Verski praznici i običaji

[Aiko]

Обичаји за Васкрс



Теодорова субота
У суботу прве недеље Часног поста, пада празник светог Великомученика Теодора Тирона. Тога дана се у православним домовима кува жито као за славу. Тако се слави успомена на један догађај из првих векова хришћанства. Наиме, у време римског цара Јулијана Апостате 362. године, када је било гоњење хришћана као у време Нерона, нареди овај цар да се све намирнице по цариградским пијацама и радњама попршћу крвљу од жртвених животиња, како би се хришћани оскрнавили и не би могли да се причесте. Међутим, свети Теодор Тирон јави архиепископу цариградском Евдоксију, да хришћани Цариграда не купују ништа од намирница, него да у својим домовима, те недеље кувају пшенично жито и мешају са медом, и то узимају уместо хране. Хришћани тако и ураде, и достојни се причесте у недељу Православља Као успомену на тај догађај, у овај дан, домаћице кувају жито као за славу, и служе своје укућане и госте који тога дана дођу у кућу.

Лазарева субота Врбица
Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.
Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек олистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе.
Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

[Aiko]

Велика недеља и Велики петак

Ова недеља се зове још и Страсна седмица, у којој се слави успомена на издају, хватање (хапшење) и страдање Господа Исуса Христа. Ове седмице се у нашим храмовима врше посебна богослужења, и пожељно је да верници у њима редовно учествују. У овој недељи су најважнији празници Велики четвртак и Велики петак. На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог, и тога дана је Господ установио свету тајну причешћа, зато је добро да се тога дана причестимо. На тај дан увече, читају се дванаест јеванђеља о страдању Христовом, и док се читају јеванђеља народ у цркви клечи.
На Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће, у нашим храмовима, поподне износи се плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб), коју верници целивају све до Васкрса Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена.
Ове недеље црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља. На Велики петак пожељно је ништа не јести све до изношења Плаштанице.

Васкрс
Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.
За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везаи обичај даривања јајима.
Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Фарбање васкршњих јаја

Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

Како се фарбају јаја?

Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице која је освећена у току васкршњег поста. На шпорету ври вода са бојом (варзилом), домаћица у њега спушта јаја, пазећи да равномерно буду обојена, а деца обигравају око матере, и броје свеже офарбана јаја, чији број расте свакога часа. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се "чуваркућа".
Пре фарбања јаја се могу "шарати". Наиме, са растопљеним воском и пером за писање, или нечим сличним, на јаје се наноси топљени восак. Најпре се перо загреје на пламену свеће, па се онако вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта. Пошто восак не прима боју, после, приликом фарбања, на јајету остају беле нацртане фигурице и слова. На јајету се обично пише X. В. и В. В. (Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе), цртају крстићи, цветићи и друге лепе фигурице. У новије време, израђују се специјалне налепнице од папира или пластике и оне се могу лепити на јаја.

Симболика

Фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалина Мироносица (то је она девојка, која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по васкрсењу), путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га речима: "Христос Васкрсе". Црвена боја символише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти. То је, дакле, првенствено боја хришћана и цркве, без обзира што су неки појединци и покрети кроз историју покушавали да ову боју присвоје и компромитују.

Васкршње славље

Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: "Христос Васкрсе!" и "Ваистину Васкрсе!" Тај поздрав траје све до Спасовдана.
Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита "Оче наш" и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Туцање јајима

На столу стоји украшена чини-ја са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе". На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.
Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.

Побусани понедељак

Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Тога дана, по народном веровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помене за покој душа покојника. Тај дан се износе фарбана васршња јаја на гроб, и деле се потом сиротињи. Дакле, Побусани понедаљак је дан посвећен мртвима.








Srpska Pravoslavna CrkvaСрпска Православна Црква

[ser_gogsy]

Васкрсење Господа Исуса Христа - В А С К Р С



ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

- У недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био затворен одваљен је, гроб је празан! На камену седи анђео Господњи, са лицем као муња и оделом белим као снег. Стражари војници су укочени од страха. Анђео благовести мироносицама: "Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде јер устаде, као што је казао... Идите брже и кажите ученицима Његовим да је васкрсао". Жене крећу, а у исто време збуњени војници-стражари трче у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су видели.

Радују се људи, радује се сва природа! Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побеђени! Својим чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у живот вечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у последњи дан, дан Његовог другог доласка.

[Aiko]

Свети апостоли Петар и Павле - Петровдан


Свети апостол Петар - Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, изграда Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ јеблагозволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је први од ученикајасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти су Христос, Син Богаживога" (Мт 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његовавера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Гасе три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа - и душа Петрова билаје испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јављанаустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе уЈерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље поПалестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио јеболесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници.Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари биоје слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио. По заповести опакога цараНерона, Симоновог пријатеља, Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина заепископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар пође радоснона смрт. Видећи крст пред собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако,пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји севелики слуга великог Господара, и прими венац славе вечне (в. 16. јануар).
Свети апостол Павле - Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се зваоСавле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћену веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен одапостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола. Сапламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније,међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико сустраховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење.Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабомкончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом истрадањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, ипошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: "Не живим ја негоХристос живи у мени", тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кади апостол Петар.

Неуки и уки, но духом једнаки
И љубављу Божјом ко ангели јаки,
Петар прости човек, Павле школовани -
Благодаћу Духа оба обасјани.
Две пламене свеће, свеће неугасне,
Две блиставе звезде, високе и красне.
Обиграше земљу, и светлост пронеше
Све људима даше, ништа не узеше,
Сиромаси пуки - свет обогатише,
Узници и слуге - сав свет покорише.
Свет обогатише учењем Христовим,
Сав свет покорише оружијем новим:
Смирењем и миром, и благом кротошћу.
Молитвом и постом и силном милошћу.
Кад им бурног дана стиже бурно вече
Нерон крвожедни живот им пресече.
Но кад владар света заповест издаде
И Петра и Павла страдању предаде.
Свет бејаше њихов, a не његов више -
Апостоли смрћу царство задобише.

[dori]

Danas se slavi praznik Mala Gospojina ili Rođenje Presvete Bogorodice. Presveta Bogorodica rođena je u Nazaretu, od roditelja Joakima i Ane, koji su već bili stari ljudi kada su je dobili. Kako nisu imali potomstva, što se u ono vreme smatralo Božijom kaznom, danonoćno su se molili Bogu da ih obdari detetom. Ani se javio anđeo Božji i rekao da je njen vapaj došao do nebesa i da će ubrzo postati majka. Kada je Ana rodila kćer, dali su joj ime Marija, što znači visoka ili gospodareća. Ne zna se od kada se tačno praznuje dan Marijinog rođenja, ali dan njene smrti (28. avgust) - Velika Gospojina ili Uspenije Presvete Bogorodice - ustanovljen je po želji cara Mavrikija 528. godine. Vreme između Velike i Male Gospojine zove se Međudnevice. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, hajdučku travu, konjski bosiljak, cvet od lipe, dren... Ovim travama leče se razne bolesti. Takođe, u tom periodu ostavljaju se i međudnevička jaja, kao najbolja za upotrebu i rasad.

Рођеље Пресвете Богородице или Малу Госпојину, Православна Црква слави 8. септембра по црквеном, а 21. септембра по грађанском календару. Света дјева Марија се родила у Назарету од оца Јоакима, који беше од рода царскога, из племена Давидова и мајке Ане која беше од рода свештеничког Ароновога, тако да се у Њој сустекло све оно најбоље од рода људског: царско и свештеничко, јер је од Ње требало да се роди Цар царева и Првосвештеник � Господ наш Исус Христос (прим. прев).


Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост најави свој васељени, јер из Тебе засија Сунце Правде (Истине), Христос Бог наш Који, разрушивши проклетсшво, даде нам благослов и, уништивши смрт, дарова нам живот вечни.

[Aiko]

Sveti Dimitrije -Mitrovdan

Rođen je u Solunu. Ovaj slavni čudotvorni svetitelj bio je jedino dete dobrih i blagorodnih, ali bezdetnih roditelja. Izmoljen od Boga, kao jedini i dugo očekivani, s velikom pažnjom je odnegovan i vaspitavan. Otac mu je bio vojvoda, a kada je on umro, hristoborni Maksimijan postavio je Dimitrija, umesto oca, za solunskog vojvodu, Posebno carevo naređenje odnosilo se na progon hrišćana, ali Dimitrije je suprotno naredbi, čak javno ispovedao svoju veru u Gospoda Hrista. Kad je car to saznao, Dimitrije je, znajući šta ga čeka, razdelio sav svoj imetak i mirno stupio u tamnicu spreman na stradanje koje mu predstoji. Posle nekoliko dana vojnici su izboli kopljima svetitelja, iako su ga našli na molitvi. Tu, u Solunu, hrišćani su kradom sahranili njegovo telo i na tom grobu su se mnogi isceljivali. Nad tim grobom podignuta je mala crkva, a nekakav velmoža Leontije, nakon što se izlečio od teške bolesti, podigao je nad svetiteljevim moštima mnogo veću crkvu. Sveti Dimitrije smatra se zaštitnikom Soluna, a Rusi ga smatraju i pokroviteljem Sibira.

[Aiko]

Данас је Митровдан

Српска православна црква и верници славе празник Светог великомученика Димитрија, успомену на смрт и страдање великог борца за хришћанство.

Обележава се празник Светог великомученика Димитрија, успомена на смрт и страдање великог борца за хришћанство, заповедни празник Српске православне цркве и крсна слава православних верника.
На овај празник, у српском народу познат као Митровдан, помиње се погибија светитеља који је живот окончао у тамници 306. године где је заточен, отказавши послушност прогонитељима хришћана.
Према предању, светитељ Димитрије рођен је и живео у Солуну, а цар Максимилијан (240-310) га је поставио за војводу, надајући се његовој оданости у прогону хришћана.
Џелати су га, како је записано, затекли у молитви и из даљине гађали копљима, јер нису смели да му приђу.
Хришћани су тело кришом сахранили, а на гробу су се, по предању, почела дешавати чуда и исцељења, па су одлучили да на том месту подигну цркву. Солунски храм је подигао великодостојник Леонтије, излечивши се над моштима светитеља.
Према древним записима, Свети Димитрије се из кивота јавио цару Јустинијану (483-565), спречивши га да му мошти пренесе у Цариград, па је тако је остао у Солуну, где и данас почива као заштитник тог града.
Свети Димитрије представљен је на фрескама средњевековних манастира у реду светих ратника који су проповедали и борили се за хришћанску веру.
Једна од најлепших представа Светог Димитрија налази се на Косову и Метохији, у манастиру Дечани, чији су ктитори Стефан Дечански (српски краљ од 1321-1331) и цар Душан (1308-1355).
Светитељ је осликан у ратничкој опреми са штитом и шлемом, поред Светог Ђорђа.
Светог Димитрија с великим поштовањем, поред Грка и Срба, славе и Руси. Његов култ је почео да се шири у Русиј у 12. веку, а године 1581. изабран је за заштитника Сибира.
У Српској цркви је више од 120 храмова посвећено светом Димитрију, међу којима је и недавно саграђена црква у Новом Београду.
Његов лик налази се од 1388. године на грбу Сремске Митровице где се, такође, веома поштује овај светитељ.
Црквени историчари нису сагласни око тога да ли живот светитеља треба везати за Солун или Сремску Митровицу, јер је, према записима из осмог века, погубљен у Сирмијуму, а остаци су му пренети у Солун, након што су варвари освојили Срем.



izvor RTS

[Aiko]

Sveti Georgije - Đurđic

Ovoga dana praznuje se prenos moštiju svetog Đorđa iz Nikomidije u Lidu palestinsku. Sveti Đorđe postradao je za vreme cara Dioklecijana, a pre svoje smrti zamolio je jednog slugu da mu telo prenese u Palestinu odakle mu je bila i majka i gde je imao veliko bogatstvo koje je po njegovoj želji, razdeljeno sirotinji. Sluga je učinio sve kako mu je bilo naređeno i tu ga sahranio. U vreme cara Konstantina, pobožni hrišćani sazidali su krasan hram svetog Đorđa u Lidi palestinskoj, i prilikom osvećenja toga hrama, preneli su i sahranili u tom hramu čudotvorne mošti ovog svetitelja i velikomučenika Hristovog.

[Kal_el]

Ne podrzavam ni jedan oblik obozavanja bilo �ega i verovanja u idole ...
ako sam sebi ne pomogneş ne�e ti ni Bog pomo�i
verske i narodne obi�aje neşto preterano ne upraznjavam , tek tolko da ne bih baş puno ştr�ao od okoline ...
naravno ako se baş zateknem u takvoj sredini ...
nisam pristalica pra�enja svetog puta kroz naşe zivote koji su u dimu izduvnih gasova
dzipova u kome se vozaju popovi
Ne smetaju mi ljudi koji se pridrzavaju Hristovog u�enja jer je svakako korisno kako li�no tako i za narod ali ipak ja sam rodjen u znaku Crvene Zvezde

[Aiko]

Danas je Aranđelovdan

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog arhanđela Mihaila ili Aranđelovdan. Prema broju vernika koji ga slave, na drugom je mestu, posle svetog Nikole. Praznovanje ovog dana ustanovljeno je još u u 9. veku u Svetoj Gori povodom javljanja arhanđela u jednoj ćeliji, gde je prstom u kamenu napisao pesmu Bogorodici. Pesma se zvala "Dostojno" pa se ova ćelija i danas tako zove.

Pominju se i ostala javljanja arhanđela Gavrila kao što je javljanje Mojsiju kad je saopštio ovom izabraniku Božjem kako je stvoren svet, a Mojsije to zapisao u knjizi Postanja.
Proroku Danilu javio je tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, a potom svetoj Ani da će roditi preblagoslovenu i prečistu Devu Mariju. Mnogo puta javljao se Svetoj Devi dok je boravila u hramu jerusalimskom.
Prvosvešteniku Zahariji javio je rođenje sina, svetog Jovana Krstitelja, a Svetoj Devi u Nazaretu saopštio blagovesti o začeću i rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Pravednom Josifu, pastirima kod Vitlejema, ženama mironosicama, ali i samom Gospodu, u vrtu Getsimanskom kada ga je, kao čoveka, krepio pred njegovo stradanje.

U istočnoj Srbiji veruje se da je arhanđel Mihailo najodaniji Bogu. Praznik je ustanovljen u vreme rimskog pape Silvestra Prvog i aleksandrijskog patrijarha Aleksandra.
Arhanđeo Mihailo je, prema verovanju sedi na Mesecu i gleda šta ljudi rade, a povremeno i silazi među ljude. Zbog ovog verovanja, neki slavari za taj dan ne kuvaju žito, a prema predanjima arhanđel Mihailo slavaru sve vreme slave stoji na desnom ramenu.
Veruje se da arhanđel Mihailo obilazi bolesnike. Ako ako im stane više glave - bolesnik će ozdraviti, a stane li bolesnom kod nogu - dani su mu odbrojani, ali i da vucima zatvara celjusti i ostavlja tajne znake kojima zveri ne smeju da priđu, pa tako štiti čobanska stada. Slavi se u novembru, jer je to deveti mesec posle marta, u kome je stvoren svet.


Blic