Razmazenost

[makilli]

Po cemu mozete da zakljucite da je dete razmazeno ?Koje su to glavne karakteristike razmazene dece ?
Po meni su to deca koja jednostavno ne znaju za rec:"Ne"!

[mariposa]

E pa tu su krivi roditelji,deca treba da se lepo vaspitaju,da se zna gde je granica,ja licno nisam stroga,niti znam da in naredim nista,ali znaju da sto ja kazem treba da se postuje,pa zato sam ja "la Mama"

[Lillith]

Ono sto mene zanima je kako nauciti decu da ne budu razmazena...
Jel moze pomoc

[SQUAW]

Veoma je tanka granica između razmaženosti i ne znam kako bih onu drugu stranu vage nazvala, a da ovo "razmaženo" pri tom ne zvuči mnogo ružno

Naravno da su tome roditelji krivi.

Meni smeta što se oni roditelji čija deca nisu razmažena po difoltu tretiraju kao oni koji su strogi, hladni ili oni koji imaju "tvrđa" srca. Ispada da kao da oni drugi, više vole. To apsolutno ne mora da bude tako i nije tako i zavisi od čoveka.

Nikada nisam imala potrebu da se dokazujem nikome ni za šta, pa tako ni svom detetu, a specijalno ne okolini i ostalima koji se uopšte usude da sagledavaju kakva sam ja to majka ili roditelj. Spremna sam da pružim svom detetu sve što želi, ali isto tako znam da procenim da li je ono što ono zahteva razumno ili ne i tu je glavna caka. Neću se odreći svojih prava i neću da žrtvujem sopstvenu udobnost, da bih okolini izgledala požrtvovanija. Neću mu dozvoliti ono što procenim da za njega neće biti dobro kako sada, tako i na duže staze.

Ne spadam u one žene kojima je dete pokriće i kvisko za sve, niti mi se, kao što sam već rekla negde, svet okrenuo naopako kad sam ga dobila. Nisam bila opsednuta svojim detetom iako je prvo, niti sam mislila da samo ja sve najbolje umem (ima ovakvih majki i to su najčešće one koje ne znaju šta bi drugo sa svojim životom), i moje je dete vezano za sve nas otprilike podjednako (dobro, za mene malo više od ostalih). I tako je od malena. Uhodao se nekako kao da smo ga dobili velikog. I ništa zbog toga nije manje voljen, niti se neko preterano lomi oko njega. Uvek je bilo ko stigne vodi ga u bioskop, ko stigne vodi ga u pozorište, bazen, napolje, ko prvi prođe tutne mu flašicu, sipa mu sok, okupa ga itd. I svi smo uživali u njemu, a za uzvrat dobili dete koje kapira kad si zauzet (šta god ti radio) i dete koje može da ide sa kim god hoćeš (baba, deda, ujka, tetka, kum, drug itd) na kraj sveta ako treba. Prilično sam sigurna da će dete kao što je on tako lakše proći u životu, obzirom da je - jedinac.

Da ne bude zabune - njegova potreba za hranom, za igračkama, za fizičkom nežnošću, kad me gleda OVOLIKIM očima kad ga nešto boli, kad se uplaši pa traži utehu, kad jednostavno hoće da se druži sa mnom, kad traži oslonac i razumevanje, podršku bilo kakvu - i ja mu sve to pružim - ne smatram da ću ga razmaziti. To nije to.

Neću ga pustiti da ubada peglu u struju zato što baš to sad hoće ili se zavrne i plače što mu ne dozvoljavam. To ne može. Isto tako neću mu preterano posvećivati pažnju kako ne bi zaboravio kako sam sebe da zabavlja. Onaj roditelj koji je 24/7 nadvijen nad svoje dete prvi put kad bude morao da ga ostavi ili da jednostavno posveti pažnju nekom drugom, nadrljao je... po mom mišljenju. A i za dete to nije dobro.

Svako će dete pokušati da zapoveda, svako će tražiti nemoguće, a na vama je da odvojite jednu fazu od onoga što vašem detetu može postati karakter.

Meni se jako dopada kad dete ima svoj stav. Kad hoće ovo ili ono... pa nisam rodila mašinu koja će me slušati i salutirati mi... volim kad ih vidim da su znatiželjni i uporni, ali isto tako mislim da se razgovorom, odlučnim tonom i doslednim držanjem do svega onoga što mu kažemo i objašnjavamo može dosta toga postići. A svako od nas zna šta je razumno ili ne. Ili bi bar svako trebao da zna

Znači, mnogo mnogo strpljenja, mnogo je to lekcija, treba to sve popamtiti šta zašto kad i kako ne mogu ovo ili ono kad sam mali. Mnogo razumevanja i mnogo objašnjavanja i razgovora. Dogovor je sve

Po cemu mozete da zakljucite da je dete razmazeno ?Koje su to glavne karakteristike razmazene dece ?
Po meni su to deca koja jednostavno ne znaju za rec:"Ne"!

Nisu to deca koja ne znaju za reč "Ne". To su roditelji koji ne znaju to "Ne" da sprovedu do kraja

[Sladja26]

i ja sam misljenja da su roditelji krivi ako je dete razmazeno. Jer dete je kao prazan list papira kad se rodi, a na nama roditeljima je, da taj papir "ispisemo". NAravno da uz to dolazi i delom, karakter deteta, i okolnosti pod kojima uzrasta dete... Ali na nama je da ih vaspitavamo da ne budu razmazeni. Razamzena deca (po mom misjenju) su ona, koja neznaju za rec ne od strane roditelja.
Moja malena (sad ce 3 godinice) naravno pokusava da dobije sve pa pokusa i sa plakanjem, ali ja sam ta koja joj to nesme propustiti. Mi kao roditelji moramo biti konsekvetni. Naravno svako ima svoje metode.

[lado]

Po cemu mozete da zakljucite da je dete razmazeno ?Koje su to glavne karakteristike razmazene dece ?
Po meni su to deca koja jednostavno ne znaju za rec:"Ne"!

Mislim da nismo svi jednako tolerantni kad je u pitanju vaspitanje dece,tako da ne mozemo povuci tacno granicu gde pocinje razmazenost.
Sretala sam roditelje koji su za mnogo bezvezne stvari vikali NE.
Nemoj isprljas nove pantalone,nemoj se penjes,nemoj da skaces,nemoj ovo,nemoj ono...
Secam se jedne komsinice ....ona je svoju cerku znala da obuce kao Barbiku i onda ne sme da umaze hulahop carape jer mora ostati lepa devojcica.Ako se isprlja,zna se...batine.
Eto ona je bila dosledan roditelj i jasno povukla granicu gde pocinje razmazenost.

Ja se nikad nisam smarala time da li ce biti razmazeni.
Dosledna sam bila reci NE ,kada su ih njihovi nestasluci ugrozavali.
A ostalo smo se dogovarali .
E sad nije ni ovo sto sam ja napisala neko pravilo.
Svako dete je razlicito.
Rodila sam dvoje i pokusavala iste metode i na jednom i na drugom detetu ali nije islo.

[Bybyly]

Nemam jos dete, ali se u potpunosti slazem sa SQUAW

[memento]

... Jer dete je kao prazan list papira kad se rodi, a na nama roditeljima je, da taj papir "ispisemo". NAravno da uz to dolazi i delom, karakter deteta, i okolnosti pod kojima uzrasta dete...

Ove tvrdnje izgledaju sasvim logično, ali na žalost nisu istinite i na nivuo su stavova o saznanju iz 17. veka. Setimo se samo Džona Loka i njegovog mišljenja da je čovekov mozak rođenjem tabula raza jer u našem umu ne može biti ništa što prethodno nije bilo u čulima. Iako Džon Lok nije mislio na vaspitanje dece, jasna je čvrsta analogija...

Moderna psihologija ima dosta drugačije stavove o formiranju ličnosti. U nekim stabilnim i standardnim uslovima odlučujući faktori na formiranje ličnosti svakog od nas su nasledni. Dakle, dete svakako nije list praznog papira po kojem brižni roditelji pišu svojim smišljenim i nesebičnim vaspitanjem i tako utiču na formiranje karaktera, temperamenta, visinu inteligencije... pa i razmaženost svog mezimca. A, kada bi i primenili tu ne baš najbolju metaforu sa papirom, onda bi trebali reći da je svako dete ipak i uvek potpuno originalni i nikad pre viđeni papir po kojem to famozno pisanje za svaki list sasvim drugačije prijanja...

Vaspitanje spada u stečene faktore (uz školu, ulicu, mesto stanovanja, socijalno poreklo, porodicu, fizički izgled i mentalno zdravlje) koje se ne može i ne sme zaobići u uspešnom formiranju ličnosti deteta. Ma koliko imali malo manevra i prostora u vaspitavanju deteta, i najmanju mogućnost treba maksimalno iskoristiti, jer je u moru uticaja koji se ostvaruju na dete u toku odrastanja, jedino roditeljsko angažoavnje se najbrže i najprimerenije može prilagoditi situacijama kroz koje prolazi dete.

A sada da se vratim razmaženosti deteta. Razmažena decu su možda u najvećoj meri proizvod previše odsutnih ili nesavesnih roditelja koji poklonima i popuštanjem kupuju svoju savest ili opravdavaju svoju nesposobnost i sebičnost. Razmažena deca su u suštini asocijalna deca koja su se formirala u lošim porodočnim odnosima bez autoriteta i kasnije, kada odrastu, ih čeka jako težak period prilagođavanja samostalnom životu, koje skoro nikada ne apsolviraju do kraja...

[zirne]

Ono sto mene zanima je kako nauciti decu da ne budu razmazena...
Jel moze pomoc

moze samo je potrabno svo vreme ovog sveta posvetiti detetu
recicete pa radim kako?
ono vreme koje ste slobodni posvetite detetu,pustitega da razvija svoju licnost
ali ga pravilno usmeravajte
nikad nepodcenjujte dete
kad nesto slatkis mali provali nemojte se smejati vec uz blagi osmeh kazite ala ti to lepo kazes
igrajte se sa njim i kroz igru mu pomognite oko svega p-a cak i oko hrane
morate imati vremena za setnju ,park izletiste i tamo mu proturajte neke stvari
nekupujte ljubav vec samo nagradjujte sve njegove uspehe ali neka sve bude takmicarskog duha
sto vise razgovarajte sa njim
crtajte pisite ali neka drugi roditelj bude sudija ko ce pobediti,ponekad mu stavite do znanja da nije on uvek pobednik vec mora nekad i da izgubi
nedozvolite bakama i dekama da se puno mesaju u vase vaspitanje,ukorite ih
igrajte sve decije igre sa njim tako da bude ravnopravan protivnik
nikad neprojektujte svoje zelje na dete
usmeravajte ga ka sportu
ucite ga drusvene igre uvek vodeci racuna da on nemora uvek pobediti
to su samo neke osnovne stvari ali najbitnije je biti stalno bas stalno uz dete

moji klinci su krenuli skolicu sa 18 meseci
sa 5g.su vec bili u partizanu na sportu
sa 6 g.su isli na kurs plivanja ili obuku za neplivace
sa polaskom u skolu su posli i kod mike radosava na fudbal
sa 14 su pozeleli na kosarku pa bili u kk"kadet"
posle dosao tekvando,pa aikido nisam im branio ni insistirao na necemu
ali sam stvorio dva divna mlada coveka koji ce uskoro zasnovati svoje porodice

[Aiko]

Misli se da dete postaje razmazeno od previse mazenja, a ustvari razmazena deca nastaju od roditelja koji nemaju ili ne zele dovoljno vremena da posvete detetu..ta deca imaju sve sem ljubavi i posvecenosti..agresivna su, nerazumna, neposlusna, a "ne'' ne poznaju jer niko nije bio dovoljno dosledan da ih nauci sta znaci ta rec..ne znaju da postuju druge jer ni njihovu malu licnost niko nije ispostovao, niti razumeo..

Vecina je kivna na takvu decu, pogotovo ako dodju u konflikt sa njihovom decom, a meni ih je zao..