Укинути статус аутономије .

[Petar67]

- Статус аутономије није у скаладу са Уставом Србије.
- Статус аутономије није јасно одреден и дефинисан.
- Статус аутономије прави додатне финансиске трошкове Србији и њезиним становницима, који су и онако осиромашени.
- Србија је сувише мала држава, да би се на било који начин територијално делила .

Србија може бити војно и економски снажна и јака држава, само као територијално јединствена држава, са централистичком владајућом администрацијом .

Што би наш српски праволсавни народ рекао :

БЕЗ КРАЉА, НЕ ВАЉА ..

ИО ХСС � 2009

[Turkmenbashi]

Prvo, to da status autonomije nije u skladu sa Ustavom Srbije može da napiše samo neko ko ustav nije ni jednom pročitao. Ne samo što ustav definiše Vojvodinu i Kosovo i Metohiju kao autonomne pokrajine u sastavu Srbije već ostavlja prostora za osnvanje novih autonomnih pokrajina i naravno ukidanje istih. Status autonomije je određen ustavom a svoju potpunu će dobiti sa zakonom o nadležnosti pokrajine i donošenjem statuta koji uređuje pokrajinu.

Za treću stavku neću da kažem da nije tačna ali bih voleo neki finansijski izveštaj ili analizu koja idu u prilog tome... Npr, koliko zapravo autonomija košta građane Srbije itd.

A četvrta stavka je tek netačna. I teritorijalno manje države nisu unitarne pa su prilično prosperitetne u odnosu na našu državu. Naravno, u Srbiji svaki glavutin koji vrši vlast voli da se vlada samo iz jednog centra i to iz njegovog, onako apsolutistički ako je to moguće

Da se razumemo, nisam ni ja za stvaranje nekih federalnih jedinica sa paradržavnim ovlašćenjima ali smatram da je spas za Srbiju upravo suprotno - osnivanje novih autonomnih pokrajina u Srbiji sa po oko dva miliona građana. Možda kada jednom dođe do sutavnih promena oni statistički regioni prerastu u autonomne oblasti.

[Petar67]

Сам појам и значење аутониомије није у складу са овим делом Устава Србије .

Територија Републике Србије је јединствена и недељива.Граница Републике Србије је неповредива.

Очигледно да политичари који делују у Србије, политички и идеолошки манипулишу становницима Србије .

Чуди ме ваша изјава да је аутономија у складу са Уставом Србије уколико вам је је познат идеолошки појам аутономије, или појам аутономије по Канту.

Сада је већ сасвим очигледно да :

БЕЗ КРАЉА, НЕ ВАЉА.

[biterlemon]

Tako jeeeeeeee!
Proglasimo nezavisnu Republiku Vojvodinu i svi sretni i zadovoljni!

[Turkmenbashi]

Сам појам и значење аутониомије није у складу са овим делом Устава Србије .

Територија Републике Србије је јединствена и недељива.Граница Републике Србије је неповредива.

Dobro i? Na koji način je postojanje AP Vojvodine u neslaganju sa navedenim paragrafom? AP Vojvodina nije federativna jedinica, nego teritorijalni oblik autonomije. Autonomija Vojvodine je zagarantovana Ustavom Srbije i ona ne povređuje granice Srbije niti jedinstvaenost njene teritorije.

Чуди ме ваша изјава да је аутономија у складу са Уставом Србије уколико вам је је познат идеолошки појам аутономије, или појам аутономије по Канту.

Postoje razne definicije autonomije, a autonomija Vojvodine je definisana u ustavu.

[biterlemon]

naravno da je zagarantovana ustavom a rezultat je istorijskog kontinuiteta...
s druge strane je sama diskusija besmislena jer svaki pokusaj promene bi internaciolizovao problem, te bi se kriza produzila za jos koju deceniju...

elem ja se vec neko vreme pitam, ako je Srbija, republika, zasto u grbu ima krunu?
no da ne otvorim novu temu, molim rojaliste da mi obrazloze...

[Turkmenbashi]

Nije rezultat istorijskog kontinuiteta već kompromisa kada su crtane avnojevske granice četrdesetih. Od tada ima kontinuitet.

Što se krune tiče već sam pisao negde, nije Srbija jedina republika koja u grbu ima krunu. Ima i Mađarska, Bugarska, itd. grb je istorijsko nasleđe i nema razloga da se kruna uklanja.

što se tiče ukidanja autonomije, mogućnost svakako postoji. međutim rešenje nije u ukidanju jedne autonomije i unitarizaciji već u stvaranju novih autonomija kako bi svi građani Srbije imali jednak položaj u državi. Kada se jednom bude menjao ustav, valjalo bi da se uradi jedna dobra studija koja bi odredila optimalan broj pokrajina u državi, njihovo ustrojstvo, teritoriju koje bi obuhvatale itd. Veće i bogatije gradove bi valjalo izdvojiti kao distrikte a posebnu pažnju bi trebalo obratiti prilikom dimenzionisanja administracije. Sve u skladu sa potrebama i mogućnostima građana Srbije.

[biterlemon]

Srbija ne moze resiti manjinsko pitanje bez pojma autonomije i to jos dugo nece znati... Zato je autonomija potrebna...
Sve se moze ukinuti, ali to cak ni Milosevic nije smeo da uradi...

[Turkmenbashi]

Srbija ne moze resiti manjinsko pitanje bez pojma autonomije i to jos dugo nece znati... Zato je autonomija potrebna...
Sve se moze ukinuti, ali to cak ni Milosevic nije smeo da uradi...

Pa možda bi i moglo, ali ovo sadašnje rešenje je sasvim odgovarajuće. Samo bih preispitao unutrašnje uređenje pokrajine, veličinu administracije, alokaciju sredstava po pokrajini i slično. Autonomija je potrebna svima zato sam i protiv njenog ukidanja. Petar bi možda bio srećan i zadovoljan u apsolutističkoj monarhiji, ali većina građana sigurno ne bi.

[nenad.bds]

... međutim rešenje nije u ukidanju jedne autonomije i unitarizaciji već u stvaranju novih autonomija kako bi svi građani Srbije imali jednak položaj u državi. Kada se jednom bude menjao ustav, valjalo bi da se uradi jedna dobra studija koja bi odredila optimalan broj pokrajina u državi, njihovo ustrojstvo, teritoriju koje bi obuhvatale itd. .. Sve u skladu sa potrebama i mogućnostima građana Srbije.

Ne diskutujem sa Turkmenbashijem - citat iz njegovog posta mi je samo šlagvort za ilustraciju kako se istorija ponavlja (ili mi tapkamo u mestu).

A u vreme o kome donji citat govori, nismo bili bez kralja.


��Међутим, мада је Видовдански Устав начелно, као устав државе основане на народном јединству, теориски и добар и доста еластичан, он је ипак стицао све више непријатеља. Његова крута примена са претераним централизмом компромитовала је у њему све што је било добро. За добро функционисање централизма апарат је морао бити прворазредан, а он је у ствари био претежно недорастао, без довољних стручних квалификација и доста пута несавестан. Извесни људи служили су понекад више својим партијама него држави и ове су их штитиле чак и онда кад су била у питању и прљава, а покаткад и криминална дела. Корупција је била захватила добар део чиновништва, а њом су били заражени чак и извесни чланови владе. То је све подривало поверење и ауторитет власти и одговорност је за све пребацивана на Београд и на владу у њему. У том погледу критика на режим била је оправдана, мада су за овакво стање имали кривице сви, подједнако и Хрвати и Словенци као и Срби. Од тога стања патили су исто тако подједнако сви, и сви крајеви. Иако се то зло давно уочило централизам није попуштао, нити је за времена хтео да известан део рада и одговорности подели са органима унутрашњости. Министри су задржавали за себе решавање и најситнијих питања; органи у унутрашњости нису могли самостално да поставе чак ни послужитеље. А та ревност није долазила од љубави за посао и од жеље да се о свему истински води рачуна, него да се појача лични утицај и осигура власт. У жудњи за влашћу извесни београдски политичари сматрали су понекад нове области као неку врсту колонија; тамо су упућивали своје људе на положаје, тамо им давали синекуре и повластице, тамо су чак и сами јурили да добију без муке посланичке мандате. У том правцу нарочито се грешило према Јужној Србији, али је било велике јагме и у Војводини и у Босни и Херцеговини.

Видовдански Устав предвиђао је децентрализацију управе и стварање већих самоуправних јединица, али се с тим питањима отезало без икакве потребе годинама. У централној влади веровало се, да је довољно дати закон и донети за неко питање одлуку, па да ствар иде сама од себе. Мало се тражила инициатива одоздо. Свима питањима и покретима тражила се политичка позадина, а и у све ствари уношен је политички моменат. Није се водило увек довољно рачуна о том, да процес југословенскога уједињења није ипак проста хемиска радња, која се може изводити по утврђеној формули. Није се рачунало са извесним психолошким и моралним чиниоцима у народу; брже се решавало него што се припремало.

Најупадљивија грешка, и чак очевидна неправда, учињена је свакако при подели земље на области. Ако се нису хтеле задржати старе историске области због жеље, да се заборави оно што нас је делило и што је у геополитичком погледу било доиста неприродно, онда се с правом могло очекивати да ће нова подела бити боља, начелна, изведена по јасно утврђеним принципима, и стручњачки. Мислило се и предлагало, да се створе области које ће бити географске целине са најприроднијим гравитацијама и везама, које ће се допуњавати привредно и културно, и које би са, од прилике, 800.000 становника биле способне за самоуправни живот. Међутим, све је то било напуштено. Поделу су вршили само политички људи по својим жељама и по својим потребама. Најбољи стручњак за та питања и једна од најбољих глава целог народа, Јован Цвијић, није био ни позван на сарадњу, а камо ли да је у том послу учествовао.��

Poglavlje �Vlada kralja Aleksandra�
Iz �Istorije Srpskog naroda� Vladimira Ćorovića (delu završenom pred II svetski rat)
O Ćoroviću možete pogledati i ovde: Vladimir Corovic: Istorija srpskog naroda