Pozorišne zanimljivosti

[Lilith_021]

Međunarodi festival pozorišta za decu u Subotici

Dete u svetu pozorišne umetnosti

Međunarodni festival pozorišta za decu održava se оd 16. dо 22. mаја 2010. godine u Subotici. Na konferenciji za novinare, održanoj u Ateljeu 212, u ime Međunarodnog festivala pozorišta za decu govorili su direktor i selektor Festivala Slobodan Marković, predsednik Saveta festivala Jovan Ćirilov i član Saveta Festivala Ljubivoje Ršumović

Jovan Ćirilov osvrnuo se na novine ovogodišnjeg izdanja Festivala u odnosu na prethodna i, kao najzanimljiviju i za domaću kulturu posebno značajnu, izdvojio je inicijativu Festivala za osnivanje prve srpske lutkarske akademije čije bi sedište bilo u Subotici. Prvi koraci u ostvarivanju ove ideje biće preduzeti u okviru Međunarodnog susreta lutkarskih škola koji će na ovogodišnjem festivalu prezentovati pet svetskih lutkarskih akademija – iz Sankt Peterburga, Bratislave, Osijeka, Cetinja i Šarlvil-Mezijera.

„Sve zemlje koje su poznate po pozorišnom stvaralaštvu imaju tu akademiju. Subotica poseduje toliko talenata i kvalitetnu tradiciju na polju lutkarstva, pa je taj grad pravo mesto za lutkarsku akademiju“, istakao je Ćirilov.

Predsednik Saveta Festivala naglasio je da je u planu i osnivanje muzeja lutaka, budući da Subotica već poseduje više vrednih eksponata. „Biće to ponos grada“, zaključio je poznati pozorišni umetnik.

Slobodan Marković je potvrdio da je ovogodišnji festivalski program obiman, predloživši posetiocima da festivalu pristupe tako što će odabrati predstave i sadržaje koji im najviše prijaju.

„Nemamo dovoljno uslova u Subotici za održavanje ovakve vrste festivala. Ali, kada je pomenuto da se sa održavanjem festivala na neko vreme stane dok se ne ostvare bolji uslovi, pre svega adekvatno pozorište, ja sam bio protiv. I bio sam u pravu“, ističe direktor i selektor Festivala navodeći da je prošle godine otvoreno Pozorište „Deže Kostolanji“ i da je najvažnije da Festival očuva kontinuitet.

„Neverovatno je interesovanje za Festival u Subotici i to ne samo za takmičarski program. Tako recimo, na poziv za učešće u Međunarodnom forumu 'Dete u svetu pozorišne umetnosti' odazvalo se 30 pozorišnih kritičara i teoretičara iz celog sveta“, rekao je Marković.

On se složio sa Jovanom Ćirilovim da je najznačajniji momenat ovogodišnjeg izdanja Festivala u čijoj je tradiciji da svake godine donosi novine, ideja o osnivanju lutkarske akademije.

„U Cetinju je prošle godine, na njihovoj akademiji, osnovan odsek za lutkarstvo i naši studenti odlaze tamo da studiraju izdvajajući ne baš mala sredstva za svoje izdržavanje. A, mi smo u prilici da pomognemo tim budućim kadrovima i na dobrom smo putu da osnujemo lutkarsku akademiju“, naglasio je Slobodan Marković dodajući da je u toku planiranje profesorskog tela koje bi činili i inostrani predavači, profesionalci na polju lutkarstva.

Slobodan Marković osvrnuo se i na položaj Subotice kao centra pozorišnog stvaralaštva za decu na kulturnoj mapi Srbije.

„Festival nije samo privilegija subotičke dece – organizovaćemo reprizu šest festivalskih predstava u Segedinu, a predstave će gostovati i u više gradova u Srbiji. Nema gostovanja u Beogradu. Žao mi je što tu misiju nismo uspeli da ostvarimo u glavnom gradu. Pokušavao sam nekoliko dana sa gradskim vlastima i sa pozorištima, ali interesovanja, nažalost, nije bilo. Ne bih da upućujem prekor ni na čiju adresu, samo bih rekao da je ovo ipak festival od nacionalnog značaja, a ne samo od značaja za Suboticu“, kaže Marković.

Na konferenciji je najavljeno da će ove godine na festivalu, u okviru književnih večeri i promocija knjiga, gostovati i poznati pesnici za decu, među kojima i Ljubivoje Ršumović, inače član Saveta Festivala i dobitnik nagrade “Mali princ“ za životno delo za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu za 2006. godinu.

„Izražavam setu što se Festival ne održava u mom Užicu, već u Subotici“, šaljivo je otpočeo svoje izlaganje Ljubivoje Ršumović, naglasivši potom veliki značaj koji stvaralaštvo za decu ima u građenju budućnosti jednog naroda.

„Pozorišna umetnost za decu i pozorišna umetnost generalno, značajna je u sociološkom i obrazovnom smislu – teatri za decu obrazuju najmlađe za tzv. 'velika pozorišta', a u Srbiji postoji velika potreba da se obrazovni sistem menja. Festivali ove vrste imaju važnu misionarsku ulogu u širenju lepe umetničke kulturne poruke“, zaključio je poznati pesnik za decu ističući da mu je posebno drago da su i pesnici za najmlađe dobili svoje mesto na festivalu ovog tipa.

e novine

[Lilith_021]

Novi pogledi na poznate komade

Proteklog vikenda na 55. Sterijinom pozorju u Novom Sadu, koje traje od 26. 05 do 4. 06, između ostalog, izvedene su predstave „Barbelo o psima i deci“ Biljane Srbljanović u režiji Paola Mađelija, u izvođenju pozorišta „Gavela“ iz Zagreba, i „Brodić za lutke“ Milene Marković Slovenskog narodnog gledališča Ljubljana, koje su posebnu pažnju privukle i zbog činjenice da je reč o novim čitanjima komada koji su ovdašnjoj publici poznati u tzv. domaćim postavkama.

"Generalna proba samoubistva“ Dušana Kovačevića u režiji M. Nurlaha Tundžera, Istanbulskog gradskog pozorišta

Na ovom festivalu za koji se karte gotovo više ne mogu naći upečatljiv utisak, između ostalog, ostavila je predstava „Sardinija“ Ištvana Besedeša u režiji Andraša Urbana, pozorišta „Deže Kostolanji“ iz Subotice. Za „Blic“ govore Milena Dragićević-Šešić, Ksenija Radulović i Darinka Nikolić.

Predstava „Sardinija“ Ištvana Besedeša u režiji Andraša Urbana, pozorišta „Deže Kostolanji“ iz Subotice, izvedena u petak, po rečima Milene Dragićević-Šešić, profesora Univerziteta umetnosti u Beogradu, ostavila je posebno snažan utisak.
Kroz priču o grupi zatvorenika koji u zatvoru spremaju pozorišnu predstavu na koju se čeka dolazak predsednika, a pojavljuje se nepoznati za koga se misli da je mesija da bi se ispostavilo kako je pijani kormilar, „Sardinija“ se bavi pitanjima greha, krivice, telesnosti, duhovnosti, smisla egzistencije. Ona, po rečima profesorke Šešić, ostavlja, za sada, najsnažniji utisak jer „metaforično predstavlja sve naše živote koji se odvijaju u jednom užasnom zatvoru, mučnini i bezizlazu. To je predstava koja mi se formom, stilom i onim što je želela da nam saopšti jako dopala“.

„Brodić za lutke“ Milene Marković Slovenskog narodnog gledališča Ljubljana

Profesorka Šešić dodaje kako sve predstave veoma dobro komuniciraju s publikom, što je naravno veoma bitno i napominje kako je sa zanimanjem pratila publiku na izvođenju „Broda za lutke“ zbog njenih reakcije na duhovit, poetičan, onirični nivo inače surove priče: „Publici je očigledno prijalo, odgovaralo to što surovost odrastanja u preplitanju sveta bajki i sveta surove, banalne realnosti, ipak ne uspeva da ubije ličnost, odnosno da ličnost uspeva da opstane i da je sasvim legitimno to što joj treba svet topline, nežnosti, bajki. Mislim da je predstava odlično komunicirala sa gledalištem“.


Predstava „Brod za lutke“ Milene Marković u režiji Aleksandra Popovskog Slovenskog narodnog gledališča Ljubljana bila je zanimljiva i zbog činjenice da je isti taj komad u režiji Ane Tomović i produkciji Srpskog narodnog pozorišta bio medaljon prošlogodišnjeg festivala. A praizvedba komada bila je u režiji Slobodana Unkovskog u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.


Odigrana u subotu na Pozorju ta predstava je ispraćena dugim, burnim aplauzom i brojnim pohvalnim komentarima.

„Barbelo o psima i deci“ Biljane Srbljanović u režiji Paola Mađelija, u izvođenju pozorišta „Gavela“ iz Zagreba

Ksenija Radulović, direktor Muzeja pozorišne umetnosti, između ostalog, ističe zanimljivost i značaj novih čitanja poznatih nam dramskih komada bez obzira na to koja vam se postavka više dopada. „Meni je beogradski ‘Barbelo’ u režiji Dejana Mijača upečatljivija predstava od ove koju smo gledali na Pozorju, pogotovo kada je o glumi reč, ali nema nikakve sumnje da Mađelijevo čitanje na dragocen i uzbudljiv način otvara nove perspektive tog komada.“


Ksenija Radulović vodi okrugle stolove na 55. Sterijinom pozorju koji se svakodnevno održavaju, a tematski su posvećeni predstavi koja se izvodila prethodno veče. Upitana za osvrt na one koji su održani, kaže: „Mislim da to ide svojim tokom i dosta dobro. Ljudi se sve više oslobađaju da učestvuju i da postavljaju pitanja. Polemika oko ‘Kose’ je bila duga i zanimljiva, žučna debata u dostojanstvenom tonu“.


Darinka Nikolić, glavni urednik „Scene“ i dugogodišnji pozorišni kritičar, za „Blic“ kaže: „Videli smo, dakle, dve predstave rađene po dva teksta koja smo gledali i prošle godine, naravno, u drugim rediteljskim postavkama. One su različite, drugačije mišljene, drugačije čitane, drugačije postavljene... I to je ono što me raduje jer sve zajedno zapravo upotpunjuje utisak o komadu, svaka postavka otvara neku drugu dimenziju teksta... To je i jedna od karakteristika ovog Pozorja; predstave iz drugih sredina rađena po domaćem tekstu po kome imamo i tzv. žive ovdašnje predstave“.


U tom smislu, kako se može saznati, postoji veliko interesovanje za „Generalnu probu samoubistva“ Dušana Kovačevića u režiji M. Nurlaha Tundžera, Istanbulskog gradskog pozorišta, koja je na programu sutra (19) na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta. Nisu retki poklonici pozorišta koji podsećaju da prošlogodišnji selektori nisu u svoj izbor uvrstili ovu predstavu u produkciji „Zvezdara teatra“, koja se ubrzo ispostavila kao hit. A radoznalost poklonika pozorišta na ovogodišnjem festivalu okrenuta je, između ostalog, prema, kako je u obrazloženju selekcije najavljeno, „liričnom pogledu i poetičnom tonu tragikomičnog Kovačevićevog teksta o naporima čoveka da opstane u sistemu koji ga lomi“.

BLIC

[Lilith_021]

Dijalog između teatra i plesa na 37. Infantu

Internacionalni festival alternativnog i novog teatra „Infant“ ove godine će 37. put okupiti domaće i strane umetnike u Novom Sadu, koji će se publici predstaviti na pozorišnim binama, trgovima i u parku od sutra do sledećeg petka, 2. jula.

INFANT - Selektorka programa Jadranka Anđelić kaže da dolaze brojni gosti iz cele Evrope, sa potpuno nesvakidašnjim temama i performansima.
- Progam „Infanta“ otvara prostor savremenom živom teatru i trupama sa kvalitetnim istraživanjima i originalnim teatarskim jezicima. Izbor predstava iz Bugarske, Velike Britanije, Italije, Izraela, Mađarske, SAD, Srbije, Češke, Španije... uključuje nekoliko grupa koje biraju otvoreni prostor za svoje predstave, sa jasnom dramaturškom strukturom i temama - najavljuje Anđelićeva, ističući da je „dijalog između pozorišta i plesa i brisanje žanrovskih i stilskih granica proces koji traje već vekovima”.
Na repertoaru je 16 predstava, koje će biti održane u SNP-u, Novosadskom pozorišu, zgradi NIS-a, Katoličkoj porti, Dunavskom parku i kod Poljoprivrednog fakulteta. Karte su u pretprodaji po ceni od 200 dinara i mogu se kupiti svakog dana u holu SNP-a od 11 do 14 sati i sat pre početka svake predstave.

IZVOR

[Lilith_021]

Vida Ognjenović za „Blic“ o „Tvrđava teatru“

„Zemlja Do Do“ večeras na otvaranju

Večeras (21), predstavom „Zemlja Do Do“ španskog teatra „Puho“ počinje drugi pozorišni festival „Tvrđava teatar“, koji se, pod sloganom „Sviraj to ponovo, Sem“, održava u Smederevu do 20. avgusta, a na kojem će biti prikazano 12 predstava u selekciji Branislave Liješević, umetničke direktorke.

Ceo tekst u BLICU

[Lilith_021]

Bijenale u Pančevu predstaviće svet pokreta, zvuka i slike

U Pančevu se od 17. septembra do 18. oktobra u organizaciji Kulturnog centra Pančeva po četrnaesti put održava Bijenale umetnosti pod nazivom „Duh prirode“. Kroz tri segmenta (vizuelni, pozorišni i filmski) ovogodišnji Bijenale predstaviće Jožefa Nađa, svetski poznatog umetnika koji godinama živi i stvara u Francuskoj. Svečano otvaranje će biti u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu, sa početkom u 19 časova.

Jožef Nađ u jednom performansu

- Bijenale umetnosti „Duh prirode“ predstaviće multimedijalnog umetnika Jožefa Nađa, koji inspiraciju crpe iz prirode i u čijoj se umetnosti pojam organskog stavlja u prvi plan. Nađ je dobitnik glavne evropske pozorišne nagrade „Grand prix Taormina“ za 2001. godinu, a pored pozorišne umetnosti, bavi se i filmom, kao i različitim medijima u okviru likovne umetnosti i novih medija: grafikom, ilustracijom, fotografijom, video-radovima… - rekla je na konferenciji za novinare Jasmina Večanski, direktorka Kulturnog centra Pančeva i selektorka pozorišnog programa.


Pančevačko bijenale ima tradiciju dugu 30 godina. Počelo je s radom 1981, i to kao izložba jugoslovenske skulpture, da bi se s vremenom transformisalo u internacionalnu izložbu vizuelnih umetnosti. Danas obuhvata različite medije - instalacije, objekte, fotografije, video i digitalnu umetnost, prostorne intervencije... a izložbe se realizuju u nekoliko galerijskih i alternativnih prostora, kao i na trgovima, fasadama, obalama reke, u parkovima...


- Sve što označava interdisciplinarnost Bijenala koncentrisano je u delu Jožefa Nađa, zato je on i uzet za njegovog „glavnog junaka“. Njegov rad se ogleda u svetu zvuka, slike i pokreta, a njegov umetnički zahtev je da se suočimo sa prirodom - čoveka, sveta i okolinom, te otud i naziv „Duh prirode“ - objasnio je prof. Miško Šuvaković, predsednik Umetničkog saveta Galerije savremene umetnosti u Pančevu.


Na vernisažu će biti promovisana i dvojezična publikacija (na srpskom i engleskom jeziku) koja obuhvata aktuelnu umetničku produkciju Jožefa Nađa. Pored bogate foto-dokumentacije, publikacija sadrži i tekstove brojnih renomiranih autora. Dizajn publikacije poveren je Željku Rajačiću.
Zvanični sajt Bijenala je 14. Bijenale umetnosti u Pancevu

Blic

[Lilith_021]

Beogradski međunarodni teatarski festival počinje u sredu

Pozorišni susret umetnosti i stvarnosti

Predstojeći 44. Bitef, koji se na beogradskim scenama odvija od 15. do 25. septembra, u glavnom programu obuhvata deset predstava; osam iz sedam stranih zemalja i dve iz Srbije. O ovogodišnjem prestižnom festivalu i očekivanjima od njega za „Blic“ govore Anja Suša, koselektor Bitefa, Ivan Medenica, pozorišni kritičar, i Jelena Kajgo, direktor Bitef teatra.

Iz predstave „T.e.o.r.e.m.a“

Upućeni ističu da su neke od karakteristika ovogodišnjeg Bitefa da nema slogan, da se sve predstave na programu na svoj način bave temama koje tište savremenog čoveka, da je okupio značajne savremene teatarske stvaraoce...


Po rečima Anje Suše, 44. Bitef nam donosi mnoštvo novih tema i novih pogleda na stare teme. „Donosi nam niz sjajnih predstava iz aktuelne internacionalne pozorišne produkcije. Izostanak slogana je naš pokušaj doprinosa antimarketinškim i antimerkantilnim umetničkim strategijama i svojevrstan izazov potrošačkoj civilizaciji, naviknutoj na fraze i slogane koji umnogome sputavaju i pojednostavljuju pogled na svet i život. Osim toga, to je pokušaj uspostavljanja direktne, pa i vrlo lične komunikacije pozorišta i njegove publike - bez posrednika“, kaže koselektor Bitefa.


Za Ivana Medenicu Bitef je i ove godine događaj od koga najviše očekuje u celoj pozorišnoj sezoni.“Ovoga puta očekujem i plodonosnu, korisnu debatu o tome zašto festival nema podnaslov („no logo“, kako su ga duhovito krstili sami selektori), odnosno šire preispitivanje kako da se Bitef koncepcijski pozicionira u novim umetničkim i društvenim uslovima“, veli ugledni pozorišni kritičar.


Jelena Kajgo ističe da će 44. Bitef pružiti uvid u rad vrhunskih pozorišnih autora poput Lauersa, Ježine, Goša... „Ovogodišnji festival ima vrlo živ i bogat prateći program; na prvom mestu velika tribina povodom Čehovljevog jubileja, koja će okupiti relevantne pozorišne stvaraoce - kako reditelje koji su radili uspešne postavke Čehova, poput Dejana Mijača ili Tomija Janežića, tako i značajne teatrologe - poput Žorža Banua i Elene Kovalskaje. Novina su i tematski susreti; posle svake predstave, umesto dosadašnjih okruglih stolova, sada će se govoriti o temi kojom se predstava bavi u širem smislu, gde će se autorima pridružiti zanimljivi gosti, eksperti iz raznih oblasti kulture i umetnosti.


Svakako treba pomenuti i panel diskusiju No logo - Nove festivalske politike - koja se bavi marketinškim aspektima organizacije festivala u dvadeset prvom veku, čime se Bitef pozicionira kao živ, dinamičan festival koji prati umetničke impulse i društvene tokove, ne samo na izvođačkom već i na teorijskom nivou. „Od Bitefa očekujem živ i konstruktivan dijalog između umetnika, publike i kulturne javnosti i svojevrsno dublje preispitivanje odnosa umetnosti i stvarnosti“, zaključuje direktorka Bitef teatra.


Ne propustiti
Interesantno, sva tri "Blicova" sagovornika, nezavisno jedan od drugoga, nevoljno su odabirala samo tri predstave, ukazujući na to da ih treba videti sve ili bar većinu i sve troje su izabrali iste naslove. To su "Izabelina soba", "Ujka Vanja" i "T.e.o.r.e.m.a", s tim što je Medenica predložio obe Lauersove predstave, s čijim se radom naša publika sreće prvi put, a to je, uz "Izabelinu sobu", i "Kuća jelena".



Ukratko o predstavama na ovogodišnjem repertoaru bitefa

„Izabelina soba“ (Jan Lauers i „Nidkompani“, Brisel, Belgija) odmah nakon premijere dobila je epitet kultne predstava evropskog pozorišta 21. veka kao prva u trilogiji belgijskog reditelja Jana Lauresa. Slavna belgijska glumica Vivijan de Mojnk igra antropologa, ženu koja, baveći se umetničkim predmeta iz Afrike i sa Bliskog istoka, preispituje današnji odnos prema istoriji i drugačijim svetovima.


Predstava „Frankenštajn projekt“ (Kornel Mundruco/Ivet Biro Budimpešta, Mađarska) pruža izmenjenu sliku o klasičnom monstrumu iz romana Meri Šeli (1818). On više nije tvorevina ludog naučnika, već porodice i društva.


„Kuća jelena“ (Jan Lauers i „Nidkompani“, Brisel, Belgija) je treći deo dramske trilogije Jana Lauresa inspirisane pogibijom ratnog izveštača Kerema, brata Tijen Loton, članice „Nidkompanije“, u ratnim sukobima na Kosovu. Predstavu karakteriše emocija umetnika pred nemogućnošću da utiču na tokove istorije i njena tragična zbivanja.


„Tužni tropi“ (Kompanija „Virđilio Sijeni“, Firenca, Italija) je predstava inspirisana „Tužnim tropima“ Kloda Levija Štrosa, u kojoj autor doživljaj izvornih kultura, tzv. primitivnih naroda, prevodi u znakove svoje tanane umetnosti.


Predstavu „Ujka Vanja“ (Jirgen Goš, „Dojče teatar“, Berlin, Nemačka) prate epiteti „vanredna“, „neverovatna“, a testamentarno je tumačenje Čehovljeve drame velikog nemačkog reditelja Jirgena Goša, koji je preminuo ove godine. Bitefova publika ga pamti po „Magbetu“ prikazanom na 41. Bitefu (2007).


„Ko bi hteo mamu kao moju“ (Dalija Aćin, STANICA servis za savremeni ples i Malo pozorište „Duško Radović“) je pozorišno autobiografsko delo autorke bazirano na originalnim snimcima njene petogodišnje ćerke.


Predstava „T.e.o.r.e.m.a“ ( Gžegož Jažina TR Varšava, Poljska) inspirisana je istoimenim Pazolinijevim filmom. Poznati poljski reditelj G. Jažina, čiju predstavu „Proslava“ je publika 36. Bitefa videla pre osam godina, neobičnu pazolinijevsku temu pretvorio je u pozorište retke lepote i začudnosti, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.


„Spomenik G2“ (Dušan Jovanović, Janez Janša, Maska i „Mestno gledališče ljubljansko“, Ljubljana, Slovenija) je rekonstrukcija predstave „Spomenika G“ iz 1972. godine, koja je učestvovala na Bitefu i dobila specijalnu nagradu zvaničnog žirija.


U predstavi „Bahantkinje“ (Stafan Valdemar Holm, Narodno pozorište, Beograd, Srbija) smena komičnih i zabavnih delova postoji upravo da bi tragediju na kraju učinili još strašnijom.


„Tri sestre“ ( Jurij Pogrebničko, Moskovski teatar OKOLO kraj kuće Stanislavskog, Rusija) još su jedno novo, uzbudljivo viđenje dramskog klasika A. P. Čehova, a reditelj Pogrebničko je davno zaslužio da ga upozna publika Bitefa.

BLIC

[Lilith_021]

Sinoć završen 44. Internacionalni teatarski festival

Gran pri Bitefa za predstavu „Ujka Vanja“

Predstava „Ujka Vanja“ u režiji Jirgena Goša i izvođenju „Dojčes teatra“ iz Berlina osvojila je glavnu nagradu 44. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, Gran pri „Mira Trailović“. Nemačka verzija Čehovljeve drame, u godini kada se obeležava jubilej 150 godina rođenja ruskog klasika, osvojila je i nagradu publike.

Specijalna nagrada koju Bitef dodeljuje za predstave u zvaničnoj selekciji glavnog programa pripala je mađarskoj predstavi „Frankenštajn-projekt“ u režiji Kornela Mundruca. Žiri „Politikine“ nagrade za najbolju režiju na ovogodišnjem Bitefu većinom glasova dodelio je to priznanje belgijskom reditelju Janu Lauersu za predstave „Izabelina soba“ i „Kuća jelena“.


Gran pri je dodeljen većinom glasova, a u obrazloženju žirija stoji da je predstava „Ujka Vanja“ „predstava neosporne vrednosti, što je jasno i neteatarskim ljudima“.
– Ono što je važno u pozorišnom smislu jeste da nas ta predstava upozorava na činjenicu da nešto što na sceni deluje vrlo jednostavno zapravo nije lako napraviti. Ta lakoća i jednostavnost dolazi napornim radom i vežbom, a to je ono što nam je ova predstava pokazala – stoji u obrazloženju žirija kojim je ove godine predsedavala Nataša Rajković, pozorišna umetnica iz Hrvatske.


Članovi žirija bili su teatrolog Elena Kovalska iz Rusije, rediteljka i dramska autorka Đanina Karbonariju iz Rumunije, kao i glumac Damjan Kecojević i reditelj Bojan Đorđev iz Srbije.
Predstava „Ujka Vanja“, zajedno sa predstavom „Tri sestre“ u režiji Jurija Pogrebnička i međunarodnom konferencijom „Čehov na sceni u 21. veku“, činila je i posebnu celinu kojom je 44. Bitef obeležio veliki pozorišni i književni jubilej, 150 godina rođenja Antona Pavloviča Čehova.


– Svakako je bio poseban doživljaj raditi sa Jirgenom Gošom koji je umro pre godinu dana. Ono što je bilo obeležje rada sa njim bila je jedna ekstremna otvorenost za predloge glumaca, a sa druge strane i znanje kako bi sve trebalo da bude. To nije ideologija ili koncept, već je to jedno veliko znanje o pozorištu. Želeli smo da istaknemo emociju i da stanemo iza nje, ali to nije ona preterana ili ekstremna emocija koja čini negativnu stranu patetike. Ako se radi o patosu i o velikim osećanjima, onda je toga sigurno bilo u komadu. Jirgen Goš je bio jedan duhovit čovek i on je rešio da Čehova oslobodi tog pristupa koji je blizak Stanislavskom. I da mu udahne jedan humor – deo je onoga što su o predstavi rekli autori i saradnici reditelja Jirgena Goša na okruglom stolu „Čehov u 21. veku u nemačkom pozorištu“. Žiri je, takođe, većinom glasova doneo odluku da se Specijalna nagrada dodeli „Frankenštajn – projektu“, a u obrazloženju je navedeno da je predstava „vešto i hrabro hodanje između diletantizma (u izvornom značenju) i profesionalizma“.


Umetnički direktor Bitefa Jovan Ćirilov saopštio je da je u tradicionalnom glasanju gledalaca, sa prosečnom ocenom 4,63, pobedila predstava „Ujka Vanja“. Na drugom i trećem mestu prema mišljenju publike našle su se domaće predstave „Ko bi hteo mamu kao moju“ Malog pozorišta „Duško Radović“ (4,54) i „Bahantkinje“ Narodnog pozorišta (4,41).


Muharem Pervić, Marija Đorđević, Borka Trebješanin, Milena Jauković i Ana Tasić su članovi žirija „Politikine“ nagrade za najbolju režiju. Laureat, reditelj Jan Lauers, dobija grafiku Vladimira Veličkovića „Tela 2“.


Bitef – Nove pozorišne tendencije, 44. put po redu – ovog puta bez uobičajenog slogana – otvoren je 15. septembra. Tokom deset festivalskih dana izvedeno je deset predstava iz Srbije, Belgije, Rusije, Mađarske, Italije, Nemačke, Poljske i Slovenije. Kao i prethodnih godina uz glavnu selekciju prikazan je i prateći program Bitefa, održana je 11. Bitef polifonija i ciklus „Bitef na filmu“ u Muzeju kinoteke, ali i nekoliko izložbi i tribina.

BLIC

[Lilith_021]

Dani Zorana Radmilovića

Vinskom poezijom i promocijom knjige "Kafanski biseri" u Zaječaru počeli 19. po redu "Dani Zorana Radmilovića". Pored pozorišnih predstava, manifestaciju prate i druge kulturne priredbe.

Veče vinske poezije i promocija knjige "Kafanski biseri" Jakova Grobareva, o kojoj će, osim autora, govoriti i Slobodan Jović, bili su uvertira za početak 19. pozorišnog festivala "Dani Zorana Radmilovića", koji će u zaječarskom pozorištu trajati do 16. oktobra.

Festival je otvorio ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, a prigodnu besedu održao je dramski pisac Dušan Kovačević.

Iste večeri, ali van takmičarskog dela, nastupili su beogradski Zvezdara teatar sa predstavom "Generalna proba samoubistva ", po tekstu i u režiji Dušana Kovačevića.

Narednih večeri, u takmičarskom delu, predstaviće se sarajevski Kamerni teatar 55 predstavom "Žaba", šabačko pozorište izvešće komad "Događaj u stanu br. 2", a ansambl Narodnog pozorišta iz Beograda, predstavu "Pokojnik" Branislava Nušića.

Do kraja festivala, publika će videti i dve predstave Ateljea 212 iz Beograda - "Čekaonica" i "Pazarni dan".

Takmičarski deo ove pozorišne smotre će, naredne subote, 16. oktobra, zatvoriti domaćini, glumci pozorišta "Zoran Radmilović" iz Zaječara, koji će izvesti komad "Karolina Nojber".

Posle predstave, biće dodeljene tradicionalne nagrade festivala, a kako je najavljeno, 19. smotru pozorišnih ostvarenja zatvoriće ministar kulture Nebojša Bradić.

U okviru festivala, biće održane i druge manifestacije kao što su promocije knjiga, dečje predstave, izložba odevnih predmeta udruženja "Snovatica" i tribine o decentralizaciji kulture u Srbiji, o čemu će govoriti Željko Hubač.

Stručni žiri 19. pozorišne smotre čine Irfan Mensur, Biljana Vujović i Milivoje Mlađenović i oni će doneti odluku ko je najbolji glumac festivala.

Njemu će pripasti statueta Zorana Radmilovića i novčana nagrada. Kao i do sada, publika će odabrati najbolju predstavu, dok će svake večeri najbolja glumačka bravura biti nagrađena "Zoranovim brkom".

Takođe, u znak sećanja na preminulog scenografa zaječarskog teatra Krstomira Milovanovića, biće dodeljena i istoimena nagrada a o tome će odlučivati poseban žiri.

RTS

[Lilith_021]

"Ovo Beograd video nije"

Emir Kusturica o operi Dom za vešanje

Pank opera „Dom za vešanje“ Emira Kusturice, napravljena prema motivima njegovog istoimenog filma iz 1988. godine, biće izvedena večeras (20) u Centru „Sava“, a planirana su još četiri izvođenja do 15. novembra. Ova neobična predstava o tragičnoj ljubavi između Perhana i Azre prvi put je izvedena pre tri godine na sceni pariskog pozorišta „Bastilja“, kada je publika stajala u redovima da bi došla do karte.

Emir Kusturica kaže za „Blic“ da su promene u odnosu na verziju opere iz Pariza minimalne i da se tiču veličine scene. „To su uglavnom vrlo male prostorne intervencije, a predstava će biti izvedena praktično u integralnoj verziji“, kaže Kusturica. „Mislim da će to biti spektakularan događaj kakav Beograd nije video. Reč je o žanrovskoj neopredeljenosti koja opet stvara svoj vlastiti žanr. Mislim da će Beograd samo potvrditi onu priču iz ‘Bastilje’, kada su ljudi čekali u kolonama da bi došli do karte. Ja sam čitav život stvarao mitove svojim filmovima, a ovaj put sam na postojeći mit aplicirao jednu, rekao bih, majerholdovsku predstavu i vlastiti citat, koji je na prostoru i sceni jači od filma, jer meni više odgovara taj apstraktni prostor scene nego sam film.“


Ovo delo nosi neobičnu odrednicu pank opera. Kusturica kaže da ga na Zapadu doživljavaju kao predstavnika pank ili postpank kulture.

„Ono što je stalo sa Stramerom, mi smo na neki način nastavili sa „Pušenjem“, kada smo elemente folklora i etnomuzike sudarili s rokenrolom i svakakvim čudima. Gospodin Mortije, koji je upravnik ‘Bastilje’, bio je na jednom od naših koncerata u Francuskoj i odmah nas je pitao da li bismo mi radili pank operu. Niko nije znao šta to znači, ali smo se pravili ludi i rekli: ‘Naravno!’ Ima u panku nečeg lepog. To je taj kolektivistički duh i nepretencioznost, jer kada se pank svirao, svi u publici su bili različito odeveni“, kaže slavni reditelj.

Misli li naš sagovornik da se to uklapa u estetiku i pogled na svet iz filma „Dom za vešanje“?

„Reč je o buntovničkom receptu“, kaže Kusturica, „koji pravi skandale i jednostavno uvlači ljude u karnevalsku priredbu i dionizijski recept koji još uvek funkcioniše kako valja“.

Rekli ste jednom da je ovo delo zamišljeno onako kako bi opera izgledala u verziji Montija Pajtona...

„Jeste, to je opera koju bi Teri Džouns zamislio, ali da ne bude izvedena u Londonu, nego na nekom mestu koje više liči na cirkus. Utoliko je Pariz bio dobar, jer je romantičniji grad. ‘Bastilja’ je bila posebno veliki izazov, jer je toliki prostor bilo gotovo nemoguće savladati. Tamo je dubina scene 200 metara! Još od ‘Tomija’ niko nije radio takav kalambur koji takođe ima pretenzije ozbiljne predstave. Ja to zovem predstava, jer se od opere ljudi uplaše. Ovde se peva, puca, svira, to je kao da su se ‘Nadrealisti’ ponovo skupili i napravili novi izraz.“

Publika je u “Bastilji” aplaudirala u ritmu dok je svirao „No Smoking Orchestra“. Reditelj to ovako objašnjava:

„U Srbiji je prisutan uticaj svih evropskih i neevropskih centara. Tu su sve prolazeće vojske ostavljale razne kulturne tragove uključujući i muziku čiji su obrasci neminovno morali da završe u jednoj takvoj predstavi, zato što tako nešto ne postoji nigde. Nigde se tako melanholični tonovi Istoka skladno ne mešaju sa četvrtinskim taktom u koji staje sve od rokenrola do klasike. Dakle, ovo jeste jedan eklektički prizor, ali njegova osnovna snaga je u njegovom libretu, odnosno u njegovoj priči. Ta priča je krajnje dramatična, ali i krajnje jednostavna; ovde je komunikacija uspostavljena na nivou primarnih emocija, a zato se to ljudima tamo i svidelo. Mislim da je to jedna antička drama u pravom smislu reči.

Ekipa
Glavne uloge u „Domu za vešanje“ tumače Stevan Anđelković (Perhan), Milica Todorović (Azra), Nele Karajlić (Ahmed), Gorica Popović (Perhanova baka) i drugi. Muziku potpisuju Dejan Sparavalo, Nele Karajlić i Stribor Kusturica, kostimograf je Nebojša Lipanović, a scenograf Ivana Protić.

BLIC

[Lilith_021]

Komneniću "Raša Plaović"

Glumac Boris Komnenić dobitnik je ovogodišnje nagrade "Raša Plaović" za ulogu Dezmonda Mortona u predstavi "Državni službenici" Narodnog pozorišta u Beogradu.

Ovogodišnja nagrada Raša Plaović koju Narodno pozorište u Beogradu dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje u sezoni, pripala je Borisu Komneniću za ulogu Dezmonda Mortona u predstavi Državni službenici, po tekstu Ronalda Harvuda i u režiji Đurđe Tešić, saopšteno je iz nacionalnog teatra.

Žiri u sastavu Egon Savin (predsednik) i članovi Muharem Pervić, Boris Isaković, Vladan Gajović i Zoran Raičević na sednici u direkciji Drame Narodnog pozorišta doneo je jednoglasnu odluku o laureatu za sezonu 2009/2010. godine.

Pored Komnenića, kandidati za nagradu bili su Radmila Živković, Mirjana Karanović, Petar Benčina, Marko Živić, Milena Dravić, Milena Pavlović-Čučilović, Petar Kralj, Gordan Kičić, Nebojša Ilić, Branimir Brstina i Ivana Knežević.

Nagrada će Komneniću biti uručena u ponedeljak, 22. novembra, na svečanosti koja će se održati na Velikoj sceni povodom 142. rođendana nacionalnog teatra.

Nagrada Raša Plaović se dodeljuje glumcu za najbolje ostvarenje na svim beogradskim pozorištima u prošloj sezoni.

Pravo kandidovanja imaju sva pravna lica i pojedinci, pozorišta, umetnička udruženja, univerziteti, fakulteti i organizacije.

Predlozi se dostavljaju direkciji Drame Narodnog pozorišta uz napomenu "za nagradu Raša Plaović.

RTS