Regenerativna i hiperbarična medicina

[Aiko]

Matične ćelije sa „odloženim delovanjem“

Prvi put u istoriji regenerativne medicine primenjena je revolucionarna metoda tretiranja tkiva koja omogućava aktivaciju matičnih ćelija tek kada se nađu u organizmu.

Britanski i italijanski lekari uspeli su da specijalnom tehnikom presade arteriju koja hrani dušnik krvlju, desetogodišnjem pacijentu koji je bolovao od retke bolesti tog organa.
Tokom operacije koja je trajala devet sati u jednoj londonskoj bolinici, ekipa hirurga je presadila arteriju od donora. Takođe, korišćene su matične ćelije koštane srži pacijenta primaoca transplanta.
Lekari se nadaju da će u narednim mesecima matične ćelije početi da se pretvaraju u ćelije arterije dušnika, što će biti prvi put u istoriji regenerativne medicine.
Pre dve godine, tridesetogodišnja pacijentkinja Klaudija Kastiljo bila je prva osoba kojoj je presađen organ koji je sačinjen od matičnih ćelija. Pacijentkinji je tim predvođen britanskim hirurgom Martinom Birčolom zamenio deo dušnika oštećen tuberkulozom.
Iako je i u slučaju transplantacije dušnika Klaudije Kastiljo tkivo bilo od matičnih ćelija, ovog puta tkivo je tretirano koktelom hemijskih materija kako bi se podstakao njegov rast tek kada se nađe unutar organizma.
Novi organ pacijent ne bi trebalo da odbaci, jer su ćelije uzete iz njegovog ćelijskog tkiva, naveli su lekari.
„Procedura je potpuno nova i mislimo da smo prešli važnu etapu", rekao je dr Martin Birčol.
Prema njegovim rečima, prvi put se dešava da dete prima terapiju na bazi matičnih ćelija, a to je i najveća arterija koja je ikada zamenjena.

Birčol je istakao da su potrebna dodatna klinička ispitivanja kako bi se pokazala validnost takve terapije, ali je ocenio da bi ta tehnika mogla da se koristi u presađivanju jednjaka i grla.
Pacijent, čije ime nije saopšteno, bolovao je od retke bolesti, stenoze dušnika, odnosno sužavanja arterije koja hrani dušnik krvlju, što izaziva, između ostalog, i veoma otežano disanje.



rts

[Aiko]

Matične ćelije vraćaju mladost

Revolucionarni metod podmlađivanja bez noža pomoću matičnih ćelija dobijenih iz masnog tkiva odnedavno se primenjuje na klinici dr Borka Đorđevića u Igalu.

Revolucionarni metod podmlađivanja bez noža pomoću matičnih ćelija dobijenih iz masnog tkiva odnedavno se primenjuje na klinici dr Borka Đorđevića u Igalu. Dr Đorđević, plastični hirurg i specijalista kozmetičke medicine, već decenijama u Americi važi za jednog od vodećih stručnjaka u ovoj oblasti, a njegovi pacijenti su neke od najistaknutijih javnih tamošnjih ličnosti.
U emisiji Bi-Bi-Sija, „Holivudski noževi“ predstavljen je kao jedan od deset najpoznatijih i najuspešnijih plastičnih hirurga sveta. Saradnja sa Mediteranskim zdravstvenim centrom u Igalu počela je pre više od 20 godina, da bi, kako kaže dr Đorđević, prerasla u partnerstvo i postala značajna grana zdravstvenog turizma. Dr Đorđević je trenutno vanredni profesor plastične i rekonstruktivne hirurgije na beogradskom i niškom medicinskom fakultetu.
A, šta se sve može sa matičnim ćelijama i na koji način se dolazi do lepšeg izgleda ovom metodom?
- Radi se o novoj i neinvazivnoj metodi plastične hirurgije koja promoviše rad s adultnim matičnim ćelijama, dobijenim iz masnog tkiva - objašnjava dr Đorđević. - Njihovim ubrizgavanjem formiraju se ćelije koje imaju mogućnost stvaranja novog tena, i na revolucionaran način podmlađuju staro tkivo - bez noža.
Tim metodom stvara se novo, sveže i mlado lice. To će verovatno da zameni agresivnu plastičnu hirurgiju nožem.
- Matične ćelije dugo su bile u fazi ispitivanja, a najveći problem bili su Amerikanci jer su bili protiv abortusa, te je za njih placenta bila etičko i religijsko skrnavljenje i nisu odobravali korištenje matičnih ćelija u praksi - objašnjava naš sagovornik. - Tek su u poslednje tri-četiri godine otkrivene adultne matične ćelije u masnom tkivu, koje imaju fantastično važnu ulogu u formiranju ćelija i podmlađivanju tkiva.
- Ukoliko se ove matične ćelije stave u mišićno, moždano i tkivo kičmene moždine, dojke, pankreasa, ili u potkožno tkivo, imaju sposobnost vezivanja za kolagen i elastične belančevine koje se nalaze u koži. Krucijalan proces je da se masno tkivo uhvati na pravi način i da se preda laborantu, odnosno tehničaru koji će pripremiti te matične ćelije - objašnjava Đorđević.
U Crnoj Gori, međutim, ali ni u okruženju ne postoji banka za čuvanje ovih adultnih matičnih ćelija, a jedina takva ustanova nalazi se u Pitsburgu u Americi.
- Mi nismo trenutno u mogućnosti da stvaramo banku, ali to ne znači da je nećemo stvoriti. Matične ćelije ja koristim isključivo za estetsku hirurgiju. Kako će se stvari dalje odvijati, zavisiće od protokola sa crnogorskim Medicinskim fakultetom. Želim da predočim kako bi to izgledalo - uzeo bih deset kubika sala, od kojih pet kubika dam laborantu da mi izdvoji matične ćelije, a pet pripremim za ubrizgavanje. Kad mi laborant preda matične ćelije izvađene napolje, ja to ubacim u salo i to je takozvani metod superčeardž ili super punjenje. Tada se moje ubrizgane masne ćelije neće istopiti, već preživeti - kaže Đorđević. To je zapravo vraćanje vremena unazad.


vecernje novosti

[Aiko]

Terapija matičnim ćelijama na prvom testu

Prvo zvanično testiranje lečenja matičnim ćelijama ljudskog embriona počelo je u SAD na pacijentu paralizovanom posle povrede kičme. Stručnjaci se nadaju da će ubrizgavanje matičnih ćelija dobrovoljcima regenerisati oštećene nervne ćelije.
Grupa američkih lekara počela je lečenje prvog paralizovanog pacijenta matičnim ćelijama ljudskog embriona (GRNOPC1), u okviru prvog odobrenog kliničkog ispitivanja te vrste.
Izjava Džordža Daleja

Reč je, kako su objavile agencije, o svetskoj „premijeri" terapije koja mnogo obećava, ali je izazvala i polemike u javnosti.
Početak kliničkog ispitivanja objavila je američka biotehnološka kompanija „Geron", koja je u januaru 2009. godine dobila za to odobrenje američke Uprave za kontrolu prehrambenih i farmaceutskih proizvoda (FDA).
„Početak tog kliničkog ispitivanja predstavlja važnu fazu u razvoju ljudskih terapija zasnovanih na embrionalnim matičnim ćelijama", istakao je u saopštenju doktor Tomas Okarma, izvršni direktor „Gerona".

Glavni cilj prve faze tog kliničkog ispitivanja je procena tolerancije ljudskog organizma na ćelije GRNOPC1 kod osoba paralizovanih zbog oštećenja kičmene moždine.
Stručnjaci kažu da će proći godine testiranja pre nego što se bude znalo da li je terapija bezbedna i delotvorna.
Embrionalne matične ćelije su jedine ćelije u organizmu koje imaju sposobnost da se neograničeno razmnožavaju i postanu bilo koja vrsta ćelija u ljudskom organizmu, tako da bi ubrizgavanje njihovih uzoraka moglo da ima veliki potencijal u lečenju oštećenja kičmene moždine i neizlečivih oboljenja kakva su Parkinsonova bolest ili dijabetes.
Stručnjaci se nadaju da će ubrizgavanje tih ćelija dobrovoljcima, koji moraju da prime GRNOPC1 u periodu kraćem od 14 dana od povređivanja, dovesti do regenerisanja oštećenih nervnih ćelija i eventualno omogućiti osobama da povrate osećaj u nogama i sposobnost kretanja.
„Ovo je početak nove ere u lečenju. Iza nas su dani lečenja pilulama, a ulazimo u novu eru u kojoj će se za lečenje koristiti matične ćelije", naglasio je Džordž Dalej iz Dečje bolnice u Bostonu.
Iako je terapija uspela da dospe u prvu fazu testiranja, stručnjaci ističu da između 30 i 40 lekova i novih načina lečenja „prođu u sledeći krug ispitivanja".
Testiranja na životinjama pokazala su da su pacovi, kojima su u kičmu ubrizgane matične ćelije, delimično povratili pokretljivosti. Svetska „premijera" terapije koja je za neke pravi tračak nade, izaziva i osporavanja.

Verske grupacije i konzervativni političari protive se uzimanju ćelija iz ljudskog embriona u prvom stadijumu razvoja, jer smatraju da se na taj način on uništava.
Problem bi mogao da bude rešen zahvaljujući novom metodu, razvijenom krajem septembra, kojim se omogućava „reprogramiranje" odraslih ljudskih matičnih ćelija epiderma, identičnih embrionalnim ćelijama.
Najveći izazov za naučnike je, međutim, da se dobiju matične ćelije koje se diferenciraju kako bi postale ćelije koje oni žele da dobiju, bez rizika u transformisanje u neželjene ćelije, kao što su kancerogeni tumori.



RTS