Prijateljstvo na poslu

[love hunter]

E, da vidim:

imate li prijatelja/e na poslu? Mislim, ipak su to ljudi sa kojima provodite 8 sati dnevno, poveravate li im se, stupate li u blizak kontakt, pomažete li im/obraćate li im se za pomoć

ili

ostavljate sve njih posle radnog vremen izvan svog života

ili

se ponekad "družite" iz pristojnosti

ili?

[poklon]

do pre par meseci sam mislila da imam prijatelje na poslu.
razocarenje u ljude, sa kojima sam mislila da mogu sve i sa kojima sam mislila da mogu da se izborim za sve dobre stvari za nas i za kolektiv,bilo je veliko.
a samo me kratko nije bilo. bolno je bilo saznanje kako ljudi lako izdaju ljude, i bolno je i sad gledati ih drugim ocima.
sad idem na posao, radim svoj posao, pomognem ako mogu i moram.mimo posla ne zelim ni da ih cujem a ni da ih vidim.
sta su sve ljudi u stanju da urade za pare, cudo jedno. bar ljudi sa kojima ja radim.
tesko mi je sto radim u kolektivu u kojem je mnogo nezdravo i mnogo je neljudskog, i ima i izivljavanja.
sebi zelim da odem, jer se nadam da postoji i nekako drugacije. eto

[believer]

Moja kuma je neko koga sam upoznala na poslu
Merkale smo se jedno izvesno vreme ,skapirale se i evo,vec 17 godina smo prijatelji.Nikad,nikad nismo rekle ruznu rec jedna drugoj.
Na sledecem poslu je bila i moja prijateljica iz detinjstva.Svrstavam je u familiju.
Kolege s kojima sam radila do pre nekoliko meseci srecem i danas.Dogovorimo se telefonom,i odemo na kafu,dzumle.Nemam losa secanja,naprotiv.
Samo je jedna bila iskashirana.Jer je imala shifru.Bili smo ujedinjeni protiv tog skota.

[Angus]

...igrom slucaja 90% mojih kolega su zenskog roda...uz to jos i jako dobre kao ribe...imamo odlican odnos i pored toga sto svaka zna da bi joj ga stavio iz momenta...ali se van posla ne druzimo...ne zelim...niti imam vremena...niti mogu da kontrolisem svoje sexualne nagone...

[bellissima]

Uvek sam razgranicavala privatni i poslovni zivot.
Radim u velikom kolektivu, gde se desilo nebrojano puta, da posle prijateljstva za "citav zivot", pukne tikva, pa sav prljav ves izbije na povrsinu.
Gde su klanovi, ogovaranja i saplitanja, normalna, cak pozeljna potreba.
Sve u cilju napredovanja, u principu gazi preko mrtvih.

Sa svima sam u dobrim odnosima.
Druzimo se , smejemo, ispijamo kafe, ali svoju privatnost cuvam samo za sebe.
Ja sam jedna od onih, koja kad se zatvore vrata firme,tamo ostaju svi izvan mog zivota.

Osim jedne osobe, koju znam godinama, od samog pocetka, sto beliver kaze, dugo smo se merkale, procenjivale jedna drugu.
Medjutim, posle svega, ona je neko koga mogu nazvati prijateljem.
Razgranicile smo prijateljstvo i posao, prevazisle mnogo toga zajedno,posvadjale se sijaset puta, jer nam stavovi i misljenja na poslu nisu bila jednaki.Svaki posmatrac sa strane,pomislio bi da smo zaratovale za citav zivot, ali ne ...
Onog momenta kad izadjemo iz firme,to vise ne postoji za nas i ne spominje se.
Tako ferceramo moja Ceca i ja godinama

[AmIa]

Bitno mi je da se posao uradi na zadovoljstvo svih nas...a da je potrebno balansiranje po ivici noza i biti mudar ,neverovatno....
Uvek sam bolje komunicirala sa muskim kolegama ,manje su komplikovani ,ne bave se tracevima ,podmetanjem noge,,,,,
razdvajam posao i privatno,,,
sve emocije koje sam ponela od kuce ,ostavim pred vratima i fokusiram se na posao....
kad zatvorim vrata,,,od osmehivanja me uhvati grc ,koji popusti tek kad ugasim svetlo i legnem u krevet.

[Mish]

Nema tog sa kim se družim iz pristojnosti. Takve o'ma eliminišem.
Učena sam da su ti kolege suđene, a da prijatelje biraš sam.
Onda sam ušla u firmu gde se negovalo drugarstvo. I htela - ne htela, našla sam se u toj priči. Kafa u šok sobi na poslu, piće posle posla, treninzi, utakmice, turniri, raznorazne drugarske večeri, sportske igre, čoporativna tumaranja,... Vremenom su mi neki postali bliži i draži. Opet, nije tu bilo nekih kućnih poseta, druženja posle posla i guranja nos u privatan život. Prosto, posle osam sati na poslu i par sati nedeljno na nekim drugim aktivnostima, bili smo siti jedni drugih. A opet, ako je nekom od nas bila potrebna pomoć, nismo se libili da tražimo od kolega.
Onda sam promenila firmu. A oni najbliži i najdraži drugari su prešli u kategoriju prijatelja. Odsustvo onog "8 sati svaki dan" nam je omogućilo i te male, samo privatne razgovore, otvorenije i intimnije, viđanja, druženja,...

[izabelitta]

Svega je bilo... I najvolimo se, i najmrzimo... Verovatno su to posledice adrenalina bez kojih je naš posao nezamisliv.
Često se dese situacije da se pred 300 ljudi ljubiš s nekim u bajnom zanosu, a taj te je na prošloj probi prodao za po rečenice teksta. Sutra te taj najviše voli jer ga nisi trukao upravniku da je zaspao za probu, ili zato što ste se napili u kafani i složili da Cesarica ne može da izbledi ni posle desetog ripiita.
Svaka podela je" Rat i mir", pa ko preživi, živ je do sledeće podele...
Jedan je moj M. I nema ga nasvet, živ mi bio 100 godina.

[memento]

Moj odnos prema prijateljstvu je, rekao bih, dosta složen tako da sam imao zaista vrlo malo prijatelja, bar na način kako ja shvatam prijateljstvo. Naime, mislim da sam dosta težak po tom pitanju jer sam nesebičan, ali i zahtevan kao prijatelj. Te moje osobine, kao i činjenica da sam od prvog radnog dana (k'o za onu stvar) uvek neki rukovodilac (šević, šef...) su uticali da se nikada nisam družio sa saradnicima na poslu posle radnog vremena, mada sam imao više sjajnih osoba kao kolege na poslovima koje sam obavljao...

Inače mislim da je situacija na poslu, ma koliko izgledala na prvi pogled civilizovano, često pravi poligon sebičnosti, tihe i podmukle borbe ličnih ambicija, želja i interesa....

I, da uzvratim komplimenti Izabelitti (jer ga je potpuno zaslužila), sasvim se slažem sa njenim viđenjem ove teme.

[little fairy]

Prijateljstvo na poslu je apsolutno moguće. Dapače, kuma moje curice je moja bivša kolegica sa kojom sam radila intenzivno cca 3 mjeseca pa smo bile razdvojene (svaka u drugi dućan). Ali, vidjele smo da to prijateljstvo ima neku perspektivu i dan danas, nakon 9 godina, ono je snažno kao i prvog dana.

Dakle, nije nužno da se na poslu gleda samo svoja guzica i svoje neko promaknuće. Posao kao mjesto nalaženja prijatelja je zastupljeno kao i svako drugo.

I na ostalim poslovima sam ostvarila dobra prijateljstva, ne toliko dobro i prisno kao sa kumom, ali niti zanemarujuće.

Smatram da je bitno kako se mi postavimo i da krenemo od toga prvenstveno.