Aleister Crowley (Alister Krouli)

[AdrijanKronauer]

Kobni eksperimenti sa drogama

Svoju pseudo religiju Krouli je osnovao na trojstvu izvedenom iz antičkih orgijastičkih misterija: opojnom napitku (kod njega droge), razuzdanoj seksualosti (koja je tobože trebala da bude u službi rascvetavanja svesti) i muzici, koja danas doživljava najveću degradaciju upravo zato što dolazi iz mozgova ispunjenih haosom, drogom i hedonističkom zavisnošću. U 'Osnaženom entuzijazmu' Krouli piše: �Upotrebom tri metoda u jednoj celo čovekovo biće može biti stimulisano. Muzika će stvoriti osnovnu harmoniju mozga vodeći ga sopstvenim stazama; vino pruža osnovni stimulans životinjskoj prirodi; a seksualno uzbuđenje uzdiže čovekovu moralnu prirodu svojom bliskom povezanošću sa najvišom ekstazom.� (Pogl. 7) � Kroulijeva falička religija počiva dakle na tri stuba nezakonite stimulacije: stimulacije neplemenitom muzikom, stimulacije opojnim napitkom, i grube čulno-telesne stimulacije. Koju istinsku 'ekstazu' može doneti upotreba opojnih droga koja oslobađa, odnosno budi grube seksualne nagone i zanose?! Istinska duhovna iskustva i zdrava religioznost ne počivaju na spoljašnoj stimulaciji; pravi religiozni doživljaj izrasta iznutra, iz opijenosti srca, iz ljubavi prema Istini, a spoljašnja harmonična stimulacija samo daje podršku čežnjivoj duši. Kroulijev pristup duhovnosti ne vodi tome da se animalno preda božanskome, već naprotiv da božansko bude potpuno zarobljeno i vezano za ono nisko i neplemenito.

Pisac eseja 'Kokain', Alister Krouli, živeo je u vreme kada su se opojne droge mogle nekažnjeno konzumirati i dobavljati, odnosno dobiti i na lekarski recept za ublaženje nekih telesnih tegoba. Tako je i Krouli koristio od 1919. godine heroin za 'lečenje' bronhijalne asme. Kroulija su droge zanimale pre svega kao psihoaktivne supstance, odnosno njihove psihodelične implikacije. Počevši rano sa takvim kobnim i suludim eksperimentima on nije prozirao opasnost u koju se uvlači. Tako u Liber CXI (čije pisanje je završio 1918. god.) ukazuje za sebe: �Na početku mi je 0,06 grama morfijuma otvorilo kapije neba. Posle godinu dana svakodnevnog uzimanja ova količina nema više nikakve vrednosti za samotrovača.� (Pogl. 22) � Šta čoveku treba da otvori Kapije Neba: opojna droga ili zakonit introspektivni život? Istinsko i perspektivno proširenje i prosvetljenje svesti čovek postiže samo svetlim delima, delima kojima se ispunjava svetla reč, zapovest Gospoda Svetlosti: Bog-Zakon je taj koji prosvetljuje i Božiji Zakon je taj koji otvara unutarnje Nebo.

Krouli je verovao da jak duh ne može stvoriti čulno-upotrebnu zavisnost o droga. U svom kmentaru na Liber Legis koji poziva na uzimanje "slatkih vina" on se osvrće na problem zašto 'puritanski robovi' beže u alkohol i droge: �Žudnju za tim stvarima uzrokuje unutarnja muka, koju njihova upotreba otkriva ropskim dušama. Ako ste istinski slobodni, možete uzeti kokain isto tako jednostavno kao i solicu. Ne postoji bolji grubi test karaktera nego što je onaj što uzima u obzir njegov stav prema drogama. Ako je čovek jednostavan, neustrašiv, živahan, on je u redu; neće postati rob. Ali ako se boji, on je već rob. Neka svi na svetu uzimaju opijum, hašiš i ostale droge; oni koji su skloni njihovoj zloupotrebi bolje da su mrtvi.� � Žudnja za opojnim drogama upravo počiva na obesmišljenom životu, odnosno konzumiranju droga su najprijemčlijviji ljudi koji nemaju nikakve uzvišene životne ciljeve, koji ne žele da žive za Boga i u Bogu, koji ne žele sa Bogom zakonito da rešavaju životne probleme i testove. Pogledajmo Isusa: iako žedan i iscrpljen, on je i na krstu odbio da pije iz spužve opojnu vinsku smešu koju mu je na trski prineo rimski vojnik.

Kako je Kroulijev 'jak duh' prošao u eksperimentima sa heroinom? Uzaludno je se pred kraj svoga života, sa slomljenom voljom, borio da se oslobodi te zavisnosti.

S jedne strane Krouli govori o potrebi da se opija ono unutarnje, a s druge strane praktične implikacije njegove narko-ideologije ukazuju samo na grube spoljašnje stimulacije koje porobljuju unutarnje: �Istinska Religija je, u izvesnom smislu, opijanje. /.../ Klima, zemljište i rasa menjaju uslove; svaki muškarac i žena moraju pronaći i izabrati pravi oblik opijanja. Tako hašiš u ovom ili onom obliku izgleda da odgovara muslimanima, idući sa suvom, vrelom klimom; opijum je u redu za Mongole; viski za tvrdokoreni temperament i vlažnu i hladnu klimu Škota.� ('Komentar na AL', I, 51) � Kod ozbiljnog tragaoca za Svetlom duhovna zakonska ek-staza, odnosno en-staza ('unutarnji put') nema potrebu za zamenom: ona se postiže svetim životom, životom u pokori, životom za Zapovesti Života; ne drogom, ne magijskim zvucima, ne čulnim iživljavanjima koja pljačkaju duhovne snage, božanske energije. Čovek Duha ne živi za trenutke veštačkih ugođaja kakve nude psihoaktivne supstance i bahanalije, već za blaženu večnost, za večno blaženstvo.

Kroulijevo slepilo, koje je cilju podređivalo sredstva, ogleda se i u tome što je čak i kod svojih žena upotrebom droga i alkohola hteo da 'razvije' njihove vidovnjačke sposobnosti; tačno je da su mnogi alkoholičari 'vidoviti': oni vide, ali ne božanske slike, stvarnost Neba, već sablasti, fantome i imaginacione ljušture iz najnižeg astrala, iz Podnebesa kojim caruju zlodusi i vampirske duše vezane za zemlju. Kada je svoju prvu ženu Keli Rouz doveo da bude alkoholni zavisnik, toksikoman, imao je već jak 'razlog da se od nje 1909. godine razvede.

Kada se pogleda bit Kroulijeve solarno-faličke religije vidi se jasno da je njemu 'Bog' samo pseudonim za seksualni nagon, a seksualna žudnja 'božanski poriv', žudnja koja predstavlja izvrtanje Ljubavi. A Bog je zapravo Ljubav, Sveta Darujuća Snaga. Krouli ne skriva svoju orgijastičku prirodu, čak više zna da se time i podiči. Tako u Liber DCCCXI govori o jednoj svojoj literalnoj 'inspirisanosti': �... Napisao sam Tanhauser, kompletno od zamisli do realizacije, za 67 uzastopnih sati. Nisam bio svestan smenjivanja dana i noći ni kad sam završio, niti sam osećao bilo kakav zamor. Taj sam rad napisao kad mi je bilo 29 godina, odmah po završetku orgije koja bi me, prirodno, potpuno iscrpela.� /.../

�... Mogu uvek da nađem vezu između mog seksualnog stanja i stanja umetničkog stvaralaštva; te dve oblasti moga života su tako blizu da se već primiču identitetu, ...� (Pogl. 2) � Istinsko umetničko stvaralalaštvo uvek traži čednost i ekonomičan odnos prema reproduktivnim snagama. Razbacivanje duhovno-reproduktivnih snaga ruši kreativnost u čoveku, razvija u njemu agresivnost, napreže živčani sistem i vodi nervnim ispadima i slovima. Ono je dovelo i do uništenja mnogih brakova.

Sva tajna Kroulijeve lažne ekstaze, magijske obdarenosti, književne ekstaze, bahanalijskog i homoseksualnog divljanja počiva upravo na nezakonitom buđenju i stimulisanju svetlosno-zmijske kundalini snage, koja se egzaltirana iz karličnog dela kičme (iz prvog centra svesti), uspinje prema mozgu i otvara vrata viših svetova dimenzija, odnosno otvara moždana vrata i duhovne štitove: da se prema onostranom odašilje i iz njega prima. U čoveku je kundalini prisutna i kao reproduktivna energija, i iz tih razloga i postoji veza oplemenjene seksualnosti i istinske religioznosti. Čovek Duha će kundalini snagu, koja donosi neopisivo blaženstvo kroz spajanje Pozitivnog (kičmena moždina je njen nosilac u čoveku) i Negativnog (mozak je njen nosilac) Principa, buditi i pokretati zakonito: zakonitom molitvom, kontemplacijom i meditacijom, i naravno zakonitim životom; dakle izvršavanjem Zapovesti Života, svetlim delima. Zaljubljenici lažne moći i oni koji gore za lažnim dokazivanjima, budiće svete, ognjene, eterične snage raznim grubim i pogubnim stimulansima: droga, gurmanluk, nezasita i divlja seksualnost, neplemenita i žestoka muzika, ... Čovek koji ne opija svoje unutarnje biće zakonitim ugođajima i ispunjavanjem svete reči, razuzdanostima i nezasitim čulnim ugođajima razne vrste gubiće sve više svetih snaga, davaće ih avetinjskim bićima koja žude za njima.

Kada kundalini počne da preplavljuje sive ćelije, moždanu masu, ta iskustva nose najdublje tragove, jer svedoče za blaženstvo koje nudi jedinstvo sa Bogom, ispunjenost Duhom Života. Po refleksu nepromišljen i neobuzdan čovek će takav ugođaj, koji mu nudi trenutak 'ekstaze' i trenutak 'raja', početi da traži i ostvaruje preko nezakonite stimulacije čula, preko nezakonitog buđenja kundalinija. Tako je on sve manje gospodar svojih energetskih tokova, a sve više igračka u rukama Tame. I neobuzdano rasipajući reproduktivnu energiju on će, kao čovek slomljene volje, sve manje moći da izađe na kraj sa svojim slabostima.

Kada pogledamo Kroulijev život vidimo da su ga učenici brzo napuštali. Zašto? Da li zato što ih je energetski pljačkao? A kada nije imao prilike za vampirizam 'utehu' je nalazio u drogi.

Mnogi sledbenicima Kroulija i drugim poklonicima zemaljskih autoriteta čini se da nije bitno šta neko radi, već šta piše i šta govori. Oni umišljavaju da koliko god se neko od njihovih 'adepata' predao bezakonju, njegova viša svest se neće uprljati. Neće se uprljati Bog u čoveku, a sve ostalo je podložnu prljanju i porobljavanju. Ako su anđeli, koji su živeli u Nebu mogli pasti, koliko tek lako može pasti neobuzdan i nesmotren čovek?!

Svetlo privlači svetlo, laž privlači laž i opravdava laž.

Satansko je oduvek htelo da izvrne moralne nazore i parametre, da prikaže kako navodno nije bitno što neki čini već samo što govori. I ljudima koji ne izvršavaju Božiji Zakon, jasno, gode bezbožnici i bezakonici koji se iza 'visokih principa i dostignuća' zavodnički skrivaju i plasiraju svoje demagoške i nihilističke trikove. No budan čovek ispituje duhove: on ispituje koliko neka reč nosi zakonitosti u sebi i da li dolazi od Boga, Zakona Života. Prosvetljenju vodi samo reč koja dolazi preko čestitih ljudi.

Bog se ne da lagati i prevariti: pa tako i kanal Svetog Svetla može biti samo čist i prosvetljen čovek, prosvetljen činjenjem svetlih dela. Razvratnici, bogohulnici, homoseksualci, idolopoklonici, bezbožnici, mnogobošci, čovekoubice, koljači, lovci, srebroljupci i slavoljupci neće naslediti Božijeg Kraljevstva, oni neće biti od Boga nagrađeni, jer već su na zemlji u svom pustošnom životu primili nagradu i utehu.
Višoj svesti ne vode droge, prazne ceremonije, magijske mantre i razna šamansko-okultistička zamajavanja, već Zakon i zakonit život: život po Božijoj volji, život ispunjavanja Zapovesti Života, Zapovesti Harmonije, Jedinstva, Svetosti, Pravednosti, Dobrote: �Blaženi su oni kojih je put neokaljan, koji hode po Jehovinom Zakonu! Blaženi su koji čuvaju propise Njegove, čitavim srcem Njega traže; koji ne čine bezakonje, već hode putevima Njegovim. Odredbe si Svoje dao da se brižno čuvaju.� (�Psalmi�, 119:1-4)

Da li jedan duhovan čovek može održavati i sramne homoseksualne kontakte? Da li je homoseksualni život dostojan Božijeg deteta? U svom komentaru na Liber AL, I, 50 Krouli iznosi za homoseksualca: �On se ne sme stideti ili bojati činjenice da je homoseksualac, ako je slučajno to svim srcem; on ne sme pokušati da krši svoju sopstvenu istinsku prirodu zbog mišljenja okoline, srednjovekovnog morala ili religijskih predrasuda, koji bi želeli da bude drugačiji.� � Šta je istinska, božanska priroda čoveka? Da li je Bog čoveka stvorio kao homoseksualca, ili heteroseksualno biće: �Plodite se i množite se, i napunite Zemlju, ...� (�Postanak�, 1:2 I kroz nedostojan i neprimeren heteroseksualni život čovek se puno duhovno opterećuje, a kamoli tek kroz homoseksualne gnusobe i boleštine!

Šta je jedan satanin rob učio druge satanine robove: da ostanu satanini robovi, da i ne pokušavaju da se oslobode lanaca, jer su navodno u ponoru poroka i ludila našli svoju 'istinsku prirodu'. Istinska priroda čovekova je Bog, jezgro duše, a to Sveto Jezgro je reproduktivne snage stavilo samo u službi reprodukcije, ne i besomučnog iživljavanja i bolesnog, izopačenog dokazivanja i ludovanja.

[AdrijanKronauer]

Trnoviti izdanci

Iz Kroulijeve telemitske filosofije i njegovih redova, izašli su brojni subverzivni i indoktrinacioni kultovi. Pomenimo samo jedan od njih: Sajentološku crkvu (osnovana 1954. g.), koja je trenutno medijski dosta zastupljena u svetu. Osnivač ove nakazne crkve i sajentologije (�nauke o saznanju�) kao duhovno-manipulativne ideologije je Lafajet Ronald Habard (1911.-1986. g. ne.), pisac mnogobrojnih dela takozvane naučnofantastične proze, šizofrenik i korisnik narkotika; najpoznatije njegovo delo, u kojem je promovisao doktrinu svoga kulta, je �Dijanetika� (1950. g.) Sa svojim ocem, pomorskim oficirom američke vojske, imao je prilike da obilazi Daleki istok, gde je se susreo sa filosofskom i okultnom književnošću toga podneblja. Kao učesnik Drugog svetskog rata biva ranjen, operisan, i 8 minuta provodi u kliničkoj smrti. Pred kraj rata 1945. g. Habard upoznaje zanesenjaka Đžeka Parsonsa, Kroulijevog učenika, koji ga uvodi u O.T.O. U doktrinu svoje vrlo komercijalno inklinirane Sajentologije Habard preuzima mnoge ideje od Kroulija, stepenovanja �napretka�, mada je u njoj primetna i gomila ličnih Habardovih književničkih fantazmagorija i nebuloza. Kako bi od lakoverne klijentele (među kojima su i zvezde Holivuda) bolje mogao da se izvlači novac, u sajentologiji su izmišljena su nekakva 27 stupnja duhovnog �napretka� i hipnotičkih sanjarija, kroz koje čovek postaje �čist� (clear). Sajentolozi inače Habarda vide kao duhovno razvijenijeg od Isusa Hrista. Sajentolozi su primetno i napredujuće zauzeti da infiltraciono osvoje što bolje i veće pozicije u strukturama državnih vlasti.