Razmazena deca

[starsica]

elem, ideju imam odavno, samo nikako da je realizujem.. a i baba me je sad poterala jednim postom
Pre neki dan, kad bejah na bazenu, neki klinja od svojih 8-9 godina se zadesi pored mene i opsuje mi kevu, tako cisto bez razloga a fazon da bude gori, majka je sedela pored njega i samo se smeskala i kad sam joj skrenula paznju da obuzda dete rekla mi je: "Ah, ali danas niko ne vaspita decu, ona se vaspitaju sama" i missim sta reci, samo sam otisla na drugu stranu
Zelela bih da znam kako izlazite na kraj sa razmazenom decom? Da li poznajete neku razmazenu decu ili roditelje koji ih imaju? Da li su vasa deca razmazena?
ae da vas cujem

[memento]

Primera suštinski sličnih onom koji je navela starsica u svakodnevnom životu je zaista mnogo. Međutim, pre nego što dam neki svoj komentar o tome, probao bih da nekako bliže definišemo pojedine pojmove. Po mom skromnom i laičkom mišljenju verujem da postoji razlika između vaspitanja i razmaženosti, mada se ta dva fenomena prepliću i često deluju kao jedinstven izraz jedne ružne pojave čiji su nosioci deca.

Nevaspitano dete je najčešće i u određenoj meri zapostavljeno dete i verovatno željno pažnje roditelja da ne kažem maženja i nije nemoguće da baš tim svojim ekscesnim postupcima podsvesno daje signale da mu upravo treba ljubav, pre svega roditeljska.

Roditelji opterećeni svakodnevnom borbom za život često umeju da se nedovoljno bave svojom decom, a i kada im posvećuju pažnju u velikom broju slučajeva to rade neadekvatno. Recimo, da bi obezbedili sebi mir dozvoljavaju detetu da radi stvari koje ne bi trebalo, ili mu kupuju brojne i u suštini nepotrebne poklone koji deteta kratko zadovoljavaju čime se kod mama i tata stvara iluzija da, eto, sve čine za svoje dete. Takvim svojim ponašanjem roditelji pre svega kupuju svoju savest, a detetu čine medveđu uslgu. U takvoj atmosfer teško je da se može govoroti o nekom ozbiljnom vaspitanju...

Spreman sam da tvrdim da su razmažena deca kasnije u zrelosti uspešnija i sigurnija. Bolji su bračni partneri i bolji roditelji, odgovorniji članovi zajednice. Kada kažem razmažena, mislim pre svega na svakodnevni kontakt sa svojim roditeljima koji im posvećuju pažnju, pokazuju im svoju ljubav, ljube ih maze ih, pričaju sa njima, smeju se... Sve ovo stvara pretpostavke da se proces vaspitanja puno efektnije sprovede, čime se i zaokružuje neki krug u što boljem formiranju ličnosti dece...

Zato sam spreman da pozovem roditelje da što više maze svoju decu, odnosno da im pruže i ne kriju svoju ljubav, stvaraju međusobno poverenje kroz razgovore, druženja, poljupce i milovanja...

Ali, verujem da će se naći i pozvanijih na ovom forumu koji će sve ovo bolje objasniti, jer je ovo ipak moje subjektivno mišljenje i ne mora biti baš tako kao što sam ja to nekako sročio...

[jeti]

Mislim da su maženje dece i vaspitavanje dve potpuno odvojene stvari.
Nije nespojivo maziti dete i, pritom, lepo ga vaspitati.
Razmaženo dete je zapušteno dete. Da li iz sebičluka roditelja (sami su sebi najvažniji) ili iz osećaja ugroženosti (sputavaju roditelje u planovima, ambicijama, karijeri i sl.), svejedno, roditelji puštaju decu da rade šta hoće i ponašaju se kako hoće, sve zarad svog mira.
Takva deca su neobuzdana, svojevoljna, bezobrazna, napadna i sve što uz to ide, i ne smatram da na bilo koji način mogu biti uspešna u životu.

Takvu decu, a kasnije ljude, razuzdane, pohotne, ohole, ne može niko da voli i ceni (mada nisu oni krivi, već roditelji, babe i dede koji su ih takve napravili).

Upravo sam danas, u komšiluku, imala primer da je dete od 3,5 godine razbilo drvetom glavu komšinici, polilo čoveka čašom vode i bacilo tanjir sa hranom na zemlju. Sve u roku od pola sata. Prisutna majka i baba i deda su samo slegli ramenima, a meni je došlo da ga dobro izdrmam. Roditelji, kao i baba i deda ovog deteta su intelektualci, čak neki od njih, doktori nauka.

I ko može da tvrdi da će takvo dete, kad bude imalo 15-20 godina i više, biti dobro dete i dobar čovek. Ja u to ne verujem, jer to do sada nisam ni videla.

Živim u daljoj periferiji Beograda, seosko područje, i do sada sam mogla da zaključim da su deca neobrazovanih seljana mnogo bolje vaspitana od prethodno pomenutog deteta.

Rodila sam i odgajila dvoje dece, sad su već odrasli (27 i 21 godina), život bih dala za njih, ali nisam dozvolila da budu bahati, bezobrazni, oholi, drski. Pritom, bila sam stroga samo onoliko koliko je bilo potrebno da shvate da svojim ponašanjem ne smeju da ugrožavaju druge. Moje vaspitanje se svodilo na beskrajnu priču.
Bez ikakve prisile, postali su dobri, pošteni i vredni ljudi i ponosim se time što ih svi hvale, cene, uvažavaju, navode kao primer.

Da rezimiram: svako dete se isto rodi, prolazi kroz iste faze i ima iste fazone. U šta će to dete izrasti (dobro, vaspitano, oholo, monstrum - i takva postoje), stvar je roditelja i uskog okruženja.
I umesto da kritikujemo roditelje, zahvaljujući kojima je dete postalo naopako, mi kritikujemo i grdimo decu. To je naopako.

Po mom mišljenju, pored propisa kojim se roditelji kažnjavaju za zlostavljanje dece, treba doneti i propise kojim se roditelji kažnjavaju i za pogrešno vaspitanje dece koja, posledično lošem vaspitanju, bez svoje direktne krivice (direktni krivci su roditelji koji decu vaspitavaju u duhu: ti si jedini i najvažniji na ovom svetu), zlostavljaju druge ljude.

[DONA]

Moja cerka je razmazena,verovatno jer je jedinica.Trudim se da je obuzdam koliko mogu,nekada mi uspe,ali nekada je nemoguca.Hiperaktivno dete...Stalno trazi moju paznju i jako je vezana za mene.Posto je krenula u skolu,verujem da ce se smiriti.
Ponekad razmisljam-kada cu je maziti ako ne sad?

[lado]

ja rodila decu da ih mazim.......e sad dal su razmazena????pa i odrasli se nekad ponasaju razmazeno....mislim da sam svoju decu nisam razmazila....ne previse....ono sto je jedan clan foruma naveo ne psuju nikog,....

[ravnicari]

Pre svega, velika je predrasuda da su jedinci razmaženi! Ja sam jedinica i bila sam umažena a ne razmažena. Kod mojih roditelja se znao red kada sam ja u pitanju, naravno da sam lepo vaspitana. Vaspitana sam tako da poštujem druge, uvažavam ih ali da ne dam na sebe i da ne postoje prepreke ako želim da nešto postignem (za nemoguće je potrebno samo malo više vremena ). Tako sam vaspitala svog sina. To je dete koje zna red jer ga ima još od rođenja. Da li mazim svoje dete? O. da! Svakodnevno mu govorim koliko sam ponosna na njega a u granicama koje on postavlja (na pragu je puberteta) i ljubim ga i gnjavim... Naravno da je poljubac pred spavanje obavezan!
Lično mislim da je za bezobrazluk i nevaspitanje dece kriva demokratija! Svakodnevno se susrećemo sa limitima u životu, na poslu u komunikaciji... Što bi deca bila izuzeta od toga. Stalno čitamo pisanja raznih boraca za dečija prava a gde su im obaveze? Kada ste u situaciji da se vaš svaki vaspitni postupak može zavesti kao zlostavljanje, kada je profesor u školi nemoćan da fizički razdvoji decu koja se tuku (jer mu odmah preti suspenzija i tužba za maltretiranje, sa čime su upoznati i deca i roditelji malih agresora) nemamo šta puno da uradimo možemo samo da pričamo...
Neka ponašanja su slatka kada imate 10 meseci ali ako se tako ponašate sa 10 ili30 godina e, to je problem...
Dakle mazite i volite decu ali postavite granice do kojih ta ljubav može da ide! Znam,znam odmah će se javiti oni sa tezom da je ljubav bezgranična ali danas se vaše dete baca jer mu niste kupili strip a sutra kad bude želeo atomsku bombu?

[NSdjanka]

Pre svega treba napraviti razliku između razmažene i nevaspitane dece... Decu treba maziti, ljubiti, igrati se s njima, posvetiti im pažnju i što više slobodnog vremena- u tom smislu razmažena... I to je divno... Nevaspitana deca (poput onih o kojima je starsica pisala) su nešto sasvim drugo... Obično su to deca bahatih duvadžija čija "zenica oka" može sve što poželi... I jao onome kome se omakne da kritikuje njegovo blago... E to blago kasnije postane problem koji se obija o glavu i roditelju i društvu... Za vaspitanje deteta je uvek glavni i odgovorni krivac roditelj! I niko ne može da me ubedi da je demokratija kriva zato što jedan balavac od šest godina može da radi šta mi se prohte, i što mu tako nešto uopšte i pada na pamet... Krivi su roditelji, isto toliko nevaspitani kao deca koju uporno kvare pogrešnim modelom... Svojim modelom...

[Bombica]

Slazem se sa NSadjankom da se radi pre svega o nevaspitanoj deci, koji su slika domaceg nevaspitanja.
bez obzira dali je jedno ili vise dece...mora da se nauci od malena da postuje neka pravila. da ne moze uvek u zivotu da dobija sve sto pozeli i ne moze uvek da bude po njegovom.
Lepo je kad mama i tata udovoljavaju sve, al kroz zivot ne moze uvek tako.
Nevaspitano dete je i dokaz za neuspeh roditelja.

[_baba_]

elem, ideju imam odavno, samo nikako da je realizujem.. a i baba me je sad poterala jednim postom

Ja ti dojdem kao slatka kafa na prazan stomak

Zaista, ali zaista me iritiraju roditelji koji od svoje dece prave razmazena derista.
I vrhunac je kada od takvih cujem: Tuchem ih svaki dan i ne pomaze.
Pa naravno da ne pomaze.
Ili:
"Kako su tvoji tako dobri?"
Paaa recimo...ne tuchem ih, ne derem se na njih za svaku sitnicu, razgovaram, objasnjavam, ucim i umesto batina primenjujem kazne. Ne, ne vezujem ih za radijator iako mi ponekad dodje


Navescu samo jedan primer cetvorogodisnje jedinice;
Igracke joj se kupuju svaki dan.
Barbike, kucice za lutke, parfemi, kozmetika, princeza haljinice, krunice,barbie lap top itd.
Nije joj zanimljivo jer nema s kim da se igra.
Bojicama je sarala po zidu i dobila je batine.
Mami je posle bilo zao, pa je odvela u radnju da izabere novu igracku.
Takodje joj je dozvoljeno da davi svog kucnog ljubimca, da ga muchi, vuche za rep i baca u vis...
Ne zna da prica i po mom misljenju bi je trebalo odvesti kod logopeda, ali zato zna da otpeva sve pesme grand produkcije.
Zanimljive su joj sljokice i zlatne haljine, pa eto, neka gleda dete i zanima se dok mama odkunta popodne.
Znaci, uzas!

Dete se vaspitava od rodjenja, a ne kad pocne da nam se penje na glavu i protestuje svaki put kad oseti da nije centar sveta i to samo zato sto nismo imali vremena, strpljenja i zivaca za ucestvovanje u odrastanju, zar ne?
Dzaba sve igracke ove planete ako postoji problem u komunikaciji izmedju roditelja i deteta.
Moji su zadovoljni i meshenjem testa...samo ako i ja zasucem rukave i priFatim se oklagije

Boli me glavudza, pola sata kucam odgovor, aj zdravo

[ravnicari]

Naravno da sve potiče od kuće!
Dobrom delu roditelja je daleko lakše da plati igraonicu, skupe igračke nego da zaista vidi detetove potrebe!
Slažem se sa svim tim ali kada sam napisala da je za sve kriva demokratija, nisam mislila na poredak nego na definiciju.
Često čujem: ja sam sa svojim detetom drugar/ica. Ja sam mom detetu mama, on ima svoje drugare. Ja sam tu da pre svega saslušam i ukažem i po potrebi korigujem (pri tome ne mislim na fizičko korigovanje). Naravno da decu treba maziti i ljubiti ali ponavljam svi mi imamo životne limite (na poslu, u komunikaciji...) što bi deca od toga bila izuzeta?
Deca usvajaju model koji vide u porodici i prema njemu se ponašaju.
Naravno da imam očekivanja od svog deteta (pri tom ne mislim da očekujem da postane novi Novak ili Stefan Milenković , mada ako pokaže potencijal moje kao roditelja je da pomognem da se iskaže maksimalno), očekujem da ispuni svoj deo obaveza isto kao što i ja ispunjavam svoj.