(Не)спорни симболи Војводине

[FlekicaSkupusom]

(Не)спорни симболи Војводине

Нови Сад

Јесу ли у грб Војводине уграђени аустроугарски симболи, чиме је занемарено хералдичко наслеђе српског народа, као аутохтоног на овом подручју? Зашто застава Војводине, уместо историјских, носи нетрадиционалне геометријске симболе и да ли су је „цртали“ неки од актуелних домаћих политичара? Хоће ли ови, како се наглашава, „шарлатански пропусти“ бити исправљени, питања су која се поново намећу у јавности.

Повод за расправу је недавна одлука Уставног суда Србије да одбаци иницијативу Владимира Керлете из Зрењанина за утврђивање неуставности и незаконитости одлука покрајинског парламента из 2002. и 2004. године, којима су дефинисани грб и застава наше северне покрајине. Иако му је требало пуних осам година, суд на крају није имао тежак задатак јер се иницијатива грађанина Керлете односила на Устав из 1990. године.

– Новим Уставом је предвиђено постојање војвођанских знамења, али је проблем што она то нису. Суштински, то су знамења „европске регије“ инсталиране у Војводини, и знамења једне странке. Није им претходила јавна расправа, већ се расправа, напротив, водила пост хок. Један од наших највећих хералдичара Мирко Стојнић проблеме у вези сa знамењима је оценио као крајње шарлатанство, дилетантизам и несавестан приступ задатку. Потпуно се слажем се с њим – каже Душан Ковачев, извршни уредник сајта Фонда „Слободан Јовановић“.

Ковачев истиче да су спорна знамења представљена у Музеју града Новог Сада без блазона (описа). Међутим, музеј никада није открио ко је творац знамења, нити се и једна установа културе која неспорно представља АП Војводину о њима јавно изјаснила.

- Да ли би данас објаснили зашто су ћутали читаву деценију? Музеј Новог Сада репрезентује културу града, а не Војводине. Јасно је да нико није смео да јавно призна ауторство спорних знамења „европске регије“ – категоричан је наш саговорник.

Он објашњава да се на историјском грбу и застави Војводине налазе знамења српског народа који је још крајем 18. стекао право на аутономију. Штит са четири оцила је, као национални симбол Срба,асимилацијом унет на попрсје грба Хабзбурга. Тако је настао велики грб Војводине.Застава српске Војводине садржи тај грб на српској националној тробојци чија поља су у правилној пропорцији, на којој је извезено: „С вером у Бога – за цара и отечество“. Застава српског војводе с горњим и доњим рубом, на коме су троугаони мотиви, у црно-жутој је боји, у складу с бојама заставе Хабзбзурга. На њој је иетакнут велики грб Војводине.

Vojvodina.jpg

- Историјска хералдика Војводине недвосмислено изражава оданост централној власти и националну аутономију српског народа заеновану на праву. Симболи „европске регије“ противрече основној идеји твораца симбола Војводине. Идејно решење садашњег симбола „европске регије“ је развијено из економско-забавног штива немачке фирме за продају колонијалне робе „Кава Хаг“, издате у доба успона нацизма – наглашава Душан Ковачев.

Спорна знамења, према његовим речима, не садрже обележја Србије, сем извитоперења српске тробојке у корист боје заставе Европске уније. На застави Војводине су и симболи (звезде) који су геометријски идентични са симболима Лиге социјал-демократа Војводине само се разликују по боји.
Данашњи грб Војводине, који је изгласан на иницијативу прбдседника ЛСВ-а Ненада Чанка, састоји се из три поља, два усправна и једног положеног, у којима су смештени грбови Бачке, Баната и Срема. У левом пољу је грб Бачке – Свети апостол Павле који држи у десној руци мач, а у левој књигу. У десном пољу је грб Баната на којем је златни лав са сабљом у десној шапи, а у положеном пољу је грб Срема – три траке које представљају реке: Босут, Саву и Дунав, уз јелена и чемпрес.
Професор универзитета др Ранко Кончар истиче да је неопходно сагледати не само историјски контекст у којем су настајали грб и застава, већ и сама идеја Војводине. Ова врста симбола има упориште у Револуцији 1848. године,и у српском националном покрету у то време, када је први пут створена територија са овим именом и са амбицијама да буде политичка. (Српска Војводина је проглашена на Мајској скупштини 1848. године и постојала је до 1849. године, када је трансформисана у нову круновину Аустријског царства названу Војводство Србија и Тамишки Банат.)

- Ту симболику, а нарочито идеју аутономије, мађарске власти ће радикално потискивати од такозване Аустроугарске нагодбе шездесетих година 19. века, као што ће потискивати и све оно што је српско. Та аутономија је имала више уставних нацрта, којима је исказивала свој политички и национални идентитет. Куриозитет је и да су 1848-1849. године Војвођани имали свој пасош, што је такође неки део аутономног статуса – каже историчар Кончар.

Vojvodina2.jpg

Грб Српске војводине (Српског војводства), према моделу са заставе Земунске добровољачке гарде. Реконструкција: Драгомир Ацовић

На застави земунске гарде из тога времена стоји грб Војводине, који је везан за Србију, с крстом на средини и четири оцила. Састављен је од грбова Бачке, Баната, Барање и Срема, делова који су ушли у Војводство српско и који су се сматрали територијом Војводине. Исти појам и оквир ће се појавити и 1918. године када се они присаједињују Србији, али се не каже Војводина, већ Банат, Бачка и Барања. Војводина се изоставља да би се избегли проблеми разграничења с Мађарима и Румунима, а Срем да се не би доводило у питање формирање будуће југословенске државе.

- Између два рата, званично се потискује појам Војводине, које нема у Видовданском уставу, а самим тим и њених симбола. Међутим, политичке странке, онај део либерално-политичког грађанства који баштини ту историјску димензију, идеју Војводине ставља у свој политички програм. Комунисти, такође, нису имали сензибилитет за ту врсту симболике, али су је компензирали снажењем политичких основа аутономије. После „Јогурт револуције“, питање грба и заставе поново се покреће – објашњава Кончар.

Као историчар, који се овим питањима дуго професионално бави, он тврди да никада идеја и симболика Војводине нису ишле за тим да она буде засебна држава.
- Нагласак је на историјском, а не на државном идентитету. То је пракса и у свету: свака држава у САД има свој грб, само се код нас то укључује у страствене политичке борбе. Да је наша земља од 1918. године била демократски уређена, на модерним уставним принципима, можда би се то историјски и изгубило. Али, када постоји намера да се то потискује, а то јесте био један бруталан однос, и у краљевини,и у каснијим временима, 1988-1989. године, онда се обнавља потреба за чувањем тог историјског идентитета – рекао је за наш лист проф. др Ранко Кончар.

Мирољуб Мијушковић
Политика, број 35441 9. јул 2012.

[FlekicaSkupusom]

Лаички урађен грб Војводине

stojnich01.jpg

Творци грба Војводине користили су хералдички нетачну
књижицу издату у Загребу 30-их година за пропагандне потребе
немачке фирме за производњу кафе „Кава Хаг”
Грб Војводине, да прво разочарам песимисте и злогуке мозгове,не представља никакву тежњу ка сепаратизму. Све савезне државе САД имају и грбове, и свој цвет или дрво, заставу, химну. Сви кантони Швајцарске имају грбове и ко се дели?

Друго, грб није одраз феудалних односа, надмоћи и власти крунисаних, рецимо, глава. Од свих, око милион грбова европске традиције на свету, једва да 20% представља племиће, краљеве и властелу. Значи, ни то нам није никаква препрека да поново стекнемо грб. Још 1998. објавио сам чланак са идентичним предлогом.

Стварни проблем лежи у незнању, крајњем шарлатанству, дилетантизму и изнад свега, несавесном приступу задатку. Према тексту у „Дневнику” од 28. јуна, изглед грба је посланицима презентовао директор Музеја града Новог Сада Илија Комненовић. То несумњиво указује на Музеј града као „творца” овог, приказаног, неславног знамења. У исто време, Музеј Војводине располаже много комплетнијом и стручно и ликовно професионалном, документацијом. Речено је да је штит сложен из три поља. Хералдичким језиком, штит је подељен на три поља, што је иначе реткост. Даље, сасвим лаички и нестручно, речено је да су два усправна поља, а једно положено, што је хералдички нонсенс, поготову што се даље објашњава да је „у левом усправном пољу” – потпуно нетачно – јер према хералдичким законима лево и десно су појмови везани за штит, како га носи штитоноша „с апостолом Павлом, који држи мач. А, у ствари, ослоњен је на мач, јер да га држи, био би уздигнут – десном руком, „а у левој (држи) књигу”. Ако знамо да је Св. апостол Павле био у Бачкој и на Фрушкој гори 65 година после Христа, књигу није могао ни да замисли, а не да је држи. Тада су постојали свитци пергамента и слично, а не књиге. На грб Срема ћу се још вратити, али је несхватљив чемпрес иза јелена, наместо јаблана. Откуда такви нонсенси? Пре неких 65-70 година фирма за производњу кафе без кофеина, „Кава Хаг”, иначе немачка, у склопу својих пропагандних акција у свакој од земаља у којој је имала представништво (и, наравно, продају) издала је књижице за улепљивање маркица са грбовима места те земље. То сам и ја радио око 1933-35.
Књига се звала „Грбови Југославије” (Издаватељ Кава Хаг Д. Д. Загреб). Концепт и текстове дали проф. др Рудолф Хорват и Емилије Лашовски равнатељ Краљевског државног архива у Загребу. Цртеже грбова радила је Вјера плем. Бојничић-Замола, хрватска позната сликарка. Међутим, две су ствари за чуђење: помиње се у уводу Вараждин као најстарији (тада наш) град са грбом из 1467. Али, аутори прескачу Нови Винодолски – ускочки, српски град, који статус краљевског слободног града и грба, „на плавом пољу сребрна кула, испод осмокрака, сребрна звезда, добио за ратне заслуге од краља Матеје Угарског, сина Сибињанин Јанка (Hunuadu Janos – где презиме потиче од приморске речи хуњад – зет, од италијанског cognao, а по родослову из мађарске историје отац му има надимак серб…)
Друго, у недостатку података, Војводина (а и нека наша места) има за грб – грб Србије, са крстом и оцилима. Даље, нису знали да и Банат има грб, те су се „сложитељи” садашњег грба Војводине послужили грбом Грабовца (лав на црвеном штиту), скенирали га и додали ханџар уместо сабље кривошије. А грб Срема је неодговорно, крајње дилетантски искасапљен, да би га уклопили у доње поље. Истина, основну грешку чини Хуго Герард Штрел, дајући плаву боју свим пољима, осим са јеленом (и чемпресом). Бачка има смешног апостола Павла, уместо у црвеној, у мркој одори, који држи мач за оштрицу и већ поменуту књигу.
Међутим, наша погрешка је у несхватању хералдике и потпуно игнорантском односу. Уопште није важан цртеж грба, поготову у овако издуженом штиту, већ садржина дата у опису – хералдички: блазону грба. Цртеж се мора држати блазона, свих, у њему поменутих детаља.
Никакав „талон” се хералдички не признаје и не би требало ни на покрајинском, градском, а посебно не на југословенском нивоу, чиме доказујемо пословични недостатак општег образовања. Блазон грба Војводине би требало да садржи поделе штита, боје, боје „беyева” – одеће особа, лава, итд. и, наравно, јаблана.
Како ће се грб употребљавати на разним нивоима власти, неопходно је дати средњу варијанту, украшену само венцем ловора и храста (хералдички култура и ратна слава), а трећи, за зграду Извршног Већа, Скупштине, аутомобил председника, са кацигом и лацинијама (траке текстила које се вијоре од кациге, па око штита). Круна без феудалне садржине (дата на примеру) потпуно је прихватљива. На крају, Република Мађарска у грбу носи круну и, у парламенту и на сувенирима још неке, не баш „питоме”, детаље.
А веза са Србијом иста је као и у традиционалном грбу: у срцу штита са елементима грба Војводине, грб Србије са крстом и оцилима. Па, и звали смо се некад, у Аустрији, Војводство Србија.

Написао: Мирко Ј. Стојнић

[FlekicaSkupusom]

Ustavni sud: Tačka na grb i zastavu Vojvodinе

Sud neće utvrđivati zakonitost simbola autonomne pokrajine. Zahtev za ocenu ustavnosti obeležja bio pred sudom osam godina. Statut još čeka

PRVOG dana svog mandata na mestu predsednika Skupštine AP Vojvodine, lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor dobio je odluku Ustavnog suda prema kojoj je odbačen zahtev za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti vojvođanskih znamenja.

Pastor je u ponedeljak novinarima u Novom Sadu rekao da je odluku Ustavnog suda primio u petak i ocenio da je ona izuzetno važna jer se njome završavaju "jedna procedura i period sumnji".

- To znači da je Ustavni sud odbacio inicijative za utvrđivanje neustavnosti odluke Skupštine Vojvodine iz 2003. godine kojom su grb i zastava Vojvodine definisani - rekao je novi predsednik pokrajinskog parlamenta.

Na incijativu člana Demokratske stranke Srbije Vladimira Kerlete Ustavni sud Srbije je 2004. godine pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti Odluke o upotrebi znamenja Vojvodine.

U međuvremenu, pre tri godine, simboli su već "uneti" i u najviši pokrajinski akt - Statut. Bez obzira na zakon po kojem bi sve zvanične institucije u Pokrajini, uz republička znamenja morale da istaknu i pokrajinska obeležja, trećina od ukupno 45 vojvođanskih opština, prvenstveno onih u kojima je na vlasti opozicija, ne poštuje tu odluku.

SPORNA ISTORIJSKA VEZA

POSLANICI pokrajinskog parlamenta izglasali su grb Vojvodine 2002. godine, a dve godine kasnije i drugi simbol, vojvođansku zastavu. U oba slučaja vođene su polemike o svrsi tih simbola, ali i o njihovom izgledu. Stručnjaci, naime, smatraju da obeležja ne reprezentuju na pravi način Vojvodinu.

J. SIMIĆ

Večernje Novosti