PC i PSP igre - opisi

[Morpheus]

Opisane igre:

Strana 2

1. Prince of Persia
2. Cryostasis
3. Warcraft III: Reign Of Chaos
4. Call of Duty: World at War
5. Grand Theft Auto: San Andreas
6. GTA Srbija
7. World of Warcraft: The Burning Crusade
8. World of Warcraft: Wrath of the Lich King
9. NecroVisioN
10. Street Fighter

Prince of Persia opis

Šta prvo pomislite kada vam neko pomene Prince of Persia? Većina igrača se seti maestralne The Sands of Time trilogije (mada je The Sands of Time samo jedna igra u trilogiji, nekako je postalo opšteprihvaćeno da se taj termin koristi za celokupnu trilogiju). Oni malo iskusniji i naravno stariji igrači će se svakako setiti perioda kada je prvi Prince of Persia ugledao svetlost dana. Bilo je to, sada već davne, 1989. godine. Na neki način, prvi Prince of Persia, autora Džordana Mehnera, predstavlja rodonačelnika žanra akciono-platformskih avantura. Mnogo godina kasnije serijal doživljava preporod i pod vođstvom francuskog studija Ubisoft nastaje već pomenuta The Sands of Time trilogija. Pošto je i poslednja klapa trilogije spuštena i celokupna priča upotpunjena, nije bilo moguće nastaviti serijal. Ubisoft je odlučio da ponovo preporodi serijal, smestivši ga u novi svet sa novim likovima i novim zapletom. Da li nova igra zadovoljava visoko postavljene standarde velikog broja fanova serijala? Saznajte u nastavku teksta.



Nekada davno zemljom je vladao bog tame Ahriman pomoću misteriozne supstance – Korupcije. Njegov brat Ormazd, bog svetla, uvidevši opasnost po svet odlučuje da mu se suprotstavi i konačnog ga i porazi. Ahriman je hiljadama godina bio zarobljen u mističnom Drvetu Života. No, kako to obično biva, on nekako uspeva da se izbavi iz svog zatvora i ponovo postane pretnja po svet. Tu počinje avantura našeg novog Princa, koji uz pomoć Elike, poslednjeg pripadnika plemena koje je bilo zaduženo da čuva Drvo, mora da spasi svet od Korupcije i spreči Ahrimanov povratak.

Ono što ćete prvo primetiti je jedinstven vizuelni stil. Iako se mnogo pre samog pojavljivanja igre na tržištu znalo da će grafika biti nalik crtanom filmu, niko nije mogao slutiti da će to tako lepo izgledati. Očigledno je ogroman trud uložen u stvaranje fenomenalne scenografije, kako bi se stvorila jedinstvena bajkovita atmosfera. Mora se priznati da se u tome i uspelo. No, ne dajte se zavarati izgledom. Tehnologija koja je pokreće veoma je napredna i u suštini je derivat grafičkog endžina koji je pokretao Assassin’s Creed. To ćete i sami moći da zaključite već prilikom prve platformske deonice, kada budete videli fluidnost animacije koja se može meriti jedino sa, do sada neprevaziđenim, Assassin’s Creedom. Stoga i hardverska zahtevnost nije mala, pa će vam za pokretanje igre u punom sjaju trebati prilično snažan računar.

Koliko god grafika bila bajkovita, ona sama po sebi ne bi mogla da stvori takvu atmosferu, koju su autori silno želeli. No, u kombinaciji sa odličnom komponovanim i izvedenim orijentalnim muzičkim temama taj cilj je postignut. Muzička podloga je odlično dozirana i potpuno je nenametljiva. Ostali ambijentalni zvukovi ne zaostaju po kvalitetu. Kroz dijaloge, koji su često veoma duhoviti, steći ćete sud o karakterima glavnih aktera igre. Odlična glasovna gluma će vam u prvi mah predočiti Princa kao nadmenog avanturistu, a Eliku kao dostojanstvenu princezu. Međutim, kako igra bude odmicala, u njihovim glasovima ćete veoma jasno moći da prepoznate emocionalnu stranu Princa i Elike. Glavni akteri su veoma dobro karakterizovani i njihov razvoj se jasno vidi kroz glasovnu glumu. Celokupni utisak u audio-vizuelnom segmentu je više nego pozitivan.



Prateći trendove Ubisoft je odlučio da igra bude otvorenog tipa, što u suštini znači da će igrač imati slobodu izbora redosleda zadataka, koje će izvršavati. Kako bi zaustavili Ahrimana, Princ i Elika moraju da izleče zemlju, koja je zatrovana Korupcijom. Jedini način da to urade je da se domognu takozvanih Plodnih zemljišta (Fertile grounds) i da uz pomoć Elikinih magičnih sposobnosti izleče zemlju. Naime, svet je podeljen na četiri celine, od kojih svaka ima pet potcelina i u svakoj se nalazi po jedno Plodno zemljište. Prostom matematikom dolazi se do broja od dvadeset Plodnih zemljišta. Međutim, u početku igre nije vam dostupno svih dvadeset, nego samo četiri. Ostala će vam postati dostupno tek kada Elika pribavi nove magijske moći. Po izlečenju zemlje na njoj se javljaju specijalni artefakti, takozvana Semena svetlosti (Light Seed) koja morate da skupljate. Skupljanje Semena svetlosti je prilično dosadno i zamorno, posebno u kasnijim delovima igre. Čini se da su se autori odlučili na ovakav potez kako bi igru na veštački način produžili, što svakako ne odobravamo. Pošto sakupite određeni broj možete dobiti jednu od četiri magijske moći, pomoću kojih ćete moći da pristupite novim delovima sveta. Redosled je ostavljen igraču na izbor, a samim izborom zavisi koji deo zemlje možete posetiti.

Tri osnovna celine su činile srž dosadašnjih Prince of Persia igara – borba, rešavanje logičkih zagonetki i naravno platformisanje. Sva tri elementa su i dalje prisutna, ali su doživela neku vrstu uprošćenja. Borba je uvek samo sa jednim protivnikom i često ume da bude dosadna i predugačka. U početku je ovakav pristup zanimljiv, ali posle par uspešnih borbi shvatićete da postoji par kombinacija udaraca koji uvek „pale”. Logičke zagonetke su doživele najveći uprošćenje. Postoji svega nekoliko zagonetki, a od njih će vas jedna, najviše dve naterati da malo ozbiljnije napregnete moždane vijuge. Platformisanje je ostalo najsličnije onome na što smo navikli. Trčanje po zidovima, skokovi sa jedne grede na drugu i svi ostali potezi su i dalje prisutni i deluju veoma pristojno i tečno. Međutim, tu postoji jedna začkoljica. U igri ne možete da poginete. Svaki put kada loše procenite skok, ili zakasnite sa reakcijom, Elika će vas izvući iz situacije tako što će vas vratiti na poslednje mesto gde ste imali čvrsto tlo pod nogama. Jedna bitna novina je Prinčeva rukavica, koju će obilno koristiti u borbi i u raznim akrobatskim manevrima.



Kada se sve zbroji i oduzme novi Prince of Persia ostavlja neodređen utisak. Novo poglavlje u ovom kultnom serijalu donelo je par novina i celokupni novi svet. Sasvim solidna fabula, dobra karakterizacija likova i naravno jedinstvena audio-vizuelna komponenta igre zajedno stvaraju kvalitetnu bajkovitu atmosferu, kakvoj su autori od samog starta težili. No, igra ima i svojih mana. Nedostatak pravog izazova i dosadan borbeni sistem su svakako najveće od njih. Sve zavisi od vašeg pristupa igri i očekivanja. Ako čeznete za izazovnom akciono-platformskom avanturom, onda će vas uprošćenost srži igre prilično razočarati. Sa druge strane, ako pristupite igri kao svojevrsnoj bajci u kojoj želite da uživate bez previše nerviranja i mozganja, onda je ova igra pravi izbor za vas. Procenite sami kojem taboru pripadate. Naše mišljenje je da je igra imala potencijala da postane kultna, ali da taj potencijal nije iskorišćen. Možda u nastavku, ko zna?

Naziv igre: Prince of Persia
Žanr igre: Akciono-platformska avantura
Razvojni tim: Ubisoft Montreal
Izdavač: Ubisoft
Datum izlaska: 9. decembar 2008.
Screenshot-ovi: Prince of Persia


Minimalna konfiguracija:
CPU: Dual Core 2.2 GHz
RAM: 1 GB
VGA: ATI Radeon X1600, NVIDIA GeForce 6800

Preporučena konfiguracija:
CPU: Dual Core 2.6 GHz
RAM: 2 GB
VGA: ATI Radeon HD3870, NVIDIA GeForce 8800GT

82/100 Impresivno

+ Odlične audio-vizuelne karakteristike, igrivost
- Nedovoljno izazovno, dosadan borbeni sistem, skupljanje light seedova ume da bude zamorno

Izvor: PCigre.com

[Morpheus]

Cryostasis opis

Godina je 1968. Aleksander Nesterov je ruski meteorolog, i njegovo trenutno zaduženje je istraživanje arktičkog kruga. Uvod u igru prikazuje kako ga, tokom probijanja kroz beskrajnu ledenu pustinju, čeka mnogo misteriozniji i opasniji zadatak. Prima poziv u pomoć od nuklearnog ledolomca North Wind, a zbog odluke da skrene sa svoje prvobitne putanje i istraži zauvek smrznuti brod će ubrzo zažaliti. Usled nepoznatih okolnosti Aleksander gubi svest, i sledeća stvar koju vidi oko sebe su zapušteni hodnici i odaje North Wind-a. Jedini način da pobegne iz gvozdenog zatvora je da skupi svu snagu i hrabrost i pokuša da odgonetne misteriju sudbine broda i njegove posade.

Već posle saznanja o osnovnim elementima radnje sličnost sa Bioshock-om biće jasna. Obe igre se dešavaju u sličnom periodu, u obe ste u ulozi običnog čoveka koji protiv svoje volje biva gurnut u nepoznatu sredinu, i u obe vam je cilj istraživanje te okoline i razjašnjavanje njene sudbine. Fiktivni ledolomac North Wind, metalni gigant na devet nivoa sa dužinom od preko 200 metara, svoju karijeru je završio nasukan na ledene sante, gde je usled nanosa snega i zaleđivanja ostao zauvek zarobljen. Temperature daleko ispod nule su nedvosmisleno vaš glavni neprijatelj tokom cele igre.

Hladnoća je, tačnije, jedan od centralnih elemenata. Osim što stvara nestandardnu atmosferu i konstantan osećaj bespomoćnosti, količina hladnoće u trenutnoj okolini zapravo direktno određuje vaš život. Drugim rečima, Cryostasis umesto klasičnog health/armor sistema ima dva indikatora: jedan prikazuje vašu telesnu temperaturu, dok drugi čini isto to za okolinu. Štaviše, telesna temperatura se polako prilagođava okolini, zbog čega doslovce stalno morate da obraćate pažnju na dva spomenuta indikatora. Izvori toplote su raznoliki: ruke možete ugrejati kako na običnoj sijalici, tako i na zapaljenim daskama ili usijanim cevima. Međutim, ovi izvori su (skoro uvek) nepresušni, zbog čega ste praktično neuništivi: čak i ako se nađete u škripcu, možete se povući do obližnje vatrice i držati pritisnuto desno dugme miša dok vas neprijatelji nemilosrdno šibaju.

Led, led i samo led

Najveći deo neprijatelja čine nekadašnji članovi posade, koji se najprostije mogu opisati kao smrznuti zombiji. Međutim, ne radi se o stereotipnim polumrtvim telima koja lagano šepaju prema vama i zamahnu oružjem kada se dovoljno približe. Njihovo naoružanje zavisi od toga koju su dužnost obavljali kao deo posade: obični fizikalci koriste malj ili francuski ključ, čuvari poseduju vatreno oružje, a kasnije ćete sretati i razne kreature (na primer, telo čoveka sa osam gvozdenih nogu, koje morate jednu po jednu da odstranite da biste neutralisali čudovište). Iako su njihova tela davno smrznuta, oni će vrlo vešto da vas sačekaju iza mračnog ćoška, što će u početku stvoriti maksimalno nategnutu atmosferu, ali vremenom neizbežno podleći sindromu predvidivosti koja često kvari ovakav tip igara. Jednom kad se naviknete, moći ćete sa relativnom sigurnošću da procenite kad vas iza vrata čeka uži deo malja.

Dok po pitanju AI-a i health sistema igra jedva da dodiruje prosek, u dva aspekta (barem u određenim trenucima) zaista briljira. Cryostasis za fiziku u potpunosti koristi PhysX tehnologiju, što se najviše ogleda kroz neverovatan stepen realnosti fluida, na primer. Voda, koja je do malopre bila u tvrdom stanju, veoma se verno sliva niz zidove i stvara barice na podu; ako naiđe na kakvu prepreku, odbijaće se i rasipati u kapljicama... Autori su posebno ponosni na ovaj aspekt grafičkog engine-a, što rezultuje obilnim korišćenjem tog efekta tokom igre. Naravno, potrebna vam je prilično jaka grafička kartica novije generacije i adekvatan (dvojezgarni, naravno) procesor, što nas dovodi do optimizacije igre. S obzirom da, osim fizike fluida, grafika ne predstavlja ništa revolucionarno, činjenica da FPS često zna da padne na jednocifrenu vrednost na računaru koji se sa svim drugim igrama nosi bez problema nije nikako opravdana.

Druga svetla tačka igre jeste nešto što su autori krstili Mental Echo. Radi se o natprirodnoj moći, uz pomoć koje Aleksander može da uđe u svest žrtve dešavanja na brodu i preuzme kontrolu nad njim u poslednjim trenucima njegovog života. Žrtve pogodne za Mental Echo su jasno obeležene jarkom crvenom bojom, a kontrolišući njihove akcije Aleksander će izmeniti ili sprečiti njihovu smrt, najčešće otvarajući sebi put za dalji napredak. Zapravo, veliki deo zapleta otkriva se kroz ove sekvence, jer će proživljavanje trenutaka kada je katastrofa nastala kroz oči članova posade (a nekad i drugih 'subjekata' - spasavaćete i polarnog medveda od lovaca i kravu od giljotine) ponuditi odgovore na jedno od mnogih pitanja o sudbini North Wind-a. Mental Echo je nedvosmisleno ključni element gameplay-a i kao takav se, kao i već spomenuta fizika fluida, sreće prilično često u igri.

Pričam ti priču

Cryostasis, za razliku od drugih FPS naslova, akcenat ne stavlja na akciju za koju su potrebni brzi refleksi. Umesto toga, mračni hodnici u kojima vrebaju umrtvljeni neprijatelji su sasvim sporedna stvar - slobodno se može reći da se radi o FPS naslovu avanturnog i istraživačkog karaktera. Ono što će se na početku činiti kao maksimalno isklišeizirana osnovna premisa, ubrzo će prerasti u nešto mnogo zamršenije i samim tim i interesantnije. Niti klupka zapleta prepliću se sa delovima bajke o plemenu koje od propasti beži kroz mračnu šumu punu svakakvih (natprirodnih) opasnosti. Na prvi pogled, dve paralelne priče i nemaju neke međusobne veze, ali svaka otkrivena stranica sa jednim poglavljem iz bajke zapravo teži da otkrije mnogo više od onog što je na njoj zapisano. Ovakvom naracijom bi se svaka druga igra ponosila.

Oceniti ovakvu igru prostim brojem od jedan do sto nije lak zadatak. U jednom trenutku bićete prosto oduševljeni, a već u sledećem ćete psovati od frustracije zbog banalnog propusta (FPS koji varira od 3 do 33 je uveliko najizraženiji problem). Ako smatrate da imate dovoljno strpljenja da greškama progledate kroz prste, Cryostasis će na kraju ipak uspeti da izmami pretežno pozitivne utiske. Verzija na ruskom jeziku je svakako preporučljiva, jer samo ona stvara potpunu atmosferu onako kako su je autori zamislili.


Naziv igre: Cryostasis
Žanr igre: FPS
Razvojni tim: Action Forms
Izdavač: 1C Company / 505 Games
Datum izlaska: 5. decembar 2008.
Screenshot-ovi: Cryostasis


Minimalna konfiguracija:
CPU: Intel Pentium 4 2.4GHz / Athlon XP 3000+
RAM: 1 GB
VGA: GeForce 6800GT / Radeon 9800Pro

Preporučena konfiguracija:
CPU: Intel Core 2 Duo E6400 / AMD Athlon X2 5600+
RAM: 2 GB
VGA: GeForce 8800GTS / Radeon 2900HD

72/100 Solidno

+ Naracija, vodeni efekti, Mental Echo
- Optimizacija, linearnost

Izvor: PCigre.com

[Charlie Harper]

Warcraft III: Reign Of Chaos



Blizzard Entertainment - WarCraft III

Warcraft III: Reign Of Chaos (Воркрафт Три: Владавина Хаоса) - је стратегија у реалном времену коју је издао Близард 2002. године. Игра наставља свог предходника Warcraft: Orcs & Humans и трећа је у Воркрафт универзуму, а у низу игара Воркрафт серије је прва која користи 3Д графику.

Игра
Начин играња игрице Warcraft III се видно разликује од њених претходника. Кампање имају пуно секвенци везаних за причу, док играч такође може и да игра појединачне игре у којима је потребно победити непријатеље (као у ранијим Воркрафт играма). Режим за више играча омгућава играње против људских противника уместо против рачунарски вођених.

Основи играња
Warcraft III се игра на мапама различитих димензија, са елементима терена попут река, планина или стена. У кампањском режиму игре, мапа је почетно покривена црном маском, што значи да се изглед неког дела мапе не може видети док се исти не истражи. Такође, делови мапе који су раније истражени а тренутно нису у видокругу неке од играчевих јединица су покривене "Маглом рата" - терен остаје видљив, али било које промене (померање јединица, прављење/рушење зграда или дрвепћа) нису видљиве. Играчи морају да граде насеља (базе) како би сакупљали ресурсе, бранили се од напада и правили јединице за борбу. Постоје три главна ресурса у игри: злато, дрвена грађа и храна. Прва два су потребна за грађење и прављење јединица, док храна ограничава максимални број јединица које играч може да поседује одједном.

У прошлим Warcraft играма, постојале су само две расе за играње, Орци и Људи. Разлике између те две расе су биле чисто козметичке: свака јединица Људи је имала свој еквивалент код Орака. У игри Warcraft III, додате су још две расе: Немртви и Ноћни Вилењаци. Такође, разлике међу расама су драстично повећане, тако да свака раса има своје предности и мане. На пример, Људи и Орци брже регенеришу снагу током дана док Ноћни Вилењаци ноћу постају невидљиви. Грађевине за различите расе се такође знатно разликују. Људи имају фарме, јефтине грађевине које обезбеђују мање хране од одговарајућих (скупљих) грађевина осталих раса. Код Орака су то "јазбине", скупље и спорије за изградњу, али доносе више хране и могућност да радници Орка нападају непрјатеље стрелама из њих. Немртви имају Зигурате, које могу да се надограде у одбрамбене куле. Коначно, Ночни Вилењаци имају "Месечеве бунаре", који се могу користити за обнављање станге и мане пријатељских јединица.

У игри Warcraft III су додате и моћне јединице - хероји. За сваког убијеног непројатеља, хероји добијају поене искуства, напредујући и добијајући нове магије, што уводи елементе RPG игара. Поједини хероји поседују ауре - магије које имају трајни ефекат на све јединице у њиховом окружењу. Хероји могу да носе са собом "артикле", који им повећавају вештине, штит и друге особине. Највиши ниво који херој може да достигне на нормалној мапи је десети, али је у прилагођеним мапама могуће повећати максимални ниво и до 10.000. На шестом нивоу, херој може да научи своју "ултимативну" магију, која је јача од његових осталих магија. Хероји могу и да користе продавнице артикала и да унајмљују најамнике из кампова који се често налазе на мапама. Иако су хероји орегинално направљени у прошлој игри, Воркрсафт III умногоме повећава њихову улогу, коришћење и снагу. У прошлој игри, хероји су постојали само у кампањи, док сада постоје и у кампањама и у обичним играма. У Воркрафту II хероји су били само појачане верзије обичних јединица, са мало јачим оклопом и другим карактеристикама, или понекад са слабијим карактеристикама (на пример Гул'Дан). Warcraft III има хероје који су много јачи од обичних јединица. Такође, у кампањи, када херој умре, мисија је аутоматски неуспела, што је наводило играче да једноставно не користе хероја у броби већ га оставе на сгрурном. Иако је и сада то случај у мањем броју мисија (већином оних у којима не треба градити базу), играчи могу да праве "олтаре" уз помоћ којих могу да врате своје хероје из мртвих.

Игра уводи нове јединице за сваку расу и неутралне банде, такозване "крипове" (жаргонски назив, настао од енглеског назива: creeps), рачунарски контролисане јединице које су непријатељске свим играчима. Крипови чувају кључне локације на мапи као што су рудници или неутралне зграде. Када их убије, играч добија искуство и често неки артикал за хероја.

Warcraft III такође уводи и смену дана и ноћи. Осим естетског изгледа, смена дана и ноћи даје поједине предности/мане појединим расама. Ноћу већина крипова спава, па је ноћ безбеднија за истраживање мапе. Међутим, ноћу се такође смањује и видокруг већини јединица (осим код ноћних вилењака, који то могу спречити одговарајућом надоградњом). 3Д терен такође има улогу у прецизности гађања: јединице на висини имају бољи поглед и боље гађају од оних на нижем терену.

Кампања
Кампањски режим игре Warcraft III је подељен на четири кампање, свака са по једном расом, које су подељене на поглавља. За разлику од прошлих Близардових игара, играчи не добијају упутство нса почетку мисије у којима добијају радњу и задатке. Warcraft III користи систем "бесмислених потрага". Један део радње се дешава у повременим филмовима у игри, али се већина дешава у сценама у току игре. Задаци, познати као потраге, се откривају играчу за време играња. Главне потраге су оне које играч мора да испуни да би прешао у следеће поглавље, али постоје и опционе потраге које могу да се испуњавају упоредо са главним.

За време кампања, играч контролише једног или више хероја, који полако напредују у току кампање. Искуство које зараде за време једног поглавља се преноси у следеће мисије, и на тај начин хероји напредују током целе кампање.

Иако су кампање различите за сваку расу, постоји шаблон у њима. Прво поглавље у кампањи показује играчу особености хероја и расе коју води. Други ниво уводи изградњу базе (осим у случају Ноћних Вилењака, где је то први ниво). У свакој кампањи последњи ниво је "епска битка".

Режим за више играча
Режим за више играча се разликује од кампањског режима. У редовним играма, играчи сами бирају хероја чија смрт не завршава игру. Задатак сваког играча је да уништи све зграде свог противника. Да би игра текла брже, мапа у режиму за више ограча је покривена Маглом рата уместо Црном маском. Warcraft III омогућава и да игре буду снимљене и касније прегледане из перспективе било којег играча. Warcraft III користи Battle.net мрежу за режим за више играча, као и раније Близардове игре.


Прича

Свет
Прича у игри Warcraft III се дешава у измишљеном свету по имену Азерот, који је подељен на три континента: Источна краљевства, Калимдор и ледком покривени Нортенд. Више година пре догађаја из игре, армија демона под именом Ватрена Легија (енгл. Burning Legion - Горећа Легија) је у покушају да уништи Азерот створила је расу Оркова и послала их кроз потрал да нападну Азерот. Након много година борбе, савез људи, патуљака и вилењака, познат као Алијанса, је победио Орке. Преостали Орци су се поделили у кланове и изгубили жељу за борбом. Без заједнчког непријатеља, Алијанса се распала, и уследео је период мира. Догађаји из Воркрафта 3 се догађају неколико година после догађаја из игре Warcraft II.

Главни ликови
У тренинг-кампањи "Одлазак Хорде" (енгл. "Exodus of the Horde"), играч преузима улогу Трала, младог орковског војсковође, који води своју војску преко океана у Калимдор. Касније у причи, Трал се поновопојављује, заједно са својом десном руком - Громом Хелскримом, када Орци стигну на Калимдор. У кампањи "Пошаст Лордерона" (енгл. "The Scourge of Lordaeron"), играч контролише Артаса Менетила, младог принца и паладина који се удружује са Џејном Праудмор у покушају да истраже мистериозну кугу коју је произвео мрачни култиста Кел'Тузад. Артас касније губи своја осећања и постаје вођа немртвих, заједно са ускрслим Кел'Тузадом као саветником. На Калимдору, висока свештеница Тиранда Виспервинд и друид Малфурион Стормрејџ воде Ноћне Вилењаке против демонских сила Ватрене Легије. Иако испрва не верују једни другима, Људи и Орци на крају удруже снаге против Ватрене Легије. Касније им се придружују и Ноћни Вилењаци.

Заплет
На почетку игре, док се сукобљавају људска бића и орци појављује се нова раса, немртви. Три Господара патње (Дредлорди) стварају Натрезимски пакт чији је циљ да створе рај за живе мртваце на земљи и униште друге расе. У супротном господаре патње ће убити Аркимонд, врховни командант бесмртне расе. Касније се немртвима придружује Артас, човек и некадашњи принц људске расе. Артас је убио свог оца због тога што га је излудео Фростморски мач који му је био потребан како би убио МелГаниса, господара патње који није био члан Натрезимског пакта. Натрезимски пакт касније одлучује да након што искористи Артаса, да га убију, али је прекасно, Артас је постао превише моћан. Артасу помаже Лич КелТузад којег је убио када је још био принц људске расе али га је касније оживео. Игра се завршава када мистериозни човек који мења облике уједињује орке, ноћне вилењаке и људе у борби против Аркимонда и бесмртне расе.

Расе
У игри постоје четири расе. Свака од њих има предности и слабости у ратовању и др.

Раса људских бића
Ова раса може градити свуда све грађевине а за већи број војника потребне су куће. Међу херојима је и Паладин. Ова раса има јаке мађионичарске ратнике. Основни војник расе је Оклопник. Грађење грађевина, прикупљање ресурса и дрва врши Грађанин који се уколико дође до узбуне (коју изазивате кликом на центар вашег града) претвара у војника и ратује а када заврши рат поново се претвара у Грађанина и враћа се да настави свој посао.

Раса оркова
Оркови су зелене боје. Основни војник им је Орковски Ратник. Један од хероја расе је Трал који је и вођа расе. Оркови су једно време заражени по наређењу Траловог пријатеља у циљу одбране од расе ноћних вилењака. Граде све грађевине на земљи а гради их Пеон. На неким грађевинама налазе се костурске главе које оркови користе да би застрашили своје непријатеље. Постоји додатак за грађевине оркова који омогућава стварање бодљи и сви непријатељи који приђу вашим грађевинама уколико ударају из близине се убадају у ваше грађевине док их ударају и тако себи троше енергију.

Раса немртвих
Ова раса може градити грађевине само на "болесној земљи". Основни војник расе је Гаул. Хероји су Бесмртни витез, Господар патње и Лич. Неки војници имају могућност да обнове снагу једући лешеве поражених непријатеља. Прикупљач дрва је и основни војник, Гаул који прикупља одједном и до 20 дрва. Некромансери могу да оживе мртве и ојачају пријатељске војнике. Да би имали већи број ратника морају градити Зигурате.

Раса ноћних вилењака
Мистериозна раса која најбоље ратује по ноћи а непријатељи су јој сви који уништавају дрвеће, због чега је заратовала неко време са орцима и људским бићима. Ова раса такође прикупља дрвеће али при прикупљању их не уништава већ их са Висповима, који су градитељи и прикупљачи ове расе, обмота и на мистериозан начин брзо прикупи велике количине дрвећа не уништавајући ниједно. Основни војник расе је Стрелац. Све грађевине граде Виспови на земљи. Већина грађевина је грађена од чудне врсте дрвећа која могу да се премештају.



izvor:

[Morpheus]

Call of Duty: World at War opis

Najnoviji deo jedne od najpopularnijih WWII franšiza, Call of Duty, pred nama je pod imenom World at War. Pod izdavaštvom Activision-a dolazi od ne tako popularnog razvojnog tima Trayarch, prevashodno zaduženog za ozloglašeni Call of Duty 3, koji je izašao samo za konzolno tržište. Na zadovoljstvo svih poklonika franšize, Trayarch se zaista može pohvaliti najnovijim nastavakom koji je izašao tačno godinu dana nakon fenomenalnog Call of Duty 4: Modern Warfare.

Ponovo WWII naslov

Tematika Drugog svetskog rata obrađena je nebrojeno mnogo puta, ali u ovom slučaju postoje neke suštinske razlike. Osnovna je osveženje u vidu delimičnog fokusa na pacifičko ratište i konflikt između američkih i japanskih snaga, što je vrlo retko i zaista pohvalno. Sama kampanja je tako osmišljena da se kroz igru prepliću dve priče. Jedna prati američkog vojnika koji se bori na pacifiku, dok je druga smeštena na istočnom frontu i prati sovjetskog vojnika od odbrane Staljingrada pa sve do zauzimanja Berlina i okončanja rata u Evropi. Igra se ne diči svojom dužinom, jer je istu moguće završiti u dva popodneva na srednjoj težini.

Zemlja izlazećeg sunca

Ovaj deo je uglavnom smešten po svakojakim džunglama i utvrđenjima, odnosno naseobinama na raznolikim ostrvima Pacifika, tada okupiranim od strane japanske imperije. Pored toga što je sve vizuelno dosledno predstavljeno, igra ne bi ostavljala fenomenalan utisak da nema maestralno izrežiranih skriptovanih dešavanja u gotovo svakoj misiji. Nećete ostati ravnodušni kada npr. vaš odred upadne u zamku japanskih vojnika, skrivenih po drveću, u travi ili u dobro kamufliranim rovovima, što će se često dešavati. Tu je i misija gde će igrači imati priliku da upravljaju nekim od mitraljeza, odnosno topova čuvene borbene letelice Black Cat, uz pomoć koje će se američke snage boriti protiv japanskih flota brodova i eskadrila lovaca.

"For our revenge, for our blood, for the Motherland... For Russia!"

Rusija, tadašnji Sovjetski Savez, u ratu je odigrala ključnu ulogu u suzbijanju Trećeg rajha, što je u igri i filmski predstavljeno. Već u prvoj misiji igrač se nalazi u presušenoj fontani negde u Staljingradu, okružen leševima palih saboraca. Osećaj straha je kod mene bio prisutan dok sam se nadao da me nemački vojnik, koji je prolazio i pucao u leševe, neće pronaći. Ubrzo potom, uz pomoć jedinog preživelog saborca iz tog masakra, uzećete snajper u ruke i krenuti u "čišćenje". Kasnije kako borbe budu tekle, prisutna je i veoma zabavna misija gde će igrač moći da se oproba protiv teškog oklopa Panzer tenkova, upravljajući čuvenim tenkom T-34 koji je bio ponos ruske armije. Posebno fascinantna, a ujedno i najbolji deo ove kampanje i cele igre, jeste poslednja misija. Slomiti poslednji otpor fašističke Nemačke i ujedno završiti rat u Evropi značilo je okupirati Berlin i glavni štab Vermahta.

Širok dijapazon raspoloživog oružja, od nekoliko vrsta pušaka, snajpera i mitraljeza, pa sve do bacača raketa, bombi, kašikara, molotovljevih koktela i plamenobacača,- ostavlja jedno lepo i raznoliko iskustvo za sobom. Svaka situacija je podložna korišćenju određenog tipa oružja radi lakše i brže realizacije misije. Naravno, sloboda izbora je sveprisutna, kao i mogućnost zamene oružja nekim koje je nosio neprijatelj. Moguće je iskoristiti i postavljeni mitraljez npr. nemački MG-42 ili japanski trocevni PVO od 20mm. Jedna od zanimljivijih stvari jeste mogućnost ručnog bacanja minobacačkih granata, čija je razorna moć ogromna. Lični favorit je svakako plamenobacač jer ne samo da je vizuelno veoma efektan, već je i najbolje oružje za čišćenje japanskih bunkera i livada sa visokom travom gde se neprijatelji kriju u zasedi.

Neprijatelj će znati da priredi iznenađenje prišunjajući se iza leđa, povremenim jurišom iz očaja ili bacanjem granata igraču direktno ispod nogu. Japanski vojnici će u velikom broju slučajeva jurišati da proburaze igrača bajonetom na svojim puškama i u datom trenutku, ako se brzo ne pritisne određeni taster, sledi učitavanje poslednje pozicije. Zamerka koju ne mogu da izostavim je to što se ponekad desi da vam neprijatelj čak priđe, - toliko da otpočne borba prsa u prsa a da vaš saborac, koji stoji na metar ili dva, jednostavno odgleda celu stvar.

Muzika koja prati celu igru zaista zaslužuje sve pohvale i jasno se vidi uloženi trud. Od lagane muzike u trenucima šunjanja, do intenzivne čak i horske u toku ruskih juriša. Glasovna gluma je možda i mogla da bude malo bolja jer se jasno primećuje tzv. amerikanizovani ruski kada ruski vojnici nešto kažu. Sve u svemu, najbolji deo zvučne podloge svakako je propratna muzika.

Grafički engine je isti onaj koji je korišćen pre godinu dana u Call of Duty 4: Modern Warfare, samo što je doteran i prilagođen za potrebe WWII tematike. Sama grafika jeste pristojna za današnje standarde, ali ipak odaje osećaj da su joj noge kraće nego kod svog vizuelno superiornog prethodnika. Na nekim misijama teksture su prelepe dok ponegde izgledaju pomalo isprano. Facijalne ekspresije su definitivno mogle biti bolje.



Kada se uzme u obzir sve loše i sve dobro, dobija se jedna jako kvalitetna igra. Provuče se tu i tamo po neki bag ali ništa što zakrpa ili dve ne mogu da isprave. Sama solo kampanja možda jeste kratka, ali njenim kompletiranjem otvara se bonus misija gde igrač ima cilj da preživi što više talasa nacističkih zombija, koja je najzanimjivija kada se igra u društvu. Naravno, tu je i dobro poznati Call of Duty multiplayer, koji nije doživeo veće promene u odnosu na svog prethodnika. Topla preporuka za kupovinu ovog zaista impresivnog ostvarenja, još jednog u nizu Call of Duty serijala.


Naziv igre: Call of Duty: World at War
Žanr igre: FPS
Razvojni tim: Trayarch
Izdavač: Activision
Datum izlaska: 14. novembar 2008.
Screenshot-ovi: Call of Duty: World at War


Minimalna konfiguracija:
CPU: AMD 64 3200+/Intel Pentium 4 3.0GHz
RAM: 512MB RAM (XP)/1GB RAM (Vista)
VGA: Shader 3.0, 256MB Nvidia GeForce 6600GT/ATI Radeon 1600XT

Preporučena konfiguracija:
CPU: Intel Core 2 Duo processor/AMD X2 5000+
RAM: 1GB RAM (XP)/2GB RAM (Vista)
VGA: Shader 3.0, 512MB RAM NVIDIA GeForce 7900 GT/ATI Radeon 2600Pro

88/100 Impresivno

+ Atmosfera, igrivost, muzika
- Prekratko

Izvor: PCigre.com

[Charlie Harper]

GTA San Andreas (Grand Theft Auto: San Andreas)



http://en.wikipedia.org/wiki/Grand_T...o:_San_Andreas

GTA San Andreas је наставак игре "Grand Theft Auto". Често је погрешно називан GTA 4 ( N.B.: GTA 4 је објављена крајем априла 2008. године), иако је, баш као и "Vice City" само још једна "допуна" (expansion pack) трећег наставка ове игре. Издавач је компанија "Rockstar Games", а игра је објављена 2004. године за конзоле, односно 2005. за PC.


Делови игре

Мапа
Цела игра се састоји из једне велике мапе - Сан Андреаса, државе која је заправо пародија на америчку државу Калифорнија. У тој држави су и пародије на 3 калифорнијска града: главни, Лос Сантос (Лос Анђелес), Лас Вентурас (Лас Вегас) и Сан Фијеро (Сан Франциско). Такође, у њиховим предграђима су и три села: Ред Каунти, Боун Каунти и Флинт Каунти. Без шифара, играч на почетку може прелазити једино Лос Сантос и Ред Каунти, јер га у другим градовима јури полиција. Касније "откључава" и преостале локације.

Снаге реда
Као и у претходним наставцима, играч осваја различити ниво тражености, како је његов злочин већи. Што је тај ниво већи, тако ће га јаче снаге тражити. У овом наставку постоји 6 звездица тражености, са једном, играча покушава да ухапси обичан позорник са пендреком, са шест, војска и маринци.

Обични људи
Сви делови мапе, изузев неприступачних, су крцати ботовима обичних људи. Они се мењају зависно од типа локације, међутим, многи "споредни" ликови се приметно понављају.

Кланови
Играч припада клану "Grove Street OG`s", који носе зелена обележја. Из тог клана се издвојио део људи, формирајући "Seville Boulevard Family", али су ипак главни непријатељи играчу најмногобројнији "Ballas"-и. Од осталих, треба издвојити латиноамеричке "Vagos"-e.

Превоз
Сви типови превоза су доступни у игри: најмногобројнији су путнички аутомобили и мотоцикли, а ту су и скутери, трактори, теренска возила, камиони, цистерне, камиони за ђубре, авиони, хеликоптери, полицијска кола и тенк.

Радио-станице
У колима, али и у гардероби, играч може да слуша следеће станице, са различитим садржајима: WCTR (разговор), Master Sounds 98.3 (ређи грув, фанк и соул), K-Jah West (реге и даб), CSR (свинг, модерни соул), Radio X (алтернативни рок и гранџ), Radio Los Santos (гангстерски реп), SF-UR (хаус), Bounce FM (фанк), K-DST (класични рок), K-Rose (кантри) and Playback FM (класични хип-хоп). Уколико укључи User Track Player, играч слуша радио станицу са повременим разговором и музиком коју сам убаци у компјутерски фолдер са игром.

Смрт/хапшење
У игри се не може погинути. У случају да је играч смртно рањен (потпуни губитак енергије), буди се испред болнице, са пуном енергијом, али и нешто мање новца, без оружја и графита. У случају да је ухапшен, играча спроводе у полицијску станицу, где ће бити готово исто третиран као и у болници.

Укратко о радњи
Прича је смештена у 1992. годину. Главни јунак игре је Карл Џонсон "Си-Џеј". Сазнавши да му је умрла мајка, након 5 година живота у Либерти Ситију се враћа у Лос Сантос и одлучује да ту остане за трајно. Међутим, полиција га напада већ на излазу са аеродрома: мали наговештај да није све у реду ни код куће. У међувремену, његов брат Свит, и пријатељи Рајдер и Биг Смоук су једини преостали чланови његовог некада великог клана. Он се укључује са намером да клану поврати углед и чланове, али све време осећа да се нешто променило, што пријатељи одбијају да му кажу. Испоставиће се да Рајдер и Биг Смоук сарађују са полицијом, иза леђа Свиту, који у Карлу (играчу) проналази јединог савезника. Кроз главну и многе успутне мисије, Карл мора да савлада корумпираног инспектора Френка Тенпенија, непријатељске кланове, али и "бивше" савезнике Рајдера и Биг Смоука.


Занимљивости/контроверзе

* Фронтмен и певач Ганс Ен Роузис-а, Аксел Роуз је позајмио глас водитељу на K-DST-у. Он се не подноси са водитељком са Radio X-a, која, иронично, често пушта песму "Welcome to the Jungle" "G`n`R"-a.

* Игра је најпре била намењена играчима изнад 15 година, али се испоставило да се у њеном самом коду налази тзв. "Hot Coffee minigame" , мисија у којој Карл треба да скупи 6 девојака. У овој мисији је заступљена експлицитнија еротика, па је игра преиначена у "игру за одрасле". Иако је ова апликација касније искључена, сам код је остао у изворном коду игре.

* Постоје митови, да се у игри могу видети и НЛО, дух Карлове мајке,... то је поткрепљено и фотографијама.

GTA SA galerija:













izvor: Wikipedija

[Charlie Harper]

GTA Srbija



Akciono-avanturistički serijal Grand Theft Auto kompanije Rockstar North jedna je od najpopularnijih franšiza moderne igračke industrije. Avanturistički scenario smešten u okruženje američkog geta, akcioni karakter misija i velika sloboda u izboru načina i dinamike kojima se rešavaju postavljeni zadaci jesu osobine kojima GTA duguje planetarnu popularnost. Visokom rejtingu doprineli su i neki kontroverzni sadržaji koji su uzburkali čak i političare – zbog tobožnje glorifikacije nasilja mnogi „čistunci” požurili su da zabodu svoju strelicu u San Andreas, treći i najpopularniji deo nove GTA sage. Iz čitave frke jedino je Rockstar izvukao realnu korist – igra se prodavala kao alva.

San Andreas je zagrizao dobar deo kolača popularnosti i na našem igračkom tržištu. Jedan od najigranijih naslova tokom prošle godine nedavno je upotpunjen zanimljivom ekspanzijom domaćeg autora, modifikacijom koja u grafičko okruženje instalira motive iz našeg neposrednog okruženja. GTA Srbija autora Gorana Gvozdena (www.gta_srbija.co.sr) igru „lokalizuje” na nekoliko nivoa: postojeća vozila menja modelima koji krstare srpskim ulicama (Lada 2107, Zastava 750LE – popularni „Fića”, Dacia Logan, VW Buba, Fiat Panda, Zastava 101 – „Stojadin”, autobus GSP i još nekoliko desetina putničkih i sportskih modela, kombinovanih vozila, motora, džipova i letelica), umesto dolara uvodi dinar kao valutu, menja grafite na fasadama i natpise na Si Džejevoj majci, aplikacije na policijskim vozilima, bilborde i panoe, objekte, ikonice i sijaset sitnijih izmena (detaljan spisak nalazi se na zvaničnoj Internet lokaciji). Instalacija ekspanzije je jednostavna. Kompletan sadržaj DVD-a kopira se u odgovarajući direktorijum igre (npr. C:/Program Files/Rockstar Games/GTA San Andreas), pri čemu dolazi do proste zamene datoteka, bez zauzimanja dodatnog prostora na disku. Kao važnu napomenu autor ističe potrebu da se, pre instalacije i ukoliko postoje sačuvane pozicije, sva postojeća vozila isparkiraju iz garaža.

Obim modifikacija je impozantan, kao i njihov kvalitet. Osim u nekoliko slučajeva, grafičke izmene se lepo uklapaju u ambijent igre i praktično se ne razlikuju od originalnih „delova”. Utisak bi bio potpuniji i cena paketa razumnija da su izmenama obuhvaćeni zvučni efekti i skinovi, možda i još poneki model automobila (na ulicama nismo primetili „Jugića”). U svakom slučaju, San Andreas u „made in Serbia” pakovanju oživljava interesovanje za ovu igru i baca novo svetlo na ulice kalifornijske pseudometropole.

GTA Srb galerija





izvor:

[Charlie Harper]

World of Warcraft: The Burning Crusade



World of Warcraft: The Burning Crusade je prvi dodatak za MMORPG igru World of Warcraft. Pušten je u prodaju 16. siječnja 2007. godine i u prva 24 sata ostvario je prodaju od 2.4 milijuna primjeraka, čime je ovaj dodatak postao najbrže prodavanom igrom za osobna računala [1]. Ukupno je prodano cca 3.53 milijuna primjeraka. Važnije promjene u odnosu na original su: novi kontinent Outland, dvije nove rase Blood Elves (Horda) i Draenei (Saveznici, eng. Alliance), nova profesija jewelcrafting, novi battleground pod nazivom Eye of the Storm, leteći mount i maksimalni level 70.

Proizvođač(i) Blizzard Entertainment
Izdavači(i) Vivendi Universal
Distributer(i) Algoritam
Dizajner(i) Rob Pardo
Jeff Kaplan
Tom Chilton
Datum(i) izlaska 16. siječnja 2007.
17. siječnja 2007.
1. veljače 2007.
30. travnja 2007.
6. rujna 2007.
Žanr(ovi) MMORPG
Način(i) igre Više igrača
Dobna granica ESRB: (T) Teen
PEGI: 12+
OFLC: E (Exempt)
USK: 12
Platforma Mac OS X
Windows
Sistemski zahtjevi Windows
Ulazni uređaji Miš i tipkovnica
Medij(i) 4 CD-ROMa
1 DVD

* Windows 2000 ili bolji
* Intel Pentium III ili AMD Athlon 800 MHz
* 512 MB
* 32 MB 3D grafička kartica kompatibilna sa Hardware T&L
* 10 GB slobodnog mjesta na tvrdom disku
* 4x CD-ROM drive
* ADSL internetska veza

Mac OS X

* Mac OS X 10.3.9+
* 933 MHz ili više G4, ili G5, ili Intelov procesor
* 512 MB RAM
* ATI ili NVIDIA grafička kartica sa 32 MB memorije (ili više)
* 10 GB slobodnog mjesta na tvrdom disku
* 4x CD-ROM drive
* ADSL internetska veza

izvor: Wikipedija

[Charlie Harper]

World of Warcraft: Wrath of the Lich King



World of Warcraft: Wrath of the Lich King je drugi dodatak za MMORPG igru World of Warcraft. Pušten je u prodaju 13. studenog 2008. godine i u prva 24 sata ostvario je prodaju od 2.8 milijuna primjeraka, čime je ovaj dodatak postao najbrže prodavanom igrom za osobna računala [1]. Zanimljivo je da je srušio prijašnji rekord koji je postavio prvi dodatak The Burning Crusade 16. siječnja 2007. godine sa prodanih 2.4 milijuna primjeraka.

Wrath of the Lich King je donio neke promjene, kao što su: novi kontinent Northrend, novu klasu Death Knight, novi battleground pod nazivom Strand of the Ancients, maksimalni level 80, novu profesiju Inscription i poboljšani grafički engine.

Proizvođač(i) Blizzard Entertainment
Izdavači(i) Vivendi Universal
Distributer(i) Algoritam
Dizajner(i) Rob Pardo
Jeff Kaplan
Tom Chilton
Datum(i) izlaska 13. studenog 2008.
14. studenog 2008.
Žanr(ovi) MMORPG
Način(i) igre Više igrača
Dobna granica ESRB: (T) Teen
PEGI: 12+
OFLC: E (Exempt)
USK: 12
Platforma Mac OS X
Windows
Sistemski zahtjevi Windows

* Windows XP, Windows Vista
* Intel Pentium 4 1.3 GHz ili AMD Athlon XP 1500+
* 512 MB RAM Windows XP , 1 GB Windows Vista
* 32 MB 3D grafička kartica kompatibilna sa Hardware T&L
* 12 GB slobodnog mjesta na tvrdom disku
* DVD-ROM drive
* ADSL internetska veza

Mac OS X

* Mac OS X 10.4.11
* PowerPC G5 1.6 GHz ili Intel Core Duo
* 1 GB RAM
* ATI ili NVIDIA grafička kartica sa 64 MB memorije (ili više)
* 12 GB slobodnog mjesta na tvrdom disku
* DVD-ROM drive
* ADSL internetska veza

Ulazni uređaji Miš i tipkovnica
Medij(i) 1 DVD

http://www.worldofwarcraft.com/wrath/

izvor: Wikipedija

[Morpheus]

NecroVisioN opis

Igračka publika treba uvek da poželi dobrodošlicu novim kolačima u svetu proizvodnje igara, prihvati ih bez imalo predrasuda i okuša njihovo ostvarenje. The Farm 51 je pravo iz Moskve načinio veliki skok u svet video igara i publiku pokušao da pridobije veoma kvalitetnim i mukotrpnim radom koji je na scenu doneo NecroVisioN.



Priču koja će se razvijati vremenom počinjete da sagledavate odmah posle dugog ekrana za učitavanje. Nalazite se u koži jednog Amerikanca, Jenkija, koji se bori na strani Velike Britanije u Prvom svetskom ratu. Odmah posle nekoliko primljenih i zadatih metaka, sve kreće naopako: budite se usred početka kataklizmičkog preobražaja majke prirode i shvatate da ste okruženi natprirodnim pojavama. Jasna vam je situacija, a i vaš zadatak: da se nijedno od bića koje vam stane na put ne zadrži na zemlji i da se kreće. Tek kasnije shvatate da je to sve posledica potrage za besmrtnošću za kojom žudi vaš neprijatelj, nemački oficir Cimerman (Zimmerman).

Igra je po žanru pucačina iz prvog lica tako da situaciju doživljavamo sopstvenim očima. Na samom početku NecroVisioN će izazvati dve reakcije kod igrača. Ljubitelji serijala Serious Sam i svakog naslova koji preferira roštiljanje po neprijatelju široko će da se osmehnu i napregnu sva čula kako bi dalje učestvovali u masovnom pokolju, dok će onaj drugi deo igračke populacije samo tužno slegnuti ramenima shvativši sa čime ima posla. Ako primite metak, ili kamen u slučaju napada zombija, kamera će da se zatrese, ali isto tako krvavi indikator će da vas upozori sa koje strane dolazi opasnost. Pri naglim okretima slika se zamućuje, ali samo za kratko. Jedan novitet u planu i programu načina igre menja smisao igranja iz korena. Kada ste već blizu nestanka energije, vreme se usporava, a vi imate još jednu šansu da izbegnete neizbežno. Skala zdravlja se uvek puni samo do pola, a od pola ostaje vaša briga kako da nađete torbice prve pomoći. Međutim, pošto svaki otvoren prostor, šuma, zamak ili groblje sadrže bezbroj neprijatelja koji su neviđeni strelci, većinu vremena ćete provesti sa zdravljem na pola, jer je suvišno pokušavati održati ga u zelenoj boji.



Vi ste vrsta posebnog vojnika kojem se bes povećava dok izvodi kombo udarce ili jednim metkom precizno otkida glavu protivniku. Zatim, taj bes možete iskoristiti, usporiti vreme, a vašu destruktivnu moć povećati. Svaki kombo udarac zahteva kombinaciju udaraca iz blizine i pogodaka određenom puškom. To je malo nezamislivo uraditi kada se nađete okruženi sa petnaestak besnih zombija motivisanih da se dočepaju vaše kože, ali je dovoljan samo udarac izbliza, posebno bajonetom, i problem biva rešen. Broj neprijatelja je neverovatno veliki, i često ćete se pitati ima li kraja. Uvek se pojavljuju posle nekoliko sekundi tišine ili aktiviranja poluge za otvaranje određenih vrata. Lako je predvideti kada će otpočeti žurka sa komšijama iz pakla; možete se pripremiti, ali je teško izvući živu glavu. Sa municijom ćete često biti tesni jer su vaši nemrtvi i živi Nemci debelokošci, a o džinovskim demonima da ni ne pričam. Biće utrošeno na tone šaržera, ali vredi, radi sopstvene kože.

Svaka misija ima neku prividnu poentu, usmerenje od jednog cilja ka drugom, ali one jedino postoje da bi se povezala akcija i da ne bude sve samo sušto prosipanje vrelog olova po gladnim čudovištima. U gornjem desnom uglu imaćete kompas koji će uvek da vam pokaže smer u kojem se nalazi predstojeći nezavršen zadatak, i to u ovakvom tipu igre veoma pomaže. U dizajnu nivoa preovlađuje tama, srušene kuće i tvrđave, beskonačno duboke pećine i zemlja koja se dimi od žestine borbi. Zbog stopostotne akcije činiće vam se da su nivoi predugački, ali se sve u suštini sastoji samo od zadataka kao što su: „uzmi bombu tamo“, „raznesi to i to“ i „preživi do sledeće tačke koju ti zadamo“.

U ovakvim naslovima oružje je jako bitno, a ovde ga imate u svakakvim izdanjima. Mogućnost nošenja dva oružja je jako interesantna, naročito ako nosite dva teška automatska mitraljeza. U rukama ćete imati staru dobru kremenjaču, ali ćete se isto tako oprobati i sa snajperom, snažnim nemačkim Lugerom i bogatim arsenalom dinamita i kašikara. Razorna moć je posebna za svako oružje, tu je i deo koji vam diže adrenalin izbacivanjem komentara svaki put kada pokažete agresivnost ili brutalnu preciznost, a sve to, analogno, vuče za sobom i rast besa koji može biti veoma koristan.



Grafika odiše kvalitetom, detalji su veoma kompleksni, a efekti eksplozija i ranjavanja sigurno ostavljaju utisak na bilo kog igrača. Proizvođači su želeli da svoj naslov doslovno ostvare i da urade sve kako bi ga što autentičnije napravili, pa se u toj „viziji mrtvih“ možete stresti sa otkinutim udovima, rupama u licu i stomaku toliko velikim da kroz njih i voz može da prođe. Raznovrsnost neprijatelja će vam svakako zabaviti prste: pored zombija i dosadnih Nemaca, srešćete se i sa psima, paucima, ali i šlagom na torti u ovom naslovu - demonima. Demoni će vas stalno pratiti u raznim formama, nedodirljivi i apstraktni, ali isto tako ranjivi na metke, što je veoma neshvatljivo.

Glasovna gluma i sinhronizacija su onaj deo kojim se The Farm 51 baš i ne može pohvaliti. U filmskim, stripovskim i međuakcionim sekvencama glasovi su bez imalo emocija, neskladno sa situacijom, pa vam se sve ukupno čini kao da su glumce doveli u studio držeći im pištolj uperen u glavu, dali im papir u ruke i naterali ih da pročitaju monolog, samo da se taj deo otalja. Modeli u igri se tresu kao da svi u paklu boluju od rahitisa, ponavljaju pokrete i kada treba i kada ne treba, a svi su nezainteresovani za situaciju, kao da piju kafu uz dnevne novine, suprotno od suštine teksta koji je za njih vezan. Naš junak često voli da komentariše u toku borbe, pa ćete čuti razne mačo fraze tipa: „Remember my name“ , „Damn you all“, „Respect my skills“ ili podrugljive kao što je „Nice shot, but I’m still standing“. Muzika uvek prati situaciju, sablasnu notu zadržava kroz svaku misiju, a stišava se vrlo retko, jer joj tako nalaže atmofsera.

Pakao je mesto događaja, a vi u njemu glavni glumac. Ubačeni protiv svoje volje, pokušavate da se probijete kroz svakakve nevolje, pune zombija, čudovišta i demona. Samo vi, preciznost i puška. To je sve što vam je potrebno u jednoj od novih, brzih pucačina iz prvog lica koja dolazi pravo iz Rusije - NecroVisioN-u.


Naziv igre: NecroVisioN
Žanr igre: FPS
Razvojni tim: The Farm 51
Izdavač: 1C Company
Datum izlaska: 20. februar 2008.
Screenshot-ovi: NecroVisioN


Minimalna konfiguracija:
CPU: Intel Pentium 4 2.4GHz ili AMD Athlon 64 +2800
RAM: 1 GB RAM
VGA: 256 MB Video RAM (NVIDIA GeForce 6600 ili ATI Radeon X1600)

Preporučena konfiguracija:
CPU: Intel Core 2 Duo 1.80 GHz ili AMD X2 5000+
RAM: 2 GB RAM
VGA: NVIDIA GeForce 8800 ili ATI Radeon HD 38xx serija

75/100 Solidno

+ Grafika, akcija, Bossovi
- Glasovna gluma, priča

Izvor: PCigre.com

[Charlie Harper]

Street Fighter





Street Fighter (ストリートファイター, Sutorīto Faitā?), često označavan skraćeno i kao SF je popularna serija borilačkih video igara. Igrači se sukobljavaju sa borcima širom sveta, od kojih svaki poseduje svoj stil borbe i specijalne poteze. Izdavačka kuća Capcom iz Japana objavila je prvu igru iz serijala u avgustu 1987. godine.


Street Fighter (1987)

Street Fighter nije prošao baš zapaženo kada se 1987. prvi put pojavio na tržištu. Međutim, doneo je novi sistem za upravljanje koji je uključivao džojstik i dva velika hidraulična tastera, na kojima je jačina kojom se taster pritisne određivala jačinu udarca rukom ili nogom u igrici, sa tri različite snage udaraca. Ovo je dovelo do toga da igrači pritiskaju tastere isuviše jako (što je oštećivalo kontrole), tako da je sistem prepravljen za upotrebu tradicionalnijih tastera, što je kasnije uspostavilo standard od šest tastera zajedničkih za sve kasnije verzije igre. Ova igra takođe je donela udarce koji će postati zaštitni znak ove igre; Vatrena lopta (Hadouken, 波動拳), Zmajeva pesnica (Shouryuken, 昇龍拳) i Nožni uragan (Tatsumaki Senpu Kyaku, 竜巻旋風脚); Ovo, međutim, nisu pravi nazivi udaraca. Ovo je prevod američkog ogranka firme Capcom. Pravilniji prevod bio bi Veliki nožni talas, Uzdizanje zmajeve pesnice i Nožni tornado vihor.


Street Fighter II: World Warrior (Svetski ratnik) (1991)


Street Fighter II, objavljen na Kapkomovom CPS-1 arkadnoj ploči iz 1991, bio je jedna od najpopularnijih igara ranih '90-ih, koja je uslovila razvoj arkadnih igara u narednoj deceniji. Naširoko je priznata kao najbolja borilačka igra svog doba, sa dobrim balansom između napada i blokova, kao i zbog "specijalnih poteza" kojima iskusniji igrači mogu izvršiti složene borilačke poteze (specijalne poteze) pomeranjem džojstika i pritiskanjem određene kombinacije tastera. Ti potezi imali su svoja imena (Zmajeva pesnica, Nožni uragan) što je igračima dalo osnovu za razgovor i raspravu o igri. Igra je takođe donela i pravilo "prekidanja" ili "ometanja" poteza drugim potezima, što je igraču omogućilo da izvede niz uzastopnih udaraca. U igri se pojavljuju osmoro boraca koje igrač može odabrati: Riju, Ken, Blanka, Zangif, Dalšim, Gajl, E. Honda i Čan-Li, uz "glavne" (Balrog, Vega, Sagat i M. Bajson). Lik boksera koji se u japanskoj verziji zove M. Bajson likom i imenom veoma podseća na Majka Tajsona, tako da je američki Capcom međusobno zamenio imena trojici likova, kako bi izbegao eventualnu tužbu od
strane Tajsona.



Street Fighter II: izmenjene verzije

Zbog ogromne popularnosti Street Fighter II Capcom je izbacio nekoliko nastavaka, odnosno izmenjenih verzija igre.




Street Fighter II: Champion Edition (Šampionsko izdanje) (1992)

U ovoj verziji moguće je birati četvoricu "glavnih". Takođe je moguć i međusobni sukob dva ista lika, od kojih jedan ima kostim druge boje. Ovo će kasnije postati standard u svim narednim borilačkim igrama.

Street Fighter II Turbo: Hyper Fighting (Hiper borba) (1992)

Nakon Street Fighter II: Champion Edition pojavilo se mnogo piratskih izdanja igre u izdanju određenih distributera, od kojih je najpoznatija Street Fighter II: Rainbow Edition. Mnoge velike kompanije distribuirale su piratske verzije sve dok krajem 1992. Capcom nije izbacio Street Fighter II Turbo: Hyper Fighting.

Novine koje su pirati doneli bile su:

* Mogućnost promene igrača u toku borbe
* Mogućnost izvođenja specijalnih udaraca u vazduhu.
* Jednostavnije izvođenje specijalnih udaraca
* Dodavanje novih poteza nekim borcima (poput Čan-Lijine vatrene lopte)
* Mogućnost bacanja protivnika sa bilo kog dela ekrana

[уреди] Super Street Fighter II: The New Challengers (Novi izazivači) (1993)

Krajem 1993. godine, Capcom je izbacio još jednu verziju igre - Super Street Fighter II: Novi izazivači. Kao što je podnaslov govorio, dodano je četiri nova borca: Fej Long, Kemi, Di Džej i T. Hok. Reč "super" u naslovu sugerisala je da je igri dodan novi CPS-2 hardver. Iako je igra izgledala gotovo identično kao i prethodna, svaki od likova je u stvari ponovo nacrtan, svakome je dodata animacija pred pojavljivanje, ali je igra po mnogima izašla prerano (šuškalo se da se to dogodilo zbog izlaska igre Mortal Kombat II). Rezultat je bio taj da je igra bila prepuna programskih grešaka i bagova. Najveći nedostatak bio je snaga T. Hoka koja je borbu između dva igrača učinila gotovo neupotrebljivom. Igra je bila daleko manje uspešna nego što se očekivalo.

Super Street Fighter II Turbo (1994)

Početkom 1994. godine izašao je Super Street Fighter II Turbo, u Japanu poznat pod imenom Super Street Fighter II X: Grand Master Challenge. Doneo je povećanu brzinu, težinu i remiksovani saundtrek. Takođe je doneo i novog, tajnog lika Akumu, u Japanu poznatog kao Gouki, koji ne samo da je objedinio sve specijalne poteze glavnih likova, Rijua i Kena, već je mogao da baca okomitu vatrenu loptu u vazduhu, kao i da izvede Veoma moćan potez zvan Shun Goku Satsu (doslovno Trenutno pakleno ubistvo). Akuma je bio dostupan za igru samo kroz specifičnu "šifru za varanje", koju je Capcom krio još neko vreme nakon što se igra pojavila. Taktika uključivanja skrivenog lika u igru je nešto što je kasnije postalo uobičajeno za sve igre ovog žanra.

Street Fighter Alpha/Zero

Street Fighter Alpha: Warriors' Dreams (Snovi ratnika) (1995)

Godine 1995. prolog igre Street Fighter II predstavljen je u serijalu Street Fighter Alpha (Street Fighter Zero u Japanu), ponovo na CPS-2 arkadnoj ploči. Uz igru je išao i potpuno novi grafički program i potpuno novi sistem igranja. Street Fighter Alpha doneo je potpuni preokret serijala od njegovog de facto početka četiri godine ranije sa igrom Street Fighter II. Likovi su nacrtani u anime stilu i urađeni tako da izgledaju znatno mlađe u odnosu na prethodne igre. najveću kontroverzu izazvalo je pojavljivanje samo četiri od deset likova iz prethodnih igara: Rijua, Kena, Čan-Li i Sagata. Zadnji glavni ponovo je bio M. Bajson (jap. Vega), koji je mogao da se bira kao skriveni lik, kao i Akuma i Don - novi lik, smešna verzija Rijua i Kena, nastalog kao podsmeh na likove konkurentske firme SNK. Neki od novih likova (Gaj i Sodom) preuzeti su iz Kapkomovih starijih igara, kao što je Final Fight, dok su ostali bili igrači iz prvog dela igre (Birdi i Adon). Ostali (Čarli i Rouz) su bili potpuno novi likovi, s tim da je Čarli (jap. Neš) u svemu bio kao Gajl, osim po imenu.

Novine u igri

* Nove tehnike, poput bloka u vazduhu
* Svaki lik dobio je par super komboa (vezanih udaraca).
* Pojava lančanih komboa. Sled običnih udaraca koji onemogućavaju odbranu protivnika.
* Pojava "Alfa kauntera", specijalnog udarca koji je omogućio da igrač iz bloka munjevito zada protiv udarac.

Međutim, fanovi su ponovo imali osećaj da je igra izbačena prerano. Ipak, videlo se da igra ima potencijal tako da su svi očekivali nastavak.

Street Fighter Alpha 2 (1996)

Street Fighter Alpha 2 bila je znatno bolje izbalansirana i "doterana" verzija svog prethodnika. Tri skrivena lika su sada bila dostupna kao regularni borci, a dodato je još pet novih likova, između ostalih stari likovi iz SFII - Dalšim i Zangif, kao i kasnije veoma popularna Sakura. Ovo je bila i prva pojava Šin Akume, takozvanog "pravog" Akume, sposobnog da baca dvostruke vatrene lopte, i u svemu superiornijeg od "običnog" Akume. On je bio skriveni lik. Fanovi su takođe bili oduševljeni, a brojni časopisi proglasilu su Street Fighter Alpha 2 za igru godine.


Street Fighter Alpha 3 (1998 )

Street Fighter Alpha 3 je manje bio usavršavanje prethodnih delova a više potpuni preokret u serijalu. On je bez sumnje jedna od, ako ne i najvoljenija igra iz Street Fighter serijala. Originalno pušten na CPS-2 sistemu, prebačen je na svaku bitniju konzolu, a sa njegovim prebacivanjem se nastavlja i danas, iako se svaka verzija razlikuje od originalne. Street Fighter Alpha 3 sadrži pregršt novih ideja koje su kasnije iskorišćene u praktično svakoj borilačkoj igri. Iako ideja "Ism" moda koja je promenila sistem igranja možda izvorno pripada serijalu The King of Fighters 1996-1999 njeno implementiranje u SFA3 bilo je mnogo radikalnije. Mod A-ism omogućavao je igru kao i u prethodnim delovima, X-ism je ličio na SSF2T, sa jednim superkombom i jednom "kombo energijom", dok je V-ism mod doneo mogućnost varijabilnih uzastopnih komboa. Alpha 3 je doneo i napredniji sistem u kome se kombo može nastaviti i dok je protivnik u vazduhu.Značajan debi u ovoj franšizi ima Cody, lik if Capcom-ovog Final Fight serijala.


Street Fighter IV

Street Fighter IV (ストリートファイターⅣ, Sutorīto Faitā Fō?) je borilačka video igra i sledeći nastavak dugogodišnje Street Fighter franšize, japanske kompanije Capcom. Najavljena je 18. oktobra 2007. U tizer trejleru, urađenom u 3D kaligrafskom stilu prikazana je sparing borba između Kena i Rijua na mračnoj livadi, ali sama igra još uvek nije prikazana jer je u procesu proizvodnje.[1] Iako Capcom USA poseduje prava na Street Fighter igru, prizvodnja je prepuštena studiju firme Capcom iz Japana.[2] Ništa drugo u ovom trenutku nije poznato o igri Street Fighter IV.



Capcom

izvor: Wikipedija