Šefe, koji ti je vrag?

[Mish]

Pokušavala sam da prebrojim. U dve firme za 15 godina sam preturila preko glave devet prvih pretpostavljenih. Ove u drugoj liniji rukovođenja ne prebrojavam.
Moram priznati, samo jednog smatram lošim šefom sebi, iako ga smatram dobrim čovekom. On jednostavno nije čovek koji je sposoban da organizuje posao. Nije bio spreman da podeli znanje, da pritekne u pomoć kad je posao u pitanju ili da poturi leđa umesto radnika. Jednostavno, kad god bih bila u problemu, upućivao me je na svog pretpostavljenog, tako da mi je vremenom postao "šef na papiru", a stvarno sam kao prvog pretpostavljenog doživljavala njegovog pretpostavljenog. Njemu to nije smetalo, meni jeste u početku, a sam se posle nekog vremena privikla.
Od ostalih sam imala šta da naučim. Bacali su me u vatru, ali sam zahvaljujući tome i naučila. Kada bih zaista imala problem koji sama ne mogu da rešim, zalegli bi i oni. Zapravo, uzajamno smo se uvažavali.
Da li je bilo konflikata? Naravno, Nebrojeno. Nekad sam izlazila kao pobednik, a kada to nisam mogla, prihvatala sam ono "veži konja gde ti gazda kaže".
Sad, od svih tih bivših, samo sa dvoje ne bih popila baš kafu popodne jer iako sam ih smatrala dobrim pretpostavljenima, kao ljude ih baš i nisam mnogo mirisala. Sa ostalima se s vremenom na vreme sretnem, ispričam, ako je potrebno ispomažem. Takođe, ima i onih sa kojima sam u redovnom, skoro priijateljskom kontaktu.

Imam ljude kojima sam nadređena. Uglavnom, svima u početku kažem: "Samo mi nikad nemojte reći: Ja nisam pogrešio. To mogu protumačiti ili da ne radite, pa nemate ni šanse da grešite, ili da lažete. Ne znam šta je od ta dva gore". Trudim se da im se nađem za svaki (poslovni ili privatni problem), trudim se da im prenesem znanje koje imam i cenim svaku inicijativu s njihove strane. Da li sam laka za svariti me? Znam, nisam. I sigurno sam se nekom zamerila. I podigla mu pritisak. Ali, sa tim moram da se nosim..

Tema o njima. Ili možda nama.
Kakve ste sve šefove preturili preko glave? Šta vas izbaci iz takta, šta cenite? Koje su vam najčešće kritike, a koje pohvale na njihov račun? Koliko vas vaši pretpostavljeni cene, koliko se oslanjaju na vas? Ili, kakvi ste vi u ulozi šefa?

[Bombica]

U firmi u kojoj radim (nisam je menjala) imali smo direktora-glavnog, koji je uvek bio fer i koji je znao da saslusa svakog od nas.
Trazio je mnogo, ali niko nije osecao pritisak i nelagodnost jer se svako ispunjenje cilja cenilo i stizale pohvale. Ali naravno kad nesto zaskripi tu su bile kritike - uvek konstruktivne i iz kojih se moglo jos nesto nauciti.
I uvek se slusao glas i nas radnika.
Od pre nekoliko meseci prodao firmu, a sa novim direktorima jos uvek nisam imala neki blizi kontakt, tako da nemam ni neko misljenje o njima.

Nakon glavnog direktora dolazi sef t.j u mom poslu to je glavni urednik ...
Imala sam nekoliko i od njih jedan je taj kojeg ne volim da ga sretnem niti pozdravim, jer se pre davanje otkaza toliko promenio i lecio frustracije na sve nas, da je doveo do toga da nismo mogli vise da ga podnesemo i pocelo je to uticati na kvalitet posla. Dzaba sto je kao radnik bio ok, perfekcionista i vredan, jer uvek je njegova rec morala biti zadnja, makar isao i glavom kroz zid. A znao je i da vredja i zadaje niske udarce...
Pa srecom ode ....

Nakon njega ostali su bili OK.
Danas sa njima sam na istoj poziciji i to su ljudi sa kojima volim da razmenim misljenje, jer ih stvarno i iskreno cenim. Ljude cija mi pohvala i kritka znaci jer znam da su iskreni i uvek su tu ako mi zatreba pomoc. I to su ljudi od kojih sam ucila i ucim kako treba se ophoditi sa kolegama kad si pretpostavljen.

[bellissima]

Kakve ste sve šefove preturili preko glave?

U sadasnjoj firmi sam sedam godina.
Nisam ni bila svesna, da su tolike godine prozujale, da me Mishica sad nije naterala da u glavi prebrojavam koliko je nadredjenih prodefilovalo.
Dosta.
Od tih sedam godina, dve i kusur sam za nadredjenog imala seficu, kakvu mislim da vise nikad necu imati.Covek, u svakom smislu te reci.Sve sto znam, ona me je naucila, a dosla sam kod nje, kao vec iskusan radnik, umisljena da sam pokupila sve znanje ovog sveta.Zahvaljujuci njenom strpljenju, takticnosti i nesebicnom deljenju znanja, ja sam sad ovo sto jesam.
Samo zahvaljujuci njoj, mogu to da kazem,jer postigla sam maxmimum u ovoj sferi posla.

Generalno imam problem sa autoritetima.
Ne priznajem ih.
Naredbe, povisen ton i glumljenje ludila, kod mene izazivaju revolt, a sijaset ostalih bili su nalik tome.Gradjenje karijere, preko tudjih ledja,izmicanje gde treba da se postave svoja,uglavnom su takvi defilovali.

Ili, kakvi ste vi u ulozi šefa?

Losa.
U poslu kojem se bavim, prvo moras biti dobar psiholog, da bi ispratio sve igre i igrice.
I moras da gazis, svesno.
A ja koliko ne volim da imam nekog nad glavom i da mi taj neko diriguje,toliko sam slaba na radnike,uvek se drzim one parole, svi su tu jer moraju i drugog izlaza nemaju.
Izuzev onih bahatih i umisljenih, takve namirisem odmah.
Nedavno je vrsena tajna anketa, gde je zakljucak o meni bio,da sam stroga ali pravicna.Ja znam da sam slaba na njih i da sam milion puta podmetnula svoja ledja, mozda i kad nije trebalo.Nekoliko puta mi se zestoko obilo o glavu i po pravilu, kome sam najvise pomogla, taj me je najvise izneverio.A fakat je sto sam uvek znala u sta se upustam, ali ima to nesto jace u meni,ona potreba da pomazem.
A sefovi za to ne sluze.
Zna se koja uloga sefa treba da bude, pogotovo u firmama poput moje.

[vladapera]

Dok sam radio po društvenim firmama šefovi su mi bili ,...ma ni ne pamtim ih, toliko su bili interesantni,
verovatno neka selekcija po �čudnim� zaslugama.
Od kad radim u privatnoj firmi, šef mi je jedan predivan čovek sa kojim je vrlo jednostavno saradjivati.
Inteligentan, vredan, vodja na terenu, jak na živcima, nesebična podrška u svakom smislu,... pa je onda lako
dogovoriti se, lako se pomoći, prosto ne znam za problem koji nismo zajednički rešili.
Verovatno mnogima ovo zvuči strano, al ljudi u čijoj sam firmi zaposlen su .
Nikakve veze za posao nema; ko je šef, a ko radnik.
Kad bi nas posmatrao neko ko nas ne poznaje, nikad ne bi provalio; ko ima koje zvanje na papiru.
Al nahvalih šefa, samo da ne ureknem .

Malo je ljudi o kojim imam toliko lepo mišljenje, moram priznati.

[little fairy]

Za početak ću samo da kažem da ja ne cijenim svojeg šefa. Zašto? Zato što je dvolična kukavica. Da. Te dvije riječi ima težinu koji ću svakako da ponovim više puta a i da dokažem jednom donedavnim primjerom..

Pretprošli tjedan smo primali praktikante i uzimali Zamolbe. Tako je Zamolbu za naukovanje dao i jedan mali koji je došao u pratnji oca. Ostavio Zamolbu, Ugovore i kopije svjedodžbi. Za dva dana mi je rečeno da ga nazovem da može doći ispuniti Ugovor (dobila sam zeleno svjetlo od direktora). I otac je došao sa sinom, ispunio Ugovor i potpisao ga i ja sam ga odnijela direktoru na potpis. Ali.. Famozan ali.. U tom momentu, kako sam direktora uhvatila izvan ureda, naišao je voditelj i rekao kako je došao brat jednog postojećeg praktikanta također sa Zamolbom i voila.. Direktor je odlučio da primi tog drugog a ja, ja - jebena stranka i kurir, da velim ovima da su njihovi Ugovori na razmatranju. I ja otišla u svoj ured to ovima priopćiti sa riječima da će sutra dobiti konačnu informaciju. I sutradan zove otac, ja velim kako ipak njegov sin nije primljen na praksu a on da je to udarac za njega da zašto smo mu rekli da je primljen kad sad ovako, te da je sigurno netko uletio jer je vidio nekog klinca sa papirima kako se prešetava.. Ali dobro, kao se pomirio sa odlukom i da on bi došao u ponedjeljak po kopije svjedodžbi..

I eto.. Došao ponedjeljak, došli opet tata i sin i odmah sa vrata paljba.. Ja na finjaka pokušavam da velim da je imao 60 neopravdanih, slabe ocjene.. Ali tata ne spušta glas.. Pa sam povisila i ja glas i otišla korak dalje - pozvala sam zaštitara. Tada je otac tražio Ugovore svoje natrag jer da neće on ostaviti svoj potpis nama itd..

Problema da glavni krivac svemu ovome nije bio u svojem uredu, široko otvorenih vratiju i šutio, šutio kao neka plačipička. A njegov ured se nastavlja na moj a i dijele nas staklene površine.

Dakle.. Kakav mi je šef? Koji ulijeva poštovanje? Malo morgen.

[AdrijanKronauer]

Za početak ću samo da kažem da ja ne cijenim svojeg šefa. Zašto? Zato što je dvolična kukavica. Da. Te dvije riječi ima težinu koji ću svakako da ponovim više puta a i da dokažem jednom donedavnim primjerom..

Pretprošli tjedan smo primali praktikante i uzimali Zamolbe. Tako je Zamolbu za naukovanje dao i jedan mali koji je došao u pratnji oca. Ostavio Zamolbu, Ugovore i kopije svjedodžbi. Za dva dana mi je rečeno da ga nazovem da može doći ispuniti Ugovor (dobila sam zeleno svjetlo od direktora). I otac je došao sa sinom, ispunio Ugovor i potpisao ga i ja sam ga odnijela direktoru na potpis. Ali.. Famozan ali.. U tom momentu, kako sam direktora uhvatila izvan ureda, naišao je voditelj i rekao kako je došao brat jednog postojećeg praktikanta također sa Zamolbom i voila.. Direktor je odlučio da primi tog drugog a ja, ja - jebena stranka i kurir, da velim ovima da su njihovi Ugovori na razmatranju. I ja otišla u svoj ured to ovima priopćiti sa riječima da će sutra dobiti konačnu informaciju. I sutradan zove otac, ja velim kako ipak njegov sin nije primljen na praksu a on da je to udarac za njega da zašto smo mu rekli da je primljen kad sad ovako, te da je sigurno netko uletio jer je vidio nekog klinca sa papirima kako se prešetava.. Ali dobro, kao se pomirio sa odlukom i da on bi došao u ponedjeljak po kopije svjedodžbi..

I eto.. Došao ponedjeljak, došli opet tata i sin i odmah sa vrata paljba.. Ja na finjaka pokušavam da velim da je imao 60 neopravdanih, slabe ocjene.. Ali tata ne spušta glas.. Pa sam povisila i ja glas i otišla korak dalje - pozvala sam zaštitara. Tada je otac tražio Ugovore svoje natrag jer da neće on ostaviti svoj potpis nama itd..

Problema da glavni krivac svemu ovome nije bio u svojem uredu, široko otvorenih vratiju i šutio, šutio kao neka plačipička. A njegov ured se nastavlja na moj a i dijele nas staklene površine.

Dakle.. Kakav mi je šef? Koji ulijeva poštovanje? Malo morgen.

To nije šef, to nije čovek, to nije muškarac. To je pička.

Nego, da ja tebe priupitam. Ja sam mojim podanicima naredio ( Kad bi čuli kako sam ovo formulisao?! ) da svaku spornu situaciju, koja liči na podizanje glasa, prosleđuju višoj instanci. Što ti nisi jednostavno rekla:
- Izvinjavam se, razumem vas u potpunosti, ali za detalje o razlozima moraćete da se obratite mom direktoru. Vrata odmah pored moje kancelarije. Evo, on će vam, verujte, sve lepo objasniti.

Mislim da bi tako dve muve jednim udarcem odvalila. Em ne bi morala da se raspravljaš ti lično, em bi kretenu navalila muku na vrat.

[little fairy]

Nisam. Jbg, moram da priznam da me zateklo iako sam nešto tako i očekivala. Ali ovo od njega nisam očekivala.

Neka, neka.. Bar sad znam kakav je on..