Traženje posla

[Kunic]

Završili ste sa školovanjem ili ste odlučili da promenite posao... Nebitno.

Zanima me koliko ste vremena proveli tražeći posao i da li radite ono što ste hteli?

[valter]

-Po meni, glavna stvar je da se kreces! Dakle varjanta: zaokruzis x oglasa, telefoniras, cekas x dana da odes na razgovor, cekas x dana da ti nista ne jave . Moji su primeri specificni, radim manje-vise sve, u smislu i pod parolom: A sto je on bolji od mene. Za one dipl. - dzaba vam, udji u firmu, pa makar kroz prozor (i minimalac je dobar) i to je to. U pokretu! Ondak stizu melovi, ljudi te prepoznaju.

[Lady S]

Ja sam imala mnogo sreće pri traženju svog prvog posla. Upisala sam apsolventski, shvatila da imam samo par ispita do kraja, rešila da mogu da počnem da radim i da ću lako srediti preostale ispite, aktivirala se u potrazi za poslom, poslala par CV-a, pozvali me na jedan jedini razgovor i posle par dana potvrdili da su me izabrali za to radno mesto. Posao nije bio idealan, ali mi je doneo neko radno iskustvo, bez kog ni u jednoj normalnoj firmi ne žele ni da te razmatraju. Moj savet - počnite od bilo čega, iskustvo se stiče kroz posao, ne čekajte idealnu priliku, ona retko dodje.

[maqa]

Uhhhh dje me nadje!
Malopre sam dobila trecu odbijenicu za deset dana. Nista mi vise nije jasno. Objasnjenja koja sam dobila je da su jako zadovoljni, da je sve super, CV je sjajan, ALI...za jedne bejah prekvalifikovana, drugima sam odala utisak da nisam preterano zainteresovana bila na razgovoru, a neki drugima da sam odala utisak da ne priznajem autoritete i da sam za nijansu bila "agresivnija" u zelji da dobijem taj posao..
Znaci, nije mi dobro danas!
Prvi posao sam radila jos na faxu, iz dosade sam pocela da radim.Ali bilo je super jer sam upoznala gomilu ljudi i konacno se osetila delom ovog grada. Medjutim, prati me neka losa karma, pa stalno nailazim na gazde neplatise. Mozes jedno vreme da tolerises, ali posle vise nema smisla. To postaje cist bezobrazluk i lepo das otkaz. Nervira me sto sada sedim kuci, ali to mi je ostavljeno kao jedini izbor.
Svakako, slazem se sa Lady da treba raditi svasta... sto vise radit, vise iskustva sticete. Ovih dana sam konkurisala za mesta koja nisam ni razumela sta su, ali bitno mi je da radim. Ako nesto ne znam, naucicu.
I za kraj, drzite mi fige da uskoro pronadjem neku sljaku, jer cu inace da poooluuudiiimmmm

[nattydread]

ja sam ga do sada uvijek brzo nalazila, ali to su bila fizikalisanja tipa konobarisanja, davanja casova, prevodjenja, svega i svacega. e sad sam odlucila da faks konacno privedem kraju, (jos dvadesetak dana, nadam se) iskreno da vam kazem, kako stvari stoje, a ne stoje nikako, zadovoljila bih se bilo cime, samo da bude u struci. ako zagusti, naravno, ostaju mi casovi, prevodjenje i sve ono ostalo letece koje veze sa vezom nema, jer i to je neka vrsta iskustva, oko cega cemo se vidim svi sloziti.

[Mater Vetru]

Mago, Razumem kako se osećaš. Kad čujem da neko nije dobio posao jer je " prekvalifikovan", dođe mi da . Samo je glupost bezgranična, definitivno!

Radim isti posao (već) 7 godina. Kažu da je ta sedma krizna u svemu...
Elem, posao mi je inspirativan, ali krajnje neprofitabilan, znači, klasika...
Ne znam koliko će me još držati optimizam i pokretati entuzijazam, a i kažu da se ne živi samo od ljubavi. Naravno, tu su i neki drugi problemi... Ne znam, nisam pametna...
Nego, ako uskoro budem pisala CV, mogu li da računam na tvoju pomoć? Vidim da ti to dobro ide. Sorry.

[nattydread]

Nego, ako uskoro budem pisala CV, mogu li da računam na tvoju pomoć?

ej, Maqooo??? mozda i meni bude trebala pomoc takve vrste, pa ako moze mala pomoc???

[gogothegreat]

Znači, na osnovu višegodišnjeg iskustva mogu reći samo jedno - posla ima za svakog ko želi da radi!
Evo, uzmimo, na primer, moj slučaj. Uskoro će 20 dugih godinica kako radim u državnoj službi (na šta je ubedljivo najponosnija moja tašta ), tačnije u Vojsci (valjda sad konačno) Srbije. Najteže je bilo tokom usranih 90-tih kada sam od plate mogao da kupim deci kesicu "Smoki-ja". Tavorilo se tih godina i najjači osećaj bilo je beznađe! Međutim, kad ono onomad pade imperija pokojnog Slobe klempavog, zakači i mene talas entuzijazma te ubedih ženu (na jedvite jade) da bi kupovina kompjutOra bila dobra investicija! Odmah se dadoh u potragu za poslom i prvo što sam našao je jedna lokalna firma koja je valjda sa nekim kosovsko-metohijskim i južnoprugaškim opštinama sklopila ugovor oko prevođenja matičnih, venčanih, knjiga umrlih (Bog dušu da im prosti) i knjiga državljana u elektronski format. Ljudi, koja je to robija bila! Dobiješ program koji ti u gornjem prozoru prikazuje skeniranu sliku iz matične knjige rođenih, na primer, a u donjem prozoru imaš tabelu gde treba da unosiš podatke koje pročitaš sa onog švrakopisa iz gornjeg prozora! A oni matičari, to pola nepismeno, jebo ih Sveti Alimpije! Ne mereš pročitat, ispadoše oči. Radio sam k'o crnac, a slično sam bio i plaćen (valjda je blo nešto kao 2 dinara druže po jednom zapisu). Uglavnom, znam da su mi oči ispale jedno 2 meseca, a zaradio sam tričavih 100 marona! Ali ipak, znate kako je - sve što dođe ta trane mlogo je slatko!

Nešto kasnije, prijavih se za posao prevodioca u jednoj izdavačkoj kući i, nakon što sam se dobro pokazao na probnim prevodima, dobijem posao koji sa uspehom obavljam evo već više od 4 godine i vrlo sam zadovoljan ovom dodatnom zaradom, koja mi je omogućila da sebi i svojoj porodici priuštim mnogo toga što inače ne bih bio u stanju.

Još jedna važna stvar, i ujedno savet mlađima, jeste da se treba stalno prijavljivati za nove poslove, dok već obavljate neki drugi posao, onako, u stilu, neka se nađe! Tako sam se, recimo, početkom ove godine prijavio za posao na Krstarici i bio sam na razgovoru sa menadžerima ove firme i oni su mi dodelili posao vezan za korisničku podršku, ali sam ponuđenim novcem bio više nego razočaran (zaista sramotna cifra), tako da sam ih otkačio!

A evo, baš pre par nedelja išao sam na preliminarno testiranje za posao honorarnog prevodioca u jednoj beogradskoj Internet firmi i - dobio posao koji je bolje plaćen od onog koji trenutno obavljam!

Uhh.. baš se raspričah... Sve u svemu, namera mi je bila da one koji pročitaju ovo moje poduže pisanije ohrabrim da neprekidno traže posao - ima toga danas puno - sve dok ne nađu onaj koji im odgovara, pa čak i da i nakon toga nastave sa potragom, jer uvek i od dobrog ima bolje!

Svim forumašima koji traže posao, od srca želim puno uspeha!

[maqa]

Mater Vetru, Nattydread, racunajte na mene!!!
Kada sam svoj prvi CV napisala, dala sam da ga pogledaju neki ljudi strucni, koji se bave ljudskim resursima i "konsaltingom", tako da su upravo oni one male propuste usminkali.. a ja naucila kako da i sama to radim.. Pisala sam gomili ljudi CV, svi su bili zadovoljni.

[SansRomantic]

Početkom juna sam rešila da dam otkaz na starom poslu.
Bila sam vezana otkaznim rokom do sredine jula i nisam imala u planu da tražim drugi posao do septembra, nakon povratka sa već isplaniranog letovanja.
Međutim, obzirom da sam ostala u kontaktu sa asistentom sa fakulteta, sab predmeta na kome sam i diplomirala, ona me je pozvala na razgovor u firmu u kojoj radi sa idejom da počenem kao njen asistent u finansijama tamo negde početkom oktobra.
Ponela sam CV, došla na razgovor da dva direktora iznad nje...i igrom sretnog slučaja dobila posao već od avgusta sa mogućnošću korišćenja svog unapred uplaćenog odmora od dve nedelje.
Nisam ja tražila posao, bukvalno je našao on mene.

Retkost, zaista, ali se dogodilo.
Mislim da je to efekat minulog rada tokom šest meseci pisanja diplomskog rada sa gore pomenutom asistentkinjom, kao i učinjene usluge u smislu zamene na određenim predavanjima i slično.

Nikada čovek ne zna ko će mu ovako ili onako u životu pomoći čak i kada ne traži pomoć.