Rehabilitacija Vuka Brankovica ???

[bigrancer]

Posto je poslednjih dana , meseci i godina ova rec jako popularna kako bi se ispravile te istorijske nepravde i saznala prava istina
mislim da bi trebalo otici jos dalje u istoriju i postaviti pitanje Rehabilitacije Vuka Brankovica .
Posto se rehabilituju dokazani ratni zlocinci poslednjnih godina ...i decenija ..., pitanje Vuka Brankovica i njegove izdaje
zahteva siroku analizu jer su istoricari podeljeni po tom pitanju.
Kako cemo krenuti napred ako se ne sazna istina i zadovolji pravda ?

Posebno je zanimljivo sto je i Slavisa Brankovic , potomak Vuka Brankovica, podneo zahtev za njegovu rehabilitaciju
i rekao tom prilikom :

- U skladu sa važećim Zakonom o rehabilitaciji, rešio sam da dam svoj doprinos na razotkrivanju zavere protiv Srba, koja je otpočela na Kosovskom boju. Velike zapadne sile, u prvom redu Sveto Rimsko Carstvo i Ugarska, rešile su da doskoče Srbima, koji su pobedili Turke na Kosovu. Oni su tada pokrenuli zaveru protiv Srba, tako što su falsifikovali srpske narodne epske pesme, i mog pretka Vuka Brankovića oklevetali i prikazali kao izdajnika. – rekao je Slaviša Branković i dodao da će se lično zalagati da se, osim zvanične rehabilitacije, iz epskih pesama u kojima se spominje njegov predak izbaci svi stihovi koji ga klevetaju.

Da li je Vuk Brankovic izdajnik?
Proslavu kosovske petstogodisnjice (1889) obelezio je jedan znacajan dogadjaj u srpskoj istoriografiji. Pred samu proslavu, Ilarion Ruvarac napisao je raspravu »O knezu Lazaru«, a Ljubomir Kovacevic o Vuku Brankovicu. Obojica su znalackom analizom izvora i primenom kriticnih nacela tadasnje istoriografije, nemilosrdno odbacili sve ono sto nije zajamceno dobro obavestenim izvorima bliskim proucavanom dogadjaju. Tako je predstava o Kosovskoj bici bila lisena mnogobrojnih zivopisnih pojedinosti, medju kojima je najznacajnija ona o izdaji Vuka Brankovica. Do uverenja da Vuk nije izdao na Kosovu obojica naucnika dosla su nezavisno jedan od drugog.Njihovi radovi ostali su, po misljenju Sime Cirkovica, najvredniji rezultat ovog jubileja, dok su kod savremenika, bucnih rodoljubaca i romanticara, medju istoricarima i ljubiteljima istorije nailazili na otpor i odbijanje. Jer, bilo je ljudi, vrlo glasnih i ubedjenih, koji su smatrali da se sumnjom u narodne tradicije podriva i slabi nacionalni duh. Jasa Tomic je, tako, smatrao narodnu poeziju verodostojnim istorijskim izvorom, pa je na sve strucne kritike odgovarao: »ubijte nekome njegovu proslost, pa ste mu ugrozili buducnost«.

U jubilarnoj 1989. godini Kosovska bitka - odnosno kosovska tematika najsire shvacena - ponovo je u zizi javnog interesovanja. Motiv izdaje, jedan od dva kljucna motiva kosovske legende, tu je ponovo aktualizovan. Knjizevno-istorijske analize - pre svih Jelke Redzep i Nenada Ljubinkovica - potvrdile su istrazivanja Ljubomira Kovacevica i Ilariona Ruvarca o Kosovskom boju i drzanju Vuka Brankovica. Objasnjavajuci logiku razvoja epskih legendi, Ljubinkovic iznosi i nove smele postavke o trajanju motiva izdaje: »Njegovo trajanje pothranjivali su odredjeni politicki i verski interesi. Povremeno se na njemu insistiralo vise i upornije - u vreme propagandae fide (propagande katolicke vere), potom kada je na politicku scenu stupio nesudjeni srpski despot i grof Djuradj II - Djordje Brankovic, ili nakon doseljavanja ogromnog broja Srba u austrijske pogranicne oblasti. Taj se greh mora uvek okajavati, ali se nikad ne moze okajati i dokajati. Prica o Vukovoj izdaji jednaka je onoj o Judinom izdajstvu Hrista« (Kosovska bitka u svome vremenu i u vidjenju potomaka ili logika razvoja epskih legendi o Kosovskom boju, Kosovo u pamcenju i stvaralastvu, Raskovnik, Beograd 1989, 152).

I svakako najzasluzniji savremeni istrazivac Kosovskog boja, Rade Mihaljcic, istice da je Vukova izdaja na Kosovu vremenom dobila vrednost »vanvremenskog pojma«, odnosno da je Vuk postao personifikacija ne samo kosovske nevere, vec i svih izdajnika sa naseg tla, tip izdajnika uopste. Doduse, autor dopusta mogucnost da je i cinjenica sto je Vuk Brankovic najistaknutija licnost koja je prezivela kosovsku pogibiju - nije se, znaci, opredelio za carstvo nebesko - mogla da bude izvor podozrenja.

Za razliku od njega, Momcilo Spremic kao da ponovo izvodi Vuka Brankovica na sud. »Uzimajuci u obzir« - kaze on - »celokupnu delatnost Vuka, ne bi se moglo reci da je bio bez predispozicije za izdaju. Konacno, sve sto je ovde izneto, ne na osnovu emotivnog narodnog predanja, vec iskljucivo na osnovu pouzdanih dokumenata, pokazuje da njegova izdaja na Kosovu nije bila nemoguca« (Kosovska bitka - problem izdaje, Kosovska bitka 1389. godine i njene posledice, Medjunarodni simpozijum, Himelstir 1989, Beograd 1991, 47).

U epskim narodnim pesmama Kosovskog ciklusa Vuk je izdao svog tasta, srpskog cara Lazara, i grobar je stare srpske drzave: »Bog ubio Vuka Brankovica,/on izdade tasta na Kosovu/I odvede dvanaest hiljada,/Pobratime, ljuta oklopnika«. »Zna« se jos da je bilo dvadeset pet hiljada pesaka, pa cak i to da je Vuk pomogao Turcima »da savlada srpskog car Lazara« (Vuk Brankovic i Kosovska bitka, Glas SANU CCCLXXVIII, Odeljenje istorijskih nauka 9, Beograd 1996, 85-106).

Zanemarujuci, ako ne i odbacujuci istrazivacke rezultate, i govori zvanicnika prilikom obelezavanja sest vekova Kosovskog boja polazili su, istice Mihaljcic, s retkim izuzecima, od izdaje Vuka Brankovica, kao stvarnog dogadjaja, a ne kao knjizevnog motiva. Ako je aktuelna politicka stvarnost nalagala isticanje takvih poucnih primera, a motiv izdaje bio je, nedvojbeno, najbolji negativni primer - hrabrio je narod tokom dugih vekova tudjinske vlasti da istraje i da borba nije beznadezna - na takve primere moglo se lako ukazati buduci da ih je bilo i oko Kosova.

Iduce godine, u oktobru, navrsice se seststo godina od smrti Vuka Brankovica. Zivot je okoncao - treba li to isticati? - kao suzanj u turskoj tamnici. Vuk je pao u sultanove ruke tek posto je skrsen njegov otpor; izgubio je, ubrzo, svu zemlju (koju je sultan dao Lazarevicima) i nikad nije ucestvovao kao vazal u turskim bitkama (za razliku od Stefana Lazarevica, brace Dejanovica i Marka Kraljevica).

Posle smrti telo mu je preneto na Svetu goru.


Olga Zirojevic


Treba li rehabilitovati Vuka Brankovica ?
Ja mislim da treba.

Ako moze Draza i njegov pokret da se rehabilituje onda to Vuk Brankovic zasluzuje ...cim prije !

[Luctor]

Treba li rehabilitovati Vuka Brankovica ?
Ja mislim da treba.

Ako moze Draza i njegov pokret da se rehabilituje onda to Vuk Brankovic zasluzuje ...cim prije !

Бранковић не може бити рехабилитован, из једноставног разлога што га нико није званично ни осудио као издајника.
Једино ако неко сматра народне јуначке песме, као званичну правну пресуду, што је идиотизам.
Сада неко треба да га рехабилитује од народних песама. Ко је надлежан за рехабилитацију над ставом гуслара?

Историјска наука је већ ионако утврдила да историјски Вук Бранковић није био издајник, док у народним песмама он игра симболичну улогу издајника, тј. фигурира као симбол. Тако да не знам чему овакав текст.

Са друге стране, жртве монтираних Стаљинистичких процеса у Русији су све рехабилитоване (Тухачевски, Мендељштам, Вавилов), управо јер су биле осуђене у процесу који је по својој природи био нелегалан (кадија те тужи, кадија ти суди) и где је пресуда била већ унапред донета.

Узгред, све жртве Стаљинистичких процеса су признале своју кривицу (после мале "обраде"), иако нису биле криве.

Исто тако против Анте Павелића никад није био покренут судски поступак, нити му је суђено у одсуству, као краљу Петру II, Слободану Јовановићу и осталим члановима краљевске владе. Тако да је Анте Павелић правно невин, док је краљ Петар II злочинац и издајник (јер је, као Де Гол и норвешки краљ отишао из окупиране земље).

По правним одлукама ФНРЈ, испада да је Петар II већи злочинац од Анте Павелића, само зато што је урадио исту ствар као и Де Гол (из чега следи, по тој логици да је и Де Гол злочинац и издајник).

Слободан Јовановић, Драгиша Васић (један од оснивача ЈВуО), као и кнез Павле су већ рехабилитовани.

[yossarian]

Posto se rehabilituju dokazani ratni zlocinci poslednjnih godina ...i decenija ...

Џаба се трудите да жртве комунистичких злочина представите као "доказане ратне злочинце".

Иначе, колико је издајничка и антисрпска комунистичка идеологија видимо и по томе да су истовремено они који највише подржавају америчку агресију на Србију уједно и највећи пљувачи на Дражу због "издаје"...

Treba li rehabilitovati Vuka Brankovica ?
Ja mislim da treba.

Ako moze Draza i njegov pokret da se rehabilituje onda to Vuk Brankovic zasluzuje ...cim prije !

Јеботе, ти си духовит. Опет си испао врцав, духовит, шармантан... спрдајући се са жртвама комунистичких злочина. Јадно и бедно...

[Bazilej]

Postoji još jedan razlog iz koga ne bi moglo da se postavlja ovo pitanje, a to je sledeći:
Srednjovekovni pojam države nije podrazumevao državu u današnjem smislu reči iz prostog razloga što je svaki feudalac bio suveren na svom posedu, te predstavljao malog kralja, a car/kralj su bili tu da objedine raznoliku vlastelu, koja nije bila istog etničkog sastava, a raspadom srpske države, i smrću Uroša V je država prestala da postoji, te se, uzevši u obzir tadašnji model politike, svaki od vlastelina mogao prikloniti kome je hteo, jer nije vođen nikakvim nacionalnim principima, a Vuk Branković je bio Knez, jednako kao i Lazar, te ne znam kakvu je izdaju i kome počinio?
Postoji princip "nevere" u srednjem veku, ali on se ogledao u neverstvu gospodaru, ne narodu, jer narod nije bio nosilac suverene vlasti, već kralj, car, i ekipa.

Pitanje je nebulozno, pročitaj malo Dragoljuba Popovića i stvaranje moderne države, jeste da je knjiga za fax i da je nema na guglu, ali je svakako korisna, kada su ovakve stvari u pitanju.

[yossarian]

Postoji još jedan razlog iz koga ne bi moglo da se postavlja ovo pitanje, a to je sledeći:
Srednjovekovni pojam države nije podrazumevao državu u današnjem smislu reči iz prostog razloga što je svaki feudalac bio suveren na svom posedu, te predstavljao malog kralja, a car/kralj su bili tu da objedine raznoliku vlastelu, koja nije bila istog etničkog sastava, a raspadom srpske države, i smrću Uroša V je država prestala da postoji, te se, uzevši u obzir tadašnji model politike, svaki od vlastelina mogao prikloniti kome je hteo, jer nije vođen nikakvim nacionalnim principima, a Vuk Branković je bio Knez, jednako kao i Lazar, te ne znam kakvu je izdaju i kome počinio?
Postoji princip "nevere" u srednjem veku, ali on se ogledao u neverstvu gospodaru, ne narodu, jer narod nije bio nosilac suverene vlasti, već kralj, car, i ekipa.

Pitanje je nebulozno, pročitaj malo Dragoljuba Popovića i stvaranje moderne države, jeste da je knjiga za fax i da je nema na guglu, ali je svakako korisna, kada su ovakve stvari u pitanju.

Квазиправничка наклапања.
Наравно да је поред феудалног поседа постојала и држава, која је, гле чуда, иако често и није била, ипак често и била национална. Све и кад није, постојала је нација, наравно не у "смислу 18. и 19. века", како би то комуњаре рекле, али је дефинитивно постојала. Постојали су Срби као народ, и нема разлога да негирамо да је постојала ако не правна а оно морална обавеза верности свом народу.

Прича како је било "немогуће издати народ" јер народ није био "носилац суверене власти" је квазиправничка бесмислица, јер издаја није само правно питање.

Knez Lazar se titulisao kao “gospodar svih Srba”, i upotrebljavao vladarsko ime Stefan.Crkva je priznala kneza Lazara za suverenog samodrzavnog vladara svih Srba,a takvim ga smatra i Carigradska patrijarsija koja se knezu Lazaru u pismu iz 1386, obraca kao preuzvisenom knezu sve Srbije.

[Bazilej]

Квазиправничка наклапања.

Hvala na objašnjenju profesore

Наравно да је поред феудалног поседа постојала и држава

A ja napisao da nije? ili možda da nije u današnjem smislu te reči.
razlikuješ li ti feudalnu državu od današnje države, ili si ovu genijalnu rečenicu čuo negde, pa je napisao da se praviš pametan?

Прича како је било "немогуће издати народ" јер народ није био "носилац суверене власти" је квазиправничка бесмислица, јер издаја није само правно питање.

Zakletva se nije polagala narodu, već vladaru, a ne izdaješ narod koji tebi služi kao roblje, jesi li ti uopšte čitao nešto o položaju običnog sveta u srednjovekovnoj državi i kako se vlastela odnosila prema narodu.

Knez Lazar se titulisao kao “gospodar svih Srba”, i upotrebljavao vladarsko ime Stefan.Crkva je priznala kneza Lazara za suverenog samodrzavnog vladara svih Srba,a takvim ga smatra i Carigradska patrijarsija koja se knezu Lazaru u pismu iz 1386, obraca kao preuzvisenom knezu sve Srbije.

Opet ne znači da je to bila nacionalna država i taj boj koji je odigran tamo nije bio nacinoalno ni versko pitanje, već pitanje očuvanja poseda, država kao Srbija nije postojala, fakat.

Постојали су Срби као народ, и нема разлога да негирамо да је постојала ако не правна а оно морална обавеза верности свом народу.

Nonsens, ko će skim ratovati nije bilo nacionalno pitanje, već pitanje intersea vlastele, tako da lupaš k'o muda po samaru.

Postojanje nacije i nije prvno već sociološko pitanje, a odanost narodu nije postojala, ni moralna ni bilo kakva, a ti ako ne znaš pročitaj malo kako je živeo narod u srednjem veku, bez obzirana državu.

[yossarian]

Наравно да је поред феудалног поседа постојала и држава

A ja napisao da nije? ili možda da nije u današnjem smislu te reči.
razlikuješ li ti feudalnu državu od današnje države, ili si ovu genijalnu rečenicu čuo negde, pa je napisao da se praviš pametan?

Та реченица је генијална можда према твојим стандардима, по мени није ништа посебно

Прича како је било "немогуће издати народ" јер народ није био "носилац суверене власти" је квазиправничка бесмислица, јер издаја није само правно питање.

Zakletva se nije polagala narodu, već vladaru, a ne izdaješ narod koji tebi služi kao roblje, jesi li ti uopšte čitao nešto o položaju običnog sveta u srednjovekovnoj državi i kako se vlastela odnosila prema narodu.

А без заклетве народу се не може починити издаја народа?

Какве везе има како се властела односила према народу? Народ нису само кметови. И без обзира каква је држава била, то није значило да треба пустити сваког освајача да дође и ради шта хоће. А јеси ли ти уопште читао нешто о положају обичног света кад наиђе освајач у средњовековној држави?

Knez Lazar se titulisao kao “gospodar svih Srba”, i upotrebljavao vladarsko ime Stefan.Crkva je priznala kneza Lazara za suverenog samodrzavnog vladara svih Srba,a takvim ga smatra i Carigradska patrijarsija koja se knezu Lazaru u pismu iz 1386, obraca kao preuzvisenom knezu sve Srbije.

Opet ne znači da je to bila nacionalna država i taj boj koji je odigran tamo nije bio nacinoalno ni versko pitanje, već pitanje očuvanja poseda, država kao Srbija nije postojala, fakat.

Косовски бој није било ни верско ни национално питање... Тако је то кад неко заврши факултет па почне да мисли да је најпаметнији на свету и објашњава око себе да су сви досад били у заблуди, само је он видео светло, и само он зна да су ствари уствари тотално другачије него што се мисли... сасвим случајно се на Косову решило питање положаја српског народа за наредних 500 година... али то не значи да је такво нешто уједно и национално питање.

Постојали су Срби као народ, и нема разлога да негирамо да је постојала ако не правна а оно морална обавеза верности свом народу.

Nonsens, ko će skim ratovati nije bilo nacionalno pitanje, već pitanje intersea vlastele, tako da lupaš k'o muda po samaru.

Postojanje nacije i nije prvno već sociološko pitanje, a odanost narodu nije postojala, ni moralna ni bilo kakva, a ti ako ne znaš pročitaj malo kako je živeo narod u srednjem veku, bez obzirana državu.

Какве ђавоље везе има како је живео народ у средњем веку? Живео је у складу са степеном развијености друштва и региона, вдф. Хоћеш да кажеш да није уживао у ниову људских права данашњих скандинавских демократија? Шокират сам. То не значи да се земља и народ нису бранили од страног завојевача. Ово што ти причаш пренесено у садашњост би било - а што да се бранимо ако нас Шиптари нападну кад су нам мале пемзије.

То што је властела улазила у ратове вођена неким својим интересима или погледима на свет не значи да ратови између Срба и Бугара, Срба и Мађара, Срба и Грка, Срба и Турака... нису имали национални карактер. Кад те Отоманско царство нападне да ти узме земљу, злато, робове... великаши и ратници можда имају себичне мотиве, али то не значи да се тим нападом не решава судбина народа и да тај рат "није национално и верско питање" јер Вук није мрзео Мурата зато што је муслиман и Турчин.

Оданост држави и народу јесте постојала. А све и да није, издаја, односно помагање непријатеља свог народа или своје земље је фактичко питање независно од стања ума или погледа на свет онога ко се тиме бави.

Типа, ако ти пустиш 1000 Бугара да упадну, попале села, покољу народ и опљачкају област, ти можеш да мислиш шта хоћеш, то је издаја и штета за народ и државу.

[believer]

u udzbeniku istorije za osnovce je receno da je izdaja Vuka Brankovica mit...bas kao sto je mit i herojstvo Marka Kraljevica.....
potomak i ja ucili prosle godine...

[yossarian]

u udzbeniku istorije za osnovce je receno da je izdaja Vuka Brankovica mit...bas kao sto je mit i herojstvo Marka Kraljevica.....
potomak i ja ucili prosle godine...

И шта ти сад оћеш, да отмеш улогу разбијача митова ликовима који знају нешто што нико од нас не зна? Да кажеш да дижу фрку око топле воде? Е па не може, ако те Басара просветљује има да будеш затуцан и нациста и тачка! Шта као, ти си знала све то... ма немој...

[believer]

u udzbeniku istorije za osnovce je receno da je izdaja Vuka Brankovica mit...bas kao sto je mit i herojstvo Marka Kraljevica.....
potomak i ja ucili prosle godine...

И шта ти сад оћеш, да отмеш улогу разбијача митова ликовима који знају нешто што нико од нас не зна? Да кажеш да дижу фрку око топле воде? Е па не може, ако те Басара просветљује има да будеш затуцан и нациста и тачка! Шта као, ти си знала све то... ма немој...

jos se nisi uclanio u Biliverkin fan klub?
pa o cemu mi onda pricamo,tregerasu.....