Срби ван Србије

[yossarian]

С�›�ž�‘�ž�”НА �œ�˜СА�ž

Одељење за српске земље
Др Чедомир Антић

Да је два милиона становника наше земље током стотину година страдало од последица поплаве, несумњиво је да уређивање водених токова постало средишње место политике наше државе. Српски народ је током последњих стотину година поднео велике жртве. Разлог је лежао или у чињеници да велике силе и суседни народи нису били спремни да прихвате постојање српског народа изван (а понекад чак ни унутар) граница централне Србије; или пак Србија није прихватала, нажалост из разних разлога и на врло различите начине, да тај народ остане у туђим државама и под управом коју не прихвата.

О овој великој, болној и противречној теми је могуће рећи све, осим да не постоји. Српски народ у региону није био један од приоритета наше политике још од 1014. године. Да није управо тако, зар би први закон о српском народу у дијаспори и региону био донесен пре годину дана? Да ли би судбина овог народа постала један од стубова наше спољње политике тек почетком ове године? Да ли би улагања у српски народ у региону 2009. била седамдесет пута нижа него у општине на југу Србије у којима живе Албанци (њих двадесет пута мање него Срба који живе у државама региона)?

Краљевина Србија је била сиромашнија, мања и угроженија од данашње државе. Ипак, она је знала да постојано штити свој народ који је живео изван њених граница. Грађењем школа, оснивањем болница, стипендирањем ученика, потпомагањем локалне привреде, финансирањем политике... У Министарству иностраних дела постојало је читаво одељење које се широм српских земаља бавило овом мисијом.

Општински избори у Црној Гори и опасност од уједињене опозиције подстакли су Мила Ђукановића да оптужи Србију како потпомаже његове политичке противнике. Србија наравно има легитимне интересе у Црној Гори. Веће од оних који су после 2000. наводили Црну Гору да утиче на прилике у Београду. Ипак, званична Србија до сада никада није озбиљно заштитила српски народ у Црној Гори. Да је другачије, Срби из Црне Горе би заиста добили законом загарантовано држављанство Србије, као и макар ону пажњу коју уживају незадовољни Бошњаци из Новог Пазара.

(Вечерње Новости)

Кад сам прочитао овај текст, сетио сам се како је недавно неко протествовао јер Србија прави школу у коју ће ићи Срби... Антић је ово стварно одлично сажео, и упоредио са Краљевином која је била шест пута сиромашнија, и изнео цифре, а небрига ове власти о свом народу није ограничена само на Србију..

[yossarian]

Srpski jezik u opštini Kumanovo
22. maj 2010. | 10:19 | Izvor: B92
Skoplje -- Opštine Kumanovo i Staro Nagoričano u Makedoniji nedavno su dobile pravo na korišćenje srpskog jezika.

Predstavnici Srba iz tih mesta pozdravili su tu odluku uz ocenu da će to pomoći u očuvanju identiteta.

Srbi u Kumanovu i u susednoj opštini Staro Negoričene su nedavno dobili pravo da njihov maternji jezik postane jedan od službenih. Odluka je bila izglasana od svih stranaka koje su u sastavu saveta opština, i to kako makedonskih tako i albanskih.

Odluka kojom se omogućava korišćenje srspkog jezika u službenoj komunikaciji je doneta zahvaljujući postojećoj povoljnoj političkoj atmosferi.

Svoje zadovoljstvo zbog donošenja ovakve odluke ne krije ni gradonačelnik opštine Staro Negoričane u kojoj Srbi čine 19, 7 odsto stanovništva.

Optimizam političara dele i učitelji u školama gde se nastava izvodi na srskom jeziku. Nadaju se da će ova odluka predstavljati rešenje za dosadašnju nepovoljnu situaciju u kojoj su se koristili stari, neodgovarajući udžbenici.

Položaj Srba u Makedoniji se po procenama političara koji ih zastupaju deli na dva perioda, pre i posle Ohridskog dogovora. Poboljšanje situacije je nastupilo nakon što su priznati kao jedan od konstitutivnih naroda makedonske države.

U poslednjih desetak godina srpske stranke nastoje da povrate sve elemente koje karakteriziraju srpsku populaciju, a to su njen jezički identitet, nastava na maternjem jeziku, kao i zaštita spomenika iz perioda kada je srpska država obuhvatala i deo ovog regiona.

SRBI VISE NE ZIVE U GETU
Vise od decenije Srbi u Makedoniji bili su gradjani drugog reda, a po Ustavu iz 1992. izbrisani su kao konstitutivni narod. Velika nepravda ispravljena je tek u drugoj polovini prosle godine, sporazumom u Ohridu, kada je korigovan najvisi pravni akt Makedonije, a Srbi konacno dobili status etnicke zajednice. Od sredine minulog septembra, posle parlamentarnih izbora, Srbi u Makedoniji dobili su i predstavnika u Sobranju, dva mesta u diplomatiji... U udarnom terminu drzavne TV, na trecem kanalu, Srbi ce cetiri puta nedeljno imati polucasovne emisije na maternjem jeziku.
- Kao politicka zajednica, vise od decenije Srbi nisu bili postovani u Makedoniji. Ziveli smo u "rupi" - kaze Nenad Stoilkovic, predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji. - Vladajuce garniture drzale su nas u senci, nisu nas razlikovale od pripadnika drugih etnickih zajednica. A srpska nacionalna zajednica ima potencijala u Makedoniji. Nedavni parlamentarni izbori, samo su potvrdili jedinstvo Srba.
Srbi su konacno izisli iz senke, istice nas sagovornik. Nazalost, tokom minule decenije ignorisanjem srpstva nagomilalo se dosta problema. Velika mora je obrazovanje Srba na srpskom jeziku. Brojne srpske skole vise ne postoje.
- Sada ce sve biti drugacije - kaze Stoilkovic. - U sredinama sa pretezno srpskim zivljem direktori skola bice Srbi.
Kuceviste, na primer, ili Staro Nagoricane. Ne mali posao ocekuje nas i na obnovi zapustenih spomenika kulture iz blize i dalje istorije srpskog naroda. Prvo cemo zastititi Zebarnjak kod Kumanova, kulturno-istorijski spomenik iz Balkanskih ratova. Trebalo bi obnoviti kulu visoku 11 metara, koja je srusena u Drugom svetskom ratu. Krenucemo, uz pomoc matice u Srbiji, i sa sanacijom ostalih spomenika u Makedoniji.
Sagovornik dodaje da Srpska nacionalna zajednica od nove makedonske vlade ocekuje, pre svega, da ispostuje ugovor o koalicionoj saradnji. A to znaci, da Makedonija bude gradjanska drazva u kojoj ce svi pripadnici nacionalnih zajednica biti ravnopravni.
- Protiv smo koncepta, nazalost prisutnog, dvonacionalne drzave: makedonsko-albanske - istice Stoilkovic.
Po recima dr Perivoja Ranica, generalnog sekretara Demorkatske partije Srba u Makedoniji, cinjenica je da "obican svet" u ovoj republici zali za nekadasnjom zajednickom drzavom. Za vecinu Makedonaca, Srbin u Makedoniji, i van nje, je prijatelj.
Bas zbog ove cinjenice, vlasti su bile prinudjene da menjaju politiku prema Srbima.
- I u Makedoniji se sada tesko zivi - istice dr Ranic. - Na primer, industrijska proizvodnja je ove godine za 20 odsto niza u odnosu na isti period prosle godine, a bruto nacionalni dohodak nizi nego u bivsoj SFRJ. Velika je stopa nezaposlenosti, korupcija je ozbiljno uzela maha. Zato, nova vlast, u kojoj su i predstavnici Srba, nece imati lak zadatak.
Po recima dr Ranica, samo neupucenima nije jasno ko je sta, i koliko dobio oruzanom pobunom u Makedoniji. Najvise su, sigurno, profitirali Albanci. Oni su i pre pobune bili najpovlasceniji, cak su na nekim poljima imali veca prava od Makedonaca. Na primer koristili su "pozitivnu diskriminaciju" za upis na fakultet. Albanski jezik koriscen je od vrtica do fakulteta, mada ovo nije bilo predvidjenom Ustavom iz 1992. Imali su Albanci i svoje novine, radio, TV, pozoriste, kulturno-umetnicka drustva, udruzenje pisaca, koje je, u stvari, paralelno Udruzenju knjizevnika Makedonije. U svim vladama, od 1992. do minulih parlamentarnih izbora, bar trecina ministara bila je iz redova Albanaca.
- Makedonci, vecina, zivo su zainteresovani za sve sto se dogadja u Srbiji i SRJ - kaze dr Ranic. - Makedonci su nepravdu ucinjenu prema Srbima u vreme NATO agresije, osetili kao nepravdu prema sebi. Ne hajuci mnogo za NATO bombe, kamioni sa humanitarnom pomoci odlazili su iz Makedonije u Srbiju. Kulminacija zajednistva dva naroda, srpskog i makedonskog, dogodila se 8. septembra ove godine, na Dan drzavnosti Makedonije. U novinama je vidnije mesto dato pobedi kosarkaske reprezentacije Jugoslavije nad SAD nego prazniku. Pobedi Jugoslovena klicalo se ulicama Skoplja, do duboko u noc.

BEZ OBREDA NA SRPSKOM

- Spor dve pravoslavne crkve, makedonske i srpske, je cisto crkveni problem - istice Stoilkovic. - One bi to same trebalo da rese, bez uplitanja drzave. Pokusano je da se Srpska nacionalna zajednica uvuce u problem MPC, koji u sustini i nije problem. Ipak, "igra" je shvacena na vreme, pozadina necijih prikrivenih ambicija, takodje. Drugi je, medjutim, problem kada je rec o veri. Postoje srpski hramovi u ovoj republici, ima ih dosta. Nazalost, nema obreda na srpskom jeziku. Opelo se daje na makedonskom. Pokusacemo, naravno, uz pomoc novih vlasti da ovaj problem mirno resimo.

PISMO DR KOSTUNICI

O teskocama sa kojima se srpska zajednica suocavala u Makedoniji sve do nedavnih izbora, svojevremeno su celnici Demokratske partije Srba pismeno obavestili i dr Vojislava Kostunicu, predsednika SRJ.
U pismu se, izmedju ostalog, kaze da je "zahvaljujuci restriktivnoj politici drzavnih organa Makedonije, srpski narod u ovoj republici doveden u obrazovni i verski mrak. Stanje u obrazovnoj sferi, bar kada je o srpskom zivlju rec, posle osamostaljenja Makedonije dovedeno je na nulu.
Za srpski zivalj u Makedoniji postoji informativni muk i mrak. Ne postoji nijedan dnevni, a ni nedeljni list, kao ni publikacija, ni elektornski mediji na srpskom jeziku. Izuzetak je polucasovna emisija 'Vidik', koja se emituje dva puta nedeljno, koju ne mozemo smatrati svojom, zbog njene provladine politike.
U pogledu verskih prava, Srbi u Makedoniji su najobespravljenija nacija. Dok svaka, i najmanja verska zajednica, pa i sekta, ima bogomolje, srpski vernici, cak ni prilikom sahrane, verske obrede ne mogu sprovoditi na maternjem jeziku. Da ne govorimo o postojanju srpskih crkava, jer su one jednostavno zabranjene."

SAMO DPS AUTENTICNA PARTIJA

Demokratska partija Srba u Makeodniji na nedavnim izborima pokazala je da je jedina relevantna i autenticna. Druge dve partije sa predznakom "srpske" - Demokratski savez Srba u Makedoniji i Demokratska partija za pravoslavno jedinstvo Srba i Makedonaca - dozivele su fijasko.
- Dvema drugim partijama Srba u Makedoniji, koje ne pokazuju previse volje za saradnju sa DPS, rukovode bivsi, razocarani celnici DPS - istice dr Perivoje Ranic. - Zajedno, ove partije osvojile su na parlamentarnim izborima svega 200 do 300 glasova.

[yossarian]

Srbima prava samo na kašičicu | Aktuelno | Novosti

Srbima prava samo na kašičicu
Vojislava C. Spasojević | 07. avgust 2010. 20:56
Godišnji izveštaj �Naprednog kluba� o političkim pravima srpskog naroda u regionu. Izuzev u Rumuniji, prava su manja

POLITIČKA i druga prava Srba u regionu, izuzev u Rumuniji, u poslednjih godinu dana manja su nego ranije. Zakon o dijaspori daje mnogo veći uticaj iseljenicima u vanbalkanskim zemljama nego Srbima u regionu, iako na Balkanu, izvan Srbije, živi četvrtina Srba (oko dva miliona), a njihov broj se iz godine u godinu smanjuje.

Ovo su zaključci najnovijeg godišnjeg izveštaja �Naprednog kluba�. Autori, na čelu sa istoričarem Čedomirom Antićem, zaključuju da će se naš narod tamo održati samo ako Srbija bude više ulagala u programe srpske zajednice u okruženju.

Zvanični Beograd trenutno izdvaja četiri puta više novca u nacionalne savete i projekte nacionalnih manjina ovde, nego u projekte vezane za Srbe u regionu! Tako je 2010. za finansiranje organizacija srpske manjine odobreno 290.000 evra (nešto više od 30 miliona dinara), ali je zato budžet za nacionalne manjine u Srbiji 377 miliona dinara. U isto vreme, Hrvatska je za svoj narod u BiH odvojila 6,5 miliona, Mađarska za Mađare u Srbiji 3,5 miliona, a Slovenija za svoje manjine u Italiji, Austriji, Mađarskoj i Hrvatskoj 7,6 miliona evra.

Prošle godine donekle su se poboljšala prava Srba u Sloveniji i Makedoniji, dok su se u BiH i Mađarskoj pogoršala.

�Srbija očigledno ne priznaje postojanje srpskog naroda u Crnoj Gori, polazeći sa stanovišta da su Srbi i Crnogorci jedan narod. Tako nema reakcije na očiglednu diskriminaciju Srba i pritiske u cilju njihove asimilacije. Nikada pred Savetom Evrope ili ustanovama UN nismo pokrenuli ni pitanje asimilacije i zabrane delovanja SPC u Makedoniji�, stoji u izveštaju.

* HRVATSKA - Ima 200.000 Srba, ali su oni i dalje neravnopravni. Na loš položaj utiču pitanje povlačenja hrvatske tužbe protiv Srbije, nedefinisana granica na Dunavu, problemi sa vraćanjem imovine (oduzeta su stanarska prava na 50.000 stanova, a vraćeno je svega 300), nerešena pitanja penzija i neobjavljene optužnice. U Hrvatsku se od sukoba vratilo oko 50.000 Srba, 7.500 živi povremeno u obe države, a oko 13.000 povratnika je umrlo.

Dok u zapadnim krajevima ne uživaju prosvetnu autonomiju, pa njihova deca često pohađaju rimokatoličku veronauku, u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu Srbi imaju škole, lokalnu samoupravu i Zajedničko veće opština. Sa formiranjem prve vlade Ive Sanadera 2003, Srbi su prvi put posle 13 godina ušli u vladu. A, u aktuelnoj vladi imaju jednog potpredsednika.

NERAVNOPRAVNI
PRAVA srpskog naroda su prošle godine poštovana samo u onim susednim zemljama gde je on malobrojan ili marginalizovan. Zabrinjava da je nastavljena kampanja radi ograničavanja prava u državama u kojima je doskoro bio u većini - BiH i Crnoj Gori, i donekle u Hrvatskoj - kaže za �Novosti� Čedomir Antić, predsednik �Naprednog kluba�. I dodaje da su, što se tiče politike Srbije, u prethodnoj godini uspostavljene ustanove koje će se baviti Srbima u dijaspori i regionu.

- Ipak, srpski narod u regionu je neravnopravan sa našim sunarodnicima u dijaspori. O tome govori disproporcija u državnim davanjima Srbije za nacionalne manjine i srpski narod u dijaspori i regionu. Bojim se da zvanična Srbija tokom proteklih 20 godina nije znala šta tačno želi, a ako bi i prihvatili neki program naši političari nisu bili spremni da mu se dugoročno iskreno posvete - zaključuje Antić.

* BiH - U Republici Srpskoj i Federaciji Srba ima oko 1,450 miliona. Imaju status konstitutivnog naroda od 1995. i međunarodno priznat entitet - Republiku Srpsku. Ali, to je jedina autonomija u regionu kojoj je samostalnost do danas sistematski osporavana. Do sada je izgubila čak 68 nadležnosti. Politički status srpskog naroda u BiH direktno je vezan sa opstanak RS. Zato bi srpska diplomatija trebalo da podrži napore za opstanak RS, a nadležna ministarstva da omoguće da svi koji to žele dobiju i naša državljanstva, stoji u izveštaju.

Srbija bi trebalo da otvori i pitanje položaja Srba u Federaciji BiH. Iako su konstitutivni narod, oni su u gorem položaju nego ostali narodi. Srbi se vraćaju u simboličnom broju, a tako su i zastupljeni u politici i državnoj upravi. U federalnim ustanovama čine samo 4,5 odsto zaposlenih.

* CRNA GORA - Srbi čine nešto više od trećine stanovništva - ima ih 198.414. Apsolutna većina su u pet opština, a relativna u četiri. U ostalim opštinama zastupljeni su sa oko 10 odsto. Politički ih reprezentatuje pet partija, od kojih su NSD i SNP parlamentarne. Najviši organ personalne samouprave je Srpski nacionalni savet.

Verska prava i status crkve, konkretno imovina Mitropolije crnogorsko-primorske, stalno su na meti napada. Srbi nisu ravnopravno zastupljeni ni u državnim ustanovama i upravi, i u većini ministarstava ima ih do pet odsto. Među šefovima diplomatskih misija nema nijednog, baš kao ni među sudijama Ustavnog, Vrhovnog, Apelacionog i Upravnog suda.

* MAKEDONIJA - Prema popisu iz 2002. registrovano je 35.938 pripadnika srpske manjine, koja je na udaru ubrzane asimilacije. Makedonija ne ispunjava iste obaveze, posebno materijalne, prema makedonskim Srbima, kakve Srbija ostvaruje prema Makedoncima u Srbiji. Iako uživaju status nacionalne manjine, nemaju slobodu veroispovesti.

Ovog proleća u Skoplju je otvoren Kulturno-informativni centar Srba �Spona�, a makedonska vlada je za rad srpske zajednice prošle godine odvojila 65.000 evra. U maju je u opštini Kumanovo srpski jezik postao jedan od službenih jezika. U parlamentu je zastupljena Demokratska partija Srba.

* SLOVENIJA - Srbi, iako najbrojniji posle samih Slovenaca (ima ih oko 38.964), i bez obzira što su u oblasti Bele Krajine starosedeoci, ne uživaju status nacionalne manjine. Nema ih ni u parlamentu, ni u lokalnoj samoupravi, nemaju pravo na upotrebu maternjeg jezika u opštinama gde žive, ni u školama. Na udaru su ubrzane asimilacije. Ukinuta je čak i katedra za srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Mariboru. Veliki broj stanovnika, pretežno Srba, izbrisan je 1998. iz državljanstva. Uprkos dvema presudama Ustavnog suda da je takav postupak neustavan, i upozorenjima evropskih tela, nepravda do danas nije ispravljena. U martu ove godine skupština je usvojila zakon koji bi trebalo da obezbedi retroaktivno vraćanje prava �izbrisanima�.

Slovenija duguje penzionom fondu Srbije 150 miliona evra.

U Ljubljani je otvoren Srpski kulturni centar, ali ne postoji nijedna škola na srpskom jeziku.

* RUMUNIJA - Srba ima 22.561, najviše živi u Banatu. Imaju jednog predstavnika u parlamentu. Nemaju političku stranku, a njihove interese zastupa Savez Srba u Rumuniji. Srbi spadaju u obrazovaniju zajednicu, ali zbog sve manjeg broja učenika gase se škole na srpskom.

Mada je status srpskog naroda u Rumuniji zadovoljavajući, Srbima i u Rumuniji i u Mađarskoj preti asimilacija. Srbija mora mnogo više da se angažuje na prosvetnom i kulturnom planu, i da stimuliše investicije u delovima gde žive Srbi. Pomoć Srbije do prošle godine bila je 30.000 evra, uglavnom preko Beograda i Novog Sada, a onda je pala na 10.000 evra.

* MAĐARSKA - Prema poslednjem popisu od pre devet godina, Srba u Mađarskoj ima 7.350 i jedna su od najmanjih nacionalnih zajednica. Najveći broj koncentrisan je u oblastima Budimpešte, Čongrada... Spadaju u najškolovaniju manjinsku zajednicu, a broj nezaposlenih je mali - 263 osobe.

Na rapidno opadanje broja Srba uticala je restriktivna politika do sredine 90-ih. Tako je Mađarska upala u neobičnu situaciju: da bi imala povoljniju poziciju da pomogne svojoj nacionalnoj manjini u okruženju, mora što više da uspori proces asimilacije koji je skoro završen!

Od organizacija, Srbi u Mađarskoj imaju Samoupravu Srba u Mađarskoj i Savez Srba. Njihov status, ipak, nije podjednako dobar kao status nacionalnih manjina u Srbiji. Mađarski parlament se oglušuje o ustavnu obavezu, potvrđenu presudom Ustavnog suda, da manjinama obezbedi zastupljenost u svojim redovima.

* ALBANIJA - Ne zna se tačan broj Srba, a oni su koncentrisani u Skadarskom okrugu i skadarskoj i veliko-malesijskoj opštini. Samo u okolini Skadra živi više od 2.000 Srba, dok je njihov broj u Tirani, Lješu, Elbasanu, Firu nepoznat. Tek nedavno su dobili status nacionalne manjine. Jedina postojeća manjinska stranka je grčka Partija ujedinjenja za ljudska prava, koja blisko sarađuje sa srpskom manjinom.