Rodi Ga sebi

[DrinChe]

Citam sta mislite o ostanku u braku(dakako,losem) zbog dece,o samohranim roditeljima,o porodica vs karijera... i razmisljam o recenici koju sam ,skoro sasvim sigurno,kao i mnogi od vas, cula ne jednom.
Pokusavam,neuspesno, da u uvodnom postu ne namecem svoje misljenje o radjanju zarad toga sto je "pravo vreme za to-pozavrsavale su se sve krupne zivotne stvari,samo dete nedostaje"(!?) ili "sto je vreme otudjenosti i ne treba cekati da svi vozovi prodju,jer...on se mozda nikada nece pojaviti"
Ima jos saveta i svi se svode na isto,a poticu od ljudi(uglavnom zenskog pola),koji su potpuno dobronamerni i koji tako misle zaista.Potpuno su razlicitih godina i obrazovanja.

Sta Vi mislite o ne tako cestoj,ali pojavi koja nam je sve bliza(bar ja imam takav utisak) - o zeninom donosenju odluke da ima dete sa covekom koji detetu nece biti otac u punom smislu te reci?Da li je po vasem misljenju u redu da se tako superiorno postavljamo u donosenju odluke koja ce bitno uticati na detetov zivot?
Pade mi na pamet pismeni zadatak iz Srpskog sa temom "Moja porodica".
"Mama i ja,jer je mama tako odlucila"kao odgovor vam zvuci...kako?

[Mish]

Nema tapije na uspeh. Ali detetu treba dati šansu da ima dobrog oca, dobru majku, stabilnu porodicu. Tu ne sme biti kompromisa.
Nije dete igračka da bi ga žena sebi obezbedila da bih imala sadržinu života.
Nisam spremna da planiram dete samo sebi. Jer kad budem planirala dete, planiraću i da mu obezbedim stabilnost i maksimalno dobar život, da mu obezbedim da ima oba roditelja.
To ću planirati, što ne znači da će mi se u vremenu planovi ostvariti.
Al to je već druga priča. I kao što već rekoh, ne postoji tapija na uspeh.

[Duh]

Deluje mi izuzetno sebicno... Cak mi je par zenskih osoba u sali spomenulo ovo, kao aj mi napravis dete.... Bezi bre... Lepo rece Mish, dete nije igracka i neciji eksperiment. Kupite kucnog ljubimca, kuce, mace, papagaja, pa mu poklanjajte ljubav ako niste u stanju da zasnujete normalnu porodicu... Naravno, ima dece koja su odrasla bez jednog roditelja (bilo oca bilo majke) i izrasla u dobre i kvalitetne lude, ali ne treba u samom startu detetu uskracivati pravo na oca...

[Aca1983]

Zivot je cudan,a uspeh NEzagarantovan i rizican i u njemu, ali i u svemu drugom. No i pored toga, dete treba imati oba roditelja i barem pokusati i dati sve od sebe da mu se to i omoguci.

Biti u braku koji je „neprestano” (malo sukoba u vecini porodica postoji i netreba odmah od muve praviti medveda) pod tenzijom sukoba bracnih drugova sigurno da nije resenje, i tu treba prednost dati razvodu.

Mnoge se plase braka (jer znaju da je on glavni uzrok razvoda ), pa se unapred odlucuju na dete bez oca. Neke misle da nisu pravljene od celika i da ne mogu toliko godina izdrzati u istom braku-jer ga one dozivljavaju kao monotonu obavezu, a neke pak idu za karijerom, i supruga dozivljavaju kao levo smetalo.

Sve (ja) to razumem donekle, i koliko-toliko shvatam danasnji cudni svet , ali unapred isplanirati dete samo za sebe jos pre braka deluje malo suludo, plus i neprirodno (mi ljudi smo drustvena bica, i bica kojima porodica predstavlja osnovu svega-celiju drustvenog mehanizma) bar sto se mog misljenja tice (iako mozda o braku ne bih trebao da pricam jer ga nisam imao).

Ljudi koji hoce dete treba da budu zreli, ne mislim samo fizicki, i godinama, vec psiha da im je toliko razradjena da mogu misliti za dvoje-troje... (na celu porodicu).
Dete je dete, i ono treba da se razvija u zdravoj sredini, a roditelji su duzni da mu to obezbede u skladu sa svojim mogucnostima.

Ne mislim da mu trebaju omoguciti brdo para i sa 18god vilu i skupa kola, vec ono najskromnije, a ujedno i najvaznije a to je roditeljska ljubav, razumevanje, i dostupnost u svakom trenutku „oba roditelja”, kao i svakodnevni razgovori sa njima.

Dete treba da zivi i vidi kako se lepo njegovi roditelji slazu (ako imaju neku nesuglasicu nek prikriju, pa izmedju sebe u cetri oka to rese). Tako ce ono prerasti u tolerantno i zdravo bice, i svakako ce preuzeti ono najbolje ne samo od jednog vec i od drugog roditelja. U suprotnom „nece iver daleko od klade”.

Dakle na ovo pitanje zakljucak je: „Ta odluka da ga rodi samo sebi nije valjana, i ne treba je donositi, vec gledajte da nadjete finog partnera, i problema nece biti, a uspeh ce biti sigurniji!!! „

PS: Izvinjavam se ako sam odudarao od teme.

[DrinChe]

@aca
Ma gde moderator da odudara
E,ljudi-vec mi je lakse.Slicno - do isto razmisljam i nisu me pokolebala razmisljanja drugarica,koleginica,pa i kolega.Imaju svoja objasnjenja,dosta razlicita i u svakom ima po zrno istine,samo dzaba Nije prirodno,nije humano i nije majcinski - tako ja mislim.

[Lady in red]

Ima zena koje ne zele da se udaju, ili jednostavno nisu nasle coveka sa kojim bi mogle da zive ali zato njihova zelja za detetom nije umanjena. Nisam protiv toga da zena ima dete "sama" kada bi gledali sa te strane....
Ipak, ako to dete ne zna ko mu je otac, onda ne zna ni ko su mu tetke, stricevi, sestre i braca, a jednog dana ce imati devojku/momka...
Iako ne zivi sa ocem treba da zna ko je, sta je, i ko mu je porodica bez obzira da li ce biti u kontaktu sa njima ili ne

[pero_M]

Nema prostog odgovora na ovu temu. Najprostiji bi bio
"Vazno je ko radja to dete".
Znam mnogo losih primera gde devojke postanu majke i rode decu. Ponasaju se prema njemu kao "kolateralnoj steti" njenog zivota.

Ali ima i onih drugih primera. Devojka, koja je u svom zivotu imala i nekoliko "nesrecnih" veza. Debelo je presla 30-tu. I onda jedna ljubavna afera sa ozenjenim nuskarcem (on na terenu 100 km od svoje kuce) i desilo se. Znala je da je to njen poslednji voz za potomstvo. Rodila je, a da otac deteta nije ni znao da je ona trudna. Kad mu je saopstila da je postao otac, reagovao je burno. Kasnije se sve to lepo smirilo (nije mu trazila alimentaciju) i onda je priznao devojcicu. Vidjam ga, ponekad dodje da ih obidje.
Ona je medicinska sestra u mom rodnom mestu i posto se dobro poznajemo malo smo i popricali. Kako se odlucila na taj korak? Rekla je, da nije nista planirala, desilo se i odlucila je da ide do kraja. Tada je devojcica bila jos mala, njen "decko" nije ni pomisljao da se razvede i dodje da zivi sa njima. Rekla je da to nije nista strasno, odgajace je kao sto je i njena majka odgajala nju (ona je jako mala ostala bez oca). Sad je ta devojcica postala devojka, po njoj niko ne bi rekao da nema oca, ponasa se kao i sve ostale devojke njenog uzrasta.
Nedavno sam je pitao kako se nosi sa pubertetom cerke. Samo je odmahnula rukom i rekla "Jedan dan moram da budem brizna majka, a drugi dan strog i nabusit otac". Tim mi je sve rekla i odajem joj priznanje, jer znam koliko smo mi utrosili energije, ja i moja supruga, da bi od deteta postao covek.

Zato sam na pocetku i rekao da je bitno ko radja dete.

[Mish]

Samo je odmahnula rukom i rekla "Jedan dan moram da budem brizna majka, a drugi dan strog i nabusit otac". Tim mi je sve rekla i odajem joj priznanje, jer znam koliko smo mi utrosili energije, ja i moja supruga, da bi od deteta postao covek.

I ja joj odajem priznanje svima koji sami podižu decu.
Neki dođu u tu situaciju zato što su im supružnici pre vremena zaplovili nebeskim poljima, neki jer se brakovi raspadaju, neki jer su u startu to tako odredili.
Kao što rekoh, na uspeh nema tapije.
Ali, deci je potrebna majka svakodnevno, i otac svakodnevno. To znači da u ovakvim situacijama dete ima majku ili oca na parne i neparne dane, kao benzin.
I ako se roditelj sa tim dobro nosi, naravno da će dete neće odudaratai od druge dece.
Ali, postavljam pitanje, najpre sebi, ima li majka prava da u startu deteta liši da svakodnevno ima i majku i oca?
Ako ne želim brak, svom detetu moram želeti oca. I ako već želim dete i ne želim brak, pa ima i muškaraca sa istim razmišljanjem. Ljudi su i bez braka mogu biti dobri roditelji zajedničkom detetu.

[Andjelika]

Nisam protiv da dete ima samo jednog roditelja.
Bolje i to, nego roditelji koji se mrze, svadjaju, chak i tuku.

Uostalom, znam gomilu dece koja imaju oba roditelja pa nisu osetila ni LJ od roditeljske ljubavi.

Ako je nekom samo bitno da zadovolji drushtvene norme, onda neka tako i radi.

[alokin74]

Velika je dilema da li dete treba da ima oba roditelja i da li je jedan roditelj dovoljan da odgoji dete i od njega stvori pravog čoveka.
Ja sam za da sveko dete ima oba roditelja i da odraste uz oba roditelja. Ali ... Uvek postoji to "ali" ... mnogo je bolje da dete odraste i uz jednog od roditelja, nego da raste u sredini gde ima maltretiranja i omalovažavanja među roditeljima. Čitam u zadnje vreme da je u Srbiji sve više slučajeva da žena maltretira muškarca i da se zbog toga brakovi raspadaju. Nije bitno ko je kriv. Za svaku svađu je potrebno dvoje, pa tako i u braku. Bolje je da se takvi roditelji razdvoje nego da mržnju koja postoji među njima prenesu na decu. U takvoj situaciji sam uvek "ZA", da dete odrastesmo uz jednog roditelja.
Nisam za to, a toga je sve više, da žena, zbog svoje usamljenosti i "nesposobnosti" da sebi pronađe odgovarajućeg partnera sa kojim bi mogla da živi, ostane u drugom stanju planirano i rodi dete koje je osušeno da od samog početka živi bez bez oca. U takvim se slučajevima uglavnom desi d ta majka ne želi više ikada da vidi oca njenog deteta, tako da ni dete neće, sasvim je sigurno, videti svoga oca. Jedan mogući problem koji se može izroditi iz takvog neodgovornog odnosa prema životu je i taj da to dete kada odraste i kada mu bude vreme da stvori svoju porodicu naleti na brata ili sestru po ocu, a da toga i nije svesno i da se iz te veze rodi nakaza. Svim ženama koje razmišljaju da same sebi rode "kućnog mezimca" i "zabavu za stare dane" preporučujem da razmisle o stvarnim i mogućim posledicama po to dete kada odraste i kada odluči da postane veliko.