Неспособна Цветковићева влада!

[yossarian]

Vlada ignoriše svetsku krizu
2. oktobar 2008. | Piše: Miša Brkić | Izvor: Biznis
Već je dovoljno upozorenja svetskih zvaničnika i primera iz sveta i okruženja iz kojih bi srpska vlada mogla da izvuče pouke kako da zaštiti finansijski sistem i ekonomiju zemlje koliko god je to moguće od potresa globalne krize. Iz poslovnih krugova stižu sugestije, ali vlast ne reaguje i pored pretnji sve skupljeg novca, povratka �sivog" finansiranja, sve nižeg vrednovanja kompanija na berzi i otpuštanja brokera.

Indeks najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi Belex15 na kratko je poslednjeg dana septembra skliznuo ispod psihološke granice od hiljadu indeksnih poena, na 990,47 poena, što je ujedno bio i istorijski minimum tog indeksa. Padaju i cene akcija svih banaka i kompanija.

Tvrd san srpske vlade

Brokersko-konsultantska kuća �Synergy Capital" potvrdila je da su se, kao što se i očekivalo, poslednji potresi globalnog finansijskog tržišta u određenoj meri preneli i na srpsko tržište kapitala. Otuda je stanje na Beogradskoj berzi bilo slično tržnicama kapitala u Njujorku, Tajpeju, Hongkongu, Tokiju ili Moskvi.

Svuda je, naime, zabeležen pad akcija posle odluke američkog Predstavničkog doma da odbaci plan državnog intervencionizma predsednika Džordža Buša koji je podrazumevao upumpavanje 700 milijardi dolara poreskih obveznika u stabilizaciju finansijskog tržišta.

Pitanje koje u ovom trenutku izaziva jezu svih berzanskih igrača u Srbiji, ali i najšire poslovne zajednice, jeste da li je moguć dalji pad Belex15, na recimo, neverovatnih 300-400 indeksnih poena.

"Ne samo da je moguć, nego je i izvestan, ukoliko nadležne državne institucije nastave da se ponašaju kao da je �Srbija na Plutonu" i da guraju glavu u pesak", kaže jedan od najvećih pojedinačnih igrača na berzi i biznismen čiji je uticaj u krupnim poslovnim transakcijama do sada bio upečatljiv.

Ovakvu ocenu dele mnogi poslovni ljudi u Srbiji, koji nisu skloni državnom intervencionizmu, ali smatraju da Vlada i nadležne državne institucije ne smeju više da sede skrštenih ruku.

"Naša vlast je prespavala dva velika ovogodišnja svetska potresa, energetsku krizu i krizu hrane i nedopustivo je da se slično ponaša i u slučaju finansijske krize", stav je pojedinih srpskih poslovnih krugova.

Kriza koči nove akcije

Mnogi se pitaju zašto se Vlada Srbije ne ponaša kao Vlada Poljske koja, na primer, već danima �lupa glavu" šta da radi sa 800 državnih preduzeća koje je planirala da proda na berzi u naredne tri godine.

"Potencijalni novi vlasnici i oni koji bi akcije stekli na berzi očekuju sve veće popuste u ceni preduzeća zbog fatalne situacije na finansijskim tržištima, pa naša očekivanja kakvu cenu možemo da dobijemo počinju da se razilaze sa očekivanjima tržišta. Već u oktobru na berzi je trebalo da se pojavi energetski koncern �Enea" i država okleva da li da prodaje brzo i jeftino ili kasnije, ali za verovatno bolju cenu - vajkao se nedavno ministar Državnog trezora Aleksandar Grad.

Na Beogradskoj berzi cene akcija većinski državne Komercijalne banke su ovih dana oko 44.000-45.000 dinara, a nedavno kad je Banka dokapitalizovana, vrednost jedne akcije bila je 110.000 dinara. Zašto država mirno posmatra kako se topi njena imovina i da li je možda odredila granicu donje vrednosti akcija Komercijalne banke koju će braniti svim raspoloživim sredstvima?

Treba li podsećati na podatak da su banke u Francuskoj do sada izgubile u globalnoj finansijskoj krizi oko 20 milijardi evra. Da li je vreme da se nešto preduzme, pa i da se (što da ne) i zaustavi trgovanje na berzi. Kao što se to dogodilo na Moskovskoj berzi, kad je država u jednom danu privremeno prekinula trgovanje i time zaustavila sunovrat vrednosti akcija.

Manjak SDI ključan

Za srpsku vlast prvi ozbiljan signal moglo je da bude upozorenje šefa Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Štros Kana, koji je ukazao na to da bi svetska finansijska kriza posebno mogla da bude opasna za zemlje istočne Evrope koje dosta zavise od priliva stranih investicija i imaju probleme zbog hronično visokog platnog deficita (Da li je mislio na Srbiju?).

Prema analizi bankarske grupacije �Morgan Stenli", ove zemlje suočiće se naredne godine sa osetno manjim prilivom kapitala nego u 2008. �Morgan Stenli" predviđa da priliv kapitala u zemlje sa tranzicionom privredom iduće godine neće biti veći od 550 milijardi dolara, što je 180 milijardi dolara manje od očekivanog priliva u 2008.

Zatim je komesar Evropske unije za privredna i monetarna pitanja Haokin Almunia ocenio da će kriza američkog bankarskog sektora imati uticaja na realnu ekonomiju u Evropi i da će, sa velikom verovatnoćom, ohladiti konjunkturu i povećati tempo inflacije.

Na konferenciji UN za trgovinu i razvoj (UNKTAD) jasno je saopšteno da će globalni priliv direktnih stranih investicija ove godine biti deset odsto manji nego lane, pošto su vodeće kompanije smanjile planove potrošnje.

Omča krosborder kredita

Poslovne krugove u Srbiji mogla je da zabrine i još �vruća" analiza stručnjaka �Erste grupe" u kojoj se konstatuje da je raspoloživost finansiranja jedan od glavnih razloga za zabrinutost oko implikacija po realnu privredu i savetuju šta ne bi trebalo kreditirati. Analiza kaže da kriterijum zaduženosti ukazuje na to da građevinarstvo i materijali, osnovni resursi i turizam možda ne bi bili dobra rešenja.

Poskupljuju i dugovi

Nije na odmet ni upozorenje profesora Đorđa Đukića koji poziva na obazrivost i tvrdi da će firme koje su se zaduživale kod stranih preduzeća uz garancije domaćih banaka plaćati osetno više kamatne stope, pošto te banke zbog manjka likvidnosti sada neće biti sposobne i spremne da daju zajmove po starim cenama. Uostalom, i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić nagovestio je nedavno da će krediti poskupeti zbog svetske finansijske krize.

Vlada, Ministarstvo finansija, Narodna banka, Berza i Komisija za hartije od vrednosti, s visokom dozom komoditeta danima posmatraju kontrakcije međunarodnog i finansijskog tržišta u regionu, ne preduzimajući ni jednu od mera koje već uveliko koriste susedne i mnoge razvijene zemlje sveta, da bi se odbranile od kriznog talasa.

[valter]

Usvojen rebalans budžeta
3. oktobar 2008. | 01:37 -> 12:36 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Odlukom Vlade Srbije o rebalansu budžeta i povećanju deficita plate budžetskih korisnika sledeće godine neće moći da se uvećaju za više od dva odsto.
...........
Diana Dragutinović je navela i da je Vlada formirala radnu grupu koja će pratiti moguće efekte svetske finansijske krize na Srbiju, a za preduzimanje određenih poteza konsultovaće i banke koje posluju u Srbiji.

�Moramo biti vrlo oprezni kao država. To znači, moramo biti svesni svih mogućih makroekonomskih rizika. Prvi makroekonomski rizik jeste nastavak ogromnog rasta domaće tražnje. Ne više kao rast samo tekuće potrošnje, već i kao rast investicija, odnosno kapitalne potrošnje", kaže ona.

"Drugi veliki rizik jeste prenos efekata svetske finansijske krize i, ako hoćete, početka depresije ili ekonomske krize i na našu zemlju�, objašnjava ministarka.

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=321724

Davno nije bilo nekih strajkova cak su i prosvetari nesto stidljivi

[FlekicaSkupusom]

Јел тај Цветковић онај чика са брадом што стално гвири иза Тадића?

[love hunter]

...znachi ne mogu da verujem...nije proshlo ni par meseci, a vec je nesposobna.......realno, nema shta !

[biterlemon]

Pa rade ljudi, dajte im vremena da se dokazu!

[valter]

...znachi ne mogu da verujem...nije proshlo ni par meseci, a vec je nesposobna.......realno, nema shta !

Socijalno odgovorna ekonomski ne odgovorna vlada !

Stručnjaci ukazuju da najveće budžetsko opterećenje predstavljaju penzije koje će se povećati za 10 odsto, ali i subvencije za poljoprivrednike koje su veće od planiranih.

"Nema razloga za brigu o likvidnosti"

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić poručio je građanima Srbije da nemaju razloga za brigu zbog aktuelne međunarodne ekonomske krize.

"Građani nemaju razloga za brigu, keš je tu, devizne rezerve su plasirane u prvoklasnim bankama. Likvidnost naseg bankarskog sektora nam itekako daje ralog mirno da spavamo", kazao je Jelašić na međunarodnoj konferenciji “Forum Beograd“ koja je održana u Palati Srbija.

Sta je sporno, vlada je napravljena ustupcima SPS-u i penzionerima. Morali su da daju nesto kad su obecali.

Ovo kukanje na rebalans budzeta, koliko se ja secam Jelasic i svi ekonomistu su uvek trazili sto jace stezanje kese a sirotinja raja trazila daj daj / eto opet nesto izmedju

[yossarian]

Ovo kukanje na rebalans budzeta, koliko se ja secam Jelasic i svi ekonomistu su uvek trazili sto jace stezanje kese a sirotinja raja trazila daj daj / eto opet nesto izmedju

Не ради се ту о сиротињи раји. Ради се о чиновништву које живи на грбачи оних који раде.
Како то иде. Па онај који ради у фирми или код приватника има толике плате колике газда или фирма могу да дају. Ако није задовољан, може да седне и плаче.
А ако је чиновник незадовољан, он ступи у штрајк. А онда влада да не би губила сигурне гласове, повећа им плате. А одакле? Па из буџета, који пуне они који раде и зарађују. И тако уместо да рецимо поправи школе или направи путеве, да чиновницима. Е то је та јавна потрошња о којој Јелашић говори.

[valter]

4. oktobar 2008. | Izvor: B92, Beta
Vlada Srbije - Delije 6:6, pen 2:1
Predstavnici Vlade Srbije i Udruženje navijača Crvene Zvezde iz Prokuplja, odigrali su fudbalsku utakmicu u humanitarne svrhe.


Utakmica u malom fudbalu odigrana je u cilju prikupljanja novčanih sredstava za operaciju sedmogodišnje Milene Perić iz Prokuplja. Konačan rezultat bio je 6:6, a posle izvodjenja jedanaesteraca ekipa Vlade Srbije pobedila je 2:1. Tim Vlade Srbije je predvodio ministar trgovine Slobodan Milosavljević, koji je rekao da se Vlada rado odaziva manifestacijama humanitarnog karaktera.

"Uvek se rado odazivamo ovakvim povodima i pozivima koji su humanitarnog karaktera, posebno ako se radi o deci, kao što je to slučaj večeras u Prokuplju. Rezultat nije važan već i jedna i druga ekipa igra za malu Milenu kojoj je potrebna operacija", izjavio je Milosavljević.

Fudbalskoj utakmici između predstavnika Vlade Srbije i navijača Crvene zvezde prisustvovalo je oko 2.000 gledalaca.

Predsednik navijača Aleksandar Dilić je kazao da da je zadovoljan velikim odzivom građana Prokuplja i okoline i time što su se ovoj humanitarnoj akciji odazvali i predstavnici Vlade Srbije.

Kako su saopštili organizatori, za humanitarnu utakmicu prodato je oko 2.000 karata. Za operaciju Milene Perić obezbeđeno je preko 100.000 dinara.
..........
jos jedna pobeda Vlade Srbije

[yossarian]

BEOGRAD, 08.10.2008

PRESS
DINKIĆ PALMI KUPUJE ŽIRAFU ZA 250.000 EVRA!

Ministarstvo ekonomije, na osnovu odluke Vlade o pomoći turizmu u Jagodini, odobrilo Zoo-vrtu �Tigar" 250.000 evra, od kojih će gradonačelnik Dragan Marković kupiti žirafu

Da žirafa bude živa i zdrava... Mlađan Dinkić i Dragan Marković

Vlada Srbije izdvojila je 250.000 evra kako bi Dragan Marković Palma kupio žirafu za Zoološki vrt �Tigar" u Jagodini! Pare je odobrilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razloga, na čijem je čelu Mlađan Dinkić, a Srbija će za ovu egzotičnu životinju platiti tačno 19.239.644 dinara!

Bojović: Vlada se raspitivala za cenu žirafe

Direktor beogradskog zoološkog vrta Vuk Bojović izjavio je da su se iz Vlade Srbije raspitivali o ceni žirafe.

- Nisam upoznat da se žirafa nabavlja, ali sam konsultovan koliko košta žirafa, i rečeno mi je da je neko iz Vlade Srbije obišao zoološki vrti u Jagodini i video je da je taj vrt sjajan, i onda su se kod mene raspitivali o ceni žirafe. Cena zavisi od toga da li je ženka ili mužjak... Ženka je mnogo skuplja, a na cenu bitno utiče i transport - kaže je Bojović.

U Ministarstvu ekonomije Pressu je potvrđeno da je Vrtu u Jagodini odobreno skoro 20 miliona dinara, ali se pravdaju da je to urađeno na osnovu odluke Vlade Srbije, koja je doneta na sednici 18. septembra 2008. Pare su zvanično namenjene za razvoj infrastrukture u turizmu u Jagodini za 2008. godinu, odnosno, kako nam je tačno rečeno, �za nabavku životinja, njihov transport i izgradnju smeštajnog prostora u okviru zoo-vrta".

Dinkić ćuti

- Na Vladi je još 14. februara ove godine usvojen Program rasporeda i korišćenja para za razvoj infrastrukture u turizmu. Tada je opštini Jagodina dodeljeno 25 miliona dinara za izgradnju skijališta na Crnom vrhu. U međuvremenu, iz javnog preduzeća �Zoo vrt" Jagodina stigla je molba da se finansijski podrži projekat opremanja ovog vrta. U skladu sa tim, izvršena je alokacija sredstava, pa su, umesto 25 miliona dinara za izgradnju skijališta, odobrena 19.239.644 dinara za Zoo vrt. Sve to usvojeno je na sednici Vlade 18. septembra. Razlika od 5.760.356 dinara ostala je u budžetu - objašnjeno nam je u Ministarstvu.

Šta se sve može uraditi sa 19.239.644 dinara?

- Isplatiti 1.012 prosečnih penzija, čija je vrednost 19.030 dinara

- Isplatiti 10.688 dečjih dodataka, čija je vrednost 1.800 dinara

- Isplatiti skoro 920 roditeljskih dodataka, čija je vrednost 21.000 dinara

U G17 Plus juče niko nije želeo da odgovori na pitanje da li je lider te stranke Mlađan Dinkić morao da odobri četvrt miliona evra jagodinskom zoo-vrtu kao vid zahvalnosti što se lider JS-a Dragan Marković Palma �založio" za formiranje proevropske vlade.

Sam Dragan Marković Palma oštro je za Press demantovao takve tvrdnje.

Palma: Turizam u pitanju

- Jagodina je turistički grad, treće po važnosti turističko mesto u Srbiji, posle Vrnjačke banje i Sokobanje, i kao takav ima pravo da iz budžeta dobije novac za razvoj turizma. Ja sam kao lider JS-a učestvovao u pregovorima, ali su čiste gluposti da sam podršku vladajućoj koaliciji uslovio zahtevom za pomoć zoo-vrtu. Pa, mesec dana pre nego što su raspisani izbori rekao sam da se patriotizam ne sipa u traktor. Ja sam privatni preduzetnik 27 godina, znam da bez stranih investicija nema napretka i u koaliciju sa DS-om ušao sam jer su oni za ulazak u EU, a ne zbog žirafe. Uostalom, novac će biti upotrebljen za razvoj turizma, a ne za kupovinu žirafe - priča Marković.

Anketa da li je vlada Srbije trebalo da da pare za žirafu?

Slavica Mrđa (57), ekonomista: Država treba da ima novca i za zoo vrt. Ako ima za životinje, onda valjda ima i za lekare, penzionere... Ne mislim da je Vlada dala 250.000 evra �Tigru" zato što je Palma glavni u Jagodini.

Dragan Mrđa (60), ekonomista: Verujem da je za Srbiju pametnije da ulaže u prosvetu, nauku, pomaže socijalno ugrožene, mlade bračne parove... nego da investira u životinje.

Dejan Kovačević (30), ekonomista: Nebitno je da li će se ljudi u Jagodini odlučiti za kupovinu žirafe, slona ili deset drugih životinja. Dobro je da Srbija ima i zoo vrt izvan Beograda. Cenim da je ovo fantastičan potez Vlade.

Gojko Krulj (26), student: Životinje u Jagodini imaju bolje uslove za život nego neki građani Srbije. Bolje da je Vlada taj novac, kad ga već ima viška, dala za renoviranje studentskog doma na Karaburmi.

Zlata Narandžić (66), penzioner: Užas! Oni za koje sam glasala, nadajući se da će mi biti bolje, kupuju životinje, a ja i dalje imam 10.000 dinara penziju.

Dragan Orlić (29), menadžer prodaje: Nisu sve prljavi politički dogovori. Pozdravljam odluku o pomoći zoo vrtu, jer to daje nadu da se u Srbiji stvaraju uslovi za finansiranje projekata koji su građanima potrebni.

On nije želeo da otkrije zašto je odlučio da četvrt miliona evra utroši na kupovinu samo jedne životinje, niti kada će posetioci imati priliku da u �Tigru" vide žirafu. Odgovor nije bilo moguće dobiti ni u jagodinskom zoo-vrtu, pošto je direktor vrta Milan Antić rekao za Press da �ništa ne zna" o sredstvima koja su toj ustanovi odobrena iz budžeta.

- Ne znam za zahtev opštine Jagodina da se odobre sredstva, ništa ne znam. Kada saznam, javite se?! Ako dobijemo taj novac, videćemo u koje životinje ćemo ga uložiti - bio je kratak Antić.

REAGOVANJA

Dragan Todorović, SRS: Očito je da su razgovori o formiranju Vlade imali više dimenzija i da je navodno insistiranje na evropskim integracijama uključivalo i dogovore kao što su nabavka egzotičnih životinja za vrt u Jagodini. Međutim, o tome moraju da vode računa oni koji su sada u vlasti.

Dragan Šormaz, DSS: Ako je zoo-vrt u Jagodini, kao što kažu, javno preduzeće, onda ono treba pozitivno da posluje i od svojih sredstava da kupi žirafu. Ne verujem da je za građane Srbije, koji kao poreski obveznici pune budžet, primat žirafa u Jagodini. Ali, ta žirafa je sitna šteta u odnosu na štete koje ova vlada pravi svaki dan.

fakti

n Žirafe dnevno spavaju između 15 minuta i dva sata, a jedu oko 20 sati

n Hrane se lišćem akacije i mladim izdancima, a svakog dana pojedu oko 63 kilograma hrane

n Žirafu je skoro nemoguće kupiti, pa su uglavnom u vlasništvu zooloških vrtova

Gojko Radić, �Napred, Srbijo": Kada čujem da je dato četvrt miliona evra za kupovinu žirafe, pitam se da li živim u Srbiji?! Očigledno nam Vlada poručuje da nam je budžet toliko pun, da ne znamo šta ćemo s parama, pa možemo da punimo zoološki vrt u Jagodini.

Branko Ružić, SPS: Sve ono što može da bude od opšte društvene koristi, bilo da je ulaganje u kulturnu instituciju ili u zoološki vrt, ma gde on bio, zaslužuje pomoć. Građani Pomoravlja i Šumadije odlaze u Jagodinu zbog sadržaja koji se tamo nude. Zato mislim da taj novac nije na štetu poreskih obveznika.

Velja Ilić, NS: Sramota! Mnogo se brukamo kao narod, a Vlada pokazuje koliko je neozbiljna. Ne bi me čudilo da sad nekom padne na pamet da kupi ponija, konja, rolere..., a narod nema hleba da jede. Tuga jedna.

BILJANA BOJIĆ

[valter]

Prihvaćena rezolucije Srbije
8. oktobar 2008. | 00:08 -> 18:05 | Izvor: B92, FoNet, Beta, Tanjug
Njujork, Brisel -- Rezolucija Srbije kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova usvojena je većinom glasova u Generalnoj skupštini UN.


http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=322452