Poezija raspoloženja...

[Kathy]

...pristajem....
biti Hram prijateljstva našeg
svetionik ljubavi
kiša jesenja
more kestenja
luka mira
šuma iznenađenja
cvet nadanja
put neizvesnosti
srce ludosti
oluja strasti
vetar radosti
sunce strpljivosti
jezero mudrosti
romantična žena
prijateljica draga
pomalo tajanstvena
ali... sretna

nepoznat autor

[Kathy]

Dotakla bih te

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.
Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.
Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...

M.Miljkovic

[Kathy]

Reci mi

Kroz noc
koracam i cekam te
kao da ides iza mene
osecam te
kao da me stalno pratis
...govorim ti
neke slatke reci
al tiho
da ne cuju drugi
onako kao i ti
kad si prisao mi
i sasvim blizu
gorele su tvoje usne
nisam te razumela
ali sam znala
sta si mi govorio
kao i ti
kad dotakao si mi usne
i oziveo me
posle hiljada praznih zivota
vratio mi nesto
sto se zove razlog
da ne pobegnem
i ne pocnem iz pocetka
isti ovaj zivot
po ko zna koji put
sa ko zna kim
dok zivim pored
ko zna koga
dok slusam neke poznate reci
a ne razumem
njihovu smisao...
koracam
kroz noc
dok oluja se sprema
osecam oko sebe
neki cudan nemir
kao da me pratis
kao tvoje usne
kao da slutis
sta ti zelim reci...
Reci mi!


M.M.

[Kathy]

Tako bi volela!

Tako bih volela da si mi blize
tu bar u istome gradu,
tada bih barem mogla da opravdam
i suze i ovu nadu,
da opet bicemo skupa...
Bilo bi mi lakse mnogo
mnogo lakse nego li sad
mozda bi tada dopreti mogo
do tebe moj glas.
Vapaj za spas.
Mozda bi ga tada cuo
no i ako nebi
znala bih u stvari da se pravis gluv
i prestala tesiti se
da me u stvari ne cujes dobro.
Eh,da si mi samo malo blize
da se sretnemo onako slucajno
u nekim ulicama grada ovog
pa da uporedimo otkucaje srca
ja mog
a ti tvog
i vidimo kucaju li u istom taktu
a ne ovako.....
samo ispisane reci
a opisnih prideva je tako malo
u njih nece stati niti je stalo
sve ono sto reci bih htela.
I trcala bih za tobom ako treba
klecala i molila pred nogama tvojim
pogaziti ponos ni tog se ne bojim
samo da shvatis koliko mi znacis.
Samo da ti pokazem.
Samo da ti dokazem
da si mi sve,
a ne ovako,samo prazne reci
koje ti ni ne cujes
i koje ignorises znam.
Da...........
sve bi bilo drugacije
kada bi se dotakle ruke,
a pogledi sreli
shvatili bi sta hocemo,a sta smo hteli
koliko smemo i koliko smo smeli
poigrati se ljubavi ovom.....
i prepoznao bi tada
u mom oku tvoj lik,
u mom srcu tvoje ime
shvatio da te u celoj meni ima
shvatio bi neshvatljivo
ono o cem ti svo vreme pisem
shvatio bi da u stvari za tebe disem
radjam se i umirem u istom danu.

Nn

[SQUAW]

Sanjarenje

Ponekad sanjam da imam krila
i sedam svojih tovara zlata,
da mogu svakom ko dobra vila
staviti dukat, tiho, kraj vrata.

Sanjarim: štapić čarobni imam
i menjam, tako, svet preko noći...
sanjarim kako bolesne primam
i kako svakom mogu pomoći.

I tako rastem, snovima vođen,
pomalo tužan, jer nemam krila.
Ali ja takav, kakav sam rođen,
bar imam srce kao ta vila.

Tako ne mogu nikom pomoći
jer nemam štapić da zlato delim
i nikom neću do praga doći.
Ali bar sanjam, ali bar želim.

Nedeljko Popadić

[Kathy]

Usamljenje

Volim da slusam vetar i kisu i da sam
Lutam unaokolo kroz sumske tople tmine.
Kad oblaci nebom nalete, ja sve njine
Nade bih hteo i sve ciljeve da znam.

Tesim se kad kao putnik u neki tudji stan
Kroz prozor gledam: tiho sav svet taj nepoznati
Posmatram kako zivi i srecan je i pati,
Pa, negledavsi se, sve to odnosim u svoj dan.

Al`nocu, kada zvezde gledaju u moj log
I kad nemilosrdno sude nad mojom glavom,
Zebem u dnu svog bica i posmatram sa stravom
Tudjinu silnu i pustos sred samog srca mog

Herman Hesse

[Kill Bill]

U noci zachet,rodjen u njoj,
progledah uz krik i gnev:
Bi tezi majci jauk i znoj
i crn te noci zev.

A kad se suton razredi zli,
dan tmuri razvi,o,
to klupche dosadnih delova svi' ,
bas tuzno klupche to.

Sto mora biti... to ce doc.
Iz rana bergle zja
kroz niski prozor i kroz noc,
i... postah pesnik ja.

I buknu ljubav kroz pramen zut
i oka rani jad.
U rujnom ropstvu,bezbroj put
kod zena bejah mlad.

Sve gre ko to ce doc,o,gle:
ta ljubav , stih , zal:
I primi u korito sve
te reke tihi val.

Beh slep, ko mrachna noc i glad,
o, nek sam slep i krut!...
Al' neko razbi mrachni sklad,
i reche: Hvataj put.

Led beshe kreno noci te.
jesenji puche ram.
pomislih:-Eto, i reka gre.
Pa krenuh i ja sam.

Te noci reka u magli bi,
u noci,kroz mrak gust
i ta-neznana sidje ko sni,
i na most stade pust.

Sve beshe- oganj,ziv i blag,
od vina,sneznog pra.
Ko vide njezin pogled drag,
taj znade ko je ta.

Za ruku uze sad,
pa gleda u lik moj.
I masku belu pruzi tad
i sjajni prsten svoj.

"O, mani zivot, nek je muk
ko sneg sam zvucna ja.
Zivota drugog ja znam huk.
i drukche moj plam sja."

I zove ona.mami sve.
Sneg skriva zemlju,krt.
Ko l' peva,zvoni,u case te?
Da l' drugi svet?
Il' mukla smrt?

{Aleksandar Blok}

[Kathy]

Znakovi

I taman kad pomislim
da si vec izbledio,
odnekud se pojavis
kao dim iz pepela...
Uzalud ja krijem se
i od tebe sklanjam se,
prolazis kroz moje sne
prolazis kroz zidove...

Da mi srecu pokvaris
malo da se poigras,
kad na drugog pomislim
misli da mi oteras...
Bilo gde da krenem ja,
okrenes mi znakove
da ka tebi vode svi
i posle tebe,
opet ti...

I taman kad zaboravim
boju tvoga pogleda,
dodjes da me podsetis
kako tuga izgleda...

Da ti glas nepoznajem
mislila bih ljubav je,
da me bol neodaje
mislila bih vecna je...
Bilo gde da krenem ja
okrenes mi znakove
da ka tebi vode svi,
i posle tebe opet,
TI...

nepoznat autor

[blueella]

Ponekad pozelim

Ponekad
Ponekad pozelim da
zaspim kao more...
Ni jedan val... ni malo vjetra..
i da nikom nisam obala...
Ponekad pozelim
da se probudim kao ljetna oluja...
da se vidi kako sijeva nemir u meni...
da se cuju rijeci koje grme u meni...
Nekad,
samo nekad
pozelim biti ono sto nisam...
A sto ja to nisam?
A sto ja tek jesam?
Misao je osvojila Rijec, a
kada misao osvaja njeznoscu
onda je svaka rijec gruba..
...i suvisna...
Za sebe sam uvijek govorila
da sam slaba na njeznost, a
misao da me osvaja...
Znas,
to je ona misao
koja se tek nasluti, a
ja je slikarskim kistom ukrasavam..
kako mi godi...
Tako ukrasavam
neke moje bezbojne noci...i dane...
I vjeruj kada kazem...
Malo toga mi je svejedno, a
puno toga mi je...sve
Da, zaista...
ponekad pozelim kao svi drugi reci
da je zivot
samo nepravilna izmjena radosti i tuge....
srece i nesrece....
....Biti kao drugi!!!!
Obicna...i uvijek tudja....nikad svoja...
A ja znam tko sam....i sto sam....
Nekad sam....samo svoja....
Nekad...tudja...
A li
Nikad
Svacija...

by NANCI

[masada]

ЉУБАВИ МОЈА


Љубави моја дођи, ни сада,
У овом часу, ја тебе немам.
Опрости љубави, први пут,
После свих ових година,
Тек на трен те заборавих.
Опрости старој луди,
Која је знала да те насмеје,
И најлепше љуби.
Тако ти си увек говорила.
А ја то знао сам, сваки пут,
Док сам те држао у наручју.

Сећаш ли се љубави,
Довело те је небо,
Једног обичног поподнева.
Лутала си падинама планина снова.
Била си сама, уплашена.
Бојала си се, бојала си се новог,
И понекад, тек понекад,
Очи би ти засјале,
А то, ја сам видео.
Сећаш ли се једина,
Сећаш ли се,
Како сам те гледао,
Како си ме гледала?

Зима је дошла.
Тек једном, моје усне,
Додирнуше ти врат.
Ни сам не знам како,
Ни сам не знам кад.
Пролазило је време,
Падаше последњи снегови.
Хоћеш ли ме ти једном пољубити ?
Упитао сам те.
Пришла си, осетио сам твоје усне,
Љубила си ме, и ја сам тебе љубио,
Онда сам отишао, и вратио се,
И увек сам се враћао.
И смејали смо се, и волели исте ситнице,
Волели јутарње сунце, волели ноћи,
И дуге хладне зиме.

Пролазиле су нам године,
Говорила си, једном ћу отићи,
Једном ћу морати отићи,
И плакала си, ја плакао сам са тобом.

Наједном, морала си поћи,
На растанку ти рекла си, јавићу се,
Рекла си, доћи ћу,
Доћи ћу теби љубави, једном,
Сад’ морам ићи.

И сретао сам те.
Сретао у ноћима, сретао у мислима,
И љубио сам те, и чувао те,
У сећању, у сновима,
И нисам дао да ми те краду.
Нисам те заборавио,
Нисам могао да заборавим,
Твој смех, твоје руке,
Твоје пољубце, тебе.
У сваком дану,
У свакој ноћи, без тебе,
Још памтим, памтим додире,
Које даривала си ми ноћима,
Памтим јутра,
И сунце, које милова ти лице.

Ево чекам љубави, чекам да дођеш,
Опет је обично поподне, желим да те видим,
Још једном, да осетим додир твојих руку.
Желим да кажем оно што ти,
Годинама си знала,
А знала си да волим,
Јер у дугим ноћима звала би,
А ја бих долазио,
И у сновима ти љубио лице, усне.

Једина, љубио сам те, држао у наручју,
Шаптао, смејао се, понекад плакао,
И увек волео.

Зоран Матић

Из Данкина
05.09.2003. године