Poezija raspoloženja...

[vladapera]

Vito Nikolić
PROLEĆNA ASOCIJACIJA

Zašto tvoj mali smijeh
ne može da se sije
po oranjima crnim;
da klija i zrije,
da zrni
poput pšenice?

Tada bih na slapovima mojih vena
sagradio vodenice
i postao mlinar vječito prašnjav
od tvoga smijeha?

[bigrancer]

Naše spasenje


Ono što ne podnosim su kratki zimski dani,

Hladna popodneva bez snijega,

Tamna noć koja žuri da se spusti

Čim prođe poslednji školski autobus.


Nerviraju me žene koje ne pale

Više od jedne lampe u kući,

Koje štede na grijanju

I navlače na sebe po tri džempera i šal.


Ono što me dovodi do očaja su obroci

Pojedeni u tišini ispred televizora,

Na kom se recitali dnevnih užasa

Završavaju turobnom vremenskom prognozom.


Neutješan sam što svake noći

Odlazim na spavanje u hladnu sobu

Sa njom koja još uvijek ima snage

Da se moli Bogu za naše spasenje.


Charles Simic

[vladapera]

Bulat Okudzhava

POSLEDNJI PLAVI TROLEJBUS

Kad me nesreća spopadne i smlavi,
kad očaj nadre tajni,
utrčim, sednem u trolejbus plavi,
poslednji,
slučajni.

Ponoćna trola juri po ulici,
po bulevarima kruži, traži dom,
okuplja one što trpe u tmici
brodolom,
brodolom.

Otvori vrata kao i do sada!
Meni će, znam to, u mreškavu ponoć,
tvoji putnici, mornarska posada -
priteći
u pomoć.

Ne jednom sa njima spasih se nesreće,
uz tudje rame i noćnu putanju...
Kako je mnogo dobrote svetleće
u ćutanju,
ćutanju.

Ponoćna trola po Moskvi se vuče,
Moskva je reka koja gubi pravac.
I bol, što čelom kao kukac tuče,
stišava se,
stišava.

[Lilith_021]

Pretvaraj se da postojiš

Znam ja dobro,kao i ti,
Kako su ti ruke slabe...
Ne možeš mi dohvatiti
Rubin zvezde iznad glave,
Ne možeš me zakloniti,
Ne možeš me odbraniti,
Ni od bola
Ni od mraka
Ni od strave.

Ja sam tebe izmislila!
Po merama svog ludila,
Po merama svojih snova
I širina
I teskoba

Ja sam tebe izmislila !
Izatkala iz očaja
Izvajala iz nemira
Braneći se od nemoći,
Od praznine postojanja,
Od beznađa.

Znam ja dobro ali ćuti,
Nemoj ništa da mi sporiš...
Ogrni me dlanovima...
Pretvaraj se da postojiš...


Ljiljana Ninkovic Mrgić

[vladapera]

Božidar Vasiljević

Kada odeš:
prva žena ličiće na tebe
i druga žena ličiće na tebe
i stota žena
i stoti moj život ličiće na tebe.
Kako to misliš da odeš,
a da mi sebe celu ostaviš
u svemu uokolo.

[tetkaD]

ČEKAM TE -Mirjana Lukic Calic

Čekam te na istom mestu,
u predgrađu grada
ni moga, ni tvoga
i ne pitam
ni da li�
ni kada.
Ništa od toga,
samo te čekam.

Čekam te u svojoj samoći
pod svetlima neona,
umorna od lažne nade,
od tuge i bola,
al` ipak te čekam.

U čekanju,
mislima te milujem,
po neku suzu pustim,
po neku pesmu napišem,
samo za nas.

Čekaću
do neke nove noći
kad će mo se opet sresti,
u nekom novom stihu,
na nekoj novoj cesti,
u predgrađu grada,
ni moga ni tvoga.

[Bybyly]

Rabindranat Tagore

Čeznem da ti kažem najdublje riječi

Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem,strahujući da bi mi se mogla nasmijati..
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za tebe;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

[vladapera]

Vojislav Ilić
JESEN

Ko gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja,
Na polju jesen stoji. Sa njene dražesne glave
Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole,
Do same mirisne trave.
Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci,
I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi,
Priprema ona das spokojne večeri i dane,
I žetvu bogatu nudi.
Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno
Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni
I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevni,
I gatke vremena davni'.
I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji,
Dok dremež ne svlada sve. I strašno šaptanje tada
Kroz mirni prosusti dom al' i to gubi se brzo,
I san lagano pada�

[Bombica]

Blizina ume da nas zaprepasti

Rekla si:Doći ću
Rekla si :Doći ću Sigurno ću doći
I opet ponovila:Doći ću ako dodjem
Razumeo nisam šta si u stvari htela da mi kažeš
Odlučio sam da te čekam
I tako evo godine prolaze a tebe nema
Tu smo u komšiluku Kuća do kuće takoreći
Vrata do vrata
Jer blizina ume da nas zaprepasti
I da nas udalji od samih sebe
Istina je da daljina razdvaja prostore
A blizina ljude
Nije lako tolike prepreke u nama premostiti
Počinjem da se brinem za tebe
I da sumnjam počinjem
Brinem se da ne zalutaš na putovanju do moje duše
Varke su na stazi svakog tragaoca
I sumnjam kao što rekoh
Da te je samo san večiti omeo da dodješ
I nemam hrabrosti da pozvonim na tvoja vrata
I ako bih te ipak na njima ugledao tada
Hoću li moći da te upitam bez mucanja
Jesi li živa
Jesi li mi živa ljubavi moja


V.L.Misnic

[vladapera]

Momčilo Bajagić
PESMA PROTIV MALERA

Ova je pesma protiv malera,
ona se peva zlo da rastera.
I ja je pevam, za tebe najdraža,
a ti je pevaj za mene ponekad.

Ona se pravi od grane masline,
ona se pravi od zlatne istine,
ona se peva čistoga obraza,
i nudi uspeh umesto poraza.

Zagrli me, poljubi, slatkim usnama
i očisti mi dušu od svih nevolja.
Pokloniću ti pesmu, koju pevam ja
pokloniću ti pesmu protiv malera.

Neka je pevaju, svi moji drugovi,
neka im srce uvek ova pesma ispuni.
Rasteraj pesmo, sve ove zmajeve,
donesi pesmo mir u ove nase krajeve.