Nečujno izdvajanje Vojvodine iz Srbije

[FlekicaSkupusom]

Покрећем тему са циљем концетрисања вести о потезима које чини новосадистичка клика како би отргнула Српско Војводство из окриља матице ...
Позивам све родољубе и искрене Војвођане које није срамота што су Срби да се придруже и постављају чланке, или линкове ка чланцима који говоре о опасностима које долазе из Новог Сада.
.....
Vanja Vučenović: NEČUJNO IZDVAJANJE VOJVODINE IZ SRBIJE

Ono što se danas možda slabije ili nedovoljno jasno vidi iz perspektive Beograda i ostatka Srbije, a sve prisutnije je na ovim prostorima – predstavlja ovdašnje veštačko nametanje i sprovođenje opasnog trenda “vojvođanizacije” sveukupnih društveno-političkih prilika. Problem ne bi bio ni izbliza toliko ozbiljan da vojvođanizacija u pomenutom kontekstu nema izraženi antisrpski karakter, kaže u ekskluzivnom intervjuu za magazin “Geopolitika” Vanja Vučenović, glavni urednik internet magazina “Srpska analitika”.


Poštovani gospodine Vučenoviću, kao urednika sajta Srpska analitika, i kao nekoga ko živi u Novom Sadu, zanima nas Vaša stručna ocena, ali i lična impresija o političkom i ekonomskom stanju u Autonomnoj pokrajini Vojvodini?

Nisam sklon da političku i ekonomsku „sliku“ AP Vojvodine posmatram odvojeno od sveobuhvatne slike Srbije koja, složićemo se, nije nimalo sjajna i bajna. Naše građane koji žive u Pokrajini muče identični problemi koji muče građane koji žive u Beogradu, Šumadiji ili, pak, na krajnjem jugu Srbije. Zajednički imenitelji svih tih problema jesu beda, pustoš i besperspektivnost koju je za sobom ostavila dosadašnja vladajuća politička garnitura, a koju su građani potpuno opravdano kaznili na nedavno održanim majskim izborima. S druge strane, nepostojanje ozbiljnog i operativnog plana dosadašnje pokrajinske vlasti kojim bi se poboljšao životni standard građana AP Vojvodine i oživela umiruća vojvođanskih sela ili pokrenula godinama sistematski uništavana „vojvođanska“ poljoprivreda, treba da bude ozbiljan alarm za uzbunu predstojećoj, nadam se odgovornijoj, republičkoj vlasti da se konačno ozbiljno, u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja sveobuhvatno pozabavi „pitanjem Vojvodine“. Kada kažem sveobuhvatno, onda mislim i na potrebu ustavnog i zakonskog obuzdavanja ovdašnje, agresivne i bahate „vojvođanerske“ vladajuće vrhuške od svih daljih pokušaja, koji bi za svoj konačni cilj imali potencijalno izdvajanje AP Vojvodine iz sastava Republike Srbije. Naravno, radi se o složenom fenomenu koji zahteva posebnu elaboraciju.

Postoje mišljenja da se u severnoj srpskoj pokrajini odvijaju podzemni politički procesi tihe secesije. Da li je ta ocena tačna i, ukoliko jeste, kojim argumentima biste Vi mogli da je potkrepite?

Nažalost, moram priznati da ste potpuno u pravu. Ono što se danas možda slabije ili nedovoljno jasno vidi iz perspektive Beograda i ostatka Srbije, a sve prisutnije je na ovim prostorima – predstavlja ovdašnje veštačko nametanje i sprovođenje opasnog trenda „vojvođanizacije“ sveukupnih društveno – političkih prilika. Problem ne bi bio ni izbliza toliko ozbiljan da vojvođanizacija u pomenutom kontekstu nema izražen antisrpski karakter, što kod mnogih nacionalno osvešćenih Srba ovde, potpuno opravdano stvara bojazan od moguće realizacije, na ovim prostorima u različitim oblicima istorijski prisutnih, separatističkih težnji koje neguju i razrađuju pojedine političke i intelektualne grupacije, najčešće sakrivene iza paravana nedodirljivosti i odsustva bilo kakve odgovornosti dosadašnje, u mnogim aspektima problematične Pokrajinske vlasti.

Iako bih lično voleo da nisam u pravu, i da rezultati ozbiljnih istraživanja „vojvođanske“ društveno-političke svakodnevice u okviru Srpske analitike pokazuju drugačije, ali moralna i profesionalna obaveza mi nalaže da upozorim na ono što postaje sve očiglednije, a to je da političko – ekonomska i kulturna politika AP Vojvodine danas zasnovana, dugoročno i proračunato projektovana u pravcu nečujnog izdvajanja ovog prostora iz državnih okvira i zone uticaja Republike Srbije.

Polaznu osnovanost za takvu bojazan nalazim prvenstveno u poprilično problematičnom i u mnogo čemu ustavno neutemeljenom Statutu AP Vojvodine i pratećem Zakonu o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, koji – ukoliko samo malo pažljivije pokušate da proniknete u sam duh tih akata - imaju nedvosmislen „prizvuk“ vešto (o)smišljenog dodeljivanja državnih prerogativa Vojvodini, a u čemu dosadašnja vlast u Beogradu nije videla, ili nije želela da vidi ništa sporno ili nešto što bi u nekoj budućnosti moglo da ima ozbiljne posledice po državno jedinstvo i suverenitet Republike Srbije.

Statut Vojvodine je, često koristim tu slikovitu formulaciju, kao boca iz koje je pušten duh separatizma, koga, kako vreme bude prolazilo, niko više neće moći kontrolisati niti zaustaviti.

S druge strane, paralelno sa normativnim „osokoljivanjem“ separatističkih ambicija, teku i žive aktivnosti delova zvaničnih institucija AP Vojvodine, i raznoraznih „kulturnih“ centara usmerenih ka izgradnji jednog novog, zasebnog i vrlo opasnog „vojvođanskog identiteta“, za šta je angažovan ozbiljan, dobro umrežen i koordiniran političko-medijski aparat Pokrajine sa sve nevladinim organizacijama i „neovisnim“ novinarskim udruženjima.

Istaknutu ulogu u izgradnji i afirmisanju tog „identiteta“ ima ovdašnji „javni servis“ koji danonoćno, putem „meke propagande“ nastoji da potpuno „vojvođanizuje“ sve aspekte društvenog, ekonomskog i kulturnog života, tako da oni ni na koji način ne bi mogli čak ni da podsećaju na širi srpski kontekst. Ne želim da prizivam bilo kakvo zlo, ali primer spolja projektovanog i nasilnog raspada bivše SFRJ jasno pokazuje da realizacija plana destabilizacije jedne države ima svoj početak u sferi propagande i rata dezinformacijama i poluistinama, te kada se stvori pogodan društveni ambijent i „umesi“ podobno javno mnjenje, nije teško proizvesti konflikt koji će koristiti u svrhu ostvarenja odgovarajućih državotvornih ciljeva. Iz tog razloga je – ukoliko imamo u vidu sve prethodno izrečeno – i proces „vojvođanizacije“ potencijalno opasan u nekoj bližoj budućnosti.

Potrebno je napomeniti da je proces „vojvođanizacije“ dugoročan i postepen, te da on nije pitanje samo ovog trenutka, niti je počeo nedavno. On je neke novije „konture“ dobio odredbama Ustava iz 1974. godine, a uspeh ili neuspeh procesa i intenzitet kojim će se razvijati u budućnosti zavisiće pre svega od odlučnosti nove vlasti u Beogradu da mu jednom za svagda stane na put. Iskreno verujem da će volja da se takav proces obuzda biti prisutna u aktivnostima vlade, koja treba da bude formirana u danima koji dolaze.

Na račun „Beograda“ se iz Novog Sada upućuje niz optužbi za navodni „centralizam“, ekonomsku eksploataciju, „Gde su naši novci?“. Koliko su te optužbe utemeljene, i iz kojih političkih centara oni dolaze?

Najlicemernije u proračunatoj psihološko – propagandnoj operaciji aktuelnih vojvođanskih vlastodržaca je to što optužbama tipa „gde su naši novci?“ nastoje da predstave Srbiju građanima koji žive u Vojvodini kao neku tobožnju zlu maćehu koja, navodno, neprestano i besprizorno ekonomski ekspoloatiše i zloupotrebljava nezaštićeno i neuhranjeno „vojvođansko čedo“. Prvo, takve paušalne optužbe nemaju svoje utemeljene niti u Ustavu niti u pratećim zakonima koji jasno regulišu obim učešća AP Vojvodine u budžetu Republike Srbije koje nije ni izbliza tako skromno kako „vojvođaneri“ nastoje prevarno da predstave. S druge strane, pomenuti zagovornici „vojvođanizacije“ uporno izbegavaju da objasne građanima dok dižu svu tu galamu oko „naših novaca“, da se upravo njihovim novcima finansira promocija separatističkih težnji. Nisam posve siguran da su građani dali svoj glas za takvo „ponašanje“ vojvođanskih vlastodržaca. Promoteri vojvođanizacije bi trebalo, pre nego što postave pitanje „gde su naši novci?“, da zavuku ruke u svoje duboke džepove, pa tek onda da pokazuju prstom na neke druge lopove. To je klasično hvatanje na galamu po dobro oprobanom principu „držte lopova!“ Kada je o „vojvođanskim novcima“ reč, nije potrebno ići izvan Novog Sada gde, zapravo, počinju i gde se završavaju svi putevi novca i to: od raskošnih pokrajinskih fondova preko „perionice“ novca zvane Razvojna Banka Vojvodina, pa konačno do džepova vladajuće independističke „vojvođanerske kaste“. Dakle, puno izazova stoji pred novom srpskom vladom u potrazi za odgovorom: gde su i kod koga su završili „naši novci“?

Koliko je u procesima secesije prisutan spoljni faktor, pre svega Nemačka i Mađarska? Stiče se utisak da se paralelno sa procesom secesije odvija i takođe tiha revizija istorije. Kakav je Vaš komentar?

Svakako da su na tekući, dugoročni i puzajući proces separatizma naslonjeni i interesi pojedinih spoljnih centara moći koji, ako mogu tako da kažem, spretno jašu na vetru „vojvođanizacije“. Mnogi iz inostranstva ozbiljno i planski rade na ispravljanju „istorijskih nepravdi“ vezanih za ovaj prostor i na ostvarenju nedosanjanog sna o ponovnom vaskru velike Austrougarske monarhije i danas je javna tajna da je Vojvodina, a posebno Novi Sad kao centar političkih i privrednih aktivnosti Pokrajine, gnezdo obaveštajnih službi okolnih zemalja koje svakodnevno predano rade na podsticanju i prenaglašavanju neke navodne geografske, ekonomske, političke i kulturne posebnosti Vojvodine. Sve to u nekim daljim operativnim fazama trebalo bi da rezultira izgradnjom čvrste svesti o nekoj tobožnjoj samodovoljnosti Vojvodine, kojoj je Srbija ništa drugo do balast kog što pre treba da skine sa svojih pleća. Na tu okolnost buduća republička vlast treba da obrati posebnu pažnju, i koliko je to god moguće obuzda „vojvođanskog duha iz boce“, koji nema nameru da stane u svojoj bahatosti.

Praktično čitav prostor nekadašnje Jugoslavije, a posebno Srbije je od početka devedesetih godina prošlog veka, korišćen kao svojevrsni eksperimentalni poligon na kome su isprobane gotovo sve vrste i oblici nekonvencionalnog i moćnog propagandnog oružja kao neizostavnog elementa mrežnog rata, koje će „Imperija“ nedugo potom, osokoljena uspehom „balkanskog eksperimenta“ koristiti i u regionu Bliskog istoka. Neizostavni element takvog eksperimenta predstavlja i revizija i preobličavanje istorijskih činjenica i izgradnja novih, lažnih nacionalnih, etničkih identiteta i entiteta, a sve u svrhu dezitegracije i rasturanja jedinstvenih državnih zajednica.

Bojim se da danas domašaje takvog zloćudnog eksperimenta možemo da osetimo i na primeru Vojvodine, gde se užurbano – doduše još uvek podzemnim kanalima – deluje u pravcu stvaranja neke izdvojene vojvođanske istorije i duhovnosti, pa se čak i sve više govori o postojanju nekog navodnog istorijskog kontinuiteta i legitimiteta „samostalne vojvođanske države“ kao i o nasušnoj potrebi osnivanja navodne vojvođanske pravoslavne crkve, matice vojvođanske itd.

Podsetiću cenjene čitaoce „Geopolitike“ da se u toku prošlogodišnjeg popisa pojedini vladajući vojvođanski politički krugovi vodili neprestanu, sveobuhvatnu i agresivnu kampanju protiv građana koji žive u Pokrajini, kako bi ih privoleli da se „slobodno“ izjasne kao „vojvođani“, iako je jasno da pomenuta etnička ili nacionalna skupina ne postoji, niti da njeno postojanje ima bilo kakvo naučno ili istorijsko utemelje. Za mudre i dalekovide političke faktore u Beogradu i novoizabranog predsednika Nikolića, takvi postupci moraju da budu dovoljan razlog za blagovremenu reakciju, kako i sever Srbije jednog dana ne bi eventualno doživeo tragični „kosovski scenario“.

Koja je ideološka osnova vojvođanskih autonomaša, i da li ćemo i u Vojvodini videti na delu antisrpsku ideološku sintezu komunizma i zapadnog neoliberalizma?

Dobro ste primetili da je ideološka matrica vojvođanizacije zasnovana na čudnovatom braku komunizma i neoliberalizma, koji je u „vojvođanskoj varijanti“ pretežno antisrpski. Zanimljivo je da taj spoj, koji svoju podlogu crpi, pre svega, u komunističkom ustavu iz 1974. godine, parazitira i razvija se nesmetano kroz „vojvođanske institucije“ neometano, praktično, do današnjih dana. Osim što je izrazito anti – srpski nastrojena, pomenuta sprega je svojom politikom uspela da Pokrajinu – od tobožnje lokomotive razvoja Srbije – pretvori u poslednji vagon u kompoziciji. Poljoprivredni giganti na ovom prostoru su potpuno uništeni i ruinirani, poljoprivreda je na izdisaju i seljaci prepušteni sami sebi, a putevi novca iz raskošnih pokrajinskih fondova su u najvećem delu sumnjivi, nepoznati i i, po pravilu, netransparentni. Mislim da sa punim pravom možemo da postavimo pitanje „gde su naši novci?“

Kako ocenjujete trenutne globalne procese, i odnose snaga u svetu, kao i njihov mogući uticaj na Srbiju i položaj srpskog naroda u celini?

Aktuelni globalni politički i ekonomski procesi vode ka logičnoj potrebi transformacije unipolarnog u multipolarni svet, u kome bi vrlo brzo mogao biti izmenjen i odnos snaga na geopolitičkoj i geoekonomskoj pozornici sveta. Svetska ekonomska kriza i ozbiljno „nagrizanje“ zapadnog neoliberalnog ekonomskog koncepta otvorili su vrata za nove ekonomske “igrače“ i ekonomske „divove“ na svetskoj pozornici kao što su Rusija, Kina, Indija, Brazil bez kojih u nekoj bližoj budućnosti više neće biti moguće donositi odluke od globalnog značaja. Iako je očito da snage globalizma nemaju nameru da se predaju, svet u 2012. godini više nije ni izbliza onako unipolaran pod američkim vođstvom kao što je bio pre samo desetak godina. Svet, koliko god to neverovatno ili nestvarno delovalo ipak doživljava određenu transformaciju. Upravo je u tome šansa budućeg rukovodstva Srbije da mudrom i izbalansiranom politikom zasnovanom na ostvarenju – u poslednjoj deceniji dosta zapostavljenih - srpskih nacionalnih interesa pronađe svoje mesto u moru različitih odnosa koji se danas odvijaju na međunarodnom planu. Za tako nešto potrebna je nacionalno ponosna i osvešćena politička elita koja se više neće poltronski „saginjati“ pred svim tim različitim, nepristojnim zahtevima i ultimatumima koji su do sada u najvećem delu pristizali sa Zapada. Mišljenja sam da je krajnje vreme da naučimo da kažemo i „ne“ kada je to potrebno, kako bi nas konačno počeli uzimati za ozbiljno, kao državu i narod.

Gospodine Vučenoviću, i za Vas pitanje koje postavljamo svim našim sagovornicima, kako ocenjujete trenutno političko i ekonomsko stanje u Srbiji, odnosno stanje nacije?

Ovo je zaista težak period kroz koji prolazimo kao država i kao narod. Teško ekonomsko stanje, neimaština i beda, glad, narastajuća nezaposlenost, sistemska korupcija, nacionalna i otvorena rana zvana Kosovo i Metohija – deo su svakodnevice današnje Srbije. Sa žaljenjem konstatujem da danas plaćamo cehove pogrešne ekonomske i ukupne nacionalne politike vođene prethodnih desetak godina. Što pre pogledamo sebe u ogledalo i prihvatimo tu ogoljenu istinu, lakše ćemo biti u stanju da nastavimo dalje. Srbija je svih ovih godina bezbrižno jahala na lepršavom snu o Evropskoj uniji, sanjarila o nekom tamo dalekom i boljem ružičastom svetu, da bi u 2012. godini došla do bolnog i otrežnjujućeg saznanja da se od snova ne živi, da ružičasto ume da postane i crno, ali i da postoje četiri strane sveta, a ne samo zapad. Pogubni neoliberalni ekonomski koncept koji smo oberučke nekritički prigrlili, život zasnovan na kreditima MMF – a i neprestana zaduživanja uz istovremeno plansko i, pretežno spolja dirigovano devastiranje domaće industrije i proizvodnje – doveli su ovu našu napaćenu i poniženu Srbiju bukvalno do prosjačkog štapa. Neko će morati da odgovara za takvo stanje, pre i ili kasnije. Ne sme da bude zaštićenih i privilegovanih pojedinaca. Svi oni koji su prethodnih godina sa pozicije vlasti svesno uništavali Srbiju, moraju biti najstrože kažnjeni. To se odnosi i na sve one političke faktore koji sprovode pomenute „podzemne procese“ u Vojvodini. Konačno mora da se uvede odgovornost za sve one koji upravljaju državom i poslovima od javnog značaja. U tom smislu, novu srpsku vladu očekuju veliki izazovi sa kojima će morati da se suočimo što pre, ukoliko uopšte pretendujemo da opstanemo u narednih sto godina.

Srbiji nedostaje ozbiljna nacionalna strategija za narednih pedeset godina. I to je nešto u čemu su podbacile srpska intelektualna elita i Srpska akademija nauka. Ali to je nešto na čemu mora da radi i buduća vlast. Ne postoji jasan plan privrednog razvoja države, niti jasno definisani prioriteti kojima se treba voditi u međunarodnim odnosima i spoljnoj politici, ne postoji dugoročni plan za očuvanje Kosovo i Metohije u sastavu Srbije. I to je ono što mene najviše zabrinjava.

S tim u vezi, potrebno je da se konačno, jednom za svagda odredimo prema EU. Izvinite, ali ja nisam sanjar, i potpuno trezveno rezonujem kada je o realnoj i praktičnoj politici reč. Smatram da na Uniju treba da gledamo samo kao na eventualnu stanicu na putu razvoja države i srpskog društva, a ne kao na jedini i isključivi cilj. Jedini cilj i zvezda vodilja moraju da bude preporod posrnule Srbije, sveopšti, duhovni, moralni, ekonomski „vaskrs“ srpskog naroda, ali i svih drugih građana koji žive u našoj zemlji.

Od cele te priče o EU, ostala nam je maglovita kandidatura sa kojom u ovom trenutku možemo malo šta konkretnog da uradimo. Smatram da Srbija ne treba da čeka „EU Godoa“. Najvažnije u ovom trenutku je da celokupnu nacionalnu snagu i potencijal usmerimo ka izgradnji i jačanju Srbije, prevashodno svojim sopstvenima snagama. Kako danas stoje stvari u Evropi, lako je moguće da kroz nekoliko godina članstvo u EU ne bude više nikakva privilegija ili benefit. Jer pravo je pitanje da li će u nekoj bližoj budućnosti uopšte i postojati sve ovo za šta se danas toliko uporno kandidujemo.

(intervju objavljen u 54. broju magazina “Geopolitika”, jul-avgust 2012.)

[FlekicaSkupusom]

Разговарамо са г. Миленком Јовановим члан Извршног одбора ДСС и послаником ДСС у Скупштини АП Војводине из ДСС:

Недавно је конституисана Скупштина Војводине, у којој сте и Ви посланик. Како је изгледало конституисање и шта се може очекивати у наредном периоду?


Јованов: Већ после избора је било јасно да ће покрајинску власт чинити мање – више исте политичке странке као и у претходном периоду. На жалост, то значи наставак деструктивне политике чије се последице виде на свим пољима: од економије и стандарда грађана до уређења и стабилности Србије као државе. Демократска странка Србије била је и остаће најжешћа опозиција таквој покрајинској власти.

ДСС је био против Статута Војводине у време доношења, шта је сада став да ли и даље мислите да је то неуставно?

Јованов: Демократска странка Србије није променила став по питању неуставности Статута АП Војводине, односно Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, и била је иницијатор код Уставног суда за оцену уставности Статута Војводине. Неуставним Статутом од Војводине је почело стварање државе у држави. Србија је постала држава са два главна града, две владе, две академије наука, српски народ је доношењем Статута у сопственој држави сведен на ниво националне заједнице, а сама Србија у положај парализоване државе у којој ће односи између републичких и покрајинских органа бити стално затегнути и решавани у некаквим мешовитим комисијама, што читавој причи даје и конфедерални обрис. Заправо, суштина и задатак самог Статута јесте стварање предуслова да једног дана неко каже „доста је било, не иде више овако, хајде да се раздвојимо“.

Геополитика се бави проучавањем значаја одређеног простора. Како Ви видите Војводину, као регију и у чему је њен значај за целу Србију?

Јованов: Значај Војводине је велик. У њој је настала модерна српска култура, уметност, духовност, просвета, а у новије време, Војводина је имала улогу покретача привредног развоја Србије. Међутим данас, када и на државном и на покрајинском нивоу владају они којима су пуна уста „поштовања Војводине и њених грађанки и грађана“ имамо ситуацију да је по први пут Војводина постала неразвијен регион, са платом нижом од републичког просека. Тај тренд пропадања видљив је и у другим областима.

Предлагали сте идеје за реиндустријализацију Војводине и обнову путева. У каквом је стању данас Војводина што се тиче привреде?

Јованов: У очајном. Након поступка аутоматског стечаја у Војводини је прошле године угашено око 2700 привредних друштава, редовни стечајни поступци се воде у још око 700 фирми, а иста судбина ускоро чека још 1500 привредних субјеката! На стање у привредни сликовито указују и примери некадашњих гиганата који данас представљају само споменик некада моћне привреде. Ми у Демократској странци Србије сматрамо да те гиганте морамо поново да покренемо, јер би њиховим успоном био дат замајац успону целокупне привреде у покрајини, кроз ангажовање бројних малих и средњих предузећа, која би се наслањала на велике произвођаче. Дакле, опоравак великих привредних система, некадашњих гиганата, представљао би основу за развој малих и средњих предузећа и нову индустријализацију земље, која је неопходна уколико заиста желимо да отворимо стварна нова радна места и побољшамо живот грађана. Имајући у виду да је скоро свака општина у Војводини имала неку фабрику која је била мотор развоја општине, на овај начин бисмо покренули равномеран развој градова и општина у Покрајини.

Ипак, представници покрајинске власти се често истичу успехе у области запошљавања.

Јованов: Нова радна места су омиљена мантра покрајинске власти. Са једне стране, сваке године се за програме запошљавања одвајају велика средства, а са друге број незапослених расте. Број незапослених у Војводини је данас виши од републичког просека и износи око 215.000 људи, а на разне пројекте запошљавања потрошено је, у последње четири године, око 9 милијарди динара. Међутим, када се погледа социјална карта становништва и када се јасно утврди колико је стање у Покрајини лоше, сасвим је извесно да ће грађани, а надам се и истражни органи, тражити да им се објасни где су отварана та радна места и на шта су трошене паре.

Истина је заправо та да је само за време владе Војислава Коштунице од 2004. до 2008. године, забележен пад незапослености у Покрајини. Након доласка на власт Демократске странке долази до пораста броја незапослених. Ако знамо да је све време, дакле од 2004. до 2012, покрајинска власт била иста, онда је закључак јасан. Када влада добро ради, као у време Војислава Коштунице, резултати се виде у целој земљи, а када је влада лоша, онда покрајинска власт мало шта може да промени. Наравно, остаје питање где је нестало 9 милијарди динара, које су потрошене, а нема резултата.

Али како онда објаснити резултат који је у Војводини остварила иста та власт, а пре свега ДС?

Јованов: Огромном количином новца који у кампањи потроши Демократска странка, као и злоупотребом општинских, покрајинских и државних институција које делују на подручју Покрајине и које активно учествују на изборима у корист Демократске странке. Узмите пример из Кикинде у којој општински Центар за социјални рад дели пакете хране, који како тврде у локалном ДС-у, потичу из Покрајинских робних резерви, а у којима се поред хране наллазе и леци Демократске странке… Постоје и фотографије читавог догађаја.

Како гледате на појаву Војвођана на последњем попису? Постоји ли процес десрбизације?

Јованов: Заокруживање тзв. војвођанске посебности у односу на Србију одвија у неколико равни. Прва се тиче стварања правног оквира, као темеља и чврстог ослонца за даље потезе и у том контексту треба посматрати доношење неуставних аката – Закона о надлежностима и Статута Војводине. Друга се односи на питање институција и отуда се Статутом предвиђа стварање неких од њих, са једне стране, док се са друге стране јавно захтева да се формира и војвођанска полиција, војвођански управни окрузи, Завод за статистику Војводине итд. Дакле, тежи се стварању институција које би већ по формирању биле организоване тако да функционишу паралелно у односу на институционални систем Србије, а у одређеном тренутку и потпуно самостално у сопственом систему.

На крају, остаје и поље које се тиче идентитета. Тај војвођански идентитет у стварању је у суштини једна вештачка конструкција новијег датума, јер су Срби овде себе увек најпре сматрали Србима, а регионално Сремцима, Бачванима и Банаћанима – Лалама. Стварање војвођанског идентитета су започели југословенски комунисти са циљем да се раздроби српски национални корпус. Taj посао расрбљавања Војводине данас настављају представници странака власти у Покрајини, а крајњи циљ је стварање војвођанске нације, војвођанског језика, војвођанске културе, а на крају, вероватно и војвођанске цркве.

Да би овај квази идентитет добио на снази, он ће се агресивно односити према идентитету из кога настаје и који му је препрека да се развије – српском. Зато је већ почело стварање негативног имиџа у јавности, а то се може видети и на великом броју интернет сајтова на којима се пропагира војвођанска посебност, према свему што је српско и глорификовање тзв. војвођанског, као европског модерног, разумног, толерантног итд. Наравно, не треба посебно подвлачити да само Срби треба да постану „Војвођани“, док ће Мађари, Словаци, Румуни и остали остати оно што су били вековима.

Живите у Кикинди. Каква је ситуација у Банату по Вашем мишљењу? Недавно је била полемика око градског грба о чему се ту ради?

Јованов: Ситуација у Банату је катастрофална. Поготово у пограничном делу са Румунијом. Када кренете од севера Баната, од Новог Кнежевца, па се спуштате до Вршца и Беле Цркве, можете да видите исту слику. Пуста села, пропале фабрике, људе без наде… Недавно је Бојан Патић дао изјаву како не може да се одбрани од инвеститора из иностранства, који би желели да улажу у Покрајини, па је логично да му се постави питање зашто бар једног није довео у Банат, чисто да и ми видимо како изгледа страни инвеститор. Шалу на страну, уколико се нешто не промени и привреда Баната не ухвати прикључак са привредним развојем Срема и Бачке, Србија ће имати огроман проблем, јер ће јој погранично подручје, које је са више аспеката веома важно, потпуно опустети.

Што се грба Кикинде тиче, он је у четвртом веку свог живота постао политички некоректан. Наиме, на грбу Кикинде, као и на грбовима других места у Банату, налази одсечена турска глава. Грб свој изглед дугује чињеници да је Кикинда, као и читав Банат, била подручје на коме се Европа бранила од продора Турака. Међутим, ваљда због тога што таква историја, па самим тим и грб који проистиче из ње, не одговара модерним, „европским вредностима“, представници власти у општини су на званичне презентације општине, мимо слова општинског Статута, почели да, уместо званичног грба Кикинде, истичу печатни грб Великокикиндског диштрикта. Ипак, колико је цела прича шизофрена и лицемерна, види се из тога што се и на том другом грбу налази глава, али је мања, па није толико упадљива.

Шта су перспективе развоја у Војводини, као северном делу наше земље?

Јованов: Пре свега пољопривреда. Међутим, веома битан чинилац за било какав развој пољопривреде јесте политичка неутралност, за коју се залаже Демократска странка Србије. Видите, нико од еврофанатика у Србији још није саопштио нашим земљорадницима да на путу ка Европској унији постоји обавезна станица која се зове потпуна либерализација тржишта и да на ту станицу стижемо 2014. године. Како ће наша пољопривреда без икакве заштите да се такмичи са произвођачима из Европске уније који имају много веће субвенције, повољније кредите са нижим каматама на много дужи рок? Готово никако, и зато је наша пољопривреда у великој опасности да буде нова жртва на евроунијском путу у пропаст. Према томе, да бисмо спасили српску пољопривреду, морамо најпре да зауставимо процес придруживања Европској унији, а онда нашу пољопривреду окренемо ка тржишту са којим већ имамо одличну сарадњу. Наиме, руски купци су већ почели са откупом пољопривредних производа и има крајева у Србији где је читав род продат руским партнерима. Наравно, потребно је обезбедити и већу подршку државе удруживању пољопривредника, како би се произвеле потребне количине за извоз, затим мерама поспешити извоз и пружити подршку у повезивању пољопривредника с партнерима у Русији. Ми ћемо још инсистирати и на побољшању услова за пољопривредну производњу. Конкретно, тражићемо да се покрајинским буџетом предвиди новац потребан за побољшање мреже канала за наводњавање, али и да се предузме читав низ других мера како би пољопривредна производња била успешнија.

изворник: ГЕОПОЛИТИКА

[FlekicaSkupusom]

Berisavljević pozvao stranke da se okupe oko Vojvodine

Beta | 18. 08. 2012. - 12:54h

Novi Sad - Nekadašnji visoki funkcioner u SFRJ i kopredsednik Vojvodjanske konvencije Živan Berisavljević pozvao je političke snage u toj pokrajini da se ujedine i da počnu zajedničku borbu za istorijska prava Vojvodine.

- Nadležnost Vojvodine biće onolika kolika bude i borba koja se vodi za Pokrajinu - rekao je Berisavljević za današnji novosadski "Madjar so" (Magyar Szo).

Ocenio je da ta borba treba da bude "mudra i jasno zaokružena", a u nju treba da budu uključeni političari, civilna sfera i pojedinci, odnosno demokratske i evropske snage u pokrajini.

- Radi se o davanju odgovora na jedno nerešeno pitanje, preostalo iz druge Jugoslavije. Sedam država članica Jugoslavije se osamostalilo, sa ili bez saglasnosti Srbije. Jedino je Vojvodina ostala potpuno anonimna severna pokrajina Srbije, prema ukusu najpre Miloševićevog, potom Koštuničinog ustava. To ne može tako da ostane - poručio je Berisavljević.

Ponovio je svoje zalaganje za ideju da bi Vojvodina i Srbija trebalo da se organizuju kao federativna država.

- Vojvodina, njeni građani, nevladine organizacije i političke snage neće sedeti skrštenih ruku i mirno posmatrati kako im se oduzima čak i fasada autonomije - rekao je Berisavljević.

Živan Berisavljević bio je prvi čovek vojvođanskih komunista i ambasador SFRJ u Londonu, a danas je kopredsednik Vojvođanske konvencije, koja se zalaže za federalizaciju Srbije.

[AdrijanKronauer]

Berisavljević pozvao stranke da se okupe oko Vojvodine

...

Zar za ovakve aktivnosti ne bi trebalo da završi u bajbokani?!? Ne liči li to na rušenje ustavnog poretka?

[yossarian]

Да су у Србији комунисти икад пали с власти, високи функционери бивше власти би одавно били лустрирани, не би нам делили лекције.

[Инђијац]

Сведоци смо у последње време поплаве разних народних скупова где сви носе префикс војвођански. Нпр. први пут се организује скуп у Бешкој, неки војвођанско-баварски, следеће године ће већ да причају како је традиционални. Изгледа да је идеја да се људи окупе уз неку свирку и алкохол па да се индоктринирају војвођанским идентитетом. Свака част сарадњи са Немцима и треба сарађивати, али да је скуп посвећем Бешкој и неком граду у Немачкој не бих сумњао у лепе намере овако јасно је о чему се ради.

[FlekicaSkupusom]

Један стари али одличан тескт интервју Лучића. Страховито је реалан текст, који ће многима имати призвук параноје ... али ако погледамо, добар део ствари се већ остварује и добар део ствари је већ остварен ...

Dejan Lučić: „Novi svetski poredak“ kreće na Vojvodinu
Ko stoji iza secesije Vojvodine?

RAZGOVOR VODIO : VLADA SINĐELIĆ



Kada su novembra 1918. u Novom Sadu srpski predstavnici proglasili ujedinjenje Srpske Vojvodine sa Srbijom, verovali su da se ona više nikada neće vratiti u okvire Austrougarske... Prevarili su se. Ti Srbi, koji su se borili za ujedinjenje su u međuvremenu nestali, bilo u bratoubilačkom ratu od 1941. do 1945., ili u ustaškim logorima, masovnim grobnicama... Iza njih su ostali nedostojni naslednici, bez identiteta i moralnog integriteta. Oni su nulifikovali sav trud i žrtve koji su podneli Đorđe Stratimirović, Stevan Šupljikac, Svetozar Miletić, Jaša Tomić, Pupin i svi ostali čestiti Srbi kojima se danas zatire svaki trag... Iz Srpske Vojvodine je najpre odstranjena Baranja, a Ustavom iz 1974. je iskopana „grobnica“ u koju se Srbi guraju uspavani i potpuno anestezirani... Dok Srbi spavaju, Srem, Banat i Bačka bi uskoro mogli da budu „srpski susedi“!

Najstrašniji košmar bi uskoro mogao postati java – secesija Vojvodine u krvi! Najavljivani dolazak Efraima Zurofa je zapravo zvuk ratnih doboša. Odvajanje severne srpske pokrajine se sprovodi sistematično - na političkom, ekonomskom, obrazovnom, kulturnom i informativnom nivou. Secesionistički punktovi se nalaze u svim važnijim institucijama i ustanovama Vojvodine. Režija je izvan Srbije, a podrška se daje i iz Beograda. Dok se na jednoj strani forsira priča o Vojvodini kao „naprednoj srpskoj ali i evropskoj regiji“, na drugoj strani se priprema „vojvođanski pasoš“. Narod je zbunjen ali i željan boljeg života koji mu se permanentno obećava, kako će ga imati tek kad se Vojvodina „oslobodi Beograda“, kako to kažu zagovornici nezavisnosti! Da li je na pomolu potpuna revizija „Trijanonskog sporazuma“, i da li se tome može stati na put?

Razgovarati sa Dejanom Lučićem je otkrovenje za svakog novinara – on zna istinu i daje je bez velova, svom narodu, koji zbunjen ponovo klizi u propast!
Vojvodina je nova meta „Novog svetskog poretka“ koji je drugo ime za „Kraljevstvo Hazara“, kako se i zove novo kapitalno delo ovog ozbiljnog autora!

- Gospodine Lučiću, nova meta je Vojvodina i kao razlog za početak rata izabran je Jaša Tomić, borac za ujedinjenje Srba...

- Da, mrtvog Jašu Tomića napada živi Hazar... No, to je ipak atentat! Čovek koji to radi krije se iza imena Vizentala, i to je neki pion po imenu Efraim Zurof... Beznačajan lik kome se ovde u Vojvodini pridaje značaj! On nije uhvatio ni jednog ozbiljnog nacistu... Folirant koji jaše na slavi čestitog Vizentala.


Efraim Zurof

Šta je pozadina?

- Evropska Unija ima svoj vek trajanja! Nemačka i Austrija iz nje žele da izađu sa obnovom svog starog ekonomskog prostora! Cilj je između ostalog Vojvodina kao žitnica, Dunav kao plovni put i Bosna sa rudnicima uglja... Prepreka su naravno Srbi, koje će proterati lagano, ali sigurno !

- Ima ih mnogo!

- Bilo ih je i u Hrvatskoj. Čovek koji neposredno lobira za obnovu Austro-Ugarske je stari Oto fon Habzburški! On je bio i iza Franje Tuđmana (Hazara) koga su podržali Helmut Kol (Hazar) i Genšer...

- Baranja?

- Baranja je bila srpska i pripojila se 1918, a oteli su je Broz i Đilas... Tamo više Srba skoro i nema. Zato se probudite Sremci, Bačvani i Banaćani... Jaša Tomić je brana – idejna, za genocid koji vam se priprema! Kada „Zurofi“ proteraju Jašu Tomića, sledi Svetozar Miletić, Mihajlo Pupin i svi drugi nacionalni borci...

- „Svetozar Miletić“ društvo?

- Mora da se reši nesposobnih i istorijski istrošenih metuzalema, koji su nekada bili partizani, a neki i pukovnici zloglasne UDB-e, i znamo kako su se ponašali a danas kade tamjanom!

- Mislite na Nedeljkovića?

- Da, akademika, koji je u taboru Ota fon Habzburškog. „Evropsku Akademiju“ je napravio Oto, a Nedeljković je njihov, a ne naš!

- Zanimljivo, mislio sam da je on član „Srpske Akademije“?

- Jedan od metoda obaveštajnih službi je da izguraju svog, a nesposobnog čoveka na čelo organizacije koja im je protivnik... Da sam čovek koji govori istinu – vidite po rezultatima ove organizacije koju su napravili čestiti nacionalni borci – a ona se istopila, pod „liderom koji je u dilemi“... Žalosno, ali i opasno! Srbe nema ko da vodi! Radikali su umrli a „Svetozar Miletić“ je odveden na ćor-sokak!

- Semitizam i priprema secesije Vojvodine?

- Hazar Janoš Bugajski , direktor „centra za strateška istraživanja“ u Vašingtonu zvanično je zadužen za stvaranje krize u ovom delu Srbije. On lansira novu naciju među Srbima - „Vojvođane"... , a to prihvataju i šire mangupi iz „Lige socijal-demokrata Vojvodine“, koji su produžena ruka buduće Austro-Ugarske, koja će se stvoriti raspadom Evropske Unije...


Hazar - Janoš Bugajski, „ekspert“ Centra za strateške studije iz Vašingtona, zajedno sa Mortonom Abramovicem(Hazar) bio jedan od najjačih zagovornika nezavisnosti Kosmeta i Crne Gore.

- Obaveštajno?

- Tu su prsti BND i STAPO - nemačke i austrijske službe, kao i Hrvatske i Mađarske ...Pozadi su MI6 i CIA.

Jaša Tomić je nova žrtva Hazara, jer je simbol ujedinjenja ... To je taj „semitizam“!

- Kako rade separatisti u Vojvodini? Gde su njihova osinja gnezda?

- Verovali ili ne, oni rade javno! Centar delovanja im je u „Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine“ , kroz političke stranke i to kroz deo Demokratske stranke , „Ligu socijal-demokrata Vojvodine“ i kroz „Savez vojvođanskih Mađara“... Metod u parlamentu im je „guranje“ već od 2001. godine „USTAVA“ , a zatim su to privremeno smanjili na „ustavni zakon“ , odnosno „osnovni zakon“ (nemački Grundgesetz), koji bi bio pravni osnov za separaciju od Srbije – uz podršku Evropske Unije!

Idejna podloga „osnovnog zakona“ je tzv. „Salcburška izjava“ iz 1958. koju su dali predstavnici Vojvođanskog pokreta u emigraciji...

Salcburška izjava

Dolepotpisani predstavnici VOJVOĐANSKOG POKRETA Dr. Eugen Jocić, Profesor Adalbert-Karl Gaus, Profesor Univerziteta Dr. Kornel Filipović, kao prvoborci za jedno savremeno i celishodno pravno-političko rešenje problema u Srednjoj Evropi uopšte, a vojvođanskog problema posebno -
a. POLAZEĆI OD OSVEŠTANIH DEMOKRATSKIH NAČELA,
b. VOĐENI VEČNIM PRINCIPIMA PRIRODNOGA PRAVA I SOCIJALNE PRAVDE
Nalaze kao neophodno potrebno da Svetskoj Javnosti, a osobito Vojvođanima sviju etničkih grupa i veroispovesti dadnu na znanje odluke donete na zasedanju Vojvođanskog Pokreta u Salcburgu, formulisane i od njih potipasana u sledećoj
IZJAVI:
1. Program Vojvođanskog Pokreta zasnovan je na hrišćanskoj etici, na socijalnoj pravdi i na demokratskim načelima; osnova toga programa je načelo ravnopravnosti sviju etničkih grupa Vojvodine, i federalizma. Vojvodjanski Pokret je opšte – i Srednje-Evropski:
2. Vojvođanski pokret odbacuje svaku koncepciju deklasiranih „manjina“, ili favorizovanog „državotvornog“ naroda. U Vojvodini žive razne etničke grupe (Srbi, Mađari, Švabe, Bunjevci, Šokci, Rumuni, Slovaci i drugi) sa svojim osobenim kulturnim i drugim obeležjem, koje prema načelu „Unity in Diversity“ (Jedinstvo u Raznovrsnosti) streme ka sintezi jedne Vojvodđanske Narodnosti;
3. Vojvodina će kao federalna jedinica (država) jedne šire, Srednje-Evropske Federacije, biti organski sastavni deo Evropske Unije;
4. Vojvođanski Pokret zamišlja jedan uravnoteženi državni poredak u jednom besklasnom društvu –„besklasno“ svakako ne u marksističkom smislu -, t.j. jedan poredak u kome neće biti klasnih suprotnosti, koje karakterišu jednu preživelu prošlost. Zaoštrene klasne suprotnosti jesu obeležje degeneracije jednog društva. U jednome uravnoteženom društvenom poretku razni se staleži lakše stapaju. Mada u takvoj situaciji ima i mora biti dinamičnih suprotnosti, ove su prirodne a i potrebne u jednom zdravom društvu;
5. Vojvođanski pokret stoji na principu uspostavljanja i gajenja najboljih odnosa sa svima susednim narodima Vojvodine. Mi ne želimo nikakve teritorijalne ili bilo kakve druge razmirice sa našim susedima. Ako bi protivno našim načelima ipak došlo do spornih pitanja, ova se mogu i moraju rešiti demokratskim mirnim putem, u zajedničkoj diskusiji i u duhu najboljeg sporazuma izmedju predstavnika susednih naroda, sa druge. Kao demokrati i federalisti mi želimo da gajimo i imamo najbolje odnose sa svim narodima,a svakako težimo uspostavljanju najprisnijih odnosa sa našim susedima. Iako se ne da osporiti da u teritorijalnim pitanjima i istorijskim činjenicama igraju izvesnu ulogu, to će ipak šturo insistiranje na t.zv. „istoriskom pravu“ (koje, u ostalom, sa pravne tačke gledišta i ne postoji!), biti pre od štete no od koristi za gajenje i postojanje dobrih susedskih odnosa; niti je moguće na takvoj bazi doneti jedno za sve i svakoga zadovoljavajuće rešenje. Teritorijalna se pitanja mogu raspraviti samo na plebiscitarnoj bazi i pod nadzorom objektivnih neutralaca (n.pr. pod nadzorom neutralih predstavnika Ujedinjenih Naroda);
6. Vojvođanski Pokret priznaje puni autoritet Međunarodnog Prava, kao i Institucije Međunarodne Zajednice.

- Bilo je zastoja u toj obaveštajnoj operaciji... To je ona iz „Vladara iz senke“...

- Da, to je operacija „Habzburg“, obnova Austro-Ugarske! Separatisti, pre svega u Demokratskoj stranci na čelu sa Pajtićem su malo zastali, pošto je procenjeno da je to suviše radikalno! Krenulo se zato „meko“ sa „Omnibus“ zakonom (kojim je promenjen sadržaj više republičkih zakona, tako da su nadležnosti u mnoštvu oblasti prenete na Pokrajinu) . Međutim, sada se donosi Statut, koji po sadržaju podseća na ustav potencijalno nezavisne države. Izvršno veće APV je nekada imalo sedam resora, a sada ima sedamnaest, kao prava država. Ukoliko Skupština Srbije potvrdi ovaj Statut, izvršiće samoubistvo.

- Gde je drugi punkt separatista za Srem, Banat i Bačku?

- Gde bi bila? Isto, kao i na Kosovu i Metohiji – u lažnoj „Akademiji“, takvih imate svuda. Ova se zove Vojvođanska, reosnovana je 2003. godine odlukom Skupštine APV. Ona radi na pretvaranju Srba iz Vojvodine u nacionalne Vojvođane. Vojvođanizacija Srba ne obuhvata i proces vojvođanizacije Mađara i drugih manjina. Čak je predsednih tzv. VANU Julijan Tamaš (Rusin ili Ukrajinac, kako mu kad odgovara) izneo rasističke ideje u vezi Srba kao naroda. U VANU dominiraju Mađari.

- Treći centar, gde je?

- U „Nezavisnom društvu novinara Vojvodine“ u kome glavnu anti-srpsku kampanju vodi Dinko (Sabahudin) Gruhonjić, koji je Bošnjak... „Din“ na turskom znači vera, a sabah-zora, tako da je Sabahudin – zora muslimanske vere...

- U Vojvodini!

- Da!

- Šta radi „Helsinški odbor za ljudska prava“?

- Isto što i u Beogradu, satanizuje Srbe... Širi i podstiče mržnju „Zapada“ protiv Srba... Na čelu je Slovak koji to radi za novac!

- Pretpostavljam da je sledeći centar u „Ligi“?

- Da, oko Čanka... Tu je i „Srpski pokret obnove“ u Novom Sadu... vode ga beznačajne ličnosti...

- Četnici – autonomaši?

- Da, kadrovi bivšeg nacionaliste Vuka! Zatim tu je „Savez vojvođanskih Mađara“, koji vodi Ištvan Pastor.

- Šta je sa fakultetima? Gde su pozicionirani separatisti – autonomaši?

- Jaku poziciju imaju na Filosofskom fakultetu, posebno na katedri za žurnalistiku, koju vodi docent dr Dubravka Valić-Nedeljković... Tamo pokušavaju da stvore rasadnik kadrova koji mrze sve srpsko. To im je novi „Kumrovac“! Međutim, klinci su pametniji no što profesori misle... Znaju tu igru i neće da rade na štetu svog naroda...

- Gde je srce separatizma na Novosadskom univerzitetu?

- Glavni čovek je profesor dr Dragoslav Petrović i rektorka prof. dr Nedučin.

- Sledeći centar?

- Delovi muzeja Vojvodine, sa vd direktorom Jovom Paunovićem, a stvarnim upravnikom dr Rankom Končarom. Delovi Matice srpske, srednji ešalon, službenici (supruga Mite Boarova i slični).

- Javna preduzeća?

- Pozicionirani su u delovima javnih preduzeća i ustanova koje je formirala Pokrajina (Šume Vojvodine , Vode Vojvodine)...

- Mediji?

- Da, razni delovi medija koji deluju u Vojvodini, pa i mediji iz Beograda, preko kojih ide propaganda protiv Beograda! Konkretno „Dnevnik“ u nemačkom vlasništvu (VAC)... To je Bodo Hombah.

- Šta sada rade separatisti?

- Radi se na tome da se stvori autonomna pokrajinska policija, tajno i deo DB-a, kao i da se vrbuju neki rano penzionisani oficiri, samostalni javni medijski servis, pojačaju nezavisne veze Vojvodine sa inostranstvom, uspostavi paradiplomatska mreža (predstavništva), oformi jezgro VZK (Vojvođanski zaštitni korpus, po uzoru na KZK, Kosovski zaštitni korpus – to smišljaju Amerikanci), podstakne „vojvođanstvo“ među Srbima kao kulturni i politički obrazac, reosnuje se mala Karlovačka mitropolija ( vojvođanska pravoslavna crkva ), umrtvi ili preuzme Matica srpska, zaoštre odnosi u ekonomiji sa ostatkom Srbije (oko budžeta itd.), izazovu međunacionalni incidenti, kada to bude trebalo kako bi se omogućila intervencija Evrope i NATO, učvrste vojvođanske „nacionalne“ institucije (VANU, MV, AV, DKV, NDNV itd.). Uostalom, videli ste i onu akciju štampanja „vojvođanskih pasoša“ i onih „kalendara“... Ništa nije slučajno! Познато? (флекица)

- Kad ne znate šta se radi u politici – pratite trag novca, vi govorite!

- Ne, to govore Hazari, ali je tačno... U Vojvodini se finansijski pomaže svakom ko radi protiv Srbije, a suzbija svako ko je za Srbiju. Ruši se svako (spomenik Jaši Tomiću) ko je bio značajan za srpstvo i Srbiju. Ili se jednostavno ćuti o svemu. Pare za kulturu, nauku, nevladin sektor i investicije dele (članovi raznih komisija) osvedočeni protivnici Srbije ( npr. Tomislav Žigmanov, u Fondu za neprofitnu sektor APV), Hrvat, bivši Bunjevac, otvorenog antisrpskog i prohrvatskog gledišta, koje prerasta u ustaštvo ). Ništa normalno i srpsko kod ovih komšija ne može da prođe, a sve je „demokratski“.
Treba voditi računa o tome da se svi učesnici otcepljenja Vojvodine od Srbije istovremeno bogate na njen račun. S jedne strane nas pljačkaju, a sa druge nam ruše državu. Gde to još ima?

Ko su manje vidljivi?

- Aleksandar Fira, simpatični ali opasni Rumun, koji se bori za secesiju, kroz priču o autonimiji...

- Kostreš?

- Da, meki Bojan Kostreš – potomak kolonista iz Banije ili Bosne, Aleksandra Jerkov, čiji preci su bili bliski sa Vasom Stajićem - hrvatskim agentom od uticaja, koji je u mladosti drugovao sa Miletom Budakom, ustaškim ideologom i ratnim zločincem... Jasenovac je njegov diplomski rad.

- Ko još?

- Društvo okupljeno oko „Slobodnog univerziteta“ u Subotici.

- Znate ih vi, a BIA i Vojna služba bezbednosti?

- Znaju i oni, ali su im ruke vezane. Naravno, secesionisti imaju svoje insajdere i u tim službama. No, svu vlast kod nas drži Boris Tadić... Od njega sve zavisi! Narod ga je izabrao...

- Ko su još ljudi koji podstiču secesionizam na idejnoj osnovi?

- Ranko Končar, čovek sa Grmeča, perjanica autonomaške ideologije, doktorirao u Ljubljani, sa tezom ispod koje se nijedan trezan srpski istoričar ne bi potpisao! Po izgledu je „Vlahoid“! Tu je i Emil Fejzulahu, koji se predstaclja kao Slovak, ali koliko ja znam to je albansko muslimansko prezime ... Znao sam direktora „Feronikla“ iz Glogovca, bio je fin čovek, Albanac.

- Secesionista u Vojvodini ima tridesetak, a ono što rade može da dovede do građanskog rata i novog egzodusa Srba! Šta učiniti?

- Secesionisti i autonomaši su produžena ruka stranog faktora, kao što je bilo u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori, na Kosmetu...
Milošević, tj. tadašnja vlast nije imala hrabrosti da ih pohapsi i osudi! Posledica je bio rat i gotovo 200.000 mrtvih. Procenite šta nam valja činiti... Taj suludi pokret umotan u demokratiju treba ispravno nazvati „GANGRENA“! Pametan čovek zna šta valja činiti – seći i to brzo, dok Srbija ne umre!

- Šta da zaključimo?

- Država, ako je imamo, a bojim se da je nemamo, treba da ove ljude pohapsi i izvede na sud zbog pripreme secesije i građanskog rata!

- Kako to rade Englezi, kod kojih nema secesije i izdaje?

- Evidentiraju, upozore i onda likvidiraju!

- Lenjin je govorio : Oružje revolucije su kadrovi!

- Naravno, Lenjin je zanat učio od profesionalnih prevratnika – iluminata. Znao je posao! Danas se za takve ljude u špijunskom žargonu kaže: „Agenti od uticaja“. Ko su od ovih ljudi agenti od uticaja, a ko „korisne budale“ istorija će pokazati!
Da vidimo, tajni ili javni spisak, onih koji rade u Vojvodini na autonomiji, koja vodi u secesiju i do građanskog rata:

Ko radi na secesiji?: Lista autonomaša

Ištvan Pastor, predsednik SVM;

Šandor Egereši, predsednik skupštine SVM; (сада председник скупштине АПВ)

Balint Pastor, narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije;

Dr Tamaš Korhec

Ana Tomanova Makanova (aktivna još od svojih skojevskih dana)

Dr Bojan Pajtić: predsednik Vlade Vojvodine

Nenad Čanak i svi iz LSV;

SPO-vci u Novom Sadu, rukovodstvo, beznačajni kao ličnosti;

Prof . Dr Ranko Končar, bivši šef katedre za istoriju na Filozofskom fakultetu i bivši direktor Muzeja Vojvodine, siva eminencija „istorijskog“ obrazloženja autonomije Vojvodine, perfidan, nekonfliktan, poznat po tome što je postao vanr. prof. na fakultetu s jednom objavljenom knjigom. S tom istom i jedinom svojom knjigom je i kandidat za akademika VANU, veoma angažovan, hedonista, njega se pita za mišljenje iz borbenih redova LSV i drugih separatista;

Prof. Dr Dragoslav Petrović, prorektor, potpredsednik IV, šef poslaničke grupe DS u Skupštini APV, pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj. Ne znaju mu se sve funkcije. Skoro je bio izložen fizičkom napadu posle ponoći kada je izlazio iz kafane. Sveprisutan, bez njega se ne odlučuje;

Dinko Gruhonjić, novinar Bete, na čelu dopisništva, musliman, izuzetno aktivan, pravi mudžahedin novog kova, uticajan, prisutan, izvan kontrole patriotske DB, ako je uopšte ima;

Doc. Dr Dubravka Valić-Nedeljković, verovatno Hrvatica, šef Smera za novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i šef Novosadske novinarske škole. Lako dolazi do para za projekte, školuje novinare buduće nezavisne Vojvodine;

Bojana Karavidić, novinarka Radio Beograda, stalna saradnica NIN-a, promoter autonomaša i autonomaških ideja, dobija apanaže za NVO Suburbium koji predvodi, lično nesrećna,

Prof. Dr Nevenka Savić, sa Filozofskog;

Prof. Dr Marija Kleut, sa filozofskog;

Akademik Julijan Tamaš, smenjen sa mesta predsednika VANU, jer se prerano istrčao, Rusin ili Ukrajinac antiruskog i antisrpskog smera; (ПОНОВО ИЗБАРАН ЗА ПРЕДСЕДНИКА ТЗВ "ВАНУ")

Akademik Endre Pap, član VANU, Mađar;

Dimitrije Mita Boarov, ekonomski analitičar, novinar, predavač na smeru za novinarstvo Filozofskog fakulteta i član Upravnog odbora RTV, stara komunistička autonomaščina prilagođena mondijalizmu, supruga mu radi u Matici srpskoj (Julkica Boarov);

Pripadnici LDP-a, posebno Judita Popović (poslanik u Skupštini Srbije), Mađarica;

Prof. Dr Jovan Komšić, bivši direktor TRV Novi Sad, sada prof. na Ekonomskom fakultetu (radio u Kosovskoj Mitrovici), politikolog-sociolog, teorijska snaga anacionalne demokratije;

Milan Paroški, stari komunistički autonomaš, predsednik minorne Narodne Stranke, želi srpsku Vojvodinu u okviru obnovljene Austro-Ugarske. Njegovo srbovanje je lažno.

Napomene :

Treba znati da separatista među Srbima, što je i najvažnije (jer u Vojvodini nema manjinskog porekla koji bi ugrozio državu Srbiju), ima među novinarima, opštinskim rukovodiocima (LSV, LDP, DS, SVM, SPO), članovima nevladinih organizacija, studentskom populacijom, policiji, nekim strukturama DB-a, čak u vojsci i crkvi, kulturnom sektoru, nauci itd. Važno je voditi računa o tome da LSV ima istu ulogu kao i liberali Slavka Perovića u Crnoj Gori, a da vojvođanski deo DS može imati (sve više ima) ulogu Đukanovićeve stranke, koja jedina može, uz otvorene separatiste i manjine (izuzimajući Bunjevce) dovesti do nezavisne Vojvodine. U tom slučaju treba preuzeti RTV i druge javne ustanove iz informisanja i kulture, kako bi se pripremio teren za referendum za otcepljenje od Srbije. Prava opasnost za celovitost Srbije su autonomaši iz DS. Da li je Boris Tadić u stanju to da spreči? Naravno da nije – a i neće, nije mu to posao!

[bigrancer]

Dejan Lucic?
Najbolji drug Milana Tarota.
Veciti borac protiv svih zavera uperenih prema srpskom narodu.
Trebalo bi da postavis neki intervju sa prorocicom Kleopatrom ...Zorkom .....ili nesto od doktora Deretica.


Znaci poceli su da se prave spiskovi u starom dobrom maniru Vojislava Seselja.
Princip je isti jedino su u pitanju nijanse kako kaze Balasevic koji nije na ovom spisku za divno cudo.
Sta se ceka?

Treba Vojvodinu uniformisati.... Obrazovati . PodDverjaniti jer eto vecina gradjana Vojvodine se ne lozi na ove nacionalisticke price.

Uprkos svemu.

[yossarian]

Лепо је видети неки списак, мада верујем да овакви воле да раде у мраку. Онако, испод жита.

[FlekicaSkupusom]

Dejan Lucic?
Najbolji drug Milana Tarota.
Veciti borac protiv svih zavera uperenih prema srpskom narodu.
Trebalo bi da postavis neki intervju sa prorocicom Kleopatrom ...Zorkom .....ili nesto od doktora Deretica.

Ја сам рекао да има призвука параноје, али Лучић је без обзира на то, лепо, систематично приказао план за сецесију Војводине од Србије. Рецепт је познат, чланак је стар, али је као што се види почео да се примењује! Ти ако си мангуп, реци шта није истина од свега што је написао?

Znaci poceli su da se prave spiskovi u starom dobrom maniru Vojislava Seselja.
Princip je isti jedino su u pitanju nijanse kako kaze Balasevic koji nije na ovom spisku za divno cudo.
Sta se ceka?

Није то никакав списак за одстрел, већ списак људи који се ЈАВНО залажу за сецесију Војводине у виду квази-аутономаштва. Они сами се не стиде тога, и све раде јавно, па нема разлога ни да их буде стид што су на списку. А јавност има право да зна ... Видиш, могао би да се напише и један чланак на Википедији о сепаратистима из Војводине, па да се направи и тамо списак. Боље ће се листати на гуглу

Treba Vojvodinu uniformisati.... Obrazovati . PodDverjaniti

Слажем се у поптуности!

PodDverjaniti jer eto vecina gradjana Vojvodine se ne lozi na ove nacionalisticke price.

Да ли мислиш на српске националистичке приче, или на "нововојвођански" локалпатриотизам а.к.а. сепаратизам (нео војвођански национализам - фашизам)?