mogu tek tako primenjivati.

Statistički pristup koji sam koristio je u potpunosti neoboriv.

Wow, a ja se ubih od obaranja? Smatrash da greshim zato shto ne prihvatam 100 % te prorachune zdravo za gotovo? Ko se ovde drzzi dogme ja ili ti? Gde pishe da ti neki nauchnici dobro predpostavljaju? tamo gde pishe da neki drugi nauchnici loshe pretpostavljaju? Slazem se da statistika govori jedno o mogucnosti nastanka zivota ali voleo bih da barem prochitash ono shto napishem.Dakle diskutabilan je nachin nastanka i o tome moze da se vergla i vergla .. i opet da se svako drzi svojih uverenja ako smo skuchenih pogleda i shvatanja.

Za termodinamiku si me skroz razočarao, uopšte nesvataš koliko je to važna nauka, ima čak naučnika i profesora koji smatraju da treba da se izučava i pre fizike.

SVatam, sVatam.. Bash mi je zao, gledacu da svoje sagovornike ubuduce ocharavam, narochito one sa kojima se ne slazzem. Znash, mene inache odushevljava i ocharava svako ko misli da je iluminated. Jako bih voleo da i sam odajem taj utisak i ako eto nisam.
Ja sam apsolutno ocharan termodinamikom i koliko je ona bitna za nevezane stvari. Isto tako sam ocharan nauchnicima i fizicharima koji su prorachunali postojanje boga.

A možda bi trebao da počneš da je malo izučavaš jer očito ne znaš ništa o njoj po tvojim komentarima se vidi. A o mutacijama možemo da govorimo.

Vazi. A kad je nauchim, jel cu onda biti mnogo pametan? Mozda me onda prime u neku sektu koja ima slichne stavove kao ti .. ili mozda bash odem u judaizam
http://www.simpletoremember.com/vita...y-accident.htm

Mozda islam:

http://www.creationofuniverse.com/

( i zanimljive pouke tipa :"We placed firmly embedded mountains on the earth, so it would not move under them…" (The Qur'an, 21:31)

As we have noticed, it is stated in the verse that mountains have the function of preventing shocks in the Earth.)


mozda ovoj sekti ili shta god da je:

http://www.harunyahya.com/



Mozda pristanem da razgovaramo o budalashtinama tipa- kako je jedan kompleksan organ, kao shto je mozak mogao da nastane sluchajno..


Hocu da kazem samo da si se "primio" loshe logike. Kontrirajuci nechemu shto ti smatrash dogmom drzzish se nechega shto je naizgled uverljivo, a shto neko drugi servira kao dogmu.
Teorija o nastanku kosmosa ima mnogo. Koliko ja vidim, svako ko sebe smatra iole modernim nauchnikom, ne iskljuchuje nishta 100 % ali se i ne drzzi nicheg 100%. U nekim "raspravama" dolazi se do zakljuchka da je svemir bash onakav kakav je potreban da bi se razvio zzivot te da je i to dokaz postojanja namere , pa nas to vracha na prichu o bari koja bi, kada bi umela da misli doshla do zakljuchka kako je ruupa ispod nje bash fino napravljena taman po njenoj meri. Opet ima i razmishljanja po kojima je moguce da su prvi sekundi nastanka iznedrili vishetruke unicverzume te da je ovaj nash samo jedan od onih u kojima je su sve vrednosti bash onakve kakve su potrebne za zzivot... Namera ili ne i dalje nishta ne tvrdim

Mislim samo da je istina mnogo veca od onog shto oboje tvrdimo i znamo .. Vracam se opet na prichu o slepcima koji opisuju slona svako na svoj nachin..svako kroz svoje predhodno iskustvo -znanje- ubedjenja- vidi i stiche predstavu o svetu..

Cifre statistike su vrtoglave i lako je ostaviti ljude textless, jer broj 10^nti je neshto ochigledno vidljivo i na prvi pogled nesagledivo. Tako da je lako ljudima to prezentovati i servirati te ljudima manipulisati onako kako to sekte rade. Medjutim ako se latimo ozbiljnije nauke makar i to gledano kroz relativno "popularnu" nauku kao shto je to na primer u ovom chlanku

http://physicsweb.org/articles/world/14/10/3

shvaticemo pravu komplikovanost i tezinu dolaska do zakljuchaka. Prosechan "chitalac" che pocheti da zeva i verovatno ce se pokajati shto je i pocheo da chita .. kako li ce sve to preprichavati i biti pametan kad nishta ne konta? Zato tu imamo termodinamiku i tri statistichka prorachuna . .easy to buy easy to sell .

Ja sam pre sklon da, kao laik, prihvatim pogreshne zakljuchke nekog ko poznaje fiziku, nuklearnu fiziku,hemiju, astrofiziku, astronomiju, a povrh svega kvantnu fiziku koji do zakljuchaka izmedju ostalog dolazi i razmenjujuci znanje sa drugim nauchnicim svih vrsta, i koji kaze da mozda i nije sve tako kako on predpostavlja.. nego statisticharu sa znanjem termodinamike koji tvrdi da je upoznao boga.


PS: Termodinamika rules .. Hallelujah..

[gogothegreat]

Za termodinamiku si me skroz razočarao, uopšte nesvataš koliko je to važna nauka, ima čak naučnika i profesora koji smatraju da treba da se izučava i pre fizike.

Termodinamika je zaista predivna nauka, ali po svim karakteristikama predstavlja sastavni deo fizike, te stoga citirana rečenica nema nikakvog smisla.
Nadalje, začuđujuća je drskost kreacionista-dogmatičara, koji ne prezaju čak ni od toga da dostignuća jedne takve nauke (do kojih, uostalom, ljudi ne bi nikada ni došli da su slepo verovali u teoriju božanskog stvaranja sveta za šest dana) zloupotrebe radi promovisanja svojih dogmatskih uverenja.
Drugi princip termodinamike, jednostavno, kaže da: u bilo kom zatvorenom sistemu (dakle, bez dovođenja energije sa strane) entropija (koju možemo shvatiti kao meru nereda, haotičnosti, neuređenosti) može samo da raste, a nikako da opada. Teorija ide čak dotle da se na osnovu ovog principa određuje smer strele vremena, odnosno da vreme uvek teče u smeru povećanja entropije u Svemiru. Dakle, ako ne bude nekih neočekivanih događaja kosmičkih dimenzija i ako su tačni neki proračuni vezani za veličinu i ukupan broj čestica u Kosmosu, možemo očekivati da će Svemir, u dalekoj budućnosti, doći u stanje maksimalne entropije, kada će sve čestice prestati da se kreću i ukupna temperatura (kao mera unutrašnje energije sistema) dostići nivo apsolutne, Kelvinove nule (-273, 3 stepena Celzijusa, ili tako nekako).

U tome se dakle, potpuno slažemo i drago mi je da je božanska lepota ovog naučnog principa uspela da očara i jednog nabeđenog kreacionistu.

Ono što me čudi jeste: kako se ovaj princip može upotrebiti kao dokaz teorije božanskog stvaranja?! Pa zar God Almighty, svemogući Tvorac, ne bi svet napravio takvim da entropija bude, u najmanju ruku, konstantna. Ako je, nakon napornog šestodnevnog stvaranja Sveta, kada je sedmog dana malo prilegao da se odmori, rekao: "Ovo što napravih je dobro" (ili tako nekako), kako to da se Njegova tvorevina polako ali neumitno raspada.

Da sam ja nedajbože Bog i da stvaram svoje životno delo, svakako bih se potrudio da predupredim svaku mogućnost njegove degradacije u budućnosti, time što bih sve biljne i životinjske vrste učinio savršenim, što bih čoveku ukinuo slobodnu volju i entropiju učinio konstantnom veličinom, poput brzine svetlosti u vakuumu.

A šta u stvarnosti imamo? Izumiranje mamuta, sabljastih tigrova, dinosaurusa - koji nisu uspeli da se prilagode promenama u životnoj sredini; čovek je u poslednjem stoleću par puta došao samo na korak od potpune destrukcije planete na kojoj živi; entropija, to jest nered, se u Kosmosu stalno povećava!

Znam, sada ćeš ti početi ovde da prosipaš teoriju kako će entropija u kosmosu dostići kritičnu maksimalnu vrednost upravo Sudnjeg Dana, kada će nas Svevišnji sve ponovo vaskrsnuti i okrenuti strelu vremena u suprotnu stranu, nakon čega ćemo svi doveka živeti u sreći i blagostanju.

Kamo sreće da je tako, ali zaista ne postoji nijedan pouzdan niti ponovljiv dokaz teorije božanskog stvaranja, za razliku od teorije evolucije koja obiluje dokazima na sve strane.

Da ne davim - uzmi samo primer faune Australije, koja je, usled razdvajanja tektonskih ploča, ostala dugo izolovana od ostatka kopna. Sigurno znaš da tamo postoje životinjske vrste koje nećeš naći ni na jednom drugom kontinentu, što je neoboriv i pouzdan dokaz da zakoni evolucije, ukoliko na raspolaganju imaju dovoljno vremena (a očito je da su ga imali), mogu oblike života razvijati u sasvim drugačijem pravcu od onoga na koji smo navikli u svom neposrednom okruženju. Zamisli samo kako tek izgleda život na nekoj drugoj planeti! Ah da, ti kao kreacionista verovatno smatraš da je Bog stvorio život samo na planeti Zemlji, oko koje se, u koncentričnim providnim sferama, kreću oblaci, planete, zvezde...

Btw: Reci mi, molim te, kako to da jedan kreacionista odabere nick (uzgred, pogrešno napisan) koji se može uzeti kao jedan od postulata teorije evolucije.

Panta rei = sve teče, sve se menja, još je davno rekao premudri Heraklit!

[HLEBmaster]

Antidarvinističko ludilo u Americi

Judeo-hrišćanski fundamentalizam
Nesumnjivo da mi danas živimo u svetu u kome vojno, politički i ideološki dominira Amerika. Pre svega zato što Amerika poseduje najveću i tehnološki najopremljeniju vojnu silu. Zatim zato što spada među ekonomski najrazvijenije zemlje u svetu. I konačno zato što su savremeni Amerikanci, bar kada su u svojoj rođenoj kući, istorijski osvedočeni zagovornici demokratije i zastupnici ideja individualnih sloboda i prava. Međutim, pitanje je da li američko društvo baš u svemu, a imajući u vidu pre svega nauku, poseduje kvalitete koji ga kvalifikuju da može igrati ulogu avangarde modernog sveta? Što se nauke tiče, lično smatram da ne može, a evo zašto.

Nesumnjivo je da Darvinova teorija evolucije predstavlja jedno od za čitavo čovečanstvo najznačajnijih naučnih otkrića, ako ne i najznačajnije. Najznačajnije zato što je to otkriće odigralo ulogu kritične prekretnice koja je nauke o životu i živim bićima uključujući i čoveka, podelila na one religijskim predrasudama osakaćene i zaslepljene, primitivne i reakcionarne, pre-darvinovske, i na one moderne, od religijskih zabluda očišćene, prosvećene i napredne, posle-darvinovske. Stoga i nije čudo što je Darvinova teorija od samog početka izazivala bes popova i bila od svih crkava osporavana, napadana, ismejavana i proganjana kao navodno satanska i bezbožnička. Danas međutim svim obrazovanim ljudima je jasno da bez Darvinovog učenja, pre svega zbog toga što je podstaklo stvarno naučni način sagledavanja sveta u kome živimo, ne bi bilo onih spektakularnih dostignuća u modernoj biologiji, genetici, molekularnoj biologiji, i u molekularnoj medicini, čiji smo gotovo svakodnevno svedoci. Stoga danas u svakoj modernoj evropskoj demokratskoj zemlji građani mogu bez ikakvog stida, straha od božanske kazne ili kompromisa da upoznaju i prihvate Darvinovo učenje i sve njegove konsekvence za nauke o životu. I deca u osnovnim školama ovih naprednih zemalja najčešće o njima uče.
Za razliku od toga, međutim, u današnjoj Americi za upoznavanje, prihvatanje i zastupanje ideja darvinizma potrebna je poprilična lična hrabrost, što je za vreme u kome živimo krajnje paradoksalno.

Lična hrabrost je potrebna pre svega zato što se u savremenoj Americi u poslednje vreme silovito, kao nekakav cunami, širi talas agresivnog antinaučnog judeo-hrišćanskog fundamentalizma. To je dovelo do toga da samo jedan od četiri Amerikanca danas veruje da su život i raznovrsna živa bića na našoj planeti nastali evolucijom i prirodnom selekcijom. Drugim rečima, ogromna većina - oko 225 miliona - Amerikanaca danas ne prihvata istinu koju je Darvin otkrio još pre 150 godina. Štaviše, samo malo manje od polovine od 300 miliona Amerikanaca veruju da je Bog stvorio sva živa bića i da su ona kad ih je stvorio izgledala isto kao što i danas izgledaju. A stvarao ih je, takođe veruju oni, u toku šest radnih dana dok se u nedelju odmarao od silna posla. Jer tako doslovno piše za večna vremena u Mojsijevoj Knjizi Postanja. Naravno da je to teško shvatiti, ali činjenica je da milioni Amerikanaca takođe veruju da je naša planeta stara jedva nekoliko hiljada godina, negde između najviše četiri i šest hiljada godina!

S druge strane, na stotine školskih odbora i čak zvaničnih prosvetnih institucija širom Amerike, pokrenuli su hajku na Darvina razašiljanjem antidarvinističkih poternica u kojima se veoma često lukavo podmeće pseudonaučni koncept tzv. "inteligentnog plana". Shodno tom konceptu, kompleksnost života na našoj planeti može se objasniti samo na osnovu postojanja nekakvog "vrhunskog bića" koje "kreira" živa bića na osnovu nekakvog "inteligentnog plana". Naravno da ovaj koncept nema nikakvu naučnu vrednost, ali će o tome, bar što se Amerike tiče, ipak zvanično odlučivati sud početkom naredne godine u Pensilvaniji.

Koncept "inteligentnog plana" pojavio se pre otprilike 15 godina i od tada predstavlja strategiju izbora za nove generacije tradicionalnih biblijskih propovednika širom Amerike. Koncept začuđujuće lako i široko prihvaćaju po pravilu manjkavo obrazovani Amerikanci, a takođe je prodro i u mnoge sfere američkog javnog života. Svesrdno ga je lično podržao i blagoslovio čak i sam Džordž Buš tokom svoje izborne kampanje za predsednika Amerike 1999. godine. U jednom intervjuu između ostalog tada je Buš svojim glasačima poručio: "Verujem da je Bog stvorio svet. I mislim da ćemo sve više i više pronalaziti kako se to stvarno dogodilo".

Opasno ludilo judeo-hrišćanskog fundamentalizma u današnjoj Americi ogleda se i u velikom broju i velikoj raznovrsnosti religioznih knjiga izloženih na policama gotovo svih velikih knjižara. U njima se po pravilu može naći na desetine metara različitih izdanja Biblija i Judaika, i na desetine kilograma debelih tomova knjiga o mormonima. Međutim, posebno su za zdrav razum opasne brojne knjige religiozne pseudonauke, počev od kosmologije i atomske fizike do biologije i psihologije u kojima se navodno dokazuje "kolaps darvinizma i pobeda kreacionista", a da mnogobrojne knjige religiozne naučne fantastike sa anđelima koji rukuju atomskim oružjem, i ne pominjemo.

S obzirom na to da je počev od Drugog svetskog rata do danas, američka nauka bujala i da je postigla zadivljujuće rezultate nagrađene mnogobrojnim Nobelovim nagradama, dosta je teško razumeti i objasniti otkud ovo kolektivno antinaučno ludilo. Jedan od uzroka je svakako manjkavo opšte obrazovanje koje Amerikanci, dobrim delom i zbog neposrednog i značajnog mešanja raznih crkava u vaspitanje mladih, dobijaju. Drugi uzrok može biti uverenje mnogih Amerikanaca da im je država posebnih kvaliteta i da se po tome razlikuje od svih ostalih država u svetu, što uzimaju kao potvrdu svoje božanske misije da retoričku duhovnost stave ispred objektivne nauke. I konačno, sadašnje antidarvinističko ludilo u Americi može predstavljati neku vrstu bežanja od realnosti, nekakav revolt protiv sopstvene nemoći da se uhvate u koštac s mnogobrojnim problemima s kojima se susrećemo u modernom svetu. Međutim, bez obzira na uzroke, antinaučno ludilo koje u Americi trenutno dominira diskvalifikuje zasad američko društvo da odigra ulogu avangarde u nauci u modernom svetu.

Miroslav Mirko Simić

Autor je imunolog, profesor BU i član SANU, živi u Velikoj Britaniji

http://danas.co.yu/20051217/vikend4.html#2

[HLEBmaster]

Piše: Aleksej Tarasjev

Da li se
treba
stideti
Darvina?

Očekivani epilog je već tu. Posle burne reakcije ogromnog dela javnosti povodom odluke sada već bivše republičke ministarke za prosvetu i sport da se teorija evolucije izbaci iz plana i programa biologije u osnovnoj školi, Darvinov "Postanak vrsta" ponovo ima mesto koje mu pripada. Proterivanjem jedne od najsuverenijih naučnih teorija kroz čitavu istoriju nauke, nove generacije mladih ostale bi uskraćene za delo koje leži u samom temelju savremene evolucione biologije i čitavu biologiju čini teorijski dobro zasnovanom naukom. Zato u ovom broju donosimo tekst dr Alekseja Tarasjeva, naučnog saradnika na Odeljenju za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" u Beogradu i autora knjige "Biologija i kreacionizam", o značaju Darvinovog dela iz ugla savremene biološke nauke

U istoriji nauke malo je istraživača koji su, poput Čarlsa Darvina , svojim doprinosom potpuno izmenili čitavu naučnu oblast i čije delo ne prestaje da izaziva pažnju javnosti. Sve do pojave Darvina i njegove teorije, biologija je bila tek više ili manje razvijeni prirodopis. Važeća biološka teorija bio je kreacionizam (posebni nastanak i nepromenljivost vrsta) koju su zastupali vodeći naučnici onog vremena (Kivije, Agasi i drugi). Osnovni razlog za prihvatanje kreacionizma u tom periodu bio je takozvani argument na osnovu dizajna po kome prilagođenosti živih bića na sredinu koja ih okružuje i postojanje svrhovitosti, usmerenosti ka cilju u njihovoj građi i ponašanju (tj. postojanje teleologije) ukazuju na tvorca (dizajnera). Takođe se smatralo da bilo kakve promene u tim dobro organizovanim živim sistemima mogu biti samo štetne po njih.

I pre 1858. godine, kada su saopštenja Darvina i Volasa pročitana na sastanku Lineovskog društva u Londonu, bilo je prirodnjaka koji su zagovarali promenljivost vrsta i mogućnost transformacije jedne vrste u drugu. Te evolucione teorije nisu međutim ponudile adekvatan mehanizam za objašnjenje prilagođenosti i svrhovitosti i uglavnom su se zasnivale na shvatanju da svi "niži" oblici stalno evoluiraju u "više". Tek je u pome-nutim saopštenjima i u Darvinovom "Postanku vrsta" formulisana teorija evolucije putem prirodne selekcije koja objašnjava prila-gođenost organizama kao i postojanje svrsishodnosti u živom svetu. Darvin je, međutim, istovremeno odbacio i tipološki pristup u biologiji uvođenjem populacionog pristupa u kome međuindividualna varijabilnost predstavlja osnovnu realnost dok je tip (centralna tendencija) samo statistička apstrakcija. Prelaskom na populacioni način mišljenja, što mnogi biolozi smatraju najvažnijim Darvinovim doprinosom, bila je uklonjena teorijska prepreka za postepene promene jedne vrste u drugu. Darvinov istraživački program pokazao je drastično veću plodotvornost u odnosu na stari.

Postoji čitav niz fenomena koji se odlično uklapaju u koncept evolucije putem prirodne selekcije, a koji su neočekivani i neobjašnjivi sa pozicija starog pristupa. To su, na primer, nesavršene adaptacije ("loš dizajn"), specifičnosti biogeografskog rasporeda vrsta (objašnjive evolucionom i geološkom istorijom), sličnosti u morfološkoj građi, razvojnim stupnjevima i biohemijskim odlikama pojedinih taksona kao i postojanje prelaznih fosilnih oblika (što se može objasniti zajedničkim poreklom), postojanje velike genetičke varijabilnosti u okviru populacija i mnogi drugi.

Zahvaljujući Darvinu biologija je postala i teorijski zasnovana, koherentna nauka, koja je sa statičkog modela živog sveta prešla na analizu njegove dinamike i razvoja.

Prve polemike

Takva revolucija u biologiji nije naravno mogla proći bez reakcije kako naučne tako i šire javnosti. Već iz perioda neposredno nakon objavljivanja "Porekla vrsta" imamo dosta informacija o polemikama između zastupnika Darvinove teorije i predstavnika Anglikanske crkve. Međutim, ono što se manje zna jeste da su u to vreme profesori na Oksfordu i Kembridžu bili zaređeni sveštenici Anglikanske crkve - pa je i sva podrška koja je Darvinu stizala od kolega sa tih institucija bila takođe podrška dela krila Anglikanske crkve. Stoga je sve te polemike, umesto kao sukob nauke i religije, logičnije posmatrati kao normalnu naučnu polemiku koju svaka nova teorija izaziva sa jedne strane, ali i kao polemiku u okviru Anglikanske crkve o značaju te teorije i njenim eventualnim efektima na crkveno učenje sa druge strane. Polemike su okončane u, za jednu novu teoriju, relativno kratkom roku i od tada za biologe kao i za većinu teologa raznih konfesija evolucija kao činjenica ne predstavlja problem.

Da pomenem kao primer "Bogoslovski rečnik" koji je objavljen početkom XX veka u Rusiji i u kome postoji odrednica "darvinizam" koja veoma pohvalno govori o Čarlsu Darvinu i ogromnom naučnom značaju njegovog dela. Poznati su i pozitivni stavovi Katoličke crkve prema evoluciji koje je i eksplicitno izrekao papa Jovan Pavle II obraćajući se 1996. godine Pontifikalnoj akademiji nauka. Zapravo, možemo reći da u okviru najvećih konfesija napadi na evoluciju dolaze kao posledica pojedinačnih stavova njihovih pripadnika i nigde ne predstavljaju zvaničan stav.

[HLEBmaster]

Prihvatanje postepenih promena kroz prirodnu selekciju kao naučnog modela

Šta se u nauci dešavalo sa Darvinovom teo-rijom? U vreme kada je ju je Darvin formulisao nisu bile poznate osnove nasleđivanja i međuindividualne varijabilnosti osobina. Mendelovi zakoni, koji su formulisani šest godina nakon objavljivanja "Porekla vrsta", nisu bili šire poznati ni prihvaćeni od strane drugih naučnika sve do 1900. godine. Na integraciju između evolucione teorije i nove nauke - genetike, čekalo se još par decenija. Te godine bile su obeležene neslaganjima između naučnika koji su se bavili proučava-njem kvantitativne varijabilnosti (tzv. "biometričara") i koji su prihvatali Darvinov model postepenih promena pod dejstvom prirodne selekcije i naučnika koji su se bavili kvalitativnim, diskretnim osobinama - tzv. "mendelista", među kojima je bilo onih koji nisu prihvatali postepenost evolucionih promena. Tek pojavom tzv. sintetičke teorije evolucije, u čijem oblikovanju je učestvovao niz istaknutih naučnika (Ronald Fišer, Džon Holdejn, Sjujel Rajt, Teodosijus Dobžanski i drugi), u biološkoj nauci su konačno odbače-ne druge teorije koje su, na primer, zagovarale ortogenetičku evoluciju (teorije da je evolucija usmerena i progresivna koje su bile popularne među paleontolozima), mutacionističku teoriju (shvatanje da se evolucija ne odvija gradualno nego u skokovima, što su zagova-rali neki od mendelista) ili neolamarkizam. Tokom druge polovine XX veka došlo je i do uključivanja koncepata iz ekologije i nove naučne oblasti - molekularne biologije u evolucionu teoriju, dok sadašnji razvoj prvenstveno odlikuje uključivanje složenih fenomena individualnog razvića u evoluciono-biološke modele.

Da li se savremeni biolozi slažu ili ne po pitanju Darvina i evolucije? Pre svega, u savremenoj biologiji termin "evolucija" može označavati same procese evolucionih prome-na (koji su činjenica), zatim teoriju evolucije koja proučava mehanizme tih promena i na kraju i filogeniju (tzv. "evolucionu istoriju"). Proces evolucionih promena nije u biologiji sporan još od XIX veka, a naučne polemike među biolozima koje se u okviru teorije evolucije vode o relativnom značaju i ulozi pojedinih mehanizama u procesu evolucije predstavljaju "normalno stanje" svake nauke. Tako je u drugoj polovini prošlog veka interesantan i nov istraživački problem u biologiji predstavljalo pitanje da li su za visok nivo unutarvrsne genetičke varijabilnosti u većoj meri odgovorni neki od oblika tzv. balansne selekcije ili je reč o efektima genetičke slučajnosti (tzv. genetičkog drifta) u situaciji u kojoj različite genetičke varijante imaju veoma sličnu uspešnost (adaptivnu vrednost). Odgovor na to pitanje može naravno biti različit u različitim konkretnim slučajevima. Jedno od pitanja koje je sada aktuelno u evolucionoj biologiji jeste i da li postojanje fenotipske plastičnosti (sposob-nosti genotipa da ima različit fenotip u različitim sredinama) usporava ili ubrzava evoluciju. Filogenija, s druge strane, rekonstruiše predačko-potomačke odnose između taksona kombinujući eksperimentalno utvrđene postavke teorije evolucije sa podacima o fosilinim ostacima, savremenim grupama i njihovom geografskom rasporedu. Tu takođe dolazi do polemika u svetlu novih otkrića, ali se one tiču validnosti određenog "scenarija" a ne evolucije kao procesa. Kao primer aktuelne polemike oko evolucione istorije naše vrste može se navesti dilema da li su sve savremene populacije Homo sapiens-a divergirle od afričkih populacija (što se često označava kao hipoteza "iz Afrike") ili su evoluirale iz populacija Homo erectus-a u različitim delovima sveta (tzv. multiregionalna hipoteza).

Osporavanja Darvina i njegovog dela, koja se danas mogu sresti u javnosti, isključivo dolaze od strane savremenih kreacionista. Začeci tog kreacionizma nalaze se u Americi s kraja XIX veka, u krilu tzv. fundamentalističkog pokreta u američkom protestanitzmu koji je naziv dobio po seriji zbornika koji su nosili naziv "Osnove" (Fundamentals) i nema sa kreacio-nizmom kao predarvinovskom biološkom teorijom zapravo nikave veze. Glavni razlog ideološkog otpora teoriji evolucije bili su veliki problemi u njenom usaglašavanju sa bukvalnim shvatanjem teksta Postanja. Fundamentalisti nisu prihvatali simbolično tumačenje pojedinih biblijskih tekstova i verovali su u posebno stvaranje svih vrsta. Završetak Prvog svetskog rata doveo je do radikalizacije zahteva i akcija fundamenta-lističkog pokreta na jugu Amerike kada se u mnogim državama takozvanog Bilble Belt-a uvode antievolucioni zakoni. To je kulminiralo 1925. u gradiću Dejton u Tenesiju na čuvenom "Majmunskom" ili "Skoupsovom" procesu - prvom procesu na kome je jedan učitelj optužen i osuđen za predavanje evolucione teorije. Međutim, krajem pede-setih vrši se radikalna reforma američkog naučnog i obrazovnog sistema, a šezdesetih na sudovima padaju antievolucioni zakoni.

U sasvim novom okruženju kreacionisti nisu mogli više računati na uspeh ukoliko se otvoreno suprotstave nauci i to sa pozivanjem na autoritet bukvalno shvaćenog biblijskog teksta. Stoga oni svoje stavove tek tada pokušavaju da proglase "alternativnim naučnim modelom". Ranih sedamdesetih pokušava se sa proturanjem teze o postojanju "dva modela: evolucionističkog i kreacioni-stičkog". Koncepcije savremenih kreacionista predstavljaju, za razliku od onih pre Darvina, ad hoc hipoteze koje imaju za cilj da religioznu dogmu, specifičnu za pojedine protestanske grupacije, prikažu kao validnu naučnu teoriju. Pokušaj da se takve funda-mentalističke doktrine uvedu u školski program propada prvo pred sudom u Arkanzasu (1982) a zatim i pred Vrhovnim sudom SAD (1987) na osnovu amandmana o odvojenosti države i religije. Nakon neuspeha na ovom planu, tokom devedesetih glavni pritisak američkih fundamentalista biva usmeren na školske odbore i nastavnike pri čemu sve više za označavanje svojih koncepcija koriste termin "inteligentni dizajn".

Značaj Darvinove teorije

Ogroman značaj Darvinovog dela se dakle danas osporava samo sa fundamentalističkih pozicija. Takve pozicije zauzimaju samo oni koji ne prihvataju da se u naučnom obja-šnjenju sveta oko sebe možemo pozivati samo na prirodne pojave i procese (metodološki naturalizam) što je u biologiji na pitanja prilagođenosti i svrsishodnosti živih orga-nizama prvi uspešno primenio upravo Darvin. O tome da je "Darvinova teorija odbačena" i da "mnogi biolozi odbacuju darvinizam" govore danas samo oni koji ne shvataju da se u nauci novi pravci dalje razvijaju i ne predstavljaju dogmu već dinamične naučne oblasti, pa nazivi koji uključuju imena istraživača imaju samo istorijski značaj. Darvinovo delo leži u samom temelju savremene evolucione biologije - oblasti koja nam ne samo daje odgovore na pitanja "zašto" (ili "kako je nešto nastalo") i čini celu biologiju teorijski dobro zasnovanom naukom, već bez koje ne bi bila moguća ni savremena medicina (npr. problem evolucije rezistentnosti na antibiotike kod bolničkih sojeva bakterija), savremena poljoprivreda (npr. problem evolucije rezistentnosti na herbicide i pesticide) i čitav niz drugih oblasti primenjene biologije.
Zašto treba predavati (učiti) evoluciju

U svesti kvalifikovanih naučnika ne postoji ni trunka sumnje u naučnu zasnovanost evolucije. Zbog toga u naučnim krugovima više nema rasprave na tu temu. Eventualne rasprave odnose se na detalje a ne na samu ideju. Odnos nauke prema evoluciji u Sjedinjenim Američkim Državama (pominjan u sredstvima informisanja, najčešće pogrešno) bio je više puta u centru pažnje. Uvek je presuda, kako naučne javnosti, tako i sudskih organa, bila u korist učenja evolucije u javnim školama. Videti detaljnije na Internet stranici publikaciju Američke akademije nauka nastalu u jednoj od poslednjih epizoda: http://books.nap.edu/html/evolution98

Ukratko:

1. Nauka se bavi sistematskim, kontrolisanim, kritičkim ispitivanjem prirode s ciljem da objasni ono što je već viđeno i predvidi ono što još nije. To podrazumeva da u prirodi postoje pravilnosti koje mogu da se dokuče sistematskim ispitivanjima. Evolucija je samo jedna od takvih pravilnosti.

2. Najšire shvaćena, evolucija je ideja da kosmos ima istoriju, tj. da se odnosi u prirodi menjaju tokom vremena. Biološka evolucija je naučna teorija da sva živa bića imaju zajedničke pretke od kojih su se razvila (evoluirala) u raznim pravcima. Postoje brojne i saglasne činjenice u astronomiji, fizici, biohemiji, geologiji, biologiji i drugim naukama da je evolucija u prirodi univerzalna pojava. Dakle, evolucija je najopštiji naučni koncept.

3. Kreacionizam je doktrina (u
hrišćansku kulturu preneta doslovnim tumačenjem Biblije) da je Tvorac prirodu stvorio, u jednom momentu, u današnjem obliku. Objašnjenje prirodnih pojava zasnovano na mitovima, ličnim uverenjima, religiji, mistici, sujeverju ili autoritetu, može da bude lično korisno i socijalno prihvatljivo. Ono ne može da izdrži kritiku kojoj je podvrgnut i naučni pogled na svet, te ne može da se stavlja u istu ravan s naučnim objašnjenjem.

4. Prosperitet nacije zavisi od sposobnosti njenih građana da razumeju i da koriste znanja o okolnom svetu. Otuda država ima obavezu da pruži priliku građanima da se upoznaju s najvažnijim dostignućima nauke među koje sigurno spada i evolucija. Sticanje znanja o okolnom svetu je najsigurniji način za očuvanje lične slobode i sreće. Zato svaki pojedinac treba tu priliku i da iskoristi.

Slobodan Macura
Profesor fizičke hemije i biohemije
Dopisni član SANU

[HLEBmaster]

Darvin 20. veka

U četvrtak, 3. februara, preminuo je jedan od utemeljivača moderne teorije evolucije

NOVO: Mejr je pomogao da se nova otkrića biologa i genetičara uklope u Darvinovu teoriju

Raznolikost živog sveta je zapanjujuća. Ljudi su imenovali i opisali više od dva miliona životinjskih i biljnih vrsta, a još mnogo njih tek treba da se otkrije - prema nekim procenama, od 10 do 30 miliona vrsta. Nije samo broj impresivan, već i neverovatna raznolikost oblika, dimenzija i sposobnosti opstanka i u najsurovijim sredinama na našoj planeti: od bakterija prečnika hiljaditog dela milimetra, do moćnih kalifornijskih sekvoja, visokih do 100 metara i sa masom od više hiljada tona. Život je pronađen u vrelim izvorima sa temperaturama blizu 100 stepeni Celzijusa i na ledenim grebenima i u slanim jezercima Antartika na minus 23 stepena Celzijusa...

Danas preovladava mišljenje da su gotovo beskonačne varijacije živih oblika plod procesa evolucije. Prvi evolucionistički koncepti naziru se još u spisima iz antičke Grčke. Tako saznajemo da je Anaksimander smatrao da se životinje mogu transformisati iz jedne vrste u drugu, dok je Empedokle špekulisao da bi životinje mogle da budu sastavljene iz različitih kombinacija iskonskih delova.

Međutim, dalji razvoj misli o evoluciji u istoriji sprečila je sve uticajnija crkva. Neke nove ideje pojavile su se tek sredinom 16. veka, zahvaljujući, pre svega, razvoju naučnog načina gledanja na svet i uvođenja prakse eksperimentisanja. Jedinstvena teorija nije razvijena ni u 18. veku, poznatom kao doba prosvetljenja. Žorž-Luj Leklerk, jedan od najistaknutih prirodnjaka svog vremena, razmatrao je i, na kraju, odbacio mogućnost razvoja nekoliko vrsta od istog pretka.

Lekar Erazmo Darvin, deda Čarlsa Darvina, razmatrao je evoluciju u svojoj knjizi "Zoonomija", ali njegov rad nije proizveo nikakav uticaj na razvoj novih teorija. Švedski botaničar Karl Line osmislio je hijerarhijski sistem klasifikacije biljaka i životinja (i danas u upotrebi) i ukazao na sklonost vrsta ka mutaciji. Tek početkom 19. veka, francuski prirodnjak Žan-Batist Lamark predstavio je prvu jasnu teoriju evolucije. Iako je teorija bila predmet ismejavanja i potpuno odbačena u 20. veku, znatno je doprinela postepenom prihvatanju biološke evolucije i podstakla je dalji razvoj.

Karika koja nedostaje

EVOLUCIJA: Danas preovladava mišljenje da su gotovo beskonačne varijacije živih oblika plod procesa evolucije

Osnivač moderne teorije evolucije je Čarls Darvin. Prvi tiraž "Postanka vrsta" - Darvinovog najznačajnijeg dela i "knjige koja je šokirala svet " te 1859. godine, rasprodat je prvog dana, tako da se izdanje ponovilo već nakon mesec dana. Do 1872. godine Darvin je već objavio šest izdanja "Postanka vrsta". Uprkos početnom opiranju, u nekoliko narednih decenija većina biologa prihvatila je Darvinov osnovni argument: biljne i životinjske vrste se menjaju tokom vremena.

Darvin je evoluciju opisao kao kontinualnu, postepenu promenu. Koncept prirodnog odabiranja podrazumeva da se nasledne varijacije između jedinki javljaju u prirodi i da se neke varijacije pokazuju kao prednost nad drugim u određenim uslovima, tako da omogućavaju organizmu da za sobom ostavi više potomstva. Darvin, međutim, nije uspeo da objasni kako ove varijacije uopšte nastaju, ili se prenose, na potomstvo i naredne generacije.

Kariku koja nedostaje u Darvinovim argumentima obezbedila je 1866. godine Mendelova genetika. Gregor Mendel, češki kaluđer, oblikovao je, na osnovu zapažanja iz serije eksperimenata sa graškom u vrtu svog manastira, osnovne principe teorije nasleđa, koji su i danas aktuelni. Darvin, međutim, nije bio upoznat sa ovim otkrićima, jer su postala opšte poznata tek 1900. godine.

Hugo de Vrijes predložio je novu teoriju evolucije, poznatu kao "mutacionizam", koja je odbacivala prirodno odabiranje, te su joj se žestoko suprotstavili prirodnjaci. Dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, teoretičari Fišer i Haldejn iz Velike Britanije i Suel Rajt iz SAD, koristili su matematičke argumente da podrže prirodno odabiranje i doprinesu padu mutacionizma. Oni su istovremeno obezbedili teoretsku osnovu za integrisanje genetike i Darvinove teorije prirodnog odabiranja.
Napokon, 1937.godine, Teodosijus Dobzanski objavio je "Genetiku i postanak vrsta", u kojoj je predstavljena teorija koja je pružila osnov za razumevanje procesa genetičke promene u populacijama - plod kombinovanja Darvinovog prirodnog odabiranja i Mendelove genetike. Daljem razvoju teorije doprineli su mnogi biolozi, a naročito zoolog - Ernst Mejr.

[HLEBmaster]

Genetika i postanak vrsta

PRETEČA: "Ni Darvin ne bi dobio Nobelovu nagradu"

Mejr je rođen u Kemptenu, u Nemačkoj, 1904. godine. Godinu dana pre, braća Rajt ostvarila su prvi kontrolisani let sa jednom letelicom težom od vazduha, a godinu dana kasnije, Ajnštajn je objavio svoju teoriju relativnosti. Kao strastveni posmatrač ptica, Mejr je odlučio da postane zoolog. Doktorirao je u Berlinu 1926. godine.

Na Međunarodnom kongresu zoologa u Budimpešti 1927. godine, Mejr upoznaje bankara lorda Voltera Rotsčajlda, koji je posedovao privatni muzej u Hertfordšajru u Engleskoj. Rotsčajld je pripremao najveću zbirku ptica na svetu i predložio je Mejru posao prirodnjaka na Novoj Gvineji. U periodu 1928-29, Mejr je preduzeo više putovanja u šest neistraženih planinskih lanaca Nove Gvineje.

Godinu dana kasnije, predvodio je ekspediciju na Solomonska ostrva, koju je sponzorisao američki filantrop Heri Pajn Vitni. Ekspedicija je dala značajan doprinos biologiji i ispunila je salu Muzeja prirodne istorije u Njujorku. Ranih tridesetih godina prošlog veka, Mejr je proveo neko vreme kao kustos Rotsčajldove kolekcije u Engleskoj. Međutim, kad je bankar zapao u finansijsku krizu, 280.000 prepariranih ptica prodato je muzeju u Njujorku. Muzej je predstavljao Mejrovu bazu narednih 21 godinu.

Mejr je otkrio 26 novih vrsta ptica i 410 podvrsta - više nego bilo koji drugi sistematičar. Mejrov rani rad bio je rukovođen idejama koje je Dobzanski predstavio u "Genetici i postanku vrsta". Zajedno sa Džulijanom Hakslijem i Džordžom Gejlordom Simpsonom pomogao je da se nova otkrića biologa i genetičara uklope u Darvinovu teoriju.

Prvu samostalnu knjigu, objavljenu 1941. godine, Mejr je popratio predavanjima na američkim univerzitetima o procesu razvoja novih životinjskih vrsta kroz evoluciju. Predavanja su proširena u delo "Sistematika i postanak vrsta" iz 1942. godine, u kojem je izneo da se Darvinove ideje o prirodnom odabiranju mogu upotrebiti za objašnjavanje cele evolucije - ne samo promena biljaka i životinja tokom vremena, već i razloga iz kojih evoluiraju geni na molekularnom nivou.
Od 1953. do 1975. godine, Mejr je predavao na Harvardu kao profesor zoologije i rukovodio univerzitetskim Muzejem komparativne zoologije u periodu od 1961. do 1970. godine. Tokom svoje neverovatno produktivne karijere, Mejr je napisao ili uredio 20 knjiga i objavio preko 600 članaka. Nakon zvaničnog penzionisanja 1975. godine, objavio je više od 200 članaka - više nego većina naučnika tokom cele karijere. Primio je brojne nagrade, između ostalih, Nacionalnu medalju za nauku, Balzanovu nagradu i Međunarodnu nagradu.

Već vremešni Mejr jednom prilikom je prokomentarisao kako ni jednom istraživaču iz oblasti evolucijske biologije nije dodeljena Nobelova nagrada: "Ni Darvin je ne bi dobio".

Umro je 3. februara 2005. godine, kao stogodišnjak.

Oliver Terzić