Nemoguća misija

[memento]

Tek jednom, ili možda dva puta, u životu sam upoznao osobu sa kojom nisam nikako mogao da uspostavim normalan kontakt, ili bar ne na način pod kojim ja to smatram normalnim.

Reći će neko - Pa šta, ima nezgodnih ljudi, ili ovakvih i onakvih i šta ti ja znam.

Tačno, ali specifičnost slučajeva koji su predmet ove teme je u tome što su te najviše dve osobe sa kojima sam imao nerešiv problem u komunikaciji bile potpuno normalne ličnosti, čak izuzetnih referenci, poštovane u svojim porodicama i sredinama u kojima su živele i radile. I pored toga što je postojala obostrana spremnost da sarađujemo, to u praksi jednostavno nije bilo moguće. Ili je neki moj gest kod njih izazvao za mene potpuno neočekivane negativne reakcije, ili sam ja u ponekim njihovim postupcima video nešto što jednostavno nisam mogao da poverujem da je moguće da neko takvog profila može i da pomisli, a kamoli da uradi.

Ili običnim rečnikom da kažem - Svi su manje više lepo mislili i o njima i meni, a zajedno nismo mogli.

Dakle, da li vam se dogodilo da nekada niste bili u stanju da se pojedinim osobama ostvarite neki normalni kontakt i pored obostrane spremnosti da do njega dođe? Da li su uzroci tome pogrešne predstave koje imamo jedni o drugima, ili prevelika suštinska različitost i pred toga što to nismo bili stanju da uočimo, ili nešto sasvim treće?

[tetkaD]

Ja lično nisam imala nikada problem ah problem nebi to tako nazvala.Bolje reći ako sam prilikom započetog razgovora shvatila da sa osobom viza vi mene nema nikakvog slaganja jednostavno bi se okrenula i završila razgovor bez preteranog objašnjavanja o onome što je započeto u razgovoru.
Uvek ima ono ili,,,,ilimislim da si me shvatio.Naravno da bi posle ponovo pokušala razgovor nebi okrenula leđa ili bi jednostavno otvorenorekla da mi nismo na istoj talasnoj dužinii to bi bio kraj znači došlo bi do nemoguće misije kako ti kažeš

[Uriel]

Ja sam se jednom sreo sa osobom o kakvoj memento govori.
Komunikacija sa njom je nerešiva logička igra...savršeni izazov.
Pomislio sam, sa ovom osobom se nikad ne možeš dosađivati bolja je od play stejšna
bilo je to pre 26 godina...oženio sam je i još uvek mi zanaivljivo da pokušavam
stupiti u razumnu komunikaciju.
Ne gubim nadu a napori održavaju mozak svežim i kreativnim.
Sada upravo radim na projektu dimnih signala...možda to skonta nekako.

[lenjivica]

Imala sam jedan slucaj tako reci. Komsija sa prvog sprata,vecito u prolazu se samo pogledamo ,kazemo cao,cao,kad najednom smo stali da pricamo...sve je islo normalnim tokom,sve do sledeceg puta. Prvi put kada sam ga srela,jednostavno nisam mogla da pricam s njim...jako cudan osecaj u tom momentu,drugi put kada sam ga srela,zurila sam i najednom on se javi,javim se i ja njemu. On je zastao,sa ocekivanjem da cu i ja to isto uciniti,ali ne produzila sam dalje i ostavila ga da gleda za mnom...u svakom slucaju jako cudno iskustvo.Mozda vama u post deluje to sasvim normalno,ali osecaj koji sam imala svaki put kada ga sretnem,mi nije dozvolio da mu kazem kada sam rodjena,a kamol sta volim,ne volim...

Jednostavno postoje ljudi s kojima ne mozes da ostvaris nista,verujem da je zbog samog pogleda na svet ili nacina vaspitanja...a takodje ljudi s kojima mozes sve ostvariti. Dublji problem se nalazi u nedostatku komunikacije,jer to je jedna od stvari koje ljude moze razdvojiti...sa njom se spajamo i razdvajamo..a zasto se ona ne ostvari lako sa tim nekim ljudima,msm da u komunikaciji nije jedina svest ta koja odlucuje o uspehu toga,vec ono nesvesno,jer ono je cesce kljucnije od svesnog. S obzirom da niko ne poznaje te dubine ne svesnog,tesko da bi smo i otkrili pravi razlog oko cudnih nesuglasica iliti nemogucih misija.

[AmIa]

komunikacija izmedju generacija, je vec sama po sebi nemoguca misija
Krenem li od baba,roditelja,dece....kao igra gluvih telefona
neko u klin, neko u plocu..
ovi potonji krcati iskustvom i godinama
ovi tekuci, mladoscu i neznanjem
tek dijalog je skoro nemoguc...
ono ima dijaloga
al; nema rezultata istog...
i obicno se zavrsava
eh,,,imala sam ja vase godine
a u moje cete tek da dodjete
..

[triViALna]

(...)

Dakle, da li vam se dogodilo da nekada niste bili u stanju da se pojedinim osobama ostvarite neki normalni kontakt i pored obostrane spremnosti da do njega dođe? Da li su uzroci tome pogrešne predstave koje imamo jedni o drugima, ili prevelika suštinska različitost i pred toga što to nismo bili stanju da uočimo, ili nešto sasvim treće?

Jeste, i na moju iskrenu zalost moram priznati da su to uglavnom bivale osobe zenskog pola. Uglavnom na poslovnom planu, privatne kontakte sam uvek birala, ili bar uobrazeno smatrala da mogu i da sam slobodna da biram. Ne podnosim zene koje rade "muski" posao ili da ga nazovem po emancipatnjivim kriterijima poslom u kom dominiraju muskarci na "zeMski" nacin sa sve plodnim danima, ciklusnim problemima, slomljenim noktom kI terororistickim aktom iliti emocijonalnim izlivima/odlivima na ratnom polju gde se koristi municija iz "terminator 2". E tu sam umela da "siznem". Ne zato sto sam ja sad neka vanzemaljka, ne zato sto sam ja kao "nedodirljiva", nego zato i samo zato sto mi nikada nije bilo jasno zasto neko iz inata (kojeg god!!!) prakticira stil koji je 100% sa duplim osiguranjem osudjen na propast. Mislim, izvin'te molim vas, mozete vi biti dasa/dama do bola, al' ako niste u stanju da se artikulisete u vezi onoga zbog cega ste navodno dasa/dama kad neko to od vas ocekuje (i to sa najavaom), ondaK ste izduvali sve jokere sa jednim dahom. A mnogo zena sam srela u zivotu koje su to uradile bas na taj nacin. I bilo mi je krivo, razocaralo me je i neopisivo me je nerviralo.

Za mnoge stvari u zivotu postoji vreme, mesto i sagovornik u kome moze svako da se profilira kao apsolutni individualac - i to je sasvim ok - ali takodje za isto toliko mnogo (ako ne i vise) stvari postoji vreme, mesto i sagovornik u kom se to ne moze. Postoje pisana i nepisana pravila - ko to nije shvatio, nema osnovni sluh za takt i komunikaciju. Shodno tome, njemu je svaki jos toliko izvanredan talenat dZabe...nazalost.

[dankaBg]

Dakle, da li vam se dogodilo da nekada niste bili u stanju da se pojedinim osobama ostvarite neki normalni kontakt i pored obostrane spremnosti da do njega dođe? Da li su uzroci tome pogrešne predstave koje imamo jedni o drugima, ili prevelika suštinska različitost i pred toga što to nismo bili stanju da uočimo, ili nešto sasvim treće?

...
Ovde se radi o prilicno velikim nejasnocama ..jer pitanja koja si postavio su veoma kompleksna..Sta znaci - ''normalna komunikacija''.,pa onda sta bi ona znacila u tvom slucaju .. .Jer ljudi,zaista pod ''normalnim komuniciranjem'' podrazumevaju razllicite fenomene...Komunikacija ..samim tim i normalna, je potpomognuta mnostvom senzacija u realnom zivotu,..emocija i ko zna cega..sve ne../Neki ljudi izvanredno cuteci komuniciraju, i sve se zna...
Pretpostavljam da si mislio na verbalnu komunkaciju..mada izmedju mnogobrojnih, postoji i ona ,mozda najspecificnija -komunikacija umetnickim delom...
Inace ,radi se o razmeni osecanja,saosecanja,uzajamnih uticaja,...Komunikacija moze biti rad -za delegate parlamenta ili psihoterapeuta,odmor za prijateljice koje veselo cavrljaju,zivotna potreba za malo dete ili zatvorenika u samici...

Ostvariti normalni kontakt mozemo recima, gestovima,mimikama,crtezima,postupcima...

Nejasno formulisano za moj pojam...aIi ,zavisi od bezbroj fenomena..
Sa nekima nikako ne mozemo verbalno..ali im nase oci sve govore...dok recima ne umemo...Opet u neki drugim situacijama dovoljan je gest...dva....uz po neku rec..

Reci po pravilu, unose vecu zabunu ,nego sto bi trebale ...ali .opet sve zavisi i sa kim,i o cemu,i pod kojim okolnostima ...sa kojim ciljem..?!

[lado]

Recimo postoji jedna osoba sa kojom je komunikacija nemoguca misija 1. i 2. i 3.deo.
Naprosto,ne ide.
Sad ne mogu pricati o tome da li se ona trudila ili nije.
Ja jesam.
To je moja svekrva.
Ne bih da ova prica zvuci kao trac rubrika, ali ja i cutala, i pricala, i pokusala da balansiram i zongliram i dzabe.
ONa je neko ko voli da je sve po njenom,ko voli da je stalno u pravu,ko je najpametniji,najjjjj.....sve naj.A tek sto je namcorza medalju.Nikog ne voli,niko joj nije po volji,ne prica sa pola sora a i dalje,ne kaze nikom ni *dobar dan*.
I eto tako.... ja se vise ne trudim cak ni zbog njenog sina.
Pregorele mi licne na osiguracima.
Ona je jedina osoba ZA SAD sa kojom je moja komunikacija totalno nemoguca misija.

Ne znam da li zato sto smo SKROZ razlicite ili zbog nekog njenog inata ,nikako razlog nekomunikaciji nije zato sto se nisam trudila ili pogresne predstave o njoj.

[rusty nail]

postoji samo jedna grupa ljudi s kojima je meni komunikacija sasvim nemoguca

a to su osobe koje ....numeju da slusaju

[čista iluzija]

Desilo mi se nekoliko puta da ne mogu da ostvarim kontakt sa nekom osobom.Pošto su situacije uglavnom bile različite ,takodje i različiti tipovi ljudi počela sam da tražim razlog u sebi,kao što to obično radim kad nešto ne funkcioniše kako treba.Medjutim došla sam do jednog za mene veoma čudnog i naizgled nelogičnog odgovora,možda i pomalo ..ma mogu slobodno da kažem detinjastog,nepotkrepljivog razumnom objašnjenju.

Vrativši film unazad i uporedjujući situacije shvatila sam da razgovori uglavnom nisu bili prijatni.Osećala se neka nelagodnost u vazduhu.Ma koliko se trudili da sve funkcioniše kako treba i da se ispoštuje sagovornik.

Mislim na posletku da za komunikaciju nije presudna elokvencija ni obrazovanje, čak ni zajednička interesovanja.Za taj neki dobar fluid samo je potrebno da energije koje ljudi nose budu kompatibilne,ma koliko to zvučalo glupo za neke.