Romkinje i njihov polozaj u Srbiji

[bellissima]

Vaska ( 1941 ) Aleksinac


Detinjstvo?

U detinjstvu sam bila puno mucena.Nije imao ko da mi da leba i vode. Bila jedna zena u komsiluku. Dodje i donese jedno parce hleba, a ja kad vidim hleb, voda mi ide na usta!Ja trazim da mi da malo hleba, a ona kaze:
- Ocu da ti dam, al' da te vezem za ovu vrbu i sibam.Onda cu da ti dam!

Pristajem ja i ona me veze za onu vrbui siba me kaisom, a kad mi da hleb, ne mogu ni da sedim, suze mi na oci idu! Nije imao ko vode da mi da da pijem,nego idem na reku, pa kako se savijem da pijem, tako padnem u reku.
Narod me spasavao iz vode, eh ...

Jednom jede strina pitu, a ja sedim i gledam u nju.Ona pita zuta od jaja, onaj sir se samo topi ... Ona gleda u mene i jede pitu, preokrece ono u ustima, pa guta, a ja gutam pljuvacku. Ona mi ne da da jedem!

I dan danas mi je ta pita pred ocima!


Da li ste isli u skolu?

U skolu sam isla do cetvrtog razreda.Bila sam primeran ucenik, mirna sam bila.Nisam se tukla ni sa kim, ali su mene uvek drugi tukli.Bio jedan decko, koji je gledao samo da me udari po nogama, sve su mi sine, oziljci ostali.Kad me udari cipelom u nogu, ja padnem dole.
Uvek dodjem izubijana kuci.

Kako je izgledala vasa udaja?

Moja udaja je bila kad me je majka izbacila iz kuce, pa sam bila kod mog strica dve godine u Nisu.Nisam imala momka, nisam nigde lutala, jedino sto sam prvog coveka nasla. Moj stric je drzao Udruzenje cigansko, a ja sam tamo pevala i u folkloru igrala.

Zasto vas je majka izbacila iz kuce?


Pa da bi ostala sama da spava sa covekom.Ozenio se jedan brat, ozenio drugi, jedna sestra se udala, druga sestra se udala, a ja ostala u kuci.Ne moze zena da spava sa covekom.Rekla mi je otvoreno u oci.

Koliko dece imate?

Cetvoro.Dva sina i dve cerke.Prvo dete sam dobila u dvadesetoj.


Imali ste i drugi brak?

Posle sam se udala sedamdesetprve u Obrenovac.Covek je bio gradjevinski masinista, dobar, politicki aktivan radnik.Zivela sam sa njim trideset godina, umro je.Posle njegove smrti sam ostala u njeovoj kuci.

Da li ste se kao Romkinja druzili sa drugim zenama?


E sad cu da ti kazem! To pitanje nemoj da me pitas. Ja nisam Romkinja, ja sam srpska ciganka.Nikad nisam bila Rom, niti cu da budem Rom. Ja ti otvoreno govorim sad! Nikada "Rom kao grom".Mi smo vise oni pirocanski cigani, nego ovi drugi.Ako sam Ciganka, ciganka sam, ali nisam Rom.U kuci smo vise srpski govorili, nego ciganski.Ja da znam ciganski, ja bi pricala ciganski.Ja ne znam ciganski da pricam i ono malo sto sam znala zaboravila sam.Kad sam se udala za ovog drugog coveka, mogla sam da idem gde god hocu. Isla sam i provodila se sa njim i zivela sam kao normalan svet.E onda je dosao jedan sin, pa dosla moja cerka, pa dosla druga cerka, pa onda mladji sin.Posle sam imala vremena da se obucem, da se karminisem, da idem u kolo da igram , da pevam.On se dicio samnom.Kad je oboleo on je ostajao kuci, a ja sam se prikljucila u Socijalisticku partijuSrbije i isla sam svugde bez njega.U Feketic, Novi Sad di god je trebalo da se ide ja sam isla. Nikad mi nije branio.Lepo smo ziveli, kako je on umro, on je moju dusu odneo ...

Sta ste zeleli u zivotu da postignete?

Ja sam htela da budem pevacica, ali mi braca nisu dali.Kazu pevacica - mrdacica.Dobila sam iz Beograda poziv i placene putne troskove da dodjem u Muzicko drustvo da pevam za Novu godinu. Medjutim, moj brat nije dao i tako sam ostala slepica.Da sam otila mozda bi danas bila neko i nesto.Ja sam imala lep glas. Pevala sam bolje od Usnije Redzepove.


*izvor Romkinje - Svenka Savic

[dori]

PRVA ROMSKA STUDENTICA NA
ZENIČKOM UNIVERZITETU

Elda Sejdić živi svoj mladi život onako kako živi veliki broj mladih ljudi. Ona studira, ali pronalazi vrijeme i za brojne aktivnosti. Međutim, Eldina priča ima svoje specifičnosti, a iznad svega je inspirativna.

Elda Sejdić, devetnaestogodišnja Zeničanka, ove godine pohađa prvu godinu Pravnog fakulteta. S obzirom na to da je Elda prva Romkinja upisana na Zenički univerzitet, taj podatak svakako ima historijski karakter.

Elda živi s majkom i starijim bratom. Otac joj je poginuo u ratu, tako da ova tročlana obitelj živi od šehidske penzije koju prima njena majka dok se Elda školuje. Po prestanku školovanja prestaje i pravo na penziju. Djetinjstvo je ova djevojka provela u mjestu Gornja Gračanica.
Pa iako je svaki dan putovala to je nije spriječilo da bude odlična učenica i da nađe slobodno vrijeme da se bavi manekenstvom.

„Osnovnu školu Mak Dizdar pohađala sam u mjestu Crkvice, koje je udaljeno od Gornje Gračanice oko sedam kilometara. Ustajala sam u pet sati ujutro da bih stigla na autobus koji bi me dovezao do glavne autobuske stanice. Zatim bih 'uhvatila' gradski autobus i s njim stigla do škole“, priča Elda.

Poslije završene osnovne škole, ova lijepa i vrijedna djevojka odlučila je da upiše u Pedagošku gimnaziju u Zenici.

„U srednjoj školi nisam morala putovati jer je mama u međuvremenu dobila stan na korištenje u Zenici. Opredijelila sam se za ovu gimnaziju jer je rad s djecom nešto što me je privuklo. Međutim, finansijska situacija u našoj porodici nije najbolja, tako da sam udžbenike za školu kopirala, a nije mi bilo svejedno kada sam morala kupiti neku knjigu i odvojiti dvadeset pet maraka.“

Ali ni ovo nije pokolebalo Eldu i bez obzira na sve ona je nastavila dalje.

Poslije srednje škole odlučila se za Pravni fakultet. I upisala ga.

„Vidim sebe kao advokaticu i želim da zastupam i nacionalne manjine. Iskreno se nadam da ću udžbenike moći kopirati, jer su puno skuplji u odnosu na srednjoškolske. Mada ću neke morati i kupovati. Ono što je najvažnije i što je na prvom mjestu, to je obrazovanje. Kad čovjek ima cilj, onda će pronaći i volju i biti uporan da ga ostvari“, kaže Elda.

Ono što vas ne ostavlja ravnodušnim je sigurnost koja zrači i osmijeh kojim se pobjeđuje svaka prepreka.

ELDA o životu
„Vrlo je teško odrastati bez oca. Majka je jedini borac za starijeg brata, koji je nezaposlen, i mene. Perspektiva u Bosni i Hercegovini je veoma loša, pogotovo za nacionalne manjine. Ovdje se čovjek mora izboriti za svoja prava, da dobije ono što je zaslužio. Bilo je puno trenutaka u mom životu u kojima mi je otac nedostajao. Ponekad sam zavidjela djeci koja imaju oba roditelja, a ne znaju da ih poštuju i cijene. Roditelji su najveće blago za dijete“, kaže Elda.

LDA u udruženju
Elda Sejdić se bavila i raznim aktivnostima i sportovima, kao što su: rafting, košarka, odbojka. Članica je Udruženja „Romano Centro“ od samog formiranja. U udruženju je najviše radila na edukaciji djece predškolskog uzrasta. Također je imala aktivnosti i sa udruženjem „Naša djeca“, gdje je radila sa djecom romske i neromske populacije i učila ih da pišu i crtaju. Uime udruženja prisustvovala je raznim seminarima, završila kurs engleskog jezika i informatike.

Izvor

[NIKNIK]

Прво би требало разјаснити њихова права у уквиру њихове породице и оквиру њихове националне групације, јер шта им вреде права у држави, када им и сама породица не даје могућност да их користе.

са овим ће основано тражити од државе, да се држава избори за права која им је дала, а оне га не могу конзумирати, па ће милиција морати ићи по ромским насељима и ватати ромкиње и водити их у за то о дређене институције, да присилно користе дата им права.

Када то не успеју те ће исте Ромкиње тужити ту исту државу, зато што им није омогућила да користе своја права !!!!!

Нормално ко плаћа рачун свега овог овако накарадно реченог зна се .....

[bellissima]

Zlata ( 1954 ) Golubinci

Detinjstvo?

Moje detinjstvo pamtim od pete godine.Rodjena sam u Golubincima.Imala sam mamu, babu, dedu , tatu, koji je svirao i starijeg brata.

Brat i ja , smo isli u isti razred, zajedno smo sedeli u klupi.Obecala sam da cu biti dobar djak u drugom i trecem razredu.Postojala je i tada ekskurzija u poslednjem razredu.Posto smo moj brat i ja bili iz jedne porodice, onda direktor kaze da jedno dete plati ekskurziju, a drugo ne mora.E sada, ja ne smem da idem na ekskurziju, posto sam zensko, a moj brat kaze:
- Ako ne ide moja sestra Zlata, ne idem ni ja! Tako nisam isla na ekskurziju.

Zavrsila sam cetvrti razred sa vrlodobrim uspehom.Moji mi nisu dali da kupim ni knjige, ni sveske,nego sam uzimala od devojcica, a citala sam iz citanke mog brata, ucila sam kako sam mogla.Secam se casova fizickog.Volela sam da igram rukomet, ali meni moji nisu dali da se skinem u sorc.
Vec je trebalo da se udam, jos godinu dana i mene treba da stave na glas za udaju ...
Moram da budem vredna, cista, pedantna, da sklanjam po kuci, da ne idem u skolu. I meni smanje uspeh u skoli, zbog fizickog.Nisam radila fizicko, jer nisam imala opremu.

A kada je dosao osmi razred, baba me nije pustila da idem u skolu.
U kuci smo imali svinje, konje, trebalo je raditi.Moram da ostanem u kuci sve da namirim.
E onda kad nisu hteli da me puste u skolu, ja sam na silu bezala.
Od babe sam svaki dan dobijala batine.
I ja sam zavrsila skolu, bila sam druga medju romskim devojcicama u Sremu, koja je zavrsila osmi razred.

Zaboravila sam da kazem da su mi jos u osmom razredu, stavili zlatan zub, takav je obicaj kod Roma.A za mene je to bilo toliko zalosno kada sam dosla u skolu i kada su pocela deca da mi se smeju.

Kako je bilo kad su Vas prosili?

Trebala sam da operem bokal da sija na stolu, jer to je moje lice.A zasto je to bilo moje lice ni dan, danas mi nije jasno.E onda moram da sedim, ali ne za stolom nego u cosku. Kako oni kazu tako mora biti!

Kako ste se udali?

E, dosla je njegova mama, posto sam odlucila da uzmem bas njega, a u zamerci smo bili velikoj, to je bilo vrlo tesko. Moji su me dali, jer su videli da hocu samo Dragana.A bili su i njegovi protiv.Ali mi smo bili toliko jedno za drugo.

Prvi dani braka?

On nije smeo da sedne pored mene, ziveli smo sa njegovima.
Ja rodim mog prvog sina, a on mene ne sme da vodi u bolnicu, jer to je bilo sramota.
On me nije odveo niti je dolazio u posetu, jer je sramota.
Nego dodju moja svekrva, moja mama, moja baba oni su me i doneli kuci.Ja dolazim kuci, moj covek farba kolevku!Meni je to toliko bilo drago, kad se setim kakva je to ljubav bila!

Udaja Vam je omogucila da postanete samostalna?
E ta ideja je potekla od mene i mog brata, jer smo bili ipak malo sposobniji, eto tu se vidi koliko skola znaci.I napravili smo Kulturno - umetnicko drustvo Roma u Golubincima.

Puno je bilo neroma odusevljenih tom idejom, prvi smo bili u Sremu, registrovano drustvo.
Imali smo splet srbijanske igre: Vojvodina - Backa i Banat, Kosovo i Srbija.Poslednji folklor sam napravila vise romskih i vojvodjanskih igara.
Ipak je moja Vojvodina!
To je zadnje i nek' ostane zapecaceno, moja Vojvodina - svakog svoje vuce.

Sta Vam se od zelja ostvarilo?

Ono sto sam mislila to sam sve dobila u zivotu.Nisam zelela mnogo.Nisam zelela da budem bogata,da budem prva, da budem nesto, nisam zelela bogzna sta.Zelela sam da imam skroman zivot, da zivim normalno, da imam samo najvaznije uslove za zivot.
Uspela sam u tome, imam svoju skucu, imam kupatilo, imam deciju sobu, sredila sam svoje dvoriste, betonirala i malterisala nasu kucu.
Stavila dve kapije, bila je to moja zelja.Napravili smo svinjce i kotobanje.


* Kotobanja je pokrajinska rec kojom se oznacava vrsta kosa,
cardaka, spremista cije su strane od razmaknutih letava, a sluzi obicno za drzanje kukuruza u klipovima


* izvor Romkinje - Svenka Savic

[bellissima]

Kajka (1958 ) Novi Sad

Detinjstvo

Otac mi je bio visokokvalifikovani vodoistalater, a ma ti je, kasnije kada smo mi deca odrasli, pocela da radi kao bedinarka - po tudjim kucama je spremala.Zavrsila sam osam razreda osnovne skole, u srednju skolu, nisam isla.Roditelji su bili strogi prema nama, narocito otac.
Nije dozvoljavao nigde da izlazimo, ni sestre , ni ja.
Tako da stvarno nigde nisam isla, nikada, ni na igranku, u bioskop ako sam isla deset puta pre braka i to jedino sa bratom od ujaka.

Ovde u ulici, tu sam odrasla, na Telepu, imala sam razne drugarice, bile su Srpkinje, Madjarice, bilo je i Ciganki, vecinom mesovito, znate kako je to ovde u Vojvodini, u ulici imas cetiri - pet nacija.

Udaja

Udala sam se sa sedamnaest godina.Njegovi su me lepo prihvatili, iako je on Srbin.

Upoznala sam ga ovde u ulici.
Mi smo zajedno u istoj ulici rasli.On je nekoliko kuca udaljen od nas.Igrali smo se na ulici i ta ljubav se rodila, jos dok smo bili deca.

U aprilu sedamdesetcetvrte smo imali svatove.
Imala sam vencanicu, slajer, muzika je bila.Velike svatove smo pravili, kod kuce pod satorom.Moj otac je morao da ide samnom u sud da potpise, posto sam bila maloletna.

Prve godine braka


Kad smo se uzeli, muz je bio isto tako siomasan.Nismo imali gde pa smo ziveli kod mojih, prve dve godine braka.Posle toga je moj muz, otisao da radi godinu dana u Irak.
Vratio se, pa smo zajedno otisli u Nemacku.I ja sam radila tamo sa njim, cetiri meseca, ali na crno.U restoranu.Bila sam od osam do dvanaest spremacica,a od dvanaest do pet sam izdavala jela.
Strasno mi je bilo tamo.Nisam mogla da se uklopim.Falila mi je rodbina,mada su samnom tamo bili moj muz i sin, ali bilo mi je neshvatljivo.

Vera

Od malena verujem u Boga i krstena sam u pravoslavnoj crkvi.I ucena sam da Bog postoji i ja mu se molim i molim se Svetoj Petki,jer je to moja devojacka slava.

Obicaji


Pa sine, nasi obicaji su vojvodjanski. Ja ti mogu reci za nase obicaje,koje smo ovde u Vojvodini imali.Mi smo dosta vojvodjanskog preuzeli i mi smo srpski Cigani.Ali obicaji vremenom pocinju da se gube.
Eto ima dosta mesovitih brakova.E ja sam mozda imala srece da se moj muz prilagodi ciganskom nacinu zivota, zavisi kako drugi to prihvataju.
Mesovitih brakova ima puno,postoji mogucnost da se gube obicaji.
Jer tradicija nasa se prenosi sa kolena na koleno.

Cigani su jako dobri ljudi.Ne zato sto sam ja Ciganka, niko nema dusu kao Cigani.
Ti Ciganu dodji, pozali se da nemas, on ce ti pomoci.
On ce podeliti sa tobom sve sto ima, dok drugi ne.
Reci ce " Pa meni ovo treba i za sutra ce mi trebati."
A Cigan zivi od danas do sutra, ono sto on ima, on ce ti dati, a za sutra ce se Bog postarati da ima.Cigani su jako dobri i dobru dusu imaju.
Samo nas Cigane treba razumeti.

[bellissima]

Dragica ( 1958 ) Vrsac

Detinjstvo


Otac je bio fizicki radnik, zaposlen u "Otpadu", majka je bila domacica.Inace nas je bilo sestoro dece u kuci, mnogo clanova porodice. Ja sam sa bracom i sestrama dobro zivela.Imali smo u nasoj porodici pravilo,ono sto je moje i tvoje je i nase je.
Majka je zatekla oceve dve cerke iz prvog braka, dovela je cerku i zajedno su stekli nas troje, mene i dva brata.Slagali smo se jako dobro, ali majka je imala miljenike, bracu, koja su bila izdvajama u svakoj prilici.

Kao devojcica, radila sam sve kucne poslove i dok ne podjem na nastavu u skolu, kad sam imala popodnevnu smenu, ja sam generalno spremala nasu kucu celu,prala sudove, cistila stan, ulicu, dvoriste, sve ...

Majka i otac nisu imali vremena za nase vaspitanje.

Udaja

Posle zavrsenog prvog stepena Pedagoske, doslo je do jednog braka, koji je kratko trajao.
Nekoliko meseci.
Nakon toga odlazim u Svajcarsku,gde sam radila sezonski, otprilike pet godina.
Posle je doslo do drugog braka i iz tog braka imam tri sina.

Kako se slazete sa decom?

Nikako!
Jako lose, zaista.To nije samo u pitanju generacijski jaz ... ne verujem.
Obicno im kazem kad sam ljuta da geni imaju svoju ulogu, tesko je boriti se protiv gena.
Ja sam sa njima sama, muz nas je napustio kad su oni bilil mali.
Posle toga nije bas bilo rodbinske pomoci, na zalost, da kazem.

Najstariji je zavrsio za automehanicara.
Srednji je napustio drugo polugodiste osmog razreda, a najmladji Sasa je napustio vec sesti razred.
Ja sam se zajedno sa njihovim razrednim staresinama, koji su zaista bili sjajni ljudi, ogorceno borila, ali ... nismo uspeli da ih zadrzimo u skoli.
Nije bas da nisu imali uslove, mogli su bar osnovnu da zavrse.
Dok sam ja isla trbuhom za kruhom, oni su bili kod kuce, nisu isli na nastavu.
Nije bilo drugog resenja, morala sam da idem da zaradim, a njih da ostavljam same.
I verovatno da je to jedan od razloga sto su danas takvi.

Da li imate poverenja u svoju decu?

Nemam, nazalost.
Ja ih pomazem, ja ih izdrzavam, medjutim oni nece i ne znaju da ekonomisu, nece da slusaju.
U stvari je u kuci pakao, gde svako ekonomise za sebe.

Sin je razbio moj mobilni telefon pre neki dan, pa sam ja u afektu razbila njegov.
I on sad hoce da se vrati da mi uzme televizor.
Rekla sam mu "Uzmi sve, samo mi dajte mira."
Ne mogu vise da podnesem ovo nasilje.Stid me je pred drugim ljudima.
Posto sam javno poznata u Vrscu, sramota me je sto moram jedanput nedeljno zbog jednog sina, a jdruge nedelje zbog drugog sina da zovem miliciju da me zastite.
Poceli su i fizicki nasrtaji i pretnje da ce me ubiti zbog ovog stana.

Vidim Rome kako prose ispred crkve u Vrscu ...

To su uglavnom Romi muslimanskog porekla, nasi domaci retko prose, ali u novije vreme i oni su poceli, narocito deca.

Romska deca, nemaju nikakve uslove za zivot.
Nemaju vodu, struju,oni dolaze kod mene da pogledaju neku seriju, film.
Neki zavrse osnovnu skolu, a koliko njih ode u srednju skolu?
Pa oni da zavrse i srednju skolu,sa takvim svedocanstvom nece moci da se zaposle.
Zato ne upisuju srednju skolu.


Poruka drugima


Zadrzite ljubav prema ljudima, bez obzira kakvi su oni prema vama,nemojte se svetiti, prastajte ..
Budite uporni dok ne ostvarite svoj cilj,ako je on cist i ako je pravi, ako ste ubedjeni da je to prava stvar za koju treba da se borite, nemojte odustajati bez obzira na prepreke.

Pomazite drugima u ostvarivanju takvih ciljeva, radjajte se svakog dana iznova i zaboravite sve lose sto je bilo juce ...


izvor Romkinje Svenka Savic

[bellissima]

Zlata ( 1964 ) Stari Banovci


Detnjstvo


Moj otac je bio zidar, a majka je isla u selo i radila kod gospoja,prala je ves, sklanjala, cistila.Nas je cetvoro dece.Svi smo isli u skolu do cetvrtog razreda osnovne skole.Nismo isli dalje, zato sto nismo imali para.
Kad sam zavrsila cetvrti razred,znaci sa deset godina, a posto sam bila najkrupnija i najjace dete, ja sam isla sa mojim ocem da zidam.Pomagala sam mu oko maltera, vukla ciglu,znam sada sve da zidam i malterisem, naucila sam taj zqanat od oca.

Slabo sam isla na slave i igranke.Od sesnajst godina sam imala momka tu u mojoj ulici, peta kuca od nase, tu sam se i udala.
Inace su moji roditelji znali za mog momka, tri godine smo isli zajedno.
Moji se nisu bas sa tim slagali, jer je on bio malo opasan.
Branili su i njegovi i moji.
Njegovi su mi zamerali da sam od njega siromasnija,jer su zamisljali da se on ozeni nekom bogatijom,da im donese miraza.
Trazili su nesto bolje od mene, a ustvari su ga ozenili siromasnijom od mene.

Ustvari on je bio puno ljubomoran.
Nigde mi nije davao da idem.
On se i ja posvadjamo i moj brat od tetke ga udari, a njegova majka jedva docekala pa pocela da huska protiv mene.
I ode njegova majka i ozeni ga, a on kakav je bio, pristao.
I onda je non stop pio i nije dolazio kuci, vecito je dolazio kod mene.I tako prodje pet mesesci on se valjda onda otreznio i oterao tu zenu, a ja pobegnem za njega.

Brak

Moji su znali da ja idem sa njim i dok je bio ozenjen.
Nije bilo svadbe.Ne, to kod nas nema tih nekih carsava i sta ja znam.Kad sam usla kod njih u kucu i kad sam prihvatila da budem oko sporeta, kao nova mlada, za njih je to bilo cudno.Jer mlado dete sam bila.Dobro nisam bas bila tako mlada imala sam punih osamnajst godina!
Uglavnom su oni mene zavoleli, kd mi je neko nesto govorio nisam odvracala,nego sam cutala, nisam se ni njemu zalila.


Deca

Imam dve cerke.
Prvi porodjaj je bio lak,a drugi tezak, jer sam imala dvojke.
Sin mi je odmah umro, a cerka mi je ostala ziva, ali je ostao problem sa njom,jer ima deformaciju stopala.Pogresila sam, nisam isla na ultrazvuk, jer su svi kazali da je drugi porodjaj laksi od prvog.Cerka nije bila razvijena, tako se rodila.

E sad,izgleda da smo muz i ja u rodu.
Verujem da i to ima neke veze,sam bog zna sta je tu.

Kako je tekao zivot


Pa nije bas bilo sjajno.Muz je voleo da pije, isao je po kafanama,po dva , tri dana ne dodje kuci.Ja sta cu?
Malo dete imam,ostani da zivis.Nisam volela da se rastanemo, da idem kod mojih, da se vratim.Pa bogami dugo sam zivela tako, on je lutao i pio.Kad se rodila druga devojcica, onda je kao malo zbog nje bio bolji.Dok se druga cerka nije rodila, maltretirao me je i tukao.Bio je jako ljubomoran i nije me pustao nigde da idem.


Kako vidite sebe

Pa da ostanem verna muzu i deci i da im sutra, kad se moja deca udaju, ne kazu njihov svekar ili svekrva e tvoja mama je bila onakva, a tvoj otac ovakav!
Ima nekih porodica koje oteraju devojku, zato sto joj je mati bila kurva.Ja sebe vidim da sam majka i supruga, ja se zrtvujem za decu.

Svaka Romkinja i ne samo Romkinja, koja je samo oko sporeta, oglupavi.
Ja smatram moj zivot, promasenim zivotom.
Udala sam se za koga sam htela,uzela sam onog, koga sam volela.
Sreca je kratko trajala!


izvor Romkinje - Svenka Savic

[Luter]

ne znam tačno iz kojeg je položaja došlo ali mogu da primetim da je teško sresti Romkinju između 14 i 50 godina a da nije trudna...ne kritikujem,ne osuđujem,tiče me se kolko lanjski sneg,samo posmatram i zaključujem..

[Digi-Grobar]

Glupo je da se uklucujem na ovu temu,ali one pripadaju nekom drugom svetu,a ni prema svojim mladima nisu nista bolje.
Vidim bas danas romkinju i njeno mladunce,vuce ga ko lutku,upeklo sunce,ono ne daje znake zivota.Prosi sa njim,uzas.,,,,
Ovo vazi za jedan mali broj koji je dugovno odskocio od te sredine,ali se mesati tu i nesto sugerisati je isto,kao da se neko mesa u nase zivote.

[Mish]

Zašto bi bilo glupo mešati se?
I ovim ljudima treba socijalizacija. Treba poticaj društva da budu prihvaćeni.
A društvu, pak treba da se izleči predrasuda.