Ja vragolan, i moj deda

[little fairy]

Koja je uloga bake i djeda spram unučadi? Osim toga što je klincima potrebna njihova ljubav i drugo gledište odgajanja - ono kada im se sve popušta, također smatram da i oni sami, prilikom čuvanja unučadi, ostaju vitalni i mentalno zdravi. To je jedna zdrava simbioza.

Mojeg bakića i mojeg djeda.. Ne bih ih mijenjala. Pružili su mi djetinjstvo o kakvom mogu samo sanjati i hvala im zbog toga.

[dori]

Moja baka po mami je umrla kada sam imla samo cetiri godine, ali neverovatno je da je se secam, imala je neke lepe oci, sva nekkao graciozna....mila, nezna....kazu da je zaista takva bila, deda po mami je poginuo dva meseca pre nego sto ce se moja mama roditi, tako da ga nikada ni ona nije videla, upoznala, " osetila taj ocinski dodir"..na zalost...Baka i deka sa tatine strane su poziveli dovolno dugo da ih pamtim, do negde kraja moje srednje skole deka, a baka je cak docekala i rodjenje mog sina! Ona je bila onako preka, stroga prema nama unucicima,ali je na neki nacin u njoj bilo neceg toliko posebnog za jednu zenu sa sela da sam je obozavala! Deda je bio "car" pravi onaj, voleo nas je sve podjednako, sa njim smo mogli kako zelimo i sta zelimo, ma nista mu nije bilo tesko....
Noju roditelji su baka i deka mom sinu i sinu moje sestre, i sada kada ih posmatram....ne vidim neku veliku razliku u ophodjenju prema unucima u odnsou na mene i sestru! Oni su zaista divni i tolerantni roditelji, imam utisak da samo sada imaju vise vremena jer su u penziji da se posvete unucima, vise ih maze, mozda su cak i tolerantiji.....jer generalno sve ono sto roditelji "propuste" sa svojom decom, trude se da nadoknade sa unucima

_________________________

Potpisujem, bicu najbolja baka na svetu

[Sunflower]

Ja nisam upoznala niti jednog djeda. Sa mamine strane je umro kada je mami bilo 8 godina, pa ga ni ona nije upamtila dobro. Sa tatine strane....umro je u februaru, a ja se rodila krajem juna. Stvarno nisam imala sreće.
I majka sa mamine strane je umrla kad sam imala 2 god....jedino sam upamtila baku, koja je, iako je imala svoji mana...i bila rastrgana između želje da ugodi svojoj kćerki, a mojoj tetki, uspijevala da pokaže nesebičnu ljubav i bila je veliki radnik, možda se i previše dala svima nama...skončala je onako kako nije zaslužila...ali ja se nisam pitala.

Često se zamislim, i osjećam da mi je u životu i odrastanju trebala ljubav djedova i jedna full time baka. Najviše me boli...kada pomislim da je tako i to se ne može promijeniti. Nikad nisam sjela djedu u krilo, i niko nije na mene gledao sjajnim, suznim očima i u meni vidio svoga sina, ili kćerku...i niko mi nije pričao priče. Malko tužno...ali tako je.