Srbija tuži Hrvatsku za genocid

[yossarian]

"Šef diplomatije vuk jeremić izjavio je da namera srbije nije da se tuži s hrvatskom, nego da gradi dobrosusedske odnose i sarađuje na putu ka integraciji u eu. �mislim da bi za hrvatsku bilo mnogo bolje da do ovog procesa ne dođe. Naša primarna namera i želja nije da se tužimo, nego da sarađujemo na putu ka integraciji u eu, da gradimo dobrosusedske odnose, da rešavamo probleme koje smo nasledili�, rekao je jeremić."

Мало су ми јадне приче србијанских политичара на ову тему. Као ето, ми не бисмо да се тужимо, ми бисмо да се волимо, али шта ћеш, ето морали смо да поднесемо тужбу...

Чекај, јел било ратних злочина над Србима у Хрватској? Јесте. Јесу ли били државно организовани? Јесу. Па ко има право да минимизира те злочине због сарадње на путу ка ЕУ? Да ли су Хрвати или босанки муслимани одустали од тужби против Србије због добросуседских односа? Нису, рекли су да је најбоље да суд одлучи, и да ће нас истина све ослободити и да ће нам управо истина помоћи да изградимо добросуседске односе.
Па добро, ево, и ми хоћемо истину о ратним злочинима, шта је ту проблем? Овако испада да ни Србији нису нешто посебно битни злочини над Србима. Ми мислимо да није требало овако, тужбама, требало је решавати појединачну одговорност злочинаца, али они запели па запели. А ми само што се не извињавамо што их тужимо за злочине који су починили... ужас.

Ако је ово и облик политичке борбе, онда је ред да се и ми у тој борби боримо, а не да стојимо док нас туку.

Али ни у једном тренутку се не сме заборавити о чему се ради између осталог - о људима који су убијени, убијани, мучени, пљачкањи и протеривани због свог имена и презимена. О злочинима против човечности.

[vladapera]

Meni ove tužbe više liče na dnevnopolitčku propagandu.
Na svaki detalj se izgleda mislilo, samo o ljudima sa imenima i prezimenima kojih se tiče ovaj sukob direktno tiče, niko se ne misli.
Nešto slično kao na Kosovu.
Političari se kao nešto prepucavaju, a oni jadnici koji žive na osetljivim teritorijama jedva preživljavaju.
Hrvatska zna da tužbom protiv Srbije neće ništa dobiti,...Bosni nije pošlo za rukom, zašto bi Hrvatskoj?
A Srbija zna da tužbom protiv Hrvatske, tek neće ništa postići.
Kako će biti onim jadnicima koji treba da se vrate kućama i komšijama da pogledaju u oči,..nema veze.
Neverovatno, kako se neko igra ljudskim sudbinama!

[drazen]

Beograd -- Završena tužba Srbije protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine, saznaje B92.

Pravni tim Srbije završio je rad na tužbi protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba 1991-95. godine. Tužba će uskoro biti predata Međunarodnom sudu pravde, saznaje B92. Pred tim sudom već je pokrenut proces u kome Hrvatska za genocid optužuje Srbiju.

Kako saznaje B92, deset godina pošto je Međunarodnom sudu pravde upućena tužba Hrvatske kojom se Srbija tereti za genocid, u sud će stići kontratužba Srbije, kojom se i Hrvatska tereti za isti zločin.

Čim budu završene tehničke pripreme, moguće i pre kraja 2009. godine, sudu će biti predata tužba u kojoj se navodi da su Srbi koji su početkom devedesetih godina živeli u Hrvatskoj bili žrtve genocida.

Kako saznajemo, tvrdnje da je hrvatska vlast odgovorna za genocid biće potkrepljene pozivanjem na haške optužnice, kao i na procese koji su protiv optuženih za ratne zločine vođeni i u Hrvatskoj.

U tužbi će se naći podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i naravno tokom operacija Bljesak i Oluja.

Sudu će biti predočeni i podaci o žrtvama i to ne samo onim koje su stradale u sukobima do 1995. godine, nego i onima koji su stradali posle ratnih okršaja ili u pokušajima da se vrate iz izbeglištva.

Tužba protiv Hrvatske sadrži i istorijski presek srpsko-hrvatskih odnosa, sa naglaskom na događaje iz Drugog svetskog rata. U tom kontekstu biće pomenuto i masovno stradanje Srba u ustaškom logoru Jasenovac.

Podsetimo, Hrvatska je neposredno posle bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, Međunarodnom sudu pravde podnela tužbu u kojoj se traži da sud Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži Beogradu da kazni sve počinioce zločina, da Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu odštetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

Sud je odbacio argumentaciju Srbije da nije nadležan da presuđuje jer u vreme podnošenja tužbe Srbija, odnosno bivša SRJ, nije bila članica UN-a, a potom odredio i rok do 22. marta 2010. da Srbija, u skladu sa procedurom, odgovori na navode iz hrvatske tužbe.

Iako je, u međuvremenu, bilo spekulacija da bi dve zemlje mogle da prevaziđu sukob dogovorom van sudnice, do njega nikada nije došlo, a Vlada Srbije, u novembru 2008. godine donela je odluku da odgovor na hrvatsku tužbu bude protivtužba.

Za razliku od lazi i obmane,istina je gola golcijana,nema na sebi nikakve odjece,koja bi mogla dati drugaciju sliku...
A sta je istina u svemu ovome? Citao sam pazljivo komentare svih ljudi koji su se ukljucili na ovu temu...Moglo bi se reci jos mnogo o svemu tome....Istina je da je na stotine hiljada LJUDI vojno isterano,proterano,pobijeno,nestalo sa svojih vjekovnih ognjista,LJUDI ciji su preci stekli pravo na zivot na tom delicu Zemljine kugle,jos od vremena Vojne Krajine,a znamo sta je ta Krajina predstavljala i KO ju je naseljavao.Dok smo Evropi trebali,drzala nas je,kao svoje branioce od prodora Islama,da bi u danasnje vreme ta pravdoljubiva Evropa zazmurila na oba oka prema pogromu srpskog naroda.Namerno spominjem Evropu,jer u proteklim ratovima i Srbi i Hrvati su samo bili piuni na sahovskoj tabli mocnika iz senke...
Germanske zemlje sirile su ratni pozar,a Ameri su se svesrdno ukljucili gaseci taj pozar benzinom..Ta desavanja nisu toliko daleko od nas,da ih se ne bismo mogli jasno secati...
Mislim da ne bismo smeli ni zanemariti ulogu Vatikana,i njegovoj Anatemi srpskom narodu,jos od propasti Firentinskog ugovora,za ciju propast "kriv" je niko drugi,do Srbi...A krivica nasa bila je samo u tome,sto smo hteli biti ono sto jesmo,Pravoslavci- sledbenici izvornog Hriscanstva,a ne modifikovanog u sistemu kako vetar duva,dakle bili smo i ostali ono sto jesmo... Vatikan nam to nikad nije oprostio..
Dakle,zbivanja na svetskoj politickoj sceni nisu isla u korist srpskog naroda,bila je to prilika za razne osvete raznih "tijela" komunizmu i titoizmu koji je najjaci oslonac imao upravo u Srbima..Doslo je vreme da Srbi jos jednom plate za sve svoje zlocine,a najveci nam je sto se ljudski zalazemo od Postanja za miran i civilizovan zivot svih ljudi na planeti,to je u ovom i ovakvom svetu nedopustiv zlocin...
Te i takve prilike,svesrdno je iskoristio otac hrvatske nacije,da konacno resi srpsko pitanje u Hrvatskoj.Naravno,recept je poznat,ostavio mu je u amanet ustaski poglavnik,brat Ante,pobij,proteraj i prekrsti Vlahe,cak od silne mrznje ni ime srpsko nije mogao izgovoriti.A to sto se narod srpski pobunio protiv takve sudbine,e to je tek zlocin,odakle nam pravo na pobunu,zasto se ne ugledamo na nase djedove,koji su mirno isli pod kamu ustasku,nije bilo nikoga da ga zastiti...Tito,partizani????Pa ljudi,Berlin je pao,srce nacizma,a Jasenovac je jos klao Srbe i ostale "neciste",Sveti Josip Radnik-Tito,nije imao vremena za takvu sitnicu,trebalo je organizovati guranje srpske omladine pod nemacke tenkove u povlacenju,poznato pod "slavnim" imenom SREMSKI FRONT,trebalo je jos Srba pobiti,i to sto mladje tim bolje,nije bilo dovoljno sto je Kozara cekala 20 i kusur god prvog regruta...
Vidim ljudi pominju Gospic,Medacki dzep...Ma zar je potrebno pojedinacno nabrajati?Koliko bi trebalo stranica da nabrojimo sve srpske zrtve,odnosno zlocine hrvatske ideoloske,verske i nacionalne politike....
Srpski narod je protjeran,ubijan,masakriran...Taj narod ne zivi tamo gde je ziveo.Kazu Srbi su ucinili genocid nad Hrvatima,mi,protjerani ucinili smo genocid pa kako kad nismo tamo,kad osim sake staraca u Krajini gotovo da i nema Srba???Terete nas za genocid na podrucjima s kojih su nas isterali,koja ironija....
STA JE ISTINA,STA SU CINJENICE?
Od gotovo milion Srba,koliko je ostalo u Hrvatskoj? Koliko je spiskova nestalih tj. pobijenih? Gde su pripadnici Kordunaskog korpusa,koji se razoruzan povlacio auto putem prema Srbiji?Mnogo pitanja lebdi u vazduhu? Nisam dovoljno kompetentan da ih sve postavim,ali znam samo jedno,
nije dovoljno sto su nas stolecima satirali pa i danas,nije dovoljno sto su nas prekrstavali, nije dovoljan ni ovaj,poslednji zlocin prema Krajisnicima,gde pobise i proterase,nego i dalje vrse teror nad Krajisnicima u Srbiji,objelodanjivanjem raznih spiskova za ratne zlocine,vecim delom izmisljene,iskonstruisane,igraju se toplo-hladno,te pomilovan te ponovo osudjen,sta ceka Srbija,sto te zrtve ne dokusuri,sto ne hapsi te zlocince iz Krajine? A sta je ISTINA za te optuzbe,sta im je CILJ??? Ne treba tu pameti mnogo,stalno provoditi politiku zastrasivanja,Srbi ne smeju da se vrate u Hrvatsku...Ni pod tackom razno.
A sva psihicka mucenja koji Srbi moraju prozivjeti,ma to je kolateralna steta,koga briga za to?

[yossarian]

meni ove tužbe više liče na dnevnopolitčku propagandu.
Na svaki detalj se izgleda mislilo, samo o ljudima sa imenima i prezimenima kojih se tiče ovaj sukob direktno tiče, niko se ne misli.
Nešto slično kao na kosovu.
Političari se kao nešto prepucavaju, a oni jadnici koji žive na osetljivim teritorijama jedva preživljavaju.
Hrvatska zna da tužbom protiv srbije neće ništa dobiti,...bosni nije pošlo za rukom, zašto bi hrvatskoj?
A srbija zna da tužbom protiv hrvatske, tek neće ništa postići.
Kako će biti onim jadnicima koji treba da se vrate kućama i komšijama da pogledaju u oči,..nema veze.
Neverovatno, kako se neko igra ljudskim sudbinama!

Судбине држава одређују судбине људи са именима и презименима.
Судбина дела државе, Косова, је одредила судбине људи који тамо живе.
Немогуће је одвојити "високе" од "приземних" ствари у оваквим питањима.

Босна није тужила Србију, тужили су је муслимански и хрватски политичари из Босне, а тужбу активно гурали само муслимани.

[yossarian]

Дакле, колико ниско овај "човек" може да иде, а да његови "верници" не помисле да нешто није у реду?

Својевремено, кад се Међународни суд правде прогласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије, Јовановић је рекао:

Šef poslaničkog kluba Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović izjavio je da nije iznenađen odlukom Međunarodnog suda pravde i da mu izgledaju "neubjedljivo i nepristojno" sve one argumentacije Srbije koje "svoj osnov grade na činjenici da nam se ne može suditi za neke zločine zato što nismo bili zemlja članica Ujedinjenih nacija".
(BanjalukaLive - Srbija tuži Hrvatsku za "Oluju")

Дакле, мислио је да је суд надлежан и да је неубедљив и непристојан став Србије да не треба да јој се суди за ратне злочине јер није била чланица УН.

Кад је МСП донео пресуду о муслиманској тужби против Србије, Чеда је говорио:
U izjavi za Tanjug, lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović navodi da nema prostora ni za kakvo likovanje u Srbiji, naglašavajući da presuda �konačno definiše zločin u Srebrenici kao genocid čime je stavljena tačka na relativizaciju zločinačke politike sprovođene u ime Slobodana Miloševića, a sa kojom je Vojislav Koštunica proglasio kontinuitet i u vrednosnom i u pogledu načina vladavine�.
(Osservatorio sui Balcani - Srebrenica: nema razloga za slavlje)

Дакле, пресуда је служила да се дефинише злочин, да се стави тачка на релативизацију злочиначке политике...

У предлогу Декларације о Сребреници, коју је гурао Чеда, писаше:
Polazeći od činjenice da je Republika Srbija punopravna članica Ujedinjenih nacija, koja ima nesumnjive obaveze prema Međunarodnom sudu pravde kao najvišem sudskom organu Ujedinjenih nacija (...)
Prihvatanje odluke Međunarodnog suda pravde i ispunjavanje naloženih mera nije samo obaveza po sudskoj odluci jer nije moguća izgradnja demokratskog, otvorenog i pravednog društva u Srbiji bez suočavanja sa zločinima u prošlosti, uključujući naročito genocid izvršen na području zaštićene enklave Srebrenica; svako veličanje, opravdavanje ili relativizacija genocida i svih drugih povreda međunarodnog prava predstavlja zločin koji ugrožava ustavni poredak, sadašnjost i budućnost Republike Srbije; poštovanje ljudskih prava i prihvatanje odgovornosti podrazumeva i poštovanje žrtava i preduzimanje svih neophodnih mera za zadovoljenje prava na istinu, pravdu, simboličnu reparaciju i garanciju da se zločini iz prošlosti neće ponoviti; zaboravljanje zločina i rehabilitacija ideja koje opravdavaju zločin i njegove izvršioce predstavljaju nove zločine koji su u Republici Srbiji nedopustivi i kažnjivi; potreba suočavanja s prošlošću zahteva sistem institucija, mehanizama i procesa koje će nadležni organi Republike Srbije bez odlaganja formirati i u potpunosti podržavati.
Dejan Lučić- - - - ČOVEK KOJI ZNA - - -

Међутим, кад је дошло до тога да Србија тужи Хрватску, Чеда, ваљда по налогу својих господара који изгледа нису само у Ленглију већ и у Загребу, пише:

LDP: Nastavak pogrešne politike
4. januar 2010. | 12:29 | Izvor: FoNet
Beograd -- Lider LDP-a Čedomir Jovanović ocenio je da je kontratužba protiv Hrvatske poslednji primer pogrešnog pristupa i tumaranja u spoljnoj politici Srbije.

Vlada Srbije, uprkos jasnom protivljenju Liberalnodemokratske partije, nastavlja da vodi pogrešnu politiku prema većini zemalja u regionu i na taj način dramatično pogoršava odnose sa državama sa kojima bi Srbija morala da ima najbolju i najrazvijeniju saradnju, naveo je Jovanović u pisanoj izjavi.

Дакле, не само да је Србија крива за погоршање односа са државама које туже Србију и признају независност отетог дела територије Србије, већ
- више није неубедљиво и непристојно да се неком не може судити за ратне злочине због нечланства у УН или због "непогоршавања односа"
- нема потребе да пресуда МСП дефинише злочине над Србима и ставе тачку на релативизацију злочиначке политике Фрање Туђмана
- није битно што је Србија пуноправна чланица УН која има несумњиве обавезе према МСП
- није потребно суочавање са злочинима из прошлости зарад изградње демократског и праведног друштва
- није проблем оправдавање или релативизација геноцида и свих других повреда међ. права, и не угрожава уставни поредак, садашњост и будућност Србије
- није потребно поштовање људских права, прихватање одговорности, поштовање жртава
- није потребно предузимање свих неопходних мера за задовољење права на истину, правду, репарацију, гаранцију...
- заборављање злочина не представља нови злочин, који је у Србији недопустив и кажњив
- нема потребе суочавања са прошлошћу

Какво одвратно лицемерје. Кад су српске жртве у питању, код Чеде је најбитније не кварити односе с комшијама, које се толико труде да имамо добре односе.

Naša vlast dužna je da shvati da kandidatura za članstvo u Evropskoj uniji obavezuje Srbiju da počne da se ponaša kao evropska država, kojoj su prioriteti evropeizacija i uspostavljanje najboljih mogućih odnosa sa susedima, rekao je on.

Сад одједном, кандидатура за ЕУ значи да треба да заборавимо жртве... управо супротно свему ономе што је Чеда причао кад су у питању муслиманске жртве.
Ко из ЕУ захтева да се не суди починиоцима ратних злочина?
Зар се односи са суседима поправљају тако што се злочинцима опрашта?
Зар нас неће истина све ослободити?

U tom projektu, saradnja i partnerstvo sa Hrvatskom moraju zauzimati centralno mesto. Tužba Hrvatske protiv Srbije je podneta pre 11 godina i predstavlja odraz ratova iz devedesetih godina koji su bili određeni politikom Miloševića i Tuđmana, smatra Jovanović.

Nama je potrebna pametna spoljna politika, koja neće odgovoriti greškom na grešku koju je u prošlom veku načinila Hrvatska, naveo je Jovanović.

Та тужба је поднесена 99, а ни до дан данас није повучена. После тога је дошло признање шиптарске државе на Косову.

Али ето, то су ситне грешке, не треба да ми будемо као они... ми треба да им се увлачимо у дупе. Науштрб убијених невиних људи.

Nažalost, kontratužba vraća Srbiju i naše društvo u atmosferu i političke poteze koji su bili karakteristični upravo za ta vremena. Sudbina Srba iz Hrvatske koji su teško stradali zbog politike koja je dirigovana iz Beograda, sada treba da posluže kao sredstvo za pokretanje postupka koji je nepotreban i osuđen na neuspeh, naveo je lider LDP.

U ovom potezu ne vidimo nikakvu zaštitu državnih interesa i on će najviše štete naneti građanima koji su već teško stradali zbog posledica pogrešne politike koja se vodi već gotovo dvadeset godina, zaključuje Jovanović.

Контратужба је штетна, али тужба није. Признање Шиптарије на Косову такође није проблем. Проблем је само контратужба.

Чеда не види заштиту државних интереса у расветљавању злочина над Србима. Штавише, судско гоњење ратних злочинаца Чеда види као "наношење штете грађанима" чији најближи су били жртве тих злочина.
Дакле, да се не би наносила штета Србима из Хрватске, не треба тужити оне који су им побили родбину, пријатеље, комшије... Чедо, а Сребреница?

Liberalnodemokratska partija će zahtevati održavanje posebne sednice Skupštine Srbije na kojoj bi se vodila rasprava o spoljnoj politici zemlje, jer ovako važne odluke ne smeju predstavljati volju jednog ministra ili stranke na vlasti.

Највећи непријатељ ЛДПа у тренутној влади је изгледа Јеремић, јер се како тако бори за интересе Србије, чак и кад је то противно интересима Чединих господара. Из Ленглија и Загреба.

[Luctor]

Дакле, колико ниско овај "човек" може да иде, а да његови "верници" не помисле да нешто није у реду?

У случају Чеде,ништа не треба да нас изненађује по том питању...

[yossarian]

Удри тужбу на весеље
Ђорђе Вукадиновић
уторак, 05. јануар 2010.

Стјепан Месић
Одређена фасцинација, па чак и нека врста �хрватског комплекса� српске политичке елите дубоки су и не потичу од јуче. Прича се да је кнез Павле много више волео да се дружи са �културним� хрватским политичарима него набуситим и необразованим Србима. Српски комунисти су се према својим хрватским и словеначким колегама � чак и независно од Броза � односили углавном са страхопоштовањем. Милошевић је респектовао Туђмана � и веровао му је. Тадић се са Стјепаном Месићем грлио можда чак и чешће и страсније него Божа Ђелић са Олијем Реном. (Додуше, Коштуница је, по свему судећи, Месића дубоко и искрено презирао, али зато нипошто није био равнодушан према Иви Санадеру.)

Но, упркос свему, није лако објаснити како је то Стјепан Месић постао херој грађанске Србије и њених медија. Колико ли су само пута славна другосрбијанска пера по �Данасу�, �Пешчанику� и �Деведесетдвојци� ламентирала и уздисала што Србија, авај, нема таквог лидера, европског и модерног, спремног на �преузимање одговорности� и �суочавање са прошлошћу �. А Месић је, заправо, само на свој шеретско-народњачки начин спроводио хрватски национални програм и при томе, понегде и у понечему, заправо био гори од Туђмана. А од отвореног усташлука се ограђивао � и тиме зарађивао аплаузе српске јавности � само у оној мери у којој му је то било потребно због хрватског имиџа у свету и одбране сопствене комунистичке биографије. Али је зато приликом бројних �обљетница� домовинског рата по малигности и малициозности често надмашивао своје ХДЗ-овске такмаце.

Годинама му је омиљена тема била Република Српска. За чије укидање се залаже непрестано, с тим да је, зарад тог узвишеног циља био спреман делимично жртвовати чак и интересе босанско-херцеговачких Хрвата. Исто тако, чини се, животно је заинтересован за опстанак косовске државности, као и питања лустрације (у Србији), те истине и (српске) одговорности за злочине на простору бивше Југославије.

Неке од Месићевих изјава зацело ће ући у антологије политичког цинизма и бешчашћа. Почев од најчувеније, по повратку са дужности председника председништва СФРЈ: �Задатак је обављен � Југославије више нема�, преко оне да су Хрвати у Другом светском рату два пута победили: једном априла 1941, а други пут у мају 1945, па закључно са скорашњим �побијањем� српске контраоптужнице у стилу: �Ниједан хрватски војник није прешао српску границу, ниједну кућу није спалио, ниједан српски град није бомбардовао�.

Али шта очекивати од Месића, када најграђанскију од свих грађанских организација у Хрватској, Хрватски хелсиншки одбор, води Иван Звонимир Чичак, један симпатични, али пунокрвни, помало ексцентрични хрватски националиста, маспоковске провенијенције. (Мада признајем да бих понекад био спреман да се мењам, односно да ми се чини да би нам боље било да смо потпали под директну ингеренцију ХХО. Зато бих рекао да је веома поучно искуство од пре неколико година када је писац ових редова имао прилику да у оквиру неког ТВ панела у Бањалуци учествује у разговору са поменутим председником ХХО и Славеном Летицом, прононсираним десничарем, некадашњим Туђмановим саветником и у то време актуелним лидером једне мале проусташке странке. Што ће рећи, отприлике као да су се срели Соња Бисерко (или Чедомир Јовановић), са једне, и (рани) Војислав Шешељ, са друге стране.

И шта мислите да се догодило? И шта мислите да би се догодило да су се, на пример, у Загребу срели и копља укрстили поменути српски пандани? А овде, зна се. Мили боже те хармоније, те слоге и тог консензуса! Као Бим и Бум. Станлио и Олио. Пат и Паташон. Не зна се ту ко је левица, а ко десница, ко екстремни националиста, а ко представник грађанске Хрватске. Као на спортским ТВ шпицама. Један набацује, други закуцава. Па онда мало обрнуто.

Хоћу рећи да је, уз частан изузетак последњег мохиканца хрватског југословенства и антифашизма, покојног Стипе Шувара (чије се име код нас помало неправедно везује само за �бијелу књигу� и једну неуспешну школску реформу), хрватска политика била апсолутно монолитна у погледу �српског питања� у Хрватској. Хрватска је почетком деведесетих била жртва бруталне великосрпске агресије, од које се сопственим снагама ослободила након четири херојске године домовинског рата у бриљантним војно-редарственим акцијама �Бљесак� и �Олуја�, током којих је дошло и до нежељених инцидената и спорадичних злочина. Тачка. Ко год има претензију да нешто представља у хрватском политичком и јавном животу мора се ултимативно држати ове догме, а о осталом се може расправљати.

Другим речима, у Хрватској (као, уосталом, ни у Сарајеву и Приштини) нема странке која би била пандан ЛДП-у, нема невладине организације која би, чак и када се исто зове, била слична �нашем� Хелсиншком одбору или Фонду за хуманитарно право, нема новина које садржински подсећају на �Блиц� и �Борбу� (сплитски �Ферал� то уопште није био) и ни у сну нема телевизије која би личила на Б92. (И уопште нисам сигуран да је то наша �компаративна предност� и наше демократско �богатство�, као што ће вероватно рећи моји критичари.)

Из свега што је речено, потпуно је јасно како је најава српске противтужбе дочекана у Хрватској. И потпуно је јасно зашто је овако дочекана у Србији. Не рачунајући неколико удружења прогнаника из Хрватске � а ја бих рекао, и већине тзв. обичног света � српској противтужби се нико званично није обрадовао. Од опозиције се то у Србији напросто не може очекивати. Део власти као да се стиди што је уопште морао да се бакће са тим �остацима прошлости�, уместо да се, као што је ред, посвети регионалној сарадњи и евро-интеграцијама. Милорад Пуповац каже да ће српска контратужба погоршати положај Срба у Хрватској. Српски правни стручњаци по српским медијима изјављују да је српска тужба неоснована � и да је није требало ни подносити.

Надам се да је јасно шта хоћу да кажем. Чак и ако се заврши споразумним повлачењем и нагодбом, само подношење контратужбе против Хрватске јесте свакако корисна, мада прилично закаснела ствар. Али нам никаква тужба неће помоћи, па све и када би � као што неће � наша аргументација којим чудом и претегнула на сумњивим теразијама међународне правде, уколико се у Србији, тј. у српској јавности, ништа не промени у односу према националном интересу и државним питањима.

Е, али ту нам већ Месић и Хрвати заиста ништа нису криви.

[A.A.]

@ A.A.

A što se ne potrudiš da mi objasniš, ako već ništa ne razumem?! Očigledno onih tvojih par rečenicanije bilo dovoljno. Pa bi te molio da to uradiš malo rečitije i potkrepiš argumentima tvoje tvrdnje.

Nadam se da će ti sada biti jasnije kad čuješ ili pročitaš da je Mesić na isteku mandata "pomilovao" i smanjio kaznu zatvora tom jbnom zločincu koji je klao Srbe po Zagrebu.Ako ti ni to nije dovoljno,onda ćeš razumeti kada budeš shvatioKapiras??

[mikeli]

Trebalo je to davno da uradimo,Njihovi zlocini jos uvek su skriveni. NIkada im to nesmemo zaboraviti...