Rodi Ga sebi

[Neron]

Nemoj tako koLEZInice,npr. tata sam,a sto necu da se zenim nije dete kopile,zivecemo zajedno 4 dana,a 3 dana moram kod ovih dvoje prvenaca...opet bolje i da ima dete,sem sa ozenjenim,nego da je ne 'ebe pod stare dane samo ko zuri na autobus ili da bude alkoholicarka ne daj Boze u tim godinama...mislim od dva zla ona bira perspektivnije...

A koje dete na planeti kada pitas nece reci da bi opet izabralo da se rodi...to je poznata stvar i za onu decu koja nemaju ni mamu...

[duga12]

...naravno da doticni gospodin nije razmisljao o posledicama...
...uopste nisam govorio o novcu...rekao sam samo da takve veze ostavljaju teske posledice...ako ni ja nisam bio najjasniji,pisacu ponovo ako treba...

...ma ne...sve je jasno...ipak,mislim kao je lako kuckati,osudjivati ljude,ja prva ne znam kako bi odreagovala da se nadjem u takvoj situaciji,a sto se tice nase razmene misljenja...sve je jasno

[Neron]

Ne valjas kada si slobodan,a ne valjas ni kada si ozenjen...Ko ce svima ugoditi...

Ponavljam: ne postoji dete mentalno zdravo da se kajalo sto je rodjeno makar ne znalo ni za jednog roditelja...a vi mudrujte,posle bitke svi su generali...

[triViALna]

DrincHe
(...)
Pokusavam,neuspesno, da u uvodnom postu ne namecem svoje misljenje o radjanju zarad toga sto je "pravo vreme za to-pozavrsavale su se sve krupne zivotne stvari,samo dete nedostaje"(!?) ili "sto je vreme otudjenosti i ne treba cekati da svi vozovi prodju,jer...on se mozda nikada nece pojaviti"
(...)
Sta Vi mislite o ne tako cestoj,ali pojavi koja nam je sve bliza(bar ja imam takav utisak) - o zeninom donosenju odluke da ima dete sa covekom koji detetu nece biti otac u punom smislu te reci?Da li je po vasem misljenju u redu da se tako superiorno postavljamo u donosenju odluke koja ce bitno uticati na detetov zivot?
(...)

Sve sam Vas procitala na ovu doista interesantnu, pa naraFski donekle i kontroverznu temu, a najupecatljiviji odgovor je dao

Pero_M: "Vazno je ko radja to dete".

Mada je sasvim sigurno interesantno i pitanje zasto i na koji nacin se je neka zena dovela ili zelela da dovede u situaciju da radja. I da, ne moze se generalizovati, ali mozemo pricati o nekim signifikanto razlicitim povodima za takvu odluku.

1.) “Zaglavih” (sa/bez kontracepcije ili kroz upotrebu pseudo kontracepcije) sa covekom kome ne pada na pamet da glumi oca/koga ne zelim za oca/kome ne znam ni ime(citaj ONS)/koji je ozenjen/zauzet/od Boga sudjen, al’ Djavolom odnesen ili sta vec. Opcija: abortus vs. "egotrip" superiorne majke. Ili kako je neko lepo rekao iz perspektive deteta:

Veverica: Ne mogu da ne pomislim... kad bih morala da biram da li bih radije da se ne rodim uopšte, ili da se rodim makar tako, ja bih izabrala da se rodim...

2.) Zeni otkucaje bioloski sat – nema princa na vidiku, ajd’ sto nema princa, nego nema ni zabe. Moze biT doduse da joj iz kojih god razloga nije do natezanja u vezama i vezicama u kojima je samo pocetak nesiguran faktor, ali zato kraj utoliko sigurniji, pa se onako cisto pragmaticno odluci na taj korak – da l’ uz pomoc dobrovoljnog donatora sperme (koji je upucen u detalje po mogucnosti jos i pravno fixirane), ili kroz “listanje” kataloga anonimnih donatora sperme u nekoj high-tech laboratoriji.

Eto, dve radikalne (donekle uvelicane) situacije i krene prica o moralu…Krene prica o moralu ZENE, a deca ti dodju kI neka zenina kolateralna steta. A na to se nadovezu sve silne supervizije idelanog zivota/idealnih uslova koji su detetu navodno neophodni za “zdrav” i “normalan” zivot. I sve je to u sustini blablatruc – zivot fura nekom svojom stazom. Kao sto zivot fura svojom stazom u nekim tamo idealnim brakovima u kojima dete izgubi jedno ili oba roditelja, da l’ “visom” silom ili iz cisto egoisticnih poriva jednog/oba od involviranih roditelja. Fura nekim svojim stazama i kod dece koja se rode, pa ih majka da na usvajanje, kao i kod onih koji okace porodicni zivot kao reklamnu tablu na fasadu kuce, a decu tretiraju kao inventar. Izvin’te na “odsecenosti”, ali nema bRe za opravdano radjanje dece normativnog algoritma! Nikada ga nije ni bilo!

I koliko god bi mi svi zeleli i zamisljamo tamo neku idilu na kvadrat i kub za nase zajednicko ili sebicno potomstvo– zivot nas demantuje svakodnevno. Zivot u kome zivimo, ili u kome bar ja zivim decenijama je zivot u kome sve vise vredi od jednog novog zivota! I zato iskreno receno, skidam kapu svakome ko se odluci da na koji god nacin– pa i na ovaj extremni - postane roditelj! Jer u svetu u kom roditeljstvo znaci ni manje ni vise nego sputavanje sopstvene egomanije, hedonistickog opredeljenja i forsiranog resenja “manjeg otpora”, svako ko svesno izabere taj put, pobedio je bar sebe. Price o “sta ce postati od tog/takvog” deteta su takodje samo spekulacije koje ne podlezu nikakvim pravilima, ili podlezu tacno onoliko koliko sva ta silna pravila vaze i za decu odraslu u “idelanim” porodicim okolnostima koje ce se jednog dana ispostaviti kao “iluziorno idealne”…I idemo dalje – u krug!

I ne, ne mozes da ga rodis sebi, mozes samo da ga rodis zbog poklanjanja zivota bas NJEMU/NJOJ.

[Sivi]

Dobra tema, još bolji komentari (ne bih citirao, uzelo bi pola strane) .
Ništa u životu nema garanciju...samo postoji veća ili manja verovatnoća u povoljan ishod (rodi me majko sretna, pa me baci i u trnje) .
Slažem se sa već navedenim da nipošto ne bih voleo da budem otac a da to ne znam (ili da nisam bio uključen u odlučivanje o potomstvu). Čak i da je veza bila za jednu noć, ukoliko je božje proviđenje rešilo da je kruniše začećem ( a ne jedno od nas dvoje namerno i svesno bez znanja drugog), to dete bi, u meni, imalo oca (koliko bi mi okolnosti dopuštale). Nikada to dete ne bih odvajao od onog koje već imam. Nebitan je odnos sa majkom, to dete bih učio da je voli i poštuje i da na mene uvek može računati.
Život je jako komplikovan i svedoci smo da deca "sa dobrim startom" nikada ne postanu časni ljudi, ali znam mnogo dece iz Doma koja su postali sjajni i čestiti ljudi za poštovanje.
Koliko shvatih, koplja se najviše lome oko SVESNE NAMERE da se dete (u startu) liši drugog roditelja. Nije lako ni deci razvedenih roditelja (jer ima primera da čak i uz dobar surogat im ostane bolna rana "mene (mama, tata) ne voli"). Malo njih se zapita koliko tom detetu treba snage i emocija da se izbori sa diskriminatorskom okolinom, sa svojim potrebama za drugim roditeljem, sa osećajem da je "obeleženo za čitav život".
Ako već ne mogu ( i niko to ne može) da mu garantujem srećan život, mogu bar da se potrudim da ima dobar start (oba roditelja).

[strina]

deluje mi veoma hrabro, ali se pitam zašto jedna žena koja nije uspela da nađe odgovarajućeg partnera treba da sebe liši materinstva. Nažalost neke mlade žene ostaju udovice sa malom decom i odhrane tu decu same. U svakom slučaju treba se naoružati mamom ili nekim bliskim rođacima koji bi mogli biti porška mladoj ženi sa detetom. Ili joj treba puno para da to može platiti.

[Sunny]

Pohvala za temu i komentare, pre svega.

Pročitah sve od početka. I dve stvari mi najviše padoše u oči.

Prva je pravo žene da rodi, a drugo je veza sa oženjenim muškarcem.

Nisam žensko, nisam u braku i nemam dece. Možda će vam neki moji pogledi čudno delovati, ali...

Žena ima pravo na rađanje dece, u braku ili van njega.
Kada kucka biološki časovnik, ona nema vremena za traženje osobe koja bi bila spremna da deli život sa njom. Imam više koleginica u toj situaciji, i nije im strana ideja, jer je trenutno vide kao možda jedino moguće rešenje, ili možda najbolje moguće. Zbunjuje ih okolina, posledice, strah od nepoznatog. I znam da bi bile najsrećnije da su našle nekoga sa kim bi mogle da sviju gnezdo, ali nisu i treba ih ubiti zbog toga?

Po meni, imaju pravo i ne treba ih osuđivati. Ako ne možeš da pomogneš, ne odmaži.

Oni koji smatraju da isključivo treba da se rađaju deca u srećnim porodicama, neka odgovore na pitanja da li su sve porodice srećne i da li je bolje ove žene nemaju potomstvo nego da ga same odgajaju.

Kod pitanja na koji način da zatrudne, planski a da onaj drugi ne zna i da mu nikad ne kažu, da mu kažu kasnije ili pre datog momenta ili porožaja?

Iskreno, voleo bih da imam dete i čak i da se sad pojavi neko da me nazove tatom, mislim da bih se obradovao, ali znam da je zbog mog načina života to nemoguće.
Kad bi neka osoba želela da rodi moje dete van braka, bez moje obaveze, ne znam da li bih prihvatio, ali znam da bih, ukoliko bih prihvatio, tražio i da ga priznam i da imam obaveze prema njemu. To bi bilo moje dete i ne bih dao da mi neko to ne dozvoli.

A što se tiče veze sa oženjenim, svaka veza je priča za sebe i zaslužuje posebnu temu.

[Doktor Zo]

Svaka žena ima pravo da odabere da li će, s kim i kada roditi dete!
To MORA biti tako i nikako drugačije!
U ovom patrijarhalnom, zatucanom, čak mizoginom društvu, žena je biće drugog reda; u nekim sredinama, čak i trećeg, tj, posle muškarca i stoke!
Već mi je preko glave tog i sličnih pitanja. Dokle god se takva pitanja uopšte postavljaju, žene neće biti izjednačene u pravima sa muškarcima. Koliko milenijuma još treba da prođe, pa da ovo "društvo", konačno, shvati neke osnovne postavke?
Ovako, samo žena, koja rodi u braku (ma kakav on bio, makar i nesrećan), ima pravo na poštovanje, dok se, u svim drugim slučajevima, žena proglašava "kurvom", "lezbejkom", "feministkinjom" i slličnim nazivima.
Apsolutno odobravam, čak se i zalažem - gde i kako mogu - da svaka žena samostalno odlučuje da li će uopšte rađati!
Stoga, SAMO NAPRED, MOJE DRAGE DAME!