Kako da zavolim njegovu decu?

[Tracy]

Moj muž je pre živeo u Nemačkoj, iz prvog braka ima dvoje dece koje dolaze da žive kod nas u Srbiju na leto (na forumu neću pisati razloge zašto dolaze kod nas , jer to nije ni bitno za ovaj moj problem). Problem je taj što se ja ne mogu sa tim pomiriti, jednostavno ne želim da dođu a da to kažem mužu povredila bi ga.

Mnogi će me osuditi i reći: Pa znali si da ima decu.
Ali jednostavno nisam znala u šta se upuštam, zaljubila sam se u njega i jos ga volim. A i nije bilo reči o tome da bi oni živeli sa nama

Zabavljali smo se 2 godine pre braka, on je putovao 5 puta godišnje u Nemačku i tamo se viđao sa njima, ja ih znam samo sa slika i iz njegovih priča.

Bojim se da me ne prihvate i da će mi ta deca stvarati probleme. Ako je neko u sličnoj situaciji svaki savet bi mi dobro došao.

[maski]

znachi,

1. unapred znash da ne volish tu decu a da ih nisi ni upoznala
2. tvoj zzivot je u celoj prichi najvazzniji. nije bitno shto oni menjaju sredinu i civilizaciju, shto menjaju drushtvo, shto dolaze u kuchu kod nepoznate zzene za koju ne znaju kako i da li che ih prihvatiti, shto treba da preskoche par stepenika u par godina na nesigurnom tlu dok se ne otisnu dalje i nastave svoj zzivot.... etc.....

ja mislim da je najbolje da abortirash.

(unapred se izvinjavam ako je moj post politichki nekorektan, odnosno, OFF)

[paparazzo]

Kazes da razlog zasto oni sad dolaze kod vas nije bitan, ja te ne teram da ga navedes, ali mislim da ipak jeste bitan. Jer ako su u pitanju npr. kojekakvi losi odnosi sa majkom, tu im ti mozes biti nesto kao zamena za nju i mozda ce te deca prihvatiti jako lepo. Veruj mi da njima nije nista lakse nego tebi. Sem toga, cim si postavila ovaku temu, mislim sa ovakvim naslovom, sticem utisak da ti unapred znas da ih neces zavoleti, a nikad ih nisi videla. Ako ne mozes muzu da saopsti sta i kako se osecas, onda imate problem u komunikaciji vas dvoje. I jos nesto, ta deca ce tvojoj deci biti braca i sestre, imaj to u glavi, i nemoj da unapred kvaris neke lepe veze. A na kraju svi oni odu svojim putem i ti ostajes sa muzem kog volis. Zar to nije idealno?
Bez ljutnje.

[believer]

Moj muž je pre živeo u Nemačkoj, iz prvog braka ima dvoje dece koje dolaze da žive kod nas u Srbiju na leto (na forumu neću pisati razloge zašto dolaze kod nas , jer to nije ni bitno za ovaj moj problem). Problem je taj što se ja ne mogu sa tim pomiriti, jednostavno ne želim da dođu a da to kažem mužu povredila bi ga.


Bojim se da me ne prihvate i da će mi ta deca stvarati probleme. Ako je neko u sličnoj situaciji svaki savet bi mi dobro došao.

ne ostavljas nimalo prostora za mogucnost da su to fina,vaspitana i okej deca?
ne zelis da dodju?
razvedi se
ocigledno da tvoja ljubav nije toliko jaka da bi napravila bilo kakav ustupak drugoj strani
licno mislim da im je teze nego tebi
deci je uvek teze,em ne biraju roditelje,em dobiju macehu ...a maceha nije dobra ni u prici...

da ne zvucim preostro,ipak

ne bih ja tu govorila o ljubavi
predlozila bih ,za pocetak,jedno krajnje korektno i ljubazno ophodjenje prema njima
to ce biti dovoljno

[ELA]

Da li si ti puno mladja od njega?
Chini mi se da jesi, jer je tvoja sebichnost nezrela.
Verujem da si se uplashila (onaj klasichan "strah od nepoznatog"), ali sa unapred postavljenim gardom od te dece, samo josh vishe pogorshavash stvar.
Daj im shansu!!! ....mozda te i iznenade

[AdrijanKronauer]

Pazi, niko ne može da ti da savet kako da zavoliš išta, a kamo li ikoga!
Ljubav nije racio.

Ovdašnje ženetine () te mogu dobro posavetovati kako da se postaviš u situaciji, ali kako da zavoliš ne.

Jedino što mogu da te posavetujem je da ako namaš, a čini mi se da je tako, zajedničke dece sa njim,
nipošto nemoj u skorije vreme da zatrudniš.
Posebno ne sa mišlju "možda će zajedničko dete pomoći premošćavanju problema"!
Sačekaj da se prvo "rasčisti situacija" sa njegovom decom.

[lado]

Moj muž je pre živeo u Nemačkoj, iz prvog braka ima dvoje dece koje dolaze da žive kod nas u Srbiju na leto (na forumu neću pisati razloge zašto dolaze kod nas , jer to nije ni bitno za ovaj moj problem). Problem je taj što se ja ne mogu sa tim pomiriti, jednostavno ne želim da dođu a da to kažem mužu povredila bi ga.

Mnogi će me osuditi i reći: Pa znali si da ima decu.
Ali jednostavno nisam znala u šta se upuštam, zaljubila sam se u njega i jos ga volim. A i nije bilo reči o tome da bi oni živeli sa nama

Zabavljali smo se 2 godine pre braka, on je putovao 5 puta godišnje u Nemačku i tamo se viđao sa njima, ja ih znam samo sa slika i iz njegovih priča.

Bojim se da me ne prihvate i da će mi ta deca stvarati probleme. Ako je neko u sličnoj situaciji svaki savet bi mi dobro došao.

Mislim da kad nekog iskreno volis prihvatas sve njegove osobine mane,pa i njegovu decu.
Ta deca su deo njega.
E sad mislim da nije tvoj problem kako da ih ti zavolis vec je to tvoj strah kako da oni tebe prihvate.
Voleti ne mozes na silu.
Sigurno je samo jedno....imas tezak zadatak da to tako nazovem da deca tebe prihvate,da uspostavis nekakav prijatan odnos sa njima.
Nije nuzno da ih odmah*zavolis*.Treba da im se priblizis a oni da te prihvate kao tatinu partnerku.
Naravno da deca mogu da naprave problem ne zato sto ne zele tebe kao tebe,vec zato sto misle da im krades tatinu ljubav.
Oni ne shvataju da je roditeljska i partnerska ljubav nesto sto se ne poredi.
Ali zato si ti odrasla da shvatas da ti nisu oni rivali i da ne treba da se boris oko ljubavi.

[CHichaGlisha]

Pitanje je kolika su deca. (nije svejedno)
Ako su manja, biće "malo teže - a puno lakše"...
i obratno,
ako su veća, biće "puno lakše - a malo teže".
U prvom delu mislim na tvoje angažovanje, brigu i čuvanje.. u drugom na komunikaciju i uspostavljanje bliskosti..

I u jednom i u drugom slučaju neće ti biti lako.
Prvo, odričeš se komfora koji si do sada (bez obzira na kvadraturu životnog prostora) imala
Drugo, nastupa potpuno drugačija (re)organizacija života
Treće, sve i da je tvoje ( a to su (odjednom) za tebe ipak "tuđih" dvoje) počinju razne komplikacije, obaveze i problemi
Četvrto, zaboravi na idilu zvanu "samo vas dvoje".
ima tu još, ali
"malo li je" i ovoliko.

Ja neću sada da pominjem humanističkosolidarno pitanje i stav "a zamisli kako je njima" ,
jer to je sasvim druga perspektiva (iste priče),
a i temu si postavila ti... ne on .. i ne, njegova deca.

Žena po svojoj prirodi ima taj tzv. instikt ženKe, pa i nema tako veliki otpor prema tuđoj mladunčadi, kao što ga uglavnom imaju muškarci,
ili u životinjskom svetu - mužjaci.
Znači, bliskije joj je, lakše joj ide to "prihvatanje" i uz to "pozitivniji" stav.

Ipak ne želiš. Naravno da ne želiš.
Razumem, rekla si to iskreno. Videla bi da lažeš, da si samo rekla "volim ih i jedva čekam da prijehajoo".
Nisi rekla - "ne dozvoljavam da dođu".
Pitanje je da li će reč voljenje tu ikada dobiti svoj prostor,
ali nije nemoguće (zavisi i od njega i tebe i od njih... a i od još milion "detalja" ) da uspete napraviti jedan fini i podnošljivi sklad.
To nije mali "posao".

Bilo bi ti mnogo "lakše" da i ti već imaš svoje dete/decu, ili da makar vas dvoje imate svoje zajedničko dete.
Ovako... stavljena si pred "svršen čin" i na tebi je da izguraš to kako sama najbolje umeš i znaš.
I, rado bi' ti dala neki korisni savet, ali - nema tu saveta... sve te kombinacije su - svaka priča, roman za sebe.


Sretno.
Možda uspeš da sve ispadne dobro. Na radost svih.

[lado]

Naravno da je deci najteze.

Da li si pomislila da li oni hoce tebe?
Mozda ni oni tebe nece kao ni ti njih.
Samo sto ih niko ne pita za misljenje.

Zato moras da im pomognes da prevazidju sve to.

[lenjivica]

Ako zaista volis tog muskarca onda bi prihvatila da zivis s njim i u kartonskoj kutiji sa decom,toliko bi volje imala da bi od kartonske kutije napravila zamak...

Dobro se zapitaj da li bi on tebe isto toliko voleo i da li bi nacinio istu gresku..