Prizori koji iščezavaju

[nenad.bds]

KUGLANA
Gostionica na uglu ulica A. Cesareca i Laze Kostića

Novi Sad

Novi Sad

Novi Sad

U ulici Augusta Cesareca (delu od Bul. Oslobođenja prema centru) ostalo je svega tri stare kuće. Doskora je to bila senovita ulica sa lepim kućama građanskog Novog Sada. Sada je to jedan od mnogih bezličnih kanjona iz kojih se nebo vidi samo iznad glave.

A 'Kuglana' sada liči na prizore sa slika svetskih velegrada na kojima je zaostala poneka stara kuća među novogradnjama.

Novi Sad

Novi Sad

'Kuglana' nije samo naziv gostionice - u dvorištu, iza terase postoji kuglana. Das li i sada radi, to ne znam.

Terasa u vorištu ispod velikog kestena je bilo prijatno mesto.

U vreme kada se benzin kupovao u plastičnim flašama tu smo odsvatovali ćerkinu udaju. Prijatan ambijent, a od matičara su svatovi došli peške. Posluženja su pripremljana kod kuća i doneta. Za naše mogućnosti u vreme kad se Avramovićev dinar borio da zameni dojče marke 'Kuglana' je bila pravi izbor.

Na terasi ispod kestena.

Novi Sad

Novi Sad

Novi Sad

I sada se 'Kuglana' teže uočava. Uskoro će se nje sećati uglavnom oni kojima je nešto više značila nego običnim prolaznicima koji automobilom projezde Bulevarom Oslobođenja.

[sati]

Za mene će ta kafana ostati u sećanju kao mesto gde je 1990. osnovan (i gde se kasnije sastajao) prvi gradski odbor Demokratske stranke, posle jednog predavanja koje su na Filozofskom fakultetu održali Đinđić i Mićunović. Eh, stara dobra opoziciona vremena. Ja sam inače, da se pohvalim, bio blagajnik

Tada je (ne znam je li i sada) kafana bila u vlasništvu stanovitog Zorana Ašanina, kasnije se ispostavilo stipendiste jedve moćne vladine organizacije. Tako da je sve bilo pod kontrolom, bez brige

[nenad.bds]

Ul. Branka Radičevića (ako se ne varam). U tom delu Salajke višespratnice još nisu značajnija pojava.

Salajka je u nekadašnjem Novom sadu bila izrazito paorski kraj. Njive su im bile u pravcu Čeneja i iza Klisanskog brega (zapadno od njega) a verujem da i danas mnoge porodice imaju i obradjuju zemlju

Temerinska ul. između podvožnjaka i Partizanske ulice.

Plavo-belu zgradu (na kojoj je sada firma Tranšped) znam ih ranih 50-tih. Prvih godina je to bio vojni objekat, pa potom Kooperativa - otkupni punkt za neke poljoprivredne proizvode, uglavnom voće. Tu su, pretežno ženeiz okoline pravile drvene gajbice 'na komad'. Probao sam i ja, ali nisam baš bio uspešan...

U drugom planu je Šulcova mlina (baš tako: mlina) pored koje je bila kuća u kojoj smo tada živeli. Ne znam od kada nije radila kao mlin, a sećam se da je tu još dugo bio otkup i skladištenje lekovitog bilja.
Inače, naspram ove Tranšpedove zgrada je bila zadnja tramvajska stanica sa zidanom čekaonicom i prostorijama koju su koristile tramvajdžije.
Preko od Tranšpeda je bilo nekoliko magacaina koji su širili nesnosan smrad. Tu su se otkupljivale sirove kože za štavljenje i kosti za pravljenje tutkala.

Temerinska ulica. Naš stari porodični prijatelj Milun Bojanić, limar. U tu radnju sam dolazio kao dete još 50-tih. U dvorišnoj zgradi je oveća limarska radionica.

[nenad.bds]

U ulici Kraljevića Marka

O pet trščara pod 'zaštitom' države već je bilo reči, ali sa slikama u drugačijim uslovima.
Jutros sam ih ponovo slikao, a ko zna N. Sad biće mu jasno šta sam tu tražio u rano jutro.

''KUĆE TRŠČARE
Novi Sad, Ulica Kraljevića Marka 24, 26, 26a, 28 i 30
Prostorno kulturno-istorijska celina - 1998.
Stare narodne vojvođanske kuće „trščare", sačuvane su u uličnom nizu i predstavljaju prostorno kulturno-istorijsku celinu koja ima ambijentalni značaj. Sagrađene su krajem XVIII i početkom XIX veka od nabijene zemlje (zidovi), trske (krovopokrivač), drveta (krovna konstrukcija, stolarija) i opeke (dimnjaci). I pored, tokom proteklog vremena, neizbežnih popravki i sanacija, sačuvale su bitna ruralna tipska obeležja. Reč je o prizemnicama izdužene pravougaone osnove, koje su na uličnu regulaciju postavljene kraćom stranom, a podužnom dubinom parcele. Odeljenja su raspoređena u nizu: soba, kuhinja, soba.
Kuće imaju uobičajeno rešene ulične fasade sa dva prozora, trougaonim zabatom i izbačenim krovnim strehama. Ispred njihovih dvorišnih fasada, na kojima su sobni prozori i kućna - kuhinjska vrata, pruža se trem - „gonak", natkriven i poduhvaćen drvenim stubovima. Na donjem zabatnom zidu uobičajena su drvena vrata koja vode na tavan, nezamenljivu ostavu ratarskih domaćinstava.
Ove trščare u nastavku dvorišta imaju bašte gde njihovi vlasnici i danas tradicionalno gaje povrtarske proizvode.'' (Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada)

Samonikle zevalice na oronulom stubu trščare - verovatno je nekada bačeno seme na stub pa se sada biljka sama obnavlja.

Preko puta trščara - stara žena iz te kuće, skoro u povrenju mi kaza da je i ta kuća pod zaštitom. To me je podstaklo da potražim i evo rezultata:

''KUĆA U ULICI KRALJEVIĆA MARKA 37 (kuća iznad ovog teksta)
Spomenik kulture - 1968/1993.
Kuća sa okućnicom u Ulici Kraljevića Marka 37, tipičan je primer bogatog novosadskog gazdinstva, koje se bavilo trgovinom i vinogradarstvom. Glavni stambeni objekat podignut je oko 1911. godine, pravougaone je osnove sa fasadom dekorisanom u stilu neobaroka. Na njenom središtu je prostran polukružni kolski prolaz sa teškim drvenim, rezbarenim krilima. Prozori su lučno završeni, dekorisani plastičnim motivima loze i grožđa, dok je potkrovni venac širok sa frizom girlandi. Kuća je masivno zidana sa dva prostrana stana, desno i levo od prolaza i podrumima koji su pod pruskim svodovima. U enterijeru su prisutni gipsani ukrasi, odgovarajući ornamenti na drvenariji vrata i na njihovim zastakljenim površinama.
Glavna kuća, kao i pomoćni objekti smešteni u dvorištu, reprezentuju nekadašnji život na periferiji Novog Sada. Kuću je podigla stara novosadska porodica Jovanović, sa nadimkom „Vakini", koja od početka XIX veka živi u ovom kraju grada (Rotkvarija). Kako su se najviše bavili proizvodnjom vina, na desnoj strani dvorišta, u pomoćnim prostorijama, sačuvane su mnogobrojne alatke i sprave, koje su muzeološki primerci vezani za ovu vrstu poljoprivredne delatnosti. Porodica Jovanović je doživela veliku tragediju u danima novosadske racije, kada su mnogi njeni članovi izgubili život.'' (Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada)

I ova je preko puta trščara - iz 1913. godine je.

Kuća između trščara ima i čardak i kućerak. Verovatno je i ona prvobitno bila pokrivena trskom.

Da potsetim - taj kraj Novog Sada se zove Rotkvarija i tu su živeli ljudi koji su se bavili baštovanstvom.

[Turkmenbashi]

Skoro sam prošao baš tuda i iznenadio se u kakvom su stanju trščare, zapravo krov. A kada krov nije dobar, nego prokišnjava svi znaju šta to znači...

[nenad.bds]

KUĆA U DOSITEJEVOJ ULICI 10

Ova kuća izgleda ima bolju sudbinu (ili samo bolju sadašnjost?) od trščara u ul. Kraljevića Marka.

''Velika građanska kuća nalazi se u delu grada poznatom pod nazivom Salajka. Prema sačuvanoj dokumentaciji iz 1909. godine, projekat je za vlasnika Frajd Isidora uradio novosadski graditelj Berceler Lipot. To je visoko parterna kuća na kojoj su fasada i enterijer dosledno izvedeni u duhu mađarske varijante stila secesije. Veoma vredne secesijske kaljeve peći, nažalost, su srušene, a njihovi delovi pronađeni na tavanu.
Fasada zauzima širok ulični front, asimetrična je i na njoj su tri rizalita. Dva su izvedena pri uglovima, a treći je u središtu fasade i nadvišen je bogato dekorisanom atikom. Iz-nad i oko prozora, koji su u profilisanom malterskom ramu, uočljiva je secesijska oblikovana ornamentika u vidu traka, venaca, maski, girlandi. Sačuvana je i originalna stolarija sa plitkom rezbarijom.'' (Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada)

[nenad.bds]

Nadajmo se da neće nestati

“ЧЕШКИ МАГАЦИН"

''Сарадња и промет роба између држава оживели су после Првог светског рата, па је тако Чехословачка за своје потребе 1921. године изградила на простору Лимана, у некадашњој индустријској зони града, привредни објекат импозантних димензија. Он је до данас остао препознатљив под називом "Чешки магацин". Пошто документација није пронађена, можемо претпоставити да је служио за привремено складиштење производа, који су потом Дунавом транспотовани на север.

''Чешки магацин'' је на Лиману III, сада окружен студентским домовима.

По усменом сведочењу неких савременика, аутор пројекта био је неки, нама данас непознати, чешки архитекта. Но, без обзира на ову непознаницу, овај слободностојећи објекат правоугаоне основе, сада у окружењу савремене архитектуре, финим ритмом високих, доминантних плитких аркада на подужним фасадама, дрвеним тремом на фасади окренутој ка Дунаву и монументалним плитко сегментно конструисаним улазима на којима су тешка дрвена клизна врата, деценијама привлачи пажњу пролазника и веома заинтересованих потенцијалних нових корисника.

Пространи ентеријер, сав у челичним витким стубовима, постављеним у два реда по једанаест, и незаклоњеним сплетом дрвених греда у крову, са теретним лифтом у средишту простора, данас се користи за смештај дела богатог књижног фонда Библиотеке Матице српске.

Споменик је културе од 2001.''
(Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада)

Sticajem okolnosti imao sam prilke da ovaj objekat malo upoznam pre tridesetak godina kada je postojala ideja da se magacin pruredi za neku novu namenu uz očuvanje autentičnosti.

Unutrašnjost imnpresionira graditeljskom solidnošću. Koliko sam tada čuo iz objašnjenja o gradjevini, temelji su izolovani od vlage olovom, pa otuda i može da služi za smeštaj knjiga iako je vrlo blizu vode i izložen dunavskim podzemnim vodama.