Novi Sad – Najpoželjnije mesto za život u Vojvodini jeste Novi Sad, pokazala su nedavna istraživanja. Demografska ekspanzija glavnog grada pokrajine zaista je ogromna: početkom devedesetih godina prošlog veka bilo je 200.000 birača, a danas ih je 310.000. Sa 140.000 zaposlenih, isto toliko stambenih jedinica, 46.000 studenata na državnom i desetak hiljada na privatnim univerzitetima, ovaj grad (prema policijskim procenama) sada ima oko 450.000 stanovnika. Kako odgovoriti na potrebe skoro duplo većeg broja sugrađana u vremenu pogođenom ekonomskom krizom, razgovaramo sa gradonačelnikom Igorom Pavličićem.

Kada je preuzeta vlast 2008. godine, gradski budžet je iznosio 20 milijardi dinara, po kursu od 80 do 85 dinara za evro, a danas je pao na 13,5 milijardi sa kursom od 108 dinara za evro. Kako funkcionišete?

Za sedam milijardi se može izgraditi ozbiljan most preko Dunava! Realno, budžet je prepolovljen i trebalo je povlačiti ozbiljne poteze da bi se održao nivo investicija. Pre dve godine, 70 odsto budžetskih sredstava je išlo za subvencije javnim preduzećima, a 30 odsto je bilo u kapitalnoj sferi. Sada je taj odnos obrnut. Na plate u javnim preduzećima tada je trošeno od 50 do 80 odsto prihoda, a danas je to 30 odsto. Na Gradskom veću smo doneli odluku da javna preduzeća ne mogu bez saglasnosti da se zadužuju, uzimaju bankarske garancije, ili opterećuju imovinu hipotekama...

Gde je najviše zaškripalo?

Od prodaje građevinskog zemljišta grad je punio oko 27 odsto budžeta. Sa krizom, prodaja se smanjila, a takođe i transferi od Republike, koji su sa 1,8 milijardi pali na ispod milijarde. Uspeli smo, međutim, da povećamo prihode od poreza na imovinu, tako što smo utvrdili da je pravi broj stambenih jedinica 140.000, umesto 100.000 koliko je Poreska uprava imala na evidenciji. Porasli su i prihodi od legalizacije, jer smo krajnje pojednostavili proceduru. Ovde je ogroman problem bio katastar, ali smo u dogovoru sa republičkim institucijama uspeli da dovedemo nove ljude i povećamo efikasnost. Sada se izvod, na koji se ranije čekalo 45 dana, dobija za dva dana!

Strategija razvoja grada definisala je potrebu gradnje novih bulevara?

Jedan je Somborski, a drugi bivši Subotički, sada Bulevar Evrope. U protekle dve godine iz sopstvenih sredstava rešili smo sve imovinsko-pravne odnose i izgradili više od deset kilometara sa profilom autoputa. Završavamo još dva kilometra nove trase Bulevara Evrope, posle čega će ostati 3,2 kilometra da se izađe na autoput. Na Somborskom bulevaru treba da se završi još oko 800 metara. Realizacijom ovih projekata ne samo da se rasterećuje saobraćaj, već se dobijaju i zone za stanovanje i privrednu izgradnju.

Kada će početi izgradnja mostova?

Radovi na Žeželjevom mostu trebalo bi da počnu u martu. Nažalost, neće biti dovoljno sredstava za izgradnju mosta na stubovima Franca Jozefa. Za ovaj most naredne godine biće pripremljena sva projektna dokumentacija, ali ne želimo da u sadašnjim ekonomskim okolnostima zadužujemo grad. Bez obzira na to što Novi Sad trenutno nema ni dinara kredita i ima najbolji kreditni rejting od svih gradova u Srbiji.

Nastavljate sa uređenjem keja?

Projekat keja nije samo 2,2 kilometra šetališta, već i više od četiri kilometra uz kanal DTD, što čini preko šest kilometara odbrambenog zida na nivou stogodišnjih voda. Sada se priprema projektna dokumentacija za parterno uređenje još tri kilometra, od Bulevara cara Lazara do Mornarice, gde ćemo uraditi mnogo sportskih sadržaja i zasaditi više zelenila. Želja nam je da se na ovakav način kej uredi i u telepskom delu, a u budućnosti i čitavim odbrambenim nasipom.

Jesu li planirana još neka velika ulaganja?

Najveći investicioni projekat koji nas očekuje jeste izgradnja prečistača otpadnih voda i rekonstrukcija fabrike vode. Tražimo strateškog partnera kojem bismo poverili upravljanje javnim preduzećem na 25 godina, po modelu koji je dao dobre rezultate u mnogim evropskim zemljama. Nama se trenutno kompletna kanalizacija izliva u Dunav, pored koga se nalaze tri glavna izvorišta vode, što je potpuno neprirodna situacija. I u slučaju da nađemo partnera, grad bi zadržao kontrolu cene vode.

Saznajemo da ćete na isti način pokušati da rešite pitanje javnih garaža?

Na sastanak sa gradonačelnikom Beča do kraja godine otići će jedna naša delegacija, da vidimo kakav nam oni model saradnje nude. Želja nam je da ispod Trga Republike sa Ribljom pijacom, gde imamo idejno rešenje, smestimo javnu garažu. Projekat je vredan od pet do sedam miliona evra. Privatni partner bi napravio sve što je predviđeno iznad zemlje, a za uzvrat bi dobio da garažu koristi određeni broj godina. Ukoliko se projekat pokaže dobrim, isto ćemo ponuditi i za garažu na Trgu slobode, u koju bi se ulazilo iz pravca Ulice Modene, a izlazilo u Njegoševoj.

Šta će se raditi na periferiji?

Najveći problemi u prigradskim naseljima bili su loši putevi, nedostatak kanalizacije i javna rasveta. Imali smo 408 ulica, preko 150 kilometara, koje su bile u blatu i neuslovne za život. Nasuli smo ih tucanikom i počećemo da ih postepeno asfaltiramo. U pripremi su 33 projekta kanalizacione mreže, od kojih će desetak biti završeno do kraja godine, a ostali do maja, juna. Tokom naredne dve godine trebalo bi da uradimo i potpunu elektrifikaciju Novog Sada, sa svim prigradskim naseljima.

U čemu vidite prednost Novog Sada?

Ovo je grad sa najvećim brojem mladih i najviše visokoobrazovanih: preko 50.000 naših sugrađana ima fakultetsku diplomu. Zato smo u vremenu komunikacija optičku infrastrukturu proglasili komunalnom delatnošću i poverili je na upravljanje javnom preduzeću, koje nikada neće biti privatizovano. Položili smo optičke kablove velike propusne moći duž svih bulevara, tako da je preko 70 odsto grada pokriveno. Uz pomoć optike postavili smo 800 kamera video nadzora, a sladeći korak je uvođenje besplatnog Interneta na više lokacija: u centru, na Petrovaradinskoj tvrđavi, duž keja, u svim parkovima... Sutra ćemo moći da građanima ponudimo kućni Internet i kablovsku televiziju po najpovoljnijim uslovima.

Miroljub Mijušković

--------------------------------------------------------

Za legalizaciju do 500 evra

Imate 37.000 zahteva za legalizaciju. Koliko će to koštati vlasnike objekata?

Pošto smo građanima ponudili maksimalne olakšice, legalizacija u proseku ne bi trebalo da košta više od 500 evra po objektu. Sav novac koji dobijemo od legalizacije sledeće godine usmerićemo u infrastrukturu u tim delovima grada, a u najvećem broju reč je o prigradskim naseljima gde je komunalna opremljenost nedovoljna.
objavljeno: 03.12.2010.

Politika Online