Biti il' ne biti?

[SQUAW]

KRATKI KURS BORILACKIH VESTINA
Cvr Ga & Dan Ga
Kurs vodi: majstor Jao Mojne, nosilac crnog kaisa svaki dan

Za one neuke roditelje, koji se jos nisu odvazili da izudaraju dete, evo nekoliko nadasve korisnih zahvata preuzetih iz drevnih borilackih vestina


1. Terajte dete da vas gleda pravo u oci
Prvo i najvaznije pravilo svih borilackih sportova je: gledanje protivnika u oci. Ovaj obicaj je atavizam koji smo genetski nasledili od zivotinja – “oci u oci” sa neprijateljem (a dete vam jeste neprijatelj, zar ne?) omogucava da ga zastrasite svojim izrazom lica, kao i da proverite postoji li opasnost da uzvrati.


2. Ne dozvolite da vas zagovara
Cuveni borbeni poklic uvezbanog roditelja: “Da nisi pisnuo (pisnula)!” sprecava dete da, pametno kakvim ga je Bog dao, zapodene razgovor sa vama i na kraju vas ubedi da zapravo i nema razloga za ljutnju, a narocito ne za batine.


3. Ne dajte mu da place
Jer je poznato da decije i zenske suze mogu da razneze, cak i razoruzaju, narocito one slabije.


4. Naterajte ga da vam kaze zasto ste ga tukli
Naravno, dete ce prvo da se pravi neuko, ali kad vas pita: “Zasto me sad bijes?”, samo ga prostrelite pogledom i recite: “Znas ti vrlo dobro!” i ono ce morati da vas podseti zasto ga bijete. Pa ne mozete ni vi sve da pamtite. Toliki su vas nervirali u zivotu i zamerili vam se da me ne bi cudilo da vam se pobrkaju razlozi. E, pa ako nece da dobije batine zbog vaseg sefa ili cak nastavnice likovnog koja vas je uvredila u petom osnovne, nek’ se brzo priseti i kaze vam zasto ga bijete. Mozda se i predomislite kad cujete oko cega je pocelo.


5. Budite nepopustljivi
Da vam se ne bi desila stvar opisana u poslednjoj recenici prethodnog stavka, morate stalno vezbati svoju kondiciju i volju. Kondiciju, da ne biste posustali na pola posla, a volju – da vam se ne bi desilo da se predomislite. Jer, jedna od najvaznijih stvari u vaspitanju jeste roditeljska doslednost. (Ako mi ne verujete, zavirite u bilo koji drugi prirucnik o roditeljstvu.)
Dakle, ako ste detetu zapretili da cete ga izudarati – to i uradite, bez obzira na njegovo izvinjenje. Cak i ako se sazalite ili predomislite, izudarajte ga zbog pedagogije.*
(*Ovaj vaspitni metod se ne odnosi samo na batine, vec i na mnoge druge situacije. Ako ste detetu rekli da sa njim ne govorite ili da ga vise ne volite, drzite se toga barem nekoliko dana, ma sta dete u medjuvremenu radilo. Pa valjda je bolje da i vama i njemu bude ruzno, ali pedagoski, nego da vam bude lepo, a bez vaspitnog znacaja.)


6. Naterajte ga da vam se izvini
Naucite ga da postane borac dostojan postovanja. Kad se borba okonca, naterajte ga da vam se, po svim pravilima borilackih sportova – pokloni i izvini sto ste morali da ga bijete.


7. Ali, pre svega ovog – proverite da li je dete i fizicki jace od vas
Pa, ako jeste, vi se njemu lepo poklonite i izvinite. Jer, mozda vase dete nije citalo ovaj prirucnik i nema nameru da pesnici progleda kroz prste!


Iz knjige “Kako da najlakse upropastite rodjeno dete” Uvrnuti prirucnik za pametne roditelje, Nadezde Milenkovic

Da li batine škode deci? Da li je kazna efikasnija od batina? Da li batine nauče decu nečemu ili su samo momentalno rešenje? Koji su uopšte razlozi kada su batine "opravdane"???? Jesu li vas "lemali" kao male i "lemate" li vi? Šta mislite o ovoj pojavi, bez obzira imate li decu ili ne...?

[maqa]

Ne secam se da sam ikada bila udarena.. i moji roditelji su mi to potvrdili...
Sada sam u prilici da na neki nacin ucestvujem u vaspitanju dvoje klinaca mog brata, jer svi zivimo zajedno u maloj porodicnoj komuni.
I dozivela sam da vidim da stariji klinac bude udaren. Potpuno sam odlepila! Naravno, samo zbog gubljenja strpljenja njegove majke...
Vec sada je izvesno da sam ja pobornik price da je svaki udarac nasilje i nista me ne moze ubediti u suprotno. NIkada nikog nisam udarila, niti cu! Narocito ne malo dete. Samo naostriti zivce, strpljenje i sve uspeva da se prodje...
I upravo iz tog gorenavedenog imala sam nekoliko zucnih rasprava na temu vaspitanja ...

Zakljucak: NIKAD NE UDARAJ DETE! MA NIKAD NE UDARAJ NIKOGA! To je BE, sto bi rekao moj mali Vuk...

[swba]

Ja sam bio prava zloca kad sam bio mali i sad me bas cudi kako moji roditelji nisu nikada poselgi za batinom kao rijesenjem mojim nestaslucima. Majke se, iskreno, nikada nisam ni bojao ali kad bi otac rekao dosta je onda bi stvarno bilo dosta. I danas razmisljam cime je on nas, i mene i sestre, dovodio u red. Dal sam odgoj od prvog dana da se svaka oceva mora postovati il' nesto drugo?
No, iako kuci nisam nikada dobio batine u skoli jesam. I dana danas mi je negdje u malom mozgu sakrivena slika sibe okacene na tablu koju se moj ucitelj nije libio upotrebljavati. I tom sibom nam je samo vise zadavao muke nasem neznanju i nasim nestaslucima davao meraka da budu i veci i gori.
Protiv sam svake vrste metoda "utjerivanja straha", i djeca su mali ljudi sa svojim razmisljanjima. Danas gledam bratovu suprugu i divim se toj zeni kako normalnom pricom i sporazumom drzi sve konce pod kontrolom u kuci. Znaci sve se moze postici pricom, a sto neko jednom rece batine da su bile dobre nikada nebi izasle iz raja.

[irnik]

Kazu da od mene nije bilo bezobraznijeg djeteta. Zato sam dobijala batine od sve i svakoga (tetke, sticevi, ujaci) sem od mojih roditelja. Ali oni se nisu mijesali kad bih dobijala batine. A sto bi me vise tukli, ja sam se vise inatila. Sada se svi nesto pokusavaju izvinjavati. Ja sam im oprostila ali im nikad necu zaboraviti.
Ja mislim da se sve moze postici razgovorom i mirnom i stalozenom pricom. A ako bas treba kazniti dijete, onda ga treba poslati u cosak na 5 min da se malo oladi ali mu i objsniti zasto je bio u cosku.

[Mish]

Sad, da sam dobijala batine i nisam, odnosno to nisu bile batine.
Mama je znala da mi lupi ćušku ili pak da mi najavi "batine" što je značilo da treba da se natrćim na krevetu i da me ona udara po turu (rukom ili tankim kaišem, zavosno od krivice). Naravno da je tu bilo . Prestala je kada prvi put (e baš u inat) nisam zaplakala. Plakala je ona. I valjda tada shvatila da nema vajde od ovih pedagoških mera. A ja sam dugo žalila što sam joj oduzela te i takve batine kao pedagošku meru (uh, vraga sam joj ih ja oduzela, oduzele su joj moje godine jer već dete u osnovnoj školi nema svrhe udariti). Mnogo je teže bilo izdržati sve one sate i sate njenog drobljenja, raznoraznih pedagoških razgovora (demokratskih, naravno, ali sa prvim pravilom da je roditelj uvek u pravu), za mene tada maltretiranja, ispiranja mozga od strane jedne obične "konzerve".
Otac me je samo jednom tukao. Kaišem. Vojničkim. Zasluženo. Došao je sa vojne vežbe i dok je on otišao u kupailo ja sam zdušno pregledala sadržaj njegovog prtljaga kojeg je doneo sa sobom. Mislim da su mu se noge odsekle kada me je video.
Istukao me je deda. Zapravo, prvo me je ugasio (probudila ga je scena gde ja vrišteći stojim kraj kaljeve peći, a gori mi jakna na meni i polako se pale šiške), onda je proverio koliko sam povređena (za divno čudo nisam bila, na vreme me je ugasio), a onda me je istukao.
Starijoj sestri je bilo žao da me tuče. Zato meni nije bilo žao da tučem nju. Jednom su joj roditelji zapretili da će je oni istući ako još jednom bude dozvolila da je ja tučem, a da se ona ne brani. E, pa onda mi je bilo teško da shvatim da OnaKojaSeNikadNijeBranilaMojihBatina odjednom itekako zna da vrati, a da je pritom i mnogo jača, pa dok mi to nije došlo do malog mozga pila sam batine svako veče za laku noć. A onda je i to prestalo.
Svako drugi da je pokušao ikad da me udari imao bi ozbiljan sukob sa mojim roditeljima.
Ne mislim da je batina iz raja izašla. Grozim se priča kako su roditelji batinali kamdžijama ili u novije doba ubijali cevkom od usisivača. Grozim se roditelja koji će dete poplaveti od batina, još gore, čije će dete završiti u bolnici od povreda. Grozim se batina zbog ocena.
S druge strane, nisam ni tako kruta po pogledu udaranja. Nisam sigurna da bih ja bila takav roditelj čije bi se dete moglo pohvaliti da nikad, ali baš nikad nije bilo udareno.

[nattydread]

od mame sam dobila "poštene" batine samo jednom. dakle, trebala sam se vratiti iz škole oko 1 popodne, umjesto toga došla sam u 7 navečer. da stvar bude bolja, cijelo to vrijeme smo se drugarica i ja švrćkale po pruzi, gledale vozove kako prolaze, ležale po šinama da čujemo da li ide voz, i tako bila nam je super da šetkamo po tom šljunku. za to vrijeme su moja mama i B. obišli bolnice, policijske stanice, zvali sve moje drugarice, da bi ja mrtva hladna došla kući oko 7 navečer, naravno sva izgrebana i prljava, ali živa i zdrava. svi su bili sretni jer sam u jednom komadu došla kući. e onda kad je svima laknulo, mama me pitala gdje sam bila, a ja kad sam joj rekla da sam se šetkala po pruzi, kad je šlog nije opalio. e onda sam morala u kuhinju po varjaču, pa me mama fino varjačom po guzi. sjećam se da me uopšte nije jako tukla, ali sam se ja naravno jako dernjala, kaoooo jakoooo meeee boliiiii. i onda mi se mama izvinjavala zbog tih batina. da sam ja roditelj, ne znam kako bih ja reagirala na njenom mjestu, ali iz sadašnje perspektive, ja sam te batine zaslužila.

[Zvonchica]

Ja sam se nadobijala batina,i od mame i od tate.Uglavnom kaisem po guzici ali bilo je tu i tamo samaranja.

Ne slazem se sa onim da je batina iz raja izasla, mislim da je mnogo gora kazna detetu da ne sme npr. da gleda tv, da izadje napolje da se igra,da ne dobije slatkis...
Svoje dete sigurno necu tuci.
secam se da su me mama i tata par puta zaseli za sto i pricali smo o tome sta sam skrivila, zasto sam to uradila... Pa mislim da bi mi bilo lakse tada da su me istukli i pustili na miru nego to sto smo razgovarali.

[nattydread]

mislim da je mnogo gora kazna detetu da ne sme npr. da gleda tv, da izadje napolje da se igra,da ne dobije slatkis...

sa ovim se slažem, bolje je rješenje nego batine...međutim, to me podsjeti na mlađe dane i kako ova metoda kod mene baš i nije palila. dakle, ako mi zabrane da gledam tv, ja odem u sobu preko puta dnevnog, napenalim se na ključaonicu i tako pogledam crtani ili emisiju koju su mi zabranili da gledam (uopšte mi nije bio problem što pri to me škiljim ili mi je tijelo u zgrčenom položaju). kad je bila u pitanju zabrana čokolade ili da idem u krevet bez večere, ja lijepo ne bih uipšte uzimala hranu, pa se mu moji na kraju morali moliti da jedem nešto. a zabranu izlaska sam najlakše podnosila, jer bih u sobi ili raspalila muziku ili stavila slušalice, pa bi mi vrijeme brzo prošlo. mislim, baš mi se fućkalo za zabrane. i znam da mi je mama hiljadu puta rekla da će mi najveća kazna biti dijete kao što sam ja bila, tako da mi se od same pomisli na to već diže kosa na glavi.

[makilli]

Iskreno,jesam dobijala batine.Ne tako cesto,ali jesam.Samo jedne pamtim,sve ostale su bile sitne...Da li cu tuci svoje dete?Hmmmm...Mislim da necu,ali nikad ne reci nikad...

[JasnaBGD]

Ne sećam se batina koje se pamte, iako sam bila nestašno dete... Niti sam ih dobijala od svojih roditelja, niti su ih dobijala moja deca od mene i svog oca. Prosto, nisu se dogadjale - i ne dogadjaju se stvari koje bi bile povod batinama... a koji bi povod i bio... ?! Veliki sam protivnik sile u bilo kom smislu, nasilništva, demonstriranja sile i sličnih ispoljavanja kompleksa i nemoći, ili nemogućnosti da se na civilizovan način nekome stavi do znanja da je pogrešio. Ako je potrebno, kazna se može sprovesti na drugačiji način - moji klinci uvek pravilno odreaguju kada odrežem, bez milosti, sledeće: "Dva dana nema kompjutera, tri dana ne može napolje!" Efekti su uvek začudjujuće sjajni...
Pre par godina, na jednom bilbordu kod buvljaka (beogradskog, prim. a. ), pisalo je AKO JE BATINA IZ RAJA IZAŠLA, KAKAV JE TO RAJ?! Pored tog napisa, stajala je slika deteta - polovina lica je u senci, a na onoj, vidljivoj polovini - ogromna suza...