Kritike na radnom mjestu..

[little fairy]

Kako podnosite kritike na radnom mjestu?

Reagirate li burno smatrajući da uvijek date sve od sebe i da sve što ste napravili, da stoji i drži vodu ili nekad svjesno napravite neke propuste pa, sukladno s time, i otrpite zaslužene kritike za nedovoljno obavljen posao?

Potrudite li se, nakon kritike, više oko posla?

Ja točno znam kada sam u krivu, što sam 'sfušala' te tako i priznam krivicu. Ne sramim se toga i ne bježim od odgovornosti. Ali ako sam ja u pravu a netko mi podmeće nešto, tada reagiram kao lavica jer ne dam na sebe. Ne libim se pravedno argumentirati i dati dokaze koji idu meni u prilog.

Na svojem poslu sam naučila da sve čuvam. Svaki mail, bio poslan i dobiven, jer to je najčvršći dokaz, u mojem slučaju, da je nešto odrađeno.

Kako je sa Vama? Kako Vi reagirate na zaslužene ili nezaslužene kritike? Borite se ili okrenete leđa kao 'Ah, što sada. Proći će'

[Bombica]

Jao ferice sto da pisem da ne kazes da te kopiram - salim se malo

U mom poslu rezultati, kao i to ko je i kako pogresio su jasno vidljivi. Ne moze niko da ti podmetne i optuzi te nepravedno. Kritike naravno da je bilo i uvek ce biti, jednako kao i pohvale.
Uvek dam sve od sebe da obavim posao kako treba, da se ne ceka na mene i da je sve sto je od mene zatrazeno bude u kompletu , na vreme gotovo, spremno za daljni proces rada. I drago mi je kad vidim da se to ceni.
Kritike, dobronamerne, konstruktivne, volim, cak i sama ih zatrazim. Uvek kad dobijem gotov proizvod u rukama, popricam sa koleginicama i urednicima o tome sto misle, kako im se dopada moj deo rada, dali bi nesto promenili i slicno.
Takva sam i ja prema njima - iskrena i dobronamerna u svoje ocene, kritike, pohvale itd.
Ako pogresim, priznam, ne krijem se, ne vadim se lazima i izmisljotinama samo da bih opravdala sebe. Ne bojim se odgovornosti.
Ali ako znam da sam u pravu, onda fino lepo iznesem sve argumente koji idu meni u prilog, bez ustrucavanja ili lazne skromnosti. Naravno bez nervoze, burne reakcije i sl... Ali (jednom sam vec pisala o ovome) to sam naucila kako se radi. U pocetku sam bila takva - znala sam da reagujem burno, nervozno, sto nije donosilo nista dobro, vec samo pogorsavalo stvari.

[nattydread]

ako znam da sam ja pogrijesila, priznam, ali ako kritika nije na mjestu, ja odmah odbrusim, ali onako smireno i takticno tj. ne dam da gazdarica otvori usta. to je mala taktika, gazdarica ima neki svoj pristup i ako je ne sasjeces, naprosto se pogubis od njene buijice rijeci, ovako se ona pogubi, pa na kraju bude sve ok.

[biterlemon]

Vremenom covek shvati da je sef uvek u pravu!
Kada to shvati, sazreo je sa sefa!

[Mish]

Moja deviza je: Ko radi - taj i greši. Ko kaže da ne greši ili ne radi ili laže. Od grešnog, mnogo je gore biti neradnik i/ili lažov.
Grešim. I nije mi problem da kažem da sam pogrešila niti da primim kritiku. Ako mi se isti tip greške potkrade dva puta, poludim na sebe, ne na onog ko tu grešku uoči i ukaže na nju.
Istovremeno, nisam klimoglavka i znam odlučno da branim svoje stavove i uglove gledanja, pa tako reagujem i na neopravdane kritike.

Vremenom covek shvati da je sef uvek u pravu!
Kada to shvati, sazreo je sa sefa!

Šef nije uvek u pravu. Šef ima samo tu poziciju da i kad nije u pravu njegovi zaposleni moraju da postupaju po njegovim zahtevima, pa makar to bilo "presipanje iz šupljeg u prazno". To ne znači da mu moraju i dati potvrdu da je u pravu.

[bellissima]

Šef nije uvek u pravu. Šef ima samo tu poziciju da i kad nije u pravu njegovi zaposleni moraju da postupaju po njegovim zahtevima, pa makar to bilo "presipanje iz šupljeg u prazno". To ne znači da mu moraju i dati potvrdu da je u pravu.

Slazem se jer sam trenutno u toj poziciji i trudim se da uvek cujem i onu drugu stranu -svoje saradnike, jer ziv covek uvek gresi,takodje se trudim da sto manje kritikujem, jer svako od nas ima los dan, kad ne daje svoj maksimum sto opet ne znaci da se moraju " hvatati" sitne greske i deliti kritike.

U poslu prihvatam kritike, ako su osnovane i na mestu.
Kad pogresim prihvatim je i trudim se da se ista greska ne ponovi.
Ako je kritika neosnovana, znam vrlo dobro da branim svoje stavove
i potkrepljujem ih argumentima.

[biterlemon]

Šef nije uvek u pravu. Šef ima samo tu poziciju da i kad nije u pravu njegovi zaposleni moraju da postupaju po njegovim zahtevima, pa makar to bilo "presipanje iz šupljeg u prazno". To ne znači da mu moraju i dati potvrdu da je u pravu.

Nazalost ne bih se slozio time, naime dugogodisnji radni staz mi je pokazao da zaposleni cesto sefovsku odluku gledaju jednostrano i uopste ne vide duboku strategiju i motive koji se kriju iza naredjenja. I nesto naizgled besmisleno ima svoje zasto i zato...
Potvrdu u principu moraju dati izvrsavanjem naredjenja. Naime svako ne(potpuno) izvrsavanje donosi negativne bodove.

[Mish]

Slazem se jer sam trenutno u toj poziciji i trudim se da uvek cujem i onu drugu stranu -svoje saradnike, jer ziv covek uvek gresi,takodje se trudim da sto manje kritikujem, jer svako od nas ima los dan, kad ne daje svoj maksimum sto opet ne znaci da se moraju " hvatati" sitne greske i deliti kritike.

Ja ukazujem na greške uvek (i sitne i krupne) i to ne smatram zlonamernom kritikom niti je oni tako shvataju, već procesom učenja.

Nazalost ne bih se slozio time, naime dugogodisnji radni staz mi je pokazao da zaposleni cesto sefovsku odluku gledaju jednostrano i uopste ne vide duboku strategiju i motive koji se kriju iza naredjenja. I nesto naizgled besmisleno ima svoje zasto i zato...
Potvrdu u principu moraju dati izvrsavanjem naredjenja. Naime svako ne(potpuno) izvrsavanje donosi negativne bodove.

Vidiš, nemam baš malo staža. I ne slažem se sa tobom.
Robotu isprogramiraš željene korake i oni to izvršavaju. Čoveku kažeš, objasniš, pojasniš. Čak i kad zaposleni gleda jednostrano, upravo je šef taj koji mora da im objasni i približi tu skrivenu strategiju i motive. I, gle čuda, nekad možda upravo taj šef dobije kritku koja je sasvim na mestu od svog podređenog i uvidi greške.
Komunikacija je čudo, mada, očigledno ima onih komunikaciju smatraju tek odnosom "naređeno-izvršeno".

[memento]

Kritike koje su u funkciji rukovođenja i radnog procesa se realnost i nužne su, ma kako ih svi mi lično podnosili. Kritiku nije lako niti izreći, niti primiti. Nikada nisam imao problem da je uputim podređenim i to sam radio na što korektniji i argumentovaniji način.

Sećam se jednog svog radnika kojem sam večito odbijao od plate, jer sama ga povremeno zaticao pripitog, a jednom čak i u vrlo delikatnoj situaciji seksualnog opštenja sa smenskom radodajkom... Elem, otišao je u penziju i posle nekog vremena sretnemo se u gradu (Vršcu) . Vidim, on se obradovao i ko zna kako me je pozdravio i završimo na jednoj od terasa na Trgu da popijemo po piće. I tada mi je doslovno rekao ovo:
- Šefe, jes' da si mi odbijao od plate, al boljeg šefa, a promenio sam ih oho-ho, od tebe nisam imao. Dobar si bre čovek, al' ostaćeš go i bos čitav život...

Krutike upućene meni ne volim, ali sam ih konstruktivno podnosio, posebno i zbog toga što su bile zaista retke...

Verujem da će uvođenjem standarda rukovođenja u radnom procesu, u što većem stepenu i na ovim prostorima, bitno uticati da kritike zaposlenima budu zaista u funkciji procesa rada, lišene mobinga i ličnih animoziteta, što i jeste najgora situacija za podređenog...

A, dotle? Pa, veži konja gde ti gazda kaže...

[Isahara]

Pa taman josh i da me kritikuju, ianako mi je kratak fitilj kad je uprava u pitanju...
ne libim se nikom da se suprotstavim kad su moja prava u pitanju
naravno, i kad sam sigurna da sam u pravu..