Poklonite pesmu...

[Orhanowski]

Da li sam svuda gde su mi tragovi,
Ko zna s čim sam se spajao,
A nisam ni takao?

Možda sam boravio i u svom životu,
Možda postoje izvesni znaci,
Ali kao da je neko stran.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.

Valjda sam jedini svedok koji sumnja u sebe
Sve češće mi se čini
Da nisam nikakav oblik
Već da slobodno jedrim kroz sopstveno
Pijanstvo – prepušten sunčevom vetru
Odlivam se i dolivam.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.

Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće.
Ponekad izmislim sadašnjost,
Da imam gde da prenoćim.
I suviše sam video, da bih smeo da tvrdim,
Mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.

Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam.


Mika Antic


poklanjam je SQUAW )

[SQUAW]

Orhanowski da vratim, znam da ga voliš...

PRVO VEČE

Ona se bila vrlo svukla,
A velika su stabla tu
U prozor zlobno krošnjom tukla,
Da vide nju, da vide nju.

U moju je fotelju sjela,
Radosno ruke sklopi tu,
Ispod golišavog joj tijela
Nožice treptahu na tlu.

Pogledah zračak koji bludi
- Iz krošnje leptirasti let -
U njezin smješak i na grudi,
Ko mušica na ružin cvijet.

Moj poljubac joj nogu dirne.
I kao kaznu za taj grijeh
Čuh zvuke bistre i nemirne,
Kristalno lijep i surov smijeh.

Pod košulju je raširenu
Sakrila noge: "Dosta s tim!"
- Tu prvu smjelost dopuštenu
Kaznila smijehom veselim!

Drhtuljke jadne, oči njene,
Dodirnuh usnom lagano.
Nježno mi glavu tad okrene:
"Oh! sviđa mi se, sviđa to!

Ali ti moram reći zato..."
Ostatak joj u grudi ja
Sakrih sa poljupcem, i na to
Začuh njen smijeh što znači: da...

Ona se bila vrlo svukla,
A velika stabla tu
U prozor zlobno krošnjom tukla,
Da vide nju, da vide nju

Artur Rembo

[Orhanowski]

Pisi mi na zelenu adresu ljeta od Izeta Sarajlica poklanjam svim clanovima foruma.

P.S. SQUAW, hvala za predivnu pjesmu od "Djavoljeg djecaka" i za , evo i ja tebi uzvracam


Pisi mi na zelenu adresu ljeta.
Poljupci koje mi saljes neka bude posljednje vecernje novosti.
Glava mi je puna nekih divnih soneta,
a nema nikog ni da mi oprosti i ne oprosti.
Jutros su opet pisali nesto povodom moje
najnovije zbirke.
O uticajima ponovo izmislili su citave price.
Najveci uticaj na mene izvrsila je
jedna apsolventkinja germanistike,
ali to su precutali, jer, zaboga, koga se to tice.
Koga se tice to sto si ti za mene i Honolulu i
Madagaskar i Meksiko,
Istorija koju, klecajuci, obidjoh uzduz i popreko.

Tvoje ime nije uslo ni u jedan leksikon.

Nema te ni u jednoj enciklopediji,
ni u jednom "Ko je ko"

Ali za mene ti si sve, kao vojniku prvi dan mira,
krevet i suze i cvijece u vazi.

Tvoje oci su mi jedina lektira
u ovom danu koji prolazi i odlazi.

[serbedzija]

Kakva si da si ,dodji; ne oklevaj pri oblacenju.
Neka ti je i kosa raspletena, i razdeljak zamrsen, i jelek otpucen, sta to mari.
Kakva si da si ,dodji; ne oklevaj pri oblacenju.

Dodji hitrim koracima po travi.
Ako rumenila s tvojih nogu nestane, jer je rosa pala, ako se prstenovi oko tvojih nogu rasire, ako biser poispada iz tvoje grivne, sta to mari.
Dodji hitrim koracima po travi.

Gle, oblaci se na nebu gomilaju.
Jata zdralova dolecu sa dalekih obala, i vetar duse na mahove preko pustinje.
Preplasena marva bezi pojatama u selu.
Gle, oblaci se na nebu gomilaju.

Zalud uzizes zizak na stolu radi svoga gizdanja - drsce i gasi se na vetru.
Ko vidi da na kapcima tvojim nema crnila? Oci su tvoje tamnije od tmurnih oblaka.
Zalud uzizes zizak na stolu radi svoga gizdanja - drsce i gasi se na vetru.

Kakva si da si ,dodji; ne oklevaj pri oblacenju.
Ako venac za kosu tvoju nije jos ispleten, sta mari; ako lancic oko tvoga lakta nije zapucen, neka ga.
Nebo je pokriveno oblacima - pozno je.
Kakva si da si ,dodji; ne oklevaj pri oblacenju.


...jedna od mojih omiljenih iz Gradinara... (Tagore)

[Orhanowski]

Pjesma sedamnaestogodisnjeg studenta arhitekture, koji je, iduci na Berlin, poginuo. Prije nego je izdahnuo napisao je ovu antologijsku pjesmu, koju je Mika Antic prepjevao skupa sa Perom Zupcem.




Ako mi casi smrti postanu bliski,
i nesto mi se crno oko nozdrva skupi,
kazite drugovima da vojnik Zahar Garadijski,
nije umeo da odstupi.

Recite da sam nagutavsi se samrtnog vetra,
pao unapred, a ne – unazad.
I da je slobode 172 santimetra
uracunato i u moj pad

[SQUAW]

Evo jedne od mene za danas... Svima vama

Rođak smrti

Ja sam rođak smrti.
Volim ljubavi koje ginu
I da poljubim svakog ko odlazi
U daljinu.

Volim bolesne ruže,
Žene kad od čežnje venu,
Volim sumornu, tmurnu
Maglu jesenju.

Volim kucanje tužnih satova,
Njihov samrtni, preteći krik:
Velike Smrti, svete Smrti
Nestalni lik.

Volim one koji putuju,
Koji plaču i bude se bez volje,
U hladnoj zori, pod injem
Sleđeno polje.

Volim umorno odricanje,
Plač bez suza, mir i odmorišta,
Mudraca, pesnika i bolesnika
Utočišta.

Volim onog ko se obmanuo,
Ko je posrnuo, pao i kleo,
Koji ne veruje, koji je tužan:
Svet ovaj ceo.

Ja sam rođak smrti.
Volim ljubavi koje ginu
I da poljubim svakog ko odlazi
U daljinu.

(1907)

Endre Adi (1877-1919)

[Goga]

za jednu davnu ljubav


Dok budeš pevao


Dok budeš pevao ko će
Tvoje breme da nosi
Dok jedini prkosiš
Siromaštvu jasnoće

U susret jetkom voću
I podsmešljivoj rosi
Dok budeš pevao ko će
Tvoje breme da nosi


Putuj, pevaj prkosi
Samo te pesma hoće
I noć se tobom ponosi
Ali dok pevaš ko će
Tvoje breme da nosi..

B.Miljković

[ellena38]

- Molicu andjele

U tebi nasao sam sve One snove koje rado sanjam

Znam,tebi nista ne znace A ja borim se jer osjecam

Da ces jednog dana shvatiti da stvarno zelim te

I da bih zivot dao samo za tebe



Ja molicu andjele da mi te podare

Da sa tobom zivim zivot zauvijek.

Molicu andjele jer stvarno zelim te

Da u svojim rukama ja cuvam te.



Nisam ni slutio da znam Kako ovaj zivot moze boljeti

Kada volis nekoga Pa kad skrenes s puta koji dobro znas

A na kraju price nemas onog koji zna

Da razumije sve sto osjecas



Ja molicu andjele da mi te podare

Da sa tobom zivim zivot zauvijek.

Molicu andjele jer stvarno zelim te

Da u svojim rukama ja cuvam te.



Jer dobro znam sto si ti I cije ime nosis…



Ja molicu andjele da mi te podare

Da sa tobom zivim zivot zauvijek.

Molicu andjele jer stvarno zelim te

Da u svojim rukama ja cuvam te.

Stevan Faddy

[SansRomantic]

REFREN
Znadem za neme sutone,
Kad sav šum zemlje nestane -
Gde srce za čas prestane,
A duša zavek utone.

Znadem za noći zvezdane,
Gde se sva svetlost prolije,
Da čašu tuge dolije,
Prokaže bola bezdane.

Znam ljubav kad se useli
U srca sjajne palače,
Pa tužna pesma rasplače,
Radosna pesma ucveli.

Znadem za čase čamotne,
Jeseni gorke, zgružene:
Sve stvari stoje združene,
Samo su duše samotne.

Dučić ... tebi ...dok oklevaš, samo da znaš...

[SansRomantic]

Bodler

JEDNOJ PROLAZNICI

Ulica je zaglušna vrištala oko mene.
Duga, tanka, u crnini, veličanstvo bola,
Prošla je neka žena, a ruka joj ohola
Pridizaše, njihaše skutove svoje;

Hitra, otmjena, s nogom kao u kakva kipa.
A ja se napajah, u grču osobenjaka,
Njenim okom, olovnim nebom olujnog znaka,
Što zanosnu blagost i smrtonosnu slast sipa.

Jedna munja? A zatim noc! - Trenutna prelesti
S čijeg pogleda namah novim životom dišem,
Zar ću te samo u vječnosti ponovo sresti?

Drugdje, daleko! Prekasno! Možda nikad više!
Jer ne znaš kuda ću, ne znam kuda si nestala,
Ti koju koju sam mogao voljeti, ti što si to znala.