Srpski naučnici u eksperimentu veka

[SQUAW]

Revolucionarni eksperiment simuliranja velikog praska u Evropskom institutu za nuklearna istraživanja (CERN) u Švajcarskoj startovaće 10. septembra, a prvi sudar čestica biće izveden do 21. oktobra u detektoru u čijoj su izgradnji učestvovali i srpski naučnici.

Jedan od dva točka od nerđajućeg čelika koji su napravljeni u fabrici ‘Lola’

Tom važnom događaju, koji predstavlja prekretnicu u istoriji nauke, prisustvovaće i dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku u Beogradu.

„Mnogo je naučnih tajni koje čekaju odgovore od ovog eksperimenta“ čiji je konačan cilj da objasni nastanak svemira, kaže za „Blic“ Popović, koji je bio deo tima od 20.000 naučnika iz celog sveta, od toga 7.000 fizičara angažovanih na 14-godišnjim pripremama eksperimenta veka i pravljenju Velikog hadronskog kolajdera (LHC).
„Nadamo se da ćemo konačno potvrditi postojanje Higsovog bozona, čestice koja eksperimentalno nikada nije registrovana, a objašnjava masu. Tu je i zagonetka materije i antimaterije i možda nekih novih tipova materije, pa pitanje šta se dešava sa tamnom materijom u svemiru i gde ona nestaje“, nabraja dr Popović i dodaje pitanje svih pitanja - da li će svemir nastaviti da se širi ili će početi da se hladi i skuplja.
„Moguća su i iznenađenja, a u tom slučaju, nauka će morati da preispita neke postulate i teorije“, napominje Popović, koji je poslednji put u julu bio u CERN-u.
Naš sagovornik napominje da će 4. oktobra u objektu smeštenom nadomak Ženeve, gde se sto metara ispod zemlje proteže tunel dug 27 kilometara, biti održana prezentacija detektora „Atlas“. Za tu gigantsku mašineriju Institut je uradio dva tzv. mala točka, dajući, srazmerno mogućnostima, svoj doprinos najvećem projektu u istoriji nauke.
„Otvorićemo i šampanjac“, uzbuđeno kaže Popović.
„Atlas“ je jedan od četiri detektora na kružnom tunelu kroz koji će se propustiti snopovi protona brzinom tek nešto manjom od brzine svetlosti i prvi u kojem će se dogoditi sudar.

Dr Dragan Popović (levo) sa direktorom Cerna Robertom Ajmarom

„Detektor na kojem je radilo 2.000 naučnika visok je 50 metara, kao desetospratnica, a dug 30 metara, dok su dva točka od nerđajućeg čelika napravljena u fabrici ‘Lola’, svaki prečnika devet metara i težine ‘tričavih’ 120 tona. U delovima je u Ženevu prevezen na osam kamiona i tamo sklopljen i spušten na svoje mesto krajem februara“, opisuje Popović i napominje da je u pravljenju drugog detektora, s oznakom CMS, učestvovao Institut Vinča.
Prema rečima direktora Instituta za fiziku, eksperiment će se odvijati u fazama, a planirano je da se maksimalna energija od 14 teravolti postigne iduće godine.
Projekat je do sada koštao osam milijardi dolara, a morao je da savlada brojne prepreke i to ne samo naučne. Za njega su vezane brojne priče i legende. Na primer, postoji mišljenje da bi u akceleratoru mogle da se pojave crne rupe koje bi uništile ne samo kolajder već i pola teritorije Francuske i Švajcarske. Kritičari kažu da bi i eventualna rupa, ma koliko mala i ma koliko kratko trajala, za par godina mogla da naraste i ugrozi opstanak čovečanstva. Nemački hemičar Oto Rosler izveo je čak proračun koji dokazuje takve apokaliptične tvrdnje.
„Moji propračuni pokazuju da je prilično verovatno da će ove male crne rupe opstati, eksponentno se uvećavati i pojesti planetu iznutra. Pozivam CERN da sazove konferenciju o bezbednosti i dokaže da grešim, ali oni to ne žele“, požalio se Rosler.
Sličnu parnicu pokrenuli su u martu pred Okružnom sudu u Honolulu Volter Vagner i Luis Sančo, takođe bez uspeha.
Naučnici CERN-a tvrde da je tako nešto u principu moguće, ali da bi te rupe postojale suviše kratko da bi nanele bilo kakvu štetu.
Svi proračuni naučnika CERN-a pokazuju da apsolutno nema opasnosti, kaže za „Blic“ dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku i objašnjava da je „fantastično mala verovatnoća“ da se crne rupe uopšte pojave. Ako tokom simuliranja situacije kakva je postojala milijarditi deo sekunde posle velikog praska crne rupe ipak nastanu, trajaće toliko kratko da će biti bezopasne, tvrdi naučnik i ponavlja da nema razloga za zabrinutost javnosti.

Kolajder u brojkama

- Veliki hadronski kolajder u CERN-u je instaliran u tunelu prečnika 27 kilometara, na dubini od 100 metara.
- U njemu će doći do direktnog sudara dva snopa čestica koje putuju kroz vakuum kao u svemiru.
- Svaki snop će se sastojati od skoro 3.000 manjih snopova od po 100 milijardi čestica.
- Kad dostignu maksimalnu brzinu, snopovi će se kretati kao automobil koji ide 1.600 km/h.
- Sudaranje snopova će se dešavati 40 miliona puta u sekundi.
- Snop će kružiti 10 sati i pri tom će prevaliti preko 10 milijardi kilometara, što bi im bilo dovoljno da stignu do Neptuna i nazad.
- 3.000 kilometara žica i vlakana će nositi informacije brzinom od 3.200 terabita godišnje, što je ravno kapacitetu od oko 3 milijarde knjiga.

Blic

[ser_gogsy]

Žao mi je.... ali nema ništa od toga....

Ti potrošeni novci mogli su biti uloženi u nešto korisnije, npr. u rešavanje pitanja gladnih i bolesnih !
Ili u obnavljanje kišnih šuma kojih je sve manje i manje na planeti...eh.....

[euridika]

Žao mi je.... ali nema ništa od toga....

Ti potrošeni novci mogli su biti uloženi u nešto korisnije, npr. u rešavanje pitanja gladnih i bolesnih !
Ili u obnavljanje kišnih šuma kojih je sve manje i manje na planeti...eh.....

Ma da, kada god nam nešto ne odgovara prizivamo gladne i bolesne. Koliko ih se često setimo ovako u našim malim životima?

I zašto to, što ćemo možda ući malo dublje i bliže ka saznanjima o nekim važnim pitanjima, znači da oštećujemo gladne i bolesne?

Ja sam ponosna na ove ljude i baš mi je super cela priča sa simulacijom velikog praska. Može da radi, može da ne radi, ali šta god da se desi, to nikada neće biti bačene pare, nešto će se iz toga sigurno naučiti, pa ćemo da idemo dalje sa tim što smo naučili.

[ser_gogsy]

Ma da, kada god nam nešto ne odgovara prizivamo gladne i bolesne. Koliko ih se često setimo ovako u našim malim životima?

Ne znam...reci ti meni

Ja sam ponosna na ove ljude i baš mi je super cela priča sa simulacijom velikog praska. Može da radi, može da ne radi, ali šta god da se desi, to nikada neće biti bačene pare, nešto će se iz toga sigurno naučiti, pa ćemo da idemo dalje sa tim što smo naučili.

Dali znaš šta su to "kišne šume" ?
Dali znaš koliko je još kišnih šuma ostalo na planeti ?
Dali znaš da se godišnje poseće, površina jedne floride, kišnih šuma ?
Dali znaš da s tim ostajemo bez kiseonika i da ćemo se ugušiti u ugljen dioksidu ?
Dali znaš koliko životinjskih vrsta godišnje izumire kao posledica ?
Dali znaš da je planeta izložena globalnom zagrevanju ?
Dali znaš šta se dešava sa severnim polom i kojom se brzinom otapa ?
Dali znaš koliko je planeta zagadjenija i prljavija od tehnološkog i industrijskog napretka ? I šta smo to naučili iz toga ? Kada je uništavamo i zagadjujemo sve više i više!
Dali znaš da ti isti naučnici predvidjaju još nekih 100 god. života na planeti?
I šta rade povodom toga ? Simuliraju veliki prasak hmm...igraju se malih Bogova....
Žao mi je , ali nema ništa od toga....samo zlo !

[euridika]

@ ser_gogsy

Nemam, nažalost, vremena da pojedinačno odgovaram na sva tvoja pitanja.

Opet svoju tezu braniš argumentima koji nemaju veze sa ovom pričom. To što je, ne znam koliko ljudi, oko 20 godina predano radilo, da bi se možda saznalo za mrvicu više o nastanku vasione i da bi se možda znalo nešto o tome kako će nestati, i šta će se dešavati sa generacijama koje će živeti na zemlji ili drugim planetama možda stotinama godina iz nas, ne to ne možeš da proglasiš grehom i to nije nikakvo igranje, ljudi jako ozbiljno pokušavaju nešto da nauče, i niko nema prava da omalovažava toliki trud. Kišne šume ne nestaju zato što nekakvi pametni ljudi pokušavaju da odgovore na neka pitanja.

Ima mnogo onih drugih koji imaju mnogo više novca i koji bi mogli da pomažu očuvanje kišnih šuma i da brinu u siromašnima i bolesnima.

[valter]

-"Kad sam bio mali i bio jos sasvim mlad (a)",
na tom sam se pitanju "prelomio". U trenucima kulminacije borbi za naslov tate Ega, zagledan u zvezde, konteplirajuci ubrzanjem svetlosnih godina (sta je svetlosna godina za brzinu misli, Papen - kakav nista) FLJAS.
A moze se ispostaviti da sam "misaoni aparat" ustrojio na pogresnoj pretpostavci da na to pitanje nema odgovora

[SQUAW]

Ne znam...reci ti meni

Dali znaš šta su to "kišne šume" ?
Dali znaš koliko je još kišnih šuma ostalo na planeti ?
Dali znaš da se godišnje poseće, površina jedne floride, kišnih šuma ?
Dali znaš da s tim ostajemo bez kiseonika i da ćemo se ugušiti u ugljen dioksidu ?
Dali znaš koliko životinjskih vrsta godišnje izumire kao posledica ?
Dali znaš da je planeta izložena globalnom zagrevanju ?
Dali znaš šta se dešava sa severnim polom i kojom se brzinom otapa ?
Dali znaš koliko je planeta zagadjenija i prljavija od tehnološkog i industrijskog napretka ? I šta smo to naučili iz toga ? Kada je uništavamo i zagadjujemo sve više i više!
Dali znaš da ti isti naučnici predvidjaju još nekih 100 god. života na planeti?
I šta rade povodom toga ? Simuliraju veliki prasak hmm...igraju se malih Bogova....
Žao mi je , ali nema ništa od toga....samo zlo !

Slažem se prva da prirodu treba čuvati. Ali omalovažavanje nauke je za mene, da izvineš, glupo, o čemu god da se radi. Zamisli da se u hodu pitam sve to dok idem da vakcinišem dete protiv nečega na primer ili ga lečim od neke pošasti, a neko je negde sedeo u nekoj laboratoriji i igrao se malog Boga i zbog toga.

[ser_gogsy]

Zamisli da se u hodu pitam sve to dok idem da vakcinišem dete protiv nečega na primer ili ga lečim od neke pošasti, a neko je negde sedeo u nekoj laboratoriji i igrao se malog Boga i zbog toga.

Pronalazak vakcine i istraživanja u tom smeru izjednačavaš sa eksperimentom "simulacije velikog praska!" ?!?
To je kao da stavljaš znak jednakosti izmedju pronalaska penicilina i atomske bombe ! Objasni to nevinim žrtvama u Hirošimi.
Postoji konstruktivna nauka koja radi/istražuje za dobrobit čovečanstva, i destruktivna koja vodi ka uništenju i haosu....u ovom slučaju, definitivno nije konstruktivna.... ali pustimo vreme da pokaže

[SQUAW]

Ne izjednačavam. Samo mi je bezvezno omalovažavanje nauke rekoh, bilo šta da istražuje. To se radi da bismo nešto i saznali. Ako ti ne želiš da znaš, ja želim. A vreme će svakako pokazati

[laPapun]

CERN: Prva faza eksperimenta uspešno završena

10. septembar 2008.

U najvećem svetskom akceleratoru čestica - velikom hadronskom kolajderu (LHC), uspešno je završen prvi veliki test puštanja snopa protona duž 27 kilometara dugačkog kružnog tunela akceleratora.
LHC se sastoji od kružnog tunela, dugačkog 27 kilometara, oko 100 metara ispod površine zemlje, jednim delom u Švajcarskoj, a drugim u Francuskoj.
Šefica ovog projekta Lin Evans izjavila je da su se nakon nekoliko testova, pojavile dve bele tačke na ekranu kompjutera što znači da je protonski snop uspeo da pređe punu dužinu tunela LHC-a.
Početak eksperimenta je nestrpljivo iščekivalo 9.000 fizičara širom sveta.
„Dobro urađen posao, ljudi”, rekao je Robert Ajmar, generalni direktor Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) nakon puštanja protonskog snopa u akceleratoru u 9.30 u tunelu ispod švajcarsko-francuske granice.
Pošto je protonski snop uspešno testiran u smeru kazaljki na satu, CERN je najavio da planira da pusti snop i u suprotnom smeru.
Sledeća faza je, kako je navedeno, ubacivanje snopa već ubrzanih čestica u akcelerator, gde će biti dovedene do brzine neznatno manje od brzine svetlosti.
Na kraju će snopovi biti pušteni u oba smera kružnog tunela.
Cilj eksperimenta je simuliranje Velikog praska, u uslovima sličnim onima koji su postojali milijarditi deo sekunde posle nastanka svemira.
Kako je navedeno, ceo istraživački postupak, koji bi trebalo da otkrije tajne nastanka kosmosa i njegove budućnosti, trajaće oko 15 godina.
Merenja u kolajderu bi trebalo da daju šansu naučnicima da predvide dalji tok razvoja kosmosa i pronađu Higsov bozon, česticu koja je ključ za objašnjenje mase i suštine univerzuma.
Ako sve bude u redu, prvi sudari protona u LHC-u, mogu se očekivati najranije 21. oktobra.
Eksperiment veka je u poslednje vreme postao predmet žestokih rasprava, pošto postoji strah da bi iz njega mogle da se izrode crne rupe, koje će rasti i na kraju progutati Zemlju.
„To je besmislica”, rekao je predstavnik CERN-a Džejms Džils.
On je agenciji AP rekao da bi najopasnija stvar koja bi mogla da se dogodi jeste da protonski snop izmakne kontroli.
„U tom slučaju, stradao bi jedino akcelerator”, rekao je Džils.
On je dodao da bi to moglo da se dogodi tek kada bude bila dostignuta maksimalna projektovana energija od 14 teravolti u LHC-u, što će biti tek 2010. godine.
Čuveni britanski naučnik Stiven Hoking je odbacio sve strahove i rekao da je eksperiment apsolutno bezbedan.
Projekat CERN-a su organizovale članice EU, a učestvovalo je nekoliko hiljada naučnika iz više od 80 zemalja.
Projekat razvoja LHC-a trajao je 20 godina, a tokom tog vremena je uloženo 10 milijardi švajcarskih franaka.
Manji akceleartori od LHC-a korišćeni su decenijama da bi naučnici proučavali strukturu atoma.
Ranije se mislilo da su protoni i neutroni najmanje komponente jezgra atoma, međutim, od tada su, zahvljujući naučnim eksperimentima, otkrivene su još sitnije čestice.

(Beta)

YouTube - THE ATLAS EXPERIMENT CERN

http://www.20min.ch/news/dossier/cern/story/22509211