Od Crkve do Ali Babine pećine II

[Neocekivani]

GROKTANJE NACVRCANOG ARHIMANDRITA
U pretprošlom postu ser Gogsiju je poslata kopija rešenja pod kojim je imenom zvanično registrovana Adventistička crkva.Ošamućeni velikodostojnik dokument nije zumirao pa pošiljku nije razumeo ili se pravi da je nije razumeo.U prošlom javljanju ja sam lično prepisao šta u tački 1 rešenja stoji ali ni to nije ništa vredelo.Sve ukazuje na to da su znatna količina pečenja od jagnjetine i krmka sa slike, kao i poneka litra vina posle pečenja učinile svoje, te arhimandrit ne vidi ništa drugo osim onog što on misli da bi trebalo da piše.Tako recimo on zvanično rešenje Ministarstva vera smatra izmišljotinom pošto to rešenje dokazuje da je vajni arhimandrit najobičniji klevetnik i prevarant.I umesto da se pomiri sa nepobitnim činjenicama koje su poražavajuće za njega on ih napušta i prelazi na sopstvene utiske koji ga redovno varaju i zamišlja sebe kao objekat koji bi ja” rado kamenovao “ I posle se čudi kad mu kažem da bunca.Buncanje je njemu apsolutno potrebno jer je to jedini način da “dokaže” kako ja kršim zapovesti..On može da opstane samo u situaciji kada u ruci drži i nož i kolač.U svim drugim situacijama je potpuno izgubljen.Da bi skrenuo pažnju sa sebe na mene on me pita da li sam pijan ili sam pao s Marsa. Da je u najmanju ruku nacvrcan to je očigledno kada se pročita kakve je sve laži napisao.A takođe je poznato da je najsmešniji čovek koji je nacvrcan a pokušava da dokaže da je trezan.Kamenovati jednog takvog lakrdijaša i komičara bila bi na polju (crnog) humora jedna gotovo nenadoknadiva šteta jer ovaj forum u slučaju njegovog nestanka više ne bi imao nekog ko sa toliko uspeha zasmejava i zamajava njegove posetioce.
Meni dakle preostaje da sebi pripišem da sam “Marsovac” pošto je to jedna od neispunjenih želja arhimandrita Gavrila koji se krije iza nick-a ser Gogsy.To je ono što sam ja kao “Marsovac” sa moje planete mogao da zaključim.Vrač Gavrilo je kao što ste svi primetili koristio amajliju zvanu krst ali kada je primetio da mu ne pomaže pribegao je drugoj amajliji-nazivu svoje firme ali je i nju brzo napustio ; sada očekuje da mu Darvinovi preci i omiljeni krmak pomognu da bi laži pretvorio u istinu.Takvo društvo još nikom nije pomoglo pa naravno nije moglo pomoći ni lažljivom arhimandritu.Ali krmak mu je makar u nečem znatno pomogao.Knjiga koju sam lično napisao i zove se Vapaj za državnim terorom-uslišen brzo je skinuta sa repertoara jer skida masku sa lika “pravoslavne” crkve.Kako Irinej Bulović u pokrajini vedri i oblači a njegova desna ruka Porfirije drma “RR Agencijom”, trebalo je očekivati da će srednjovekovna cenzura ponovo da proradi i kao rezultat njenog reaktiviranja prva žrtva bila je moja knjiga pod izgovorom u koji ne veruje čak ni onaj koji ga je sastavio.Pre nego što je krenuo da uništava ljude Hitler je uništavao nepodobne knjige koje su mu smetale.Veliko je pitanje i koliko dugo ću još moći da nastupam sa ovim kratkim intervencijama.Sezona lova na divljač se polako otvara ;aždaja ponovo sprema krvoproliće koje podmeće drugome.Ali povratka nema.Istina je uvek morala da se brani po cenu krvi.Nervoza u katoličko-pravoslavnim redovima rasti a država je samo nemi posmatrač gaženja osnovnih ljudskih prava.
Po Milerovom računu, tvrdi nacvrcani arhimandrit to(drugi Hristov dolazak) je trebalo da se desi 21 marta 1944 godine.Mister Lapsus, hteo si da kažeš 1844 zar ne? I posle pitaš mene da li sam pijan ili da li upotrebljavam drogu?.Biće da ti bensedin zalivaš votkom pa se onda lako prebaciš za čitav vek.
Helena Vajt je najviše doprinela za uvođenje subote kao dana praznovanja tvrdi u nastavku arhimandrit-trućolog .Bar da jeste, u tom slučaju bi od mene dobila pohvalu.Ali ništa od toga.Adventisti su o potrebi svetkovanja subote saznali od Baptističke crkve sedmoga dana koja je u to vreme bila naprednija od Adventističke crkve.Izvesna Prebl bila je ta koja je adventistima saopštila vest o suboti i ona je prema tome ta koja je najviše doprinela da se subota praznuje.Hoćeš li vraču Gavrilo sada misliti da sam postao baptista sedmoga dana?
Istom vraču kao i svim njegovim istomišljenicima postavio sam pitanje: kako je to Hristos skinuo blagoslov i posvećenje sa sedmoga dana da bi blagoslovio i posvetio prvi dan?
Naravno, pravoslavni Jezuit Gavrilo na to pitanje nije odgovorio već je kao svaki jezuit pitanje zabašurio jer na njega preciznog odgovora nema.Slepac okati ne zna ni šta piše u kalendaru crkve iza čijeg imena se jedno vreme krio.Pa ako je nedelja postala dan odmora posle Hristovog uskrsnuća zašto onda u kalendaru koji izdaje SPC još uvek u četvrtoj zapovesti piše:sećaj se dana odmora da ga svetkuješ.Šest dana radi i svrši sve svoje poslove a SEDMI dan je dan odmora koji je posvećen Gospodu Bogu? Što ne piše da je prvi dan dan odmora?Zar onaj koji štampa taj kalendar nije znao sve one tvoje splačine koje ni pas s maslom ne bi progutao a koje si izneo u svom poslednjem cirkusantskom nastupu? Očigledno je da si ti taj koji si neupućene hteo da prevariš svojim gnusnim izmišljotinama i lažima kada si tvrdio da je u Starom zavetu nedelja pomenuta kao dan u koji će Gospod “ uzeti grehe zemlje”U Zahariji 3:9 ne pominje se ni nedelja ni prvi dan nego jasno piše “ u jedan dan”.U Zahariji 3:10 ne piše u prvi dan kako ti lažove crkveni tvrdiš već piše “ u taj dan”.Iz Zaharije 9:9 vidi se da se “ taj dan” izbavljenja odnosi na Hristov ulazak u Jerusalim,to jest na dan kada je Hristos tvojim prethodnicima rekao da su učinili, isto što si i ti sa svojim istomišljenicima učinio,t.j.pretvorili dom molitve u “ Alibabinu pećinu”. U Psalmu 118:24 nema ni traga ni glasa od nedelje baš kao što nema ni u svim prethodnim stihovima u kojima se tebi pričinilo da ima.Boga se ne bojiš, ljudi se ne stidiš pa ti onda nije teško da na tako malo prostora izgovoriš tako velik broj laži.Obično se kaže da neko ima debeo obraz kao opanak ali tvoj je izgleda debeo kao “kineski zid.” Pa iz tih razloga ti više ne možeš ni da pocrveniš.Tvoja je savest u potpunosti otupela i nema sile koja može da te otrgne od tvoje duhovne hrane: laži i podvale, podmetačine i klevete.
„Kada se promeni sveštenstvo mora se i zakon promeniti“(Jevr.7,12)“Tako se ukida pređašnja zapovest...a postavi se bolji nad kroz koji se približujemo Bogu“(Jev10,9) piše pod nadahnućem vina velikodostojnik SPC.Ko od čitalaca ima Bibliju neka je odmah otvori pa će mu odmah biti nejasno :zašto je iskusni falsifikator posle reči: zapovest stavio tri tačke .Tu stoje značajne reči: što bi slaba i zaludna.Te reči otkrivaju podvalu perfidnog popa jer ukazuju na činjenicu da se ne radi o nekoj zapovesti koja se nalazi među 10 Božijih zapovesti; za svaku od njih apostol Pavle kaže”Tako je dakle zakon svet i zapovest sveta i dobra”(Rimljanima 7:12). A kada se radi o nekoj zapovesti privremenog karaktera apostol kaže to što je lukavi pop izostavio:što bi slaba i zaludna.U konkretnom slučaju reč je o zapovesti o uzimanju desetka od naroda (Jevr.7:5).Ali pohlepni pop više voli jedan desetak nego 1000 subota pa makar one bile i “velike”te iz tih razloga on podmuklo pokušava da kaže kako je ukinuta subota a ne zapovest o uzimanju desetka.Druga činjenica koja bode oči je da se navedene reči ne nalaze u Jevrejima 10,9 kako je to zapisao pripiti i zabunjeni pop, već su zapisane u Jevrejima 7: 18,19.Najzad je” lija dolijala” pa više ne može da osporava reči koje sam već davno citirao i primenjivao na nju: “ A namera je zapovesti ljubav od čista srca i dobre savesti i vere nelicemerne, u kojima neki pogrešivši svrnuše u prazne govore, i hteli bi da budu zakonici, a ne razumeju ni šta govore, ni šta utvrđuju” ( 1 Timot.1: 5-7).Oni koji zaista žele da saznaju čistu istinu neka još jednom pročitaju štivo pod naslovom: Uloga zakona u životu hrišćanina, koje je na Forumu istaknuto.
“Neočekivani u svom pijanstvu prenebregava činjenicu da baraba Konstantin nije taj koji je uveo nedelju i posvetio je za praznovanje” tvrdi “trezvenjak” sa flašom vina u ruci.
U saradnji sa Porfirijem mogao si da utičeš da se moja knjiga skine sa Foruma ali knjige koje nisu u ovoj zemlji i dalje svedoče da si ti taj koji ne poznaješ istorijske činjenice pa svoje neznanje podmećeš meni.Ako ti čulo vida nije potpuno oštećeno pogledaj sledeći citat koji dokazuje da je car Konstantin 7 marta 321.izdao zakon kojim propisuje svetkovanje nedelje.Evo kako glasi taj zakon:” U časni dan sunca neka se svi gradski službenici, stanovnici gradova i zanatlije odmaraju.Samo oni koji se bave zemljoradnjom mogu slobodno obavljati svoje poslove, jer se dešava da drugi koji dan nije tako pogodan za sejanje ili obrađivanje vinograda.Ne sme se dopustiti da zbog neiskorišćavanja pogodnog vremena propadnu dragoceni plodovi koje nam nebo šalje”(Codex Just.knjiga II, titre 12, loi 3; vidi takođe J.L.Mosheim,Histoire ecclesiastique, IV siecle, par.2).
Hajde sad da te čujem provereni klevetniče i neprijatelju svake istine.Ovu Konstantinovu zapovest do današnjeg dana poštuju svi zemljoradnici kako katoličke tako i pravoslavne veroispovesti.Vi., Valovi sveštenici takođe poštujete zapovest svoga boga-Satanaila a četvrtu zapovest živoga Boga Jehove prezirete i odbacujete.
Da stihovi iz Dela ap.20:7,8 nemaju značenje koje im ti pridaješ dokazuje stih iz Dela ap.2: 46 tako da tvoja popovska lukavština može prevariti samo one koji su već davno prevareni jer tako žele.Njima ove reči nisu upućene nego samo onima koji žele da se oslobode viševekovne zablude o nekoj svetosti nedelje .Kraj priče je tamo gde je surova istina a ne tamo gde ti odrediš.
Po pitanju frenologije pošteno si se obrukao jer ni citat koji si sam naveo nije potvrdio tvoju pakosnu laž da je frenologija ikad bila okultna nauka.Ti čoveče živiš da bi lagao!!!Neka ti Gospod podari dug život da imaš dovoljno vremena da se pokaješ za sve laži koje si izgovorio i postaneš Božiji sin.
Tebi takođe ostaje težak zadatak da tvojim istomišljenicima objasniš neobjašnjivo: dok sa jedne strane ti tvrdiš da je sedmi dan-subota jevrejska i da su hrišćani oslobođeni od njenog poštovanja, sa druge strane tvoja crkva i dalje štampa kalendar u kojem stoji da je sedmi (NE PRVI) dan dan odmora.Ima li boljeg dokaza da si ti Vavilonjanin a tvoja crkva Vavilon-zbrka i haos? I ti još imaš obraza da meni pričaš o gatarima, pasuljdžijama i frenolozima? Pa ti sam si čoveče gatar što tvoje dokazane laži i potvrđuju.Takve sam ja uvek osporavao kao i tebe što osporavam jer u ime istine propagirate laž.
Preporučuješ mi da se spasavam.Mene je Bog već davno oslobodio svih sektaško-crkvenih laži a na meni je da živim poštenim životom i ako tako budem činio do kraja svog veka, mesta za brigu nema jer stoji napisano:” Poznaćete istinu i istina će vas izbaviti”(Jovan 8:32).Što se vas Valovih sveštenika tiče konstatujem: moju ste knjigu uklonili, ostaje još samo mene da uklonite kao što ste bogumile uklonili!

[ser_gogsy]

Što se vas Valovih sveštenika tiče konstatujem: moju ste knjigu uklonili, ostaje još samo mene da uklonite kao što ste bogumile uklonili!

Pogreših...
Nisi ti alkoholičar i od vina zbunjen - ošamućen lik!
Oprosti...

Ti ustvari duvaš lepak, ili ganđžu! Treće nema!

Meni dakle preostaje da sebi pripišem da sam “Marsovac” pošto je to jedna od neispunjenih želja arhimandrita Gavrila koji se krije iza nick-a ser Gogsy.To je ono što sam ja kao “Marsovac” sa moje planete mogao da zaključim.Vrač Gavrilo je kao što ste svi primetili koristio amajliju zvanu krst ali kada je primetio da mu ne pomaže pribegao je drugoj amajliji-nazivu svoje firme ali je i nju brzo napustio ; sada očekuje da mu Darvinovi preci i omiljeni krmak pomognu da bi laži pretvorio u istinu.

Ma volim i ja tebe

[Neocekivani]

OSVETA VALOVOG SVEŠTENIKA GAVRILA

“Ko je mudar da bi razumeo? i kome govoriše usta Gospodnja da bi objavio zašto zemlja propade i izgore kao pustinja da niko ne prolazi?
Jer Gospod reče: što ostaviše zakon moj, koji metnuh pred njih, i ne slušaše glasa mojega i ne hodiše za njim,
Nego hodiše za mislima srca svojega i za Valima čemu ih naučiše oci njihovi(Jer.9:12-14) .Zbog ovakvih i sličnih reči Jeremija je bio bačen u duboku jamu.
Poput Jeremije i ja sam se usudio da objavim zašto naša zemlja propada.Glavni uzrok njene propasti je preziranje Gospodnjeg zakona a posebno stalno kršenje druge i četvrte Božije zapovesti.Posetioci ovog foruma mogli su primetiti da sam u te svrhe pružao neoborive dokaze koje moj sagovornik nije mogao da ospori.Tu činjenicu on ni malo nije cenio pa je došao do zaključka da treba da mi se osveti i tako me kazni.Da bi opravdao stalno kršenje četvrte zapovesti Valov sveštenik je učinio mnogo napora da dokaže kako posle vaskrsenja Hristovog sedmi dan u sedmici gubi svoj status dana od odmora pošto za hrišćane, po njegovom mišljenju, subota više nije obavezujuća.Nedelja je ta koja je zamenula subotu-veruju svi Valovi sveštenici kao i oni koje su uspeli da zavedu.Da bi stigao do svog nečasnog cilja “Crni Gavran”je manipulisao sa stihovima iz Biblije ali na njegovu žalost ta manipulacija je bila neuspešna.U bezizlaznu situaciju doveo ga je moj zahtev da pravoslavcima objasni zašto u njihovom pravoslavnom kalendaru još uvek stoji da je sedmi dan, dan odmora a ne prvi dan.Bilo je to neočekivano pitanje od strane neočekivanog za onoga koji se hvalisao da svaku svoju tvrdnju može da potkrepi citatom iz Svetog pisma.Znajući da se on u njemu teško snalazi ja sam prešao na lakše štivo, crkveni kalendar; ali ispostavilo se da je i on za njega isto tako enigmatičan kao i samo Sveto pismo.Ako ta četvrta zapovest važi samo za Jevreje a danas više ne važi za hrišćane, šta ta zapovest traži u pravoslavnom kalendaru? Na to pitanje, ja i dalje očekujem precizan odgovor od bilo koga ko se naziva pravoslavcem.Ako niste u stanju da se snađete u šund literaturi kao što je kalendar kako mislite da se snađete u tako vrednoj i složenoj literaturi kao što je Sveto pismo?Jednostavno rečeno: ako je sedmi dan još uvek obavezujući za sve, kao što lepo stoji u vašem kalendaru, zašto onda prezirete taj sedmi dan? A ako nije zašto onda tvrdite da jeste? Očigledno je da vi sami sebe zbunjujete a ne neki “sektaši” koje volite kao što oči vole dim i ljutu papriku.
Zato što je izrekao početne reči ovoga posta Jeremija je bio počašćen tako što je bačen u jamu a ja pak, tako što sam svrstan među duvače lepka iako sam svoje suparnike uvek zalepljivao za tle “na suvo” i “ zašivao im usta bez igle”.Nekome ko zastupa stihove iz Rimljanima 14:2 i 21 ni malo ne pristoji uloga duvača dok onome ko brani primenu 25-og stiha iz Prve Kor.poslanice i samim tim odbacuje reči iz Rim. 14:21 ona i te kako pristoji; ruku na srce on ju je sa dosta uspeha i odigrao.

[ser_gogsy]

...U bezizlaznu situaciju doveo ga je moj zahtev da pravoslavcima objasni zašto u njihovom pravoslavnom kalendaru još uvek stoji da je sedmi dan, dan odmora a ne prvi dan.

Od siline dima marihuane koji te okružuje dok mirno pućkaš džointe i smišljaš zle knjige, prenebegao si i totalno zaboravio šta sam napisao u jednom od predjašnih postova, a koji si ti popljuvao i slatko kamenovao...

A napisah ovo->

Napisao sam : “da se službe odvijaju i subotom i nedeljom pre podne…I da je Shabbat praznik, a nedeljom se odvija služba za uspomenu na dan Hristovog vaskrsenja.”
Dakle neizvrći, nego se prvo upoznaj sa Pravoslavnom Hrišćanskom verom u suštini njenoj, pa onda komentariši i pljuj! A kada to učiniš onda za pljuvanjem razloga neće ni biti!

Ali više ti neću ja odgovarati o suboti i nedelji...prepustiću to nekome ko je mnogo kompetentniji od mene ... ja sam ipak nebitanLik u svoj priči...nisam napisao nijednu knjigu i nemam potrebu da je reklamiram !

Dakle, Patrijarh Srpski Pavle kaže sledeće->

Беседа на Велику Суботу

"Велики си Господе и чудесна су дјела Твоја, и нема ријечи да опише чудеса Твоја". Заиста, велик је Господ. Велики је и чудесан у оном свом првом стварању, стварању свијета и човјека. Велики је Господ и у овом свом другом стварању, духовном стварању, које се нарочито у ове свете дане (које пролазимо припремајући за Христово Васкрсење) манифестује. То су дани Великог Поста, Великог Четвртка, Великог Петка, Велике Суботе. Оно што је створио у почетку, Бог обнавља својим дејством и својим присуством, својом чудесном силом, и не само обнавља, него му даје нову силу, нову снагу. Обасјава га новом свјетлошћу вјечном и непролазном, свјетлошћу свога лица, својим живим присуством.

Ако је стварање свијета, по ријечима Св. Григорија Нисијскога, било почетак стварања Цркве Божије ( Црква Божија ништа друго и не значи, него управо то јединство између Божанског и космичког, јединство између Божанског и човјечанског, почетке тога јединства и те заједнице између Бога као Творца и његове творевине), онда је ово друго стварање ( које започиње Христовим рођењем, а завршава се Његовим Васкрсењем и Вазнесењем) пуноћа Цркве Божије, откривење пуноће Цркве Божије. Дошао је Господ, не да разори стари свијет створен Његовом руком, не да разори законе и пророке, него да открије пуноћу закона и пророка, да открије пуноћу створенога свијета, да открије пуноћу и савршенство људске природе, да је открије собом и својим рођењем, својим примањем људске природе од Пресвете Дјеве, својим живљењем са нама и међу нама, својом Светом науком, тим Светим сјеменом које сије по нашим душама и срцима; својим страдањем, којим открива сву величину, бескрајне своје божанске љубави према нама. Нема веће љубави од оне да неко свој живот положи за ближње своје. Ту је заповијест Христос прво испунио, па је тек онда оставио нама као завјештање, управо на дан свога страдања, свога распећа, и своје смрти.

Пуноћа свега тога је управо овај велики дан, дан - суботњи. Кажу Свети оци, то пише и у књигама из којих пјевамо пјесме Богу, да се оно прво Божије стварање које је трајало шест дана (а пред Богом је дан као хиљада година, и хиљаде година као један дан и као један трен) завршило Божанским одмором. " Ушао је Господ у спокој свој, и створио је седми дан - Суботу, као дан свога одмора, у коме почину од свих дјела својих". Господ у Јовановом Јеванђељу каже да Од тада па до данас, Отац Његов дјела, и Он дјела непрекидно

Бог, не само што је створио свијет, него је присутан у свијету, и својим стваралачким присуством и чином усавршава свијет и дјела своје Свето дјело. То Његово дјело нарочито се открива у ове дане Велике четрдесетнице, гдје вршимо једну врсту рекапитулације свеукупне људске историје, и свих догађања Божанских, догађања Божанске историје и спасења, догађаје прије и послије Христа. Сви се они сабирају у ове Свете дане Великога четрдесетодневнога поста. Историја свијета и природе, историја човјека и његовог живота, историја Божијег дјејства и присуства у историји свијета и у историји човјека, све то добија своју пуноћу у овим Светим данима; у Тајној Вечери одржаној на Велики Четвртак, коју ми непрекидно понављамо у спомен Христов; у тајни Великог Петка, када је Господ сишао у Ад, присутан са Оцем и Духом, на престолу Небеском ( присутан међу нама и са нама тајном свога страдања и свога тијела); и у тајни Велике Суботе у којој се налазимо, и која није ништа друго, него пуноћа оне прве Суботе, пуноћа оног првог стварања.

Прво стварање се завршило суботњим даном, друго стварање Божанско се завршава овом суботом, када Господ, као што је починуо у она исконска времена од свих својих дјела, тако је починуо и од свога труда и напора, од свога страдања и подвига земаљскога, у овај суботњи дан. Тијело Његово је починуло у земљи, да би онда васкрсло, и силом васкрсења освештало небо и земљу, историју, природу свијета, природу људску, и све оно што се догађало и што се догађа са човјеком од искони до данашњега дана.

Велики дан је Велика Субота. Дан Христовог одмора. Он који није имао одмора, Он се одмара у гробу у овај Свети дан. Одмара се ради нас и нашега спасења. Својим одмором, Он силази у ад, Он је присутан међу нама, Он нам припрема пут за Царство Небеско, и припрема се за Васкрсење, и кроз њега припрема опште Васкрсење мртвих. Зато и читамо ових дана онај запис, чудесни запис пророка Божијег Језекиља, гдје се говори о костима које су расуте по свој земљи, како Дух Божији силази у те кости. Силаском Христовим у ад, Дух Свети је онај који кроз Христа Васкрслога обнавља и препрема опште Васкрсење мртвих.

"Велики је Господ, и чудесна су дјела Његова, и нема ријечи да опише чудеса Његова".

Богу нашему, који је починуо од дјела својих послије првога стварања, и који је починуо у овај суботњи дан од дјела свога Богочовјечанскога, нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.

БЕСЈЕДA НА ВЕЛИКУ СУБОТУ - ХРАМ СВ.ЂОРЂА У ПОДГОРИЦИ 30.04.2005.г.

Mudrost je vrlina velikih ljudi

[Neocekivani]

"Vidite, ja sam Vrhovni komandant, i ja nemam potrebu da objašnjavam. Ja ne moram da objašnjavam zašto sam našto rekao. To je ono što je zanimljivo kada ste predsednik. Možda neki moraju meni da objasne zašto su nešto rekli, ali lično mislim da nikome ne dugujem nikakvo objašnjenje" (DŽORDŽ BUŠ mlađi, citiran u knjizi Boba Vudvorda "Buš u ratu")
Iako nisi Buš ponašaš se kao da jesi.

[Neocekivani]

SAMO ZA RADOZNALE

Ova serija članaka namenjena je ljudima duha, slobodnim, samostalnim i osećajnim pojedincima, jer je samo oni mogu ispravno shvatiti i razumeti.
Svestan sam da sam ovakvim načinom razmišljanja dirnuo u "osinjak", dirnuo i potakao ono pitanje ili raspru koja se svakoga tiče, s kojom skoro niko nije na čistu, a o kojoj uprkos toga, malo ko razmišlja, a još manje govori.
Nisam pripadnik nijedne verske ili političke organizacije, - ne govorim i ne pišem prema tome ni u čije ime, -nisam nikakav autoritet niti prorok. Ovo pišem kao jedinka koja se prenula, pa se otsele svim svojim silama trudi, nastoji i uči, da bude čovek i, kao takav, prijatelj i brat svim ljudima.
Uprkos toga predosećam da će me osuditi skoro svi: teisti, ateisti, jedni kao "jeretika", drugi kao fanatika, učeni kao i neučeni, jer ću za jedne biti premalo, za druge 'previše' mudar. Ali uveren sam da me neće osuditi onaj retki pojedinac do koga će ove reči doći, koji oseća i upotrebljava snagu Božjeg duha u sebi.
Ovi retki pojedinci videće da ne uvodim nikakvu novu nauku, da ne idem za osnivanjem nikakve nove sekte i da ne tumačim Jevandelje na svoj način; videće takođe da mi je cilj bio da iznesem deo divnih izrečenih misli ponajboljih i najumnijih ljudi, - te da tako doprinesem što boljem i jasnijem razumevanju istinite Hristove nauke.
Došlo je vreme da se ova nauka sazna i shvati u njenom pravom značenju-da tako postane ono što jeste-istinito videlo i jedini pravi put u ovom današnjem haosu t.j. Vavilonu bezbrojnih,mračnih i krivih puteva,nauka i ideja.
Knjiga koja u sebi ima od svega pomenutog: haotičnog i mračnog nosi naslov: "Lovci na duše" a napisala ju je Biljana Đurđevic-Stojković.
I sada da vidimo zašto je ova knjiga privukla moju pažnju.

.


BRILJIRANJE NA SVOJSTVEN NAČIN
U silnoj želji da svojim čitaocima sve objasni, po svaku cenu, gospođa Biljana je sebe dovela u tragikomičnu situaciju.
Tako nam ona na str. 13 kaže da je Theos latinska reč, a ta ista reč je na str. 121 uz put izgubila poslednje slovo, a promenula je i nacionalnost te je postala grčka.
Ali grčka je trebala biti i na str. 13.
Na str. 102 reč Logos umesto da bude grčka ,postaje latinska; latinski glagol scio umesto da znači: znam, umem, znači vizija.
Na str. 55 stih: "Koja duša zgreši ona će umreti", strpan je u knjigu proroka Isaije 18:20 a na str. 57 saznajemo da je Kir vavilonski kralj.
Na str. 168 svoje knjige gospođa Biljana je nesvesno i samu sebe opisala; “ naravno da to ne korespondira sa istinom, ali kako to objasniti onima koji o pravoslavlju tako malo znaju, o hrišćanstvu i drugim religijama još manje, a Bibliju nisu ni pročitali”.
Naime, da je gospođa Biljana nekim slučajem čitala Bibliju, ona bi i sama primetila da se citirani stih iz Biblije ne nalazi u knjizi proroka Isaije 18:20 nego u knjizi proroka Jezekilja 18:20; takode bi, u drugoj knjizi Dnevnika 36:23 i u Jezdri 1:2, pročitala da je Kir kralj ili car persijski a ne vavilonski.
Na str. 55 osporavane knjige čitamo da se Jovanova knji¬ga( koja?- moja primedba , u nastavku m.p.) nalazi u najstarijem delu Novog zaveta.
Kako su svi biblijski kritičari jedinstveni u oceni da je Jovan sve svoje poslanice kao i Otkrivenje pisao oko 100-te godine, nije teško zaključiti da je neosnovano govoriti o "Jovanovoj knjizi" kao najstarijem delu Novog zaveta.
Gospođa Biljana ostavlja utisak da je, završiti dva fakulteta i biti pravoslavac, dovoljno, da bi se moglo pisati i govoriti sve i svašta Pri svemu tome istina je najmanje važna. Ovakvo ponašanje nije novo jer u Prvoj poslanici Timotiju od apostola Pavla 1:5-7 čitamo": A namera je zapovesti ljubav od čista srca i dobre savesti i vere nelicemerne, u kojima neki pogrešivši svrnuše u prazne govore, i hteli bi da budu zakonici, a ne razumeju ni šta govore, ni šta utvrđuju".
Čudno je da gospođa Biljana pripada Pravoslavnoj crkvi, a ipak, kako bi rekao Džomić svojevoljno tumači stvari, kao da pri¬pada nekoj sekti.
Govoreći o poreklu reči "sekta", gospođa Biljana je vrlo pažljivo birala koga će da citira kako bi Pravoslavna crkva i dalje ostala u kategoriji crkve, a da sve ostale (osim Rimokatoličke crkve.) verske zajednice budu svrstane u red sekti; one su po tvrđenju gospođe Biljane "kuga 20-og veka".
U nastojanju da u svome poduhvatu uspe, morala je da zaobiđe nezaobilaznog Vujakliju koji joj je pomrsio račune.
U Leksikonu stranih reči i izraza od 1970. godine Vujaklija pored ostalog o pojmu sekte kaže i ovo: "Manja verska stranka ili udruženje koje se odvojilo od neke veće, vladajuće verske stranke".
Iz istorije Hrišćanstva poznato je da se 1054. godine manja - pravoslavna stranka odvojila od veće - vladajuće Rimokatoličke stranke i tako smo dobili versku zajednicu ogrezlu u sektaštvu već desetak vekova, u narodu poznatu pod nazivom "Pravoslavna crkva". Kako smo od gospođe Biljane već čuli da su sekte kuga 20-og veka, ostaje nam da zaključimo da se ista konstatacija mora primeniti i na pravoslavnu sektu, pa smo time dobili još jednu kugu više.
Kada se jedna skoro desetovekovna verska sekta –pravoslavna- ruga svojoj mnogo mlađoj, petovekovnoj protestantskoj sestri, teško je ne prisetiti se one duhovite narodne poslovice koja glasi: Rugala se sova vrapcu : velike ti oči.

UVAŽAVANJE JAČEG OD STRANE SLABIJEG

U svome nastupu na drugom programu RTS 05. 12. 1997. godine gospođa Biljana ,ne trepnuvši reče nam da samo Katolička i Pravoslavna crkva imaju status crkve, a sve ostale su samo verske sekte. Nema iznenađenja: pravoslavna ćerka u srcu ipak poštuje svoju katoličku majku.
Iz prethodnog poglavlja ove knjige saznali ste da i sadašnja Pravoslavna crkva nije ništa drugo nego jedna sekta koja se kiti praznom titulom crkve.Grčki termin za crkvu je: εκκλησια. The analytical greec lexicon, daje značenje te reči : a popular assembly ili srpski rečeno: narodna skupština (nije isključeno da će ovo objašnjenje izazvati opšti smeh kod naših poslanika u Parlamentu.).U Delima apostolskim 19:32 u originalu, upotrebljen je termin : εκκλησια; i tu je opet reč o idolopoklonicima i bezbožnicima. Povodom insistiranja pomenute gospođe, da samo Katolička i Pravoslavna crkva imaju status crkve,bila bi šteta da se ne primeti, da narodna poslovica takve fenomene opisuje kratko: čega se pametan stidi , tim se lud hvali .I tako je naša „ majstorica bušila, bušila dok nije slomila burgiju “.
A sada da vidimo, ko je i šta je organizacija koja nosi ime Rimokatolička crkva.
“Čovečanstvo polako napreduje ali ipak napreduje. Hiljade godina klanjalo se Jupiteru; još tri hiljade bogova imali su svoju vlast i svoje uloge. Lukavi sveštenici stojali su pored svojih idola, slavili i uznosili njihovu vlast, primali žrtve i molitve, govorili u ime bogova proročanstva, pribirali i uživali bogatstva, a u sebi smejali se onima koji su njihovim rečima verovali. I tako, hiljade godina ljudi su u gorima i u grešnijima tražili za novac posrednike izmedu sebe i Boga. No ljudi što stvore, to i obore. One koje su jedni za bogove proglasili, drugi su ih bacili i uništili. Kako je koji bog sa prestola pao, odmah se videlo da nema božanske snage.
Jupitera i Neptuna nema više, i opet grmi i sevaju munje, i opet se na moru podižu i spuštaju valovi. Razum čovečiji sve bolje uvida da ono što čovek u svojim fantazijama i za ličnu korist neke klase ljudi izmisli - nije Bog.
U Novome veku podiže se nauka Hristova iz Jerusalima, kao sunce iz mora, da obasja zemlju, da uništi svako tiranstvo i svaku čovekovu nečovečnost, i da osnuje društvo ljudsko na ljubavi prema bližnjima.
Rim i njegovi idoli i sveštenici, potreseni iz osnova takvom istinom zatreptiše i raspeše Hrista i njegove najbolje učenike. Apostolu Pavlu, kao rimskom gradaninu, učinili su počast te mu glavu odsekli; a hiljadama onih što su u nauci Hristovoj spasenje i utehe tražili, pobiše ili ih divljim zverovima predadoše. No zalud! Rim je u toj borbi pao. Da li je stvarno pao? Na žalost nije, jer on i danas vlada. Njegovo carstvo dalje se sada prostire nego što je bilo kad su cezari po njegovim ulicama hodali. Njegovo oružje nije više od gvožđa. Rim, kada je postao nemoćan da silom grabi, on otima. Kao bolestan lav pretvori se u samu blagost i dobrotu, pretvori se u svetinju. Kad vidi da mu se uzalud protiv hrišćanstva boriti, pretvori se u najžešćeg hrišćanina - prelije Jupiterovu statuu u kip Svetoga Petra, koga je on na krst raspeo; na nehrišćanske obeliske i stubove podiže krstove i kipove apostola. Hram Bakusov posveti Rim svetom Stevanu.
Rim je prekrojio odeždu u kojoj je služio idolima, uzeo je krst u ruke, okrenuo se na sve četiri strane sveta i povikao: "Narodi, ja sam na zemlji namesnik Isusa Hrista, jedinoga Boga i jedinoga sina Božjeg, koji je za vas živeo i umro. Imam vlast otpuštati grehe. Ja sam posrednik izmedu vas na zemlji i Boga na nebu. Briga o dušama vašim meni je predata; ključevi od raja u mojoj su ruci. Samo onaj koji u svaku moju reč veruje i mene sluša biće spasen.
Narodi. ko se meni protivi, taj se protivi Bogu i njegovom sinu. Ne šalite se Ijudi, van mojc crkve - Rimske, nema spasenja: "extra ecclesiam nulla salus". I narodi, od vekova naviknuti da slušaju glas Rima, pokloniše se i rekoše: "Upravljaj našim dušama i našom savešću: mi smo tvoji, moli Boga za nas grešne". A i kraljevi, videći da Rim, koji je dosada gospodario i nad telom i nad dušom svih naroda, sada traži vladu samo nad ljudskim dušama, nisu se protivili.; njima duše ne trebaju. I tako Rim pusti i utvrdi svoju vladu u pet delova sveta. To su njegove provincije u kojima ne mora da plaća i da izdržava legione; on upravlja ovima, šalje im svoje naredbe i prima nebrojeno blago preko svojih namesnika. Dve stotine miliona duša njegove zapovesti i danas klečeći sluša. I kad se nađe kakav Viklif, Hus ili Jeronim, te podigne svoj glas protiv Rima, koji svagda u ime Boga i Hrista, što god hoće i šta mu god ide u korist, govori i zapoveda - onda kroz sav svet zagrmi iz Rima strahovita reč: "Otpadnici i bezbožnici umnožavaju se, narodi, ne dajte, hoće da padne Bog".
I na te krupne reči narodi polete na bojište u ime onoga koji je neprestano govorio: "Ljubite svoje bližnje" - krv se bližnjih potokom lije. Slabi čovek koji nije kadar nijednoga mrava da stvori, koji se jednako moli Bogu da mu pomogne -u fanatizmu svome na bojištu misli da on gine i bori se za održavanje slave i prestola onoga o kome veruje da je sunce i zvezde stvorio.
A hrišćanski Rim spaljuje i muči dobre, učene i pravedne ljude; (od nastanka papstva 606. godine, pa sve do danas, oprezni i verodostojni istoričari, procenili su, da su papski progonitelji pobili više od 50 miliona Ijudi zbog 'zločina' jeresi.( John Bowling, The history of Romanism, 7 ed. E. Walker N.Y. 1845 p. 541) isto onako kao što ih je negda pred nogama svojih idola klao ili divljim zverovima predavao. (Bio je to sa malim izmenama Nenadovićev opis "podviga" rimskih podvižnika zabeleženih u knjizi Pisma iz Italije).
Bilo bi pogrešno misliti da se rimokatolički napadi ograničavaju samo na božija stvorenja. Ukinuvši drugu i četvrtu božiju zapovest, Rim i njegovi sledbenici udarili su na samoga Boga.
Prvi deo druge božije zapovesti glasi ovako: Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje.
Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj...
Četvrta zepovest zahteva poštovanje Sedmoga dana, nikako Prvoga, a obrazloženje je: jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u Sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.
Bog, znajući unapred da će ove dve zapovesti biti posebno na udaru kako od strane Njegovog tzv. starozavetnog naroda tako i od Njegovog tzv. novozavetnog naroda, u trećoj knjizi Mojsijevoj 26 glavi , posebno skreće pažnju na važnost držanja ove dve zapovesti; u prvom i drugom stihu te glave čitamo: Nemojte graditi sebi idola ni likova rezanih, niti stupova podižite, ni kamenja sa slikama mećite u svojoj zemlji da mu se klanjate; jer sam ja Gospod Bog vaš.
Držite subote moje, i svetinju moju poštujte; Ja sam Gospod.
Kao nagradu za poslušnost ovim kao i ostalim zapovestima, Bog je obećao blagoslove a za neposlušnost prokletstvo: Ako ne uzaslušaš... sve zapovesti Njegove... proklet ćeš biti... (5 Moj. 28:15,16).”Čuvajte dobro duše svoje..da se ne biste pokvarili i načinili sebi idola ili kaku god sliku od čoveka ili od žene..ako se pokvarite i načinite idola, sliku od kakve tvari i učinite što nije ugodno Gospodu Bogu vašemu dražeći ga, svedočim vam danas nebom i zemljom da će vas brzo nestati sa zemlje..(Peta Mojsijeva 4:15,16,25,26).

Sada da vidimo kakvu su odluku doneli ovozemaljski bogovi ili antihristi (vidi 1 Jovanova 2:18) na sedmom vaseljenskom saboru u Nikeji 787 godine..
"Kogod poštuje sliku, poštuje osobu koja je na njoj predstavljena. Ako neko misli i poučava drugačije i osuduje što Crkva posveti, bilo knjigu Jevandelja ili sliku krsta, ili bilo koju sliku, ili relikvije nekog mučenika... ako je biskup ili sveštenik, biće rasčinjen, ako je kaluder ili svetovnjak, biće isključen". (G. Welter: "Histoire des sectes chretiennes p.99).
Ako ste bill pažljivi, mogli ste primetiti da biblijski tekstovi koje sam naveo, zabranjuju- građenje i upotrebu slika a odluka nikejskog sabora ide u sasvim suprotnom smeru. Ona predvida kaznu za onoga koji hoće da poštuje drugu božiju zapovest, dok za istu stvar Bog predvida nagradu. “Ko je od Boga reči Božije sluša ; zato vi ne slušate, jer niste od Boga (Jevanđelje po Jovanu 8:47)”. Nikejski sabor sigurno ne bi doneo takvu odluku da su njeni učesnici poslušali zapovest datu preko Mojsija:” Za Gospodom Bogom svojim idite, i njega se bojte; njegove zapovesti čuvajte i glas njegov slušajte i njemu služite i njega se držite ( 5 Moj. 13:4)”.Dokle god je crkva izvršni organ Božanskih zakona,ona opravdava svoje ime, to jest ona je skupština Božijeg naroda.U trenutku kad na sebe preuzima ulogu zakonodavca ona se pretvara u uzurpatora.
Pre 15 vekova izvesni Vižilans, sveštenik iz francuske provincije Gaskonj, hteo je većma da sluša Boga negoli otpalu crkvu; zato je "negodovao protiv... kulta ikona i relikvija... ali mu se u tome žestoko suprotstavio “ sveti “ Jeronim; Vižilans je umro u nerazjašnjenim okolnostima 420 godine." (G. Welter: Histoire des sectes chretiennes p. 68).
U svim vremenima Božiju čast branili su pojedinci i time se često izlagali smrtnoj opasnosti. Sa druge strane masa predvođena crkvenim svecima uvek je bila zadovoljna sobom a nezadovoljna tim pojedincima koji su remetili njihov lažni mir i dovodili u pitanje njihovu svetost i pobožnost.
Jeste li primetili ko se suprotstavio Vižilansu koji je branio Božiju čast? Crkveni čovek - "sveti" Jeronim.
“Svetac”” dakle brani crkvene, a ne Božije interese, dok "jeretik i otpadnik" radi obrnuto. A kako na ovoj zemlji crkva mnogo bolje plaća nego Bog, nije čudo što ima neuporedivo više "svetaca" nego "jeretika".
Sada, da vidimo kako je došlo do ukidanja četvrte Božije zapovesti koja zahteva da se poštuje sedmi a ne prvi dan u sedmici .
Katehizam Trentskog sabora zauzima poziciju da je od 10 zapovesti jedino zapovest o suboti promenljiva, dok su ostalih devet "obavezne i nepromenljive za sva vremena".
Dalje čitamo: "Ali crkva božija smatrala je da je dobro da prenese svetkovanje subote na nedelju". (Catechism of the council of Trent, p. 402).Dva pomenuta citata, nepresušni su izvori sa kojih se napajaju svi “ novozavetni” revnitelji za običaje otačke (Vidi Galatima poslanicu 1:13,14).
Jasno je dakle, da svetkovanje subote nije ukinuo Bog, nego je to učinila otpala crkva; naravno u Božije ime.

ULOGA KRSTA I MARIJE U KATOLICIZMU

Postoji jedno katoličko učenje da je Marija trpela isto toliko koliko je trpeo i Isus na krstu, pošto je “nož probio njenu dušu”.Da bi zadobili saosećanje Marije, katolici moraju nešto da žrtvuju. Svako treba da trpi za Mariju, da bi navodno, mogao da dobije mir Hristov.
Ako opatica krvari rađajući sveštenikovo dete, uskraćuje joj se lečenje, tako da bi mogla da trpi za Mariju, pa ako treba, i da umre za nju.
Jezuiti kažu da će Marija izbaviti osobu koja trpi za njenog sina, i načini mir s njime.To je razlog zbog kojeg se koristi znak u obliku krsta.
Ovakvo učenje je potpuno okultističko i suproti se Biblijskom učenju, tako da jedino možemo reći da je rimokatolička Marija, ustvari, niko drugi nego Semiramida, a njihov Isus-Tamuz; njihova hostija preuzeta je od Egipćana i predstavlja boga Sunca-Vala.; a njihov krst je srce okultizma.