Snaga pisane reči...

[dankaBg]

.
Pan Bouyoucas ...

Hipatija:Vi ste podmetnuli pozar,zar ne?
Teofil:"Samo sam hteo da unistim knjige.Oprosti,mi"(Hipatija)

Hipatija:Da vam oprostim?Kojom ste rukom zapalili vatru?Desnom?Da li nju treba da poljubim,zato sto ste unistili hiljadu ljudi u tom pozaru?Bili su zivi.Sve dok su njihova zivotna dela postojala,ti ljudi su bili zivi.Da vam oprostim?trebalo bi da uzmem baklju i da vas sp...,kao sto ste vi spalili nase knjige.To su bili bogovi koje vi niste mogli da podnesete,ne Bogove s Olimpa.To je bio nas duh,nasa lepota i nasa ljubav prema zivotu.Da vam oprostim?Proklinjem vas cetiri stotine hiljada puta!"(Hipatija)...


Snaga pisane reci moze biti toliko ubojita,da se zaljubljujemo,identifikujemo i pronalazimo u likovima,dogadjajima,razmisljanjima,zeljama, masti.,iluzijama...ali i u strahovima ,agresiji,normalnoj i patoloskoj,da je ponekad dovoljno (ne ni korice ,ni naslovi knjiga...) samo... da pomislimo ... ...a misao je najraskosniji umetnik..u oblikovanju zivota ,njegovog ispunjenja i njegovih pozitivnih ciljeva...ali i njegovog sunovrata,besciljnog lutanja,i tumaranja po mracnim lavirintima nasih nesvesnih sadrzaja...

[dori]

"Dok ležim i lepo osećam gde mi se telo rastače u prah, u dim, u ništa, na unutrašnjoj strani kapaka projektuje se tvoj lik, sada tako dalek. Nemoj me predugo ostavljati ovakvu. Kada sam sama, ja ne valjam sebi: brzo, ja veoma brzo postajem ranjiva, tad više nisam bezbedna. I tako slaba, laka sam meta svim otrovnim mislima, svim tegobnim i strašnim snovima. Bude se sve one skrivene želje sa snagom nagona, sa razornošću potrebe, sa neminovnošću greha. Zato mi dođi, ovo me čekanje tišti. Tek pored tebe ja sam naučila da budem opuštena, da oslobodim sve iskonske impulse i da održim kontrolu. Još samo malo mi treba da se nahranim od tvoje snage i samosvesti. Ne ostavljaj me na pola puta. Daj da dok ležim kraj tebe sopstveno telo razložim na nežnost i na požudu i slomim se u tvojim rukama, ponovo rođena iz vetra i pepela, lica svetljeg od sunca na zaranku i srcem slobodna onoliko koliko mi telo tebi pripada."

Ana Marković, "Dođi"

Kao sto pogled govori nekada vise od hiljadu reci, tako cutanje isto moze govoriti cak i vise...... pisana rec je snazna, iz nje izlazi pregrst emocija, zelja, dozivljaja..Kroz nju cujem ponekada jasan glas, boju, njegovu konotaciju....Rec nekada vise boli ili raduje, nego to isto izgovoreno.

[Lilith_021]

Da li vi osećate snagu reči,pisane reči?Da li postoje trenuci kada ste je svesni?

Lepo je kada u nekom delu prepoznate svoje misli, osecanja i situacije.. Neko jednom rece da knjige valjda i citamo zato da bismo znali da nismo sami.

[dankaBg]

A,sta sada sa ovim...
Ovako mi se dogodilo...bas ovako:

Bilo je je 2 i 11...bila u gradu na veceri...super ...ali kasnije se rastuzih...
Bese neka kesa smeca...ma nametnula se da je moram izbaciti iz kuce,iako je noc...znaci-sta mi je trebalo..volja koju sam imala i putem do kontejnera ..
Uvek, ranije kada sam izlazila da bacam smece po mraku , bila bih srecna sto pored njega stoji upaljena lampa-ulicno svetlo...da se bolje vidi ceo ''ukrasni'' aranzman, i uobicajena scenografija oko smetlista, ...no ovaj put sam se rastuzila na to svetlo...Koji krasan prizor!Koje zaprepascenje i zacudjenost!!! A,i neki mucan oset i progresivna zaprepascenost...

Ne brinite,nije zgazen pas,uginula macka ili ne daj boze neki zalutali ''putnik''!
Pored kontejnera, ''uredno slozen sa unapred utvrdjenom namerom- bacen'',pun dzak knjiga,koji ceka na svoju egzekuciju...koja tuga i surovost...jedna knjizica koricama viri ,ja cucnuh, pa onako na brzinu opipah ostali njegov sadrzaj, naravno sa spoljne strane,ali ipak strepeci da me neko ne vidi,i ne pocne da razmislja o mojim nakanama i ''identitetu''..
Kako mi je bilo bolno!?.Ne mogu vam opisati !Strasno sam se osecala.!.Zagrlih onaj dzak, ''kao dete majku''-i na brzinu,zacudjeno rekoh sama sebi:''Kud tolike misli,skupljene na jednom mestu... bacene ...sve jedna preko druge,kud ce toliki svet iz njih,a sta ce biti sa tolikim znanjem i saznanjem i kuda sa svim tim..''?..Koja tuga!Doslo mi da ih sve ''progutam''!

U daljini cuh neko zavijanje i cviljenje,ili mi se to samo pricinilo...
Pokvari se vece...ma omrzla sam ulicno svetlo...ono je za sve krivo...
I sad dok ovo pisem,pitam se:sta li se desilo ujutro sa tim dzakom?Da li su ga mozda negde odvukli ,ili su ga djubretari spakovati...ili mozda macke ili psi lutalice rastrgnuli u potrazi za hranom...ili ne daj boze(ja ovo kao mantru ponavljah onda..)neka, ugrozena egzistencijom ljudska dusa u svojoj pustolovini..''.pozajmila ''
Ma...za sve su krive misli i snaga pisane reci skrivena u njima ...da njih nema...ne bi bilo ni ovog pisanija, ni tuge, ni zbrkanih osecanja...a ni onog dzaka i knjiga, ma pitanje je sta bi tada u tom momentu bilo tako intrigantno i ...to je ono sto me tada mucilo.!..

A moja kesa sa smecem je zavrsila pored,a ne u kontejneru,to se setih naknadno...!.

[tetkaD]

DAVID ALBAHARI - MRAK

"Nisam bio spreman, to je možda najbliže istini, da ulažem i najmanji deo svoga bića u nešto što je moglo da se završi gubitkom. Svaki dan je bio dragocen, i ako bih nastavio da gubim, smatrao sam, ništa više od mene ne bi ostalo"

Čitajući saznajem da pisana reč ne svakog pisca,samo odabranih,uspeva u meni da poistoveti mene same sa piscem nekim delovima pisane reči.Osećam se ispunjenom saznanjem da sam promenila deo dana a možda ponekad i deo života.Znate kao da sam negde putovala družila se sa nepoznatim ljudima onima koji su meni odgovarali..vratila se kući i bila srećnija,barem za kratko.
Nije loše ponekad pobeći od svakidašnjce u kojoj smo stalno,možda zato i služi lepa pisana reč.Daje nam novu snagu.

[dankaBg]

Evo nesto lepo...
Beseda o telu -snaga pisane reci....

Ono sto vi vidite kao gustu fizicku strukturu nazvanu telo,podloznu bolestima,starenju i smrti,nije u potpunosti stvarno-to, ne predstavlja vas.U pitanju je pogresno opazanje vase sustinske stvarnosti,koja se nalazi iznad rodjenja i smrti,sve zahvaljujuci ogranicenjima vaseg uma koji,izgubivsi svoj dodir sa Bicem,stvara telo kao potvrdu svoje iluzorne vere u izdvojenost,kao i da bi opravdao stanje straha u kom se nalazi.Ali nemojte da okrecete ledja telu jer se unutar tog simbola netrajnosti,ogranicenja i smrti,kog vi dozivljavate kao iluzornu kreaciju uma,nalazi skrivena raskos vase sustinske i besmrtne stvarnosti.
Ne usmeravajte svoju paznju na druge stvari u svojoj potrazi za istinom jer je nju nemoguce pronaci bilo gde osim u vasem telu.
Nemojte se boriti protiv tela,jer se time borite protiv sopstvene stvarnosti.Vi jeste vase telo.Ono telo koje mozete da vidite i dodirnete predstavlja samo iluzornu masku.Ispod njega lezi nevidljivo unutrasnje telo,ulaz u Bice,u Duhovni zivot.Kroz unutrasnje telo vi ste nerazdvojivo povezani a ovim Jedinim zivotom koji nije pojavan-oslobodjeni ste rodjenja,oslobodjeni smrti,vecno prisutni.Kroz unutrasnje telo vi ste zauvek sjedinjeni sa Bogom...
..

[ZOE]

Juan Ramos Jimenes


" Ja nisam ja,
onaj sam koji nevidljiv
pored mene hodi,
kog nekad nazrem
nekad zaboravim.
Onaj koji ćuti kad zborim
koji prašta kad mrzim
koji ide kud ne idem
koji će ostati uspravam
kad umrem. "

[Moon_Shadow]

Po meni je pisana rec dobro onda kada mogu da dozivim njenu boju,njen miris,njen ukus,kad mogu da je ubacim u sebe,i da je cuvam duboko u srcu,ili glavi,zavisi...Najvaznije mi je kad citam nesto da mogu to da osetim,ako ne osetim znaci da nije dovoljno jaka pisana rec...