Kompleksi

[Lady S]

Da li imate neki kompleks i kako se sa njim nosite?
Dopuštate li kompleksima da utiču na vaš život? Da li ste nekada imali problema sa kompleksima drugih ljudi?

[Lady in red]

Hm Neki meni bliski ljudi govore da sam iskomleksirana jer se stalno salim na racun svojih grudi (mislim, malih grudi), ali ja ne mislim da imam kompleks, samo sam realna, i volim da se zezam na svoj racun U osnovnoj sam imala kompleks nize vrednosti, manjkalo mi je samopouzdanja, puno ljudi me je povredilo zato sto sam pokusavala da im ucinim, da budem dobra, da me cene... Tu negde u 15-oj godini mi je nesto kliiknulo u glavi, i za kratko vreme sam se promenila. Ljudi oko mene su poceli drugacije da me gledaju i vremenom mi je samopouzdanje raaaaaaaaaslo i poraslo do zadovoljavajuce granice. I sada raste ali sporije...
Imala sam kompleks i zbog opekotine na nozi. Kada sam bila mala svi su me pitali "juuu, sta ti je to" i grozili se (mislim na decu naravno), tako da mi je svako leto, do neke 16-te godine, predstavljalo pravo mucenje. Tek tamo sredinom jula, pocetkom avgusta, bi se oslobodila da obucem sorc ili suknju. Medjutim, u srednjoj drustvo nije bilo toliko okrutno i niko me nije smatrao nakazom ili manje vrednom zbog toga. Nikada ni jednog momka to nije odbilo, i ja sam prihvatila tu opekutinu kao deo sebe koji je prisutan ceo moj zivot, i verovatno ce biti tu do kraja zivota. Naucila sam da zivim sa tim, nosim suknje i neretko dobijem kompliment da imam lepe noge

Da li ste nekada imali problema sa kompleksima drugih ljudi?

Imam drugaricu koja ni slucajno nije debela, cak sta vise zgodna je, ali ima butine i kukove malo jace nego sto to njenoj gradji prilici. Pitanja "da li sam smrsala" ili "da li sam se ugojila" svaki put kada me vidi (a to je u proseku 2 puta nedeljno) stvarno dovode do ludila....

[nattydread]

kad sam bila klinka, bila mi je odvratna moja surla. jednom prilikom mi je neka tetka koju svi u porodici interno zovemo kokoska rekla da imam grcki profil, sto je tada meni sa nekih 11-12 godina dokusurilo. pa sam pocela da tripujem da nikad necu imati decka i da se nikad necu udati i da cu ostati stara frajla. e onda se jedan tomislav zaljubio u mene u 8. osnovne i izljecio mi komplekse, a i tada sam skontala da ta tetka kokoska ustvari ima veci nos od mene, a iz danasnje perspektive me bas briga kada cu se udati i da li cu se udati, no matter of the surla.

[swba]

Hm Neki meni bliski ljudi govore da sam iskomleksirana jer se stalno salim na racun svojih grudi (mislim, malih grudi), ali ja ne mislim da imam kompleks, samo sam realna, i volim da se zezam na svoj racun

ja te u potpunosti razumijem... nije zbog grudi da neki pogresno ne shvate
elem i ja imam malo klempave usi i nikada ali nikada mi nisu bile kompleks... danas je bar te estetske nedostatke lako otkloniti... e pa ja svoje bas nedam

[greco]

Jedini kompleks sam imao u periodu od trinaeste do sesnaeste godine, zbog mrsavosti, a aktivno sam trenirao vaterpolo. Kasnije je potpuno prosao, jerbo sam se poceo "raskrupnjavati".

[Mind_reset]

Hmmm, kompleksi moji...
Pa onaj koji me prati od kako znam za sebe, je blagi visak kilograma, koji nebi ni bio strasan, da ti isti hoce da se raspodele koje kuda. Posto mi je cela familija sklona gojaznosti, a genetika cuda pravi, tako sam i ja jos u osnovnoj imao stomak, i u srednjoj sam imao stomak.Sto je poseban paradoks, imao sam isti i kad sam se vratio iz vojske i imao 73 kile na mojih 190cm visine, sto ce reci mogli ste rebra da mi brojite sa kilometra, ali mali stomak i dalje tu??? Vremenom sam se navikao na njega, nasao razne primene (tipa staviti gitaru na njega dok stojecki sviras ), uvideo da ga devojke vole, i tako dalje...
Sad sam doduse krenuo da ga mucim, pa ce se polako skockati

[euridika]

Ja misim da bih mogla da imam malo lepši nos, ali pošto nemam, naučila sam da živim sa tim Možda sam imala neke komplekse kroz život, ali nijedan od njih nije ostavio značajniji trag, nekako sam razvila razne mehanizme odbrane. Što se tiče kompleksa drugih ljudi, sa tim, čini mi se, nikada nisam imala problema, pošto sam ja, uglavnom negde u senci i ljudi se ne osećaju ugorženim u mom prisustvu, ili sam samo imala tu sreću da ne naiđem na neke koji bi se tako osetili.

[A6quattro]

Prvo, iskompleksiranost nije pojam koji se u psihologiji pretarano koristi,
a po mom misljenju ne bi trebalo da se koristi uopste.
Iskompleksiranost povlaci negativnu konotaciju,kao imas neku manu pa ti ona smeta
i zbog nje mislis lose o sebi.
I to je kao lose,a u stvari je to verovatno dobro. Ako i mislis, i ako je krijes,
posto ta mana smeta i drugima, pa bolje da za nju ne znaju.

[Lillith]

Prvo, iskompleksiranost nije pojam koji se u psihologiji pretarano koristi,
a po mom misljenju ne bi trebalo da se koristi uopste.
Iskompleksiranost povlaci negativnu konotaciju,kao imas neku manu pa ti ona smeta
i zbog nje mislis lose o sebi.
I to je kao lose,a u stvari je to verovatno dobro. Ako i mislis, i ako je krijes,
posto ta mana smeta i drugima, pa bolje da za nju ne znaju.

(moj bold)

Ne bih se slozila jer iskompleksirani ljudi ,s obzirom na nizak nivo samopostvanja usljed nedostatka zadovoljstva samim sobom ,imaju tendenciju da kod drugih ljudi traze mane i uporno im ukazuju na njih zeleci na taj nacin sebe uveriti da su oni bolji ili da nisu losi...Takvo ponasanje je jako pogubno za sticanje prijateljstava ali i za odrzavanje dobrih odnosa s okolinom jer niko ne voli da mu se stalno ukazuje na mane ili propuste a kompleksasi to upravo cine...

[_baba_]

Imala sam kompleks kad sam bila klinka. Bila sam ubedjena da mi je gornja usna previse tanka, pa sam svako vece pred spavanje selotejpom lepila usnu za nos.
Zatim, problem malih grudi, ali dobro to sam nasledila od tate,
kao i nos...i to bi otprilike bilo sve. Muke moje pubertetske.
Sad mogu slobodno da kazem da nemam komplekse.
Takva sam kakva sam, volim sebe najvise na svetu.
Uvek sijam i zracim, a to najbolje pokriva sve fizicke nedostatke