Verski praznici i običaji

[Skidatch_Mraka]

Ovi nashi obichaji,uglavnom,nemaju veze sa hrishcanskom religijom.To su obichaji iz nekih drugih vremena,shto bi neki rekli,paganski obichaji.Ako uzmemo u obzir,ono malo hrishcanskih obichaja shto imamo,to su sve obichaji iz starog Egipta.Tek sad mi nishta nije jasno...Hmmm...Hrishcanski iz Egipta,navodno hrishcanski,paganski...Ko je ovde lud?!Hehehehe...Ma Jah Rastafari!

[zjovan29]

---

Mir Božji - Hristos se rodi!

Mi koji Božić slavimo poJulijanskom kalendaru,
radujemo se tom danu,
jer nam stiže najradosniji od svihpraznika -
rođenje našeg Isusa Hrista.

Dočekajmo pravoslavni Božić tačno u ponoć
i radujmo se svi zajedno najvećem
i najradosnijem prazniku.

Mir Božji, Hristos se rodi!

[imakolata84]

obicaji su prenoseni sa kolena na koleno, nasi preci su zadrzali stare paganske obicaje zbog tradicije, a sto se tice egipcana...po nekom mom misljenju religije su sve iste samo su menjale oblik, tako je hriscanstvo u stvari modifikovalo ucenje egipcana, rimljana, grka, sve objedinilo i pokusalo da stvori monoteisticku religiju kako bi se taj neki haos koji je izazvalo postojanje mnogo bogova uredio i kako bi se napravila religija sa uredjenijom hijerarhijom. tako da su obicaji, verovanje dobili samo drugi plast, nazvali se drugim imenom.

[nenad.bds]

ТУЦИНДАН

''Туциндан је народни празник који пада 5. јануара, два дана пред Божић, односно дан пред Бадњи дан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница тукла - убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.
За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обичај везан за клање печенице, остао је вероватно из стaрих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме. На Туциндан, по народном веровању, децу не ваља тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаће од чирева.''

[zjovan29]

Nazdravljam ti Badnje drvo,
nazdravljam ga tebi prvo,
nek veselje kuću krasi
od nevolje Bog nek spasi,
sva divota domu tvome,
to u srcu liži mome.
SREĆAN BADNJI DAN!
Badnjak se lozi,
vatra se plamti,
zdravlje i sreca nek te prati,
nek ti svako novo sutra bude radost
badnjeg jutra,
a i srecan ti Bozic sutra.

[nenad.bds]

''VIJANJE BOŽIĆA''

Prolezeći u rano popodne prvog dana Božića kroz Kać, naišao sam na čestitare na konjima. Slikao sam ih...

Poznato mi je da taj običaj postoji (tj. da je postojao) ali nešto više o njemu ne znam, pa sam malo pročeprkao, i evo:

'' Od arhaičnih običaja zanimljivo je Vijanje Božića tokom kojeg momci ili tek oženjeni muškarci na konjima obilaze kuće svojih devojaka i žena'', pa na drugom mestu: ''Takođe je veliku radost pričinjavao običaj, ali za momke, praćenje Božića. Momci na konjima sa privezanim peškirima od domaćeg veza, vezanih za konjske oglave idu iz kuće u kuću pevajući čestitaju Božić. Domaćin ih počasti vinom, jer se to dešava prvog dana Božića posle ručka, a domaćica kolačima, kao znak zahvalnosti na pažnji. Izlazak iz kuće i rastanak sa svakim domaćinom momci proprate pesmom, kao izraz svoga zadovoljstva sa ponašanjem domaćina.''

Pa još: ''...Običaj je i da mladići drugog dana Božića po selu jašu konje. Oni „vijaju" Božić svraćajući u kuće devojaka za udaju ili u domove svojih rođaka. Novi zet koji na konju navrati u tazbinu biva darovan platnom za košulju.''

Naišao sam i na ovaj televizijski video-snimak:

(Salajka je 'paorski' deo Novog Sada.)

[_baba_]

Nas je baba umivala jabukom za Božić.
Da joj cele godine budemo rumeni i zdravi ki jabuke.
I česnica se kod nas nije pravila kao pogača nego kao kolač...kore, orasi, šećer i med.

[Mish]

Nas je baba umivala jabukom za Božić.
Da joj cele godine budemo rumeni i zdravi ki jabuke.

Keva mi i dale još kad dođem da joj čestitam novu godinu uvaljuje najcrvenije jabuke na svetu. I još me podseti za Tucindan, pa za Badnji dan, i pet puta proverava za Božić jesam li se umila jabukom.
Ali, i za Badnje veče biram oraj i krckam ga da vidim hoću li biti zdrava (nikad nisam pitala jer se potire loš oraj sa crvenom jabukom.

I česnica se kod nas nije pravila kao pogača nego kao kolač...kore, orasi, šećer i med.

Mene moji iznervirali što metnuše u česnicu oraj. Kod majke i dede se znalo: Česnica: majka rasteže kore (od okrajaka pravi pogaču za uz supu), premazuje medom i suvim grožđem. Nema oraja tu. Vasilica (to se pravi za Mali Božić tj. Sv. Vasilija) se pravi isto kao česnica, ali sa orajima.

[natasabog]

СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ - ДУХОВИ - ТРОЈИЦЕ

Послушавши речи Христове, апостоли се вратише по Његовом Вазнесењу, у Јерусалим и ту на молитви сачекаше силазак Духа Светога. Десети дан по Христовом Вазнесењу, појави се Дух Свети у виду велике пламене буктиње и раздели се пламеним језицима на све апостоле. Тада они добише чудесне моћи, између осталог моћ да говоре многим језицима и да чине чудеса. Много људи тада поверова у Христа и крстише се у Његово име.

Наша Црква празнује овај догађај у 50-и дан после Васкрсења или 10-и дан после Вазнесења Христовог (Спасовдан) и зове се ДУХОВИ или ТРОЈИЦЕ.

За овај празник се у нашим храмовима служи Света Литургија, уноси се свежа трава и цвеће и после молитве клечећи и молећи се Богу, плету се венци, који се односе домовима и стављају поред славских икона у кући и кандила.

Тропар (глас осми)
Благословен јеси Христе Боже наш, иже премудри ловци јављеј, низпослав им Духа свјатаго, и тјем уловљеј всељенију, человјекољубче слава Тебје.

trojica.jpg

извор: Православац-црквени календар

[natasabog]

27. новембар (14.нов) Свети апостол Филип (Божићне покладе)


Свети апостол Филип
Родом из Витсаиде крај језера Галилејског, као и Петар и Андреја. Од малена научен Св. Писму Филип се одмах одазва позиву Господа Исуса и пође за Њим (Јов. 1, 43).
По силаску Св. Духа Филип је ревносно проповедао Јеванђеље по многим странама Азије и по Грчкој. У Грчкој хтедоше га Јевреји убити, но Господ га спасе моћним чудесима својим. Тако архијереј јеврејски, који се устреми на Филипа да га бије, наједанпут ослепи и сав поцрни. И би земљотрес велики, и земља се раступи и прогута злобне гонитеље Филипове.
И друга многа чудеса збише се, нарочито исцелења болних, због којих многи незнабошци повероваше у Христа. У граду Фригијском Јерапољу св. Филип се нашао на заједничком послу јеванђелском са Јованом Богословом, својом сестром Маријамном и Вартоломејом апостолом. Туде би нека опасна змијурина, коју незнабошци храњаху брижљиво и клањаху јој се као Богу. Апостоли Божји молитвом као копљем умртвише ту змијурину. Тиме навукоше гнев помрачених људи. И озлобљени незнабошци ухватише Филипа и распеше га наопако на дрвету, по том распеше и Вартоломеја.
У том се земља раступи и прогута судију и многе друге са њим. У великом страху потрчаше људи да скину распете апостоле. Но успеше само Вартоломеја да скину жива; Филип пак беше издахнуо. Вартоломеј постави крштенима за епископа Стахија, кога пре тога он и Филип беху исцелили од слепила и крстили. Беше Стахије 40 година слеп. Мошти св. Филипа пренете су доцније у Рим. Пострада овај дивни апостол 86. год. у време цара Дометијана.

ТРОПАР (глас 3):
Апостоле свјатиј Филипе, моли милостиваго Бога, да прегрешениј остављеније, подаст душам нашим.