Prvi Kustendorf film festival

[silvia]

Sahrana lošeg filma u Kustendorfu

Prvi Kustendorf film festival počinje 14. januara u Drvengradu na Mokroj Gori simboličnim činom - sahranom filma "Umri muški 04" na novoformiranom Groblju loših filmova.

U ovom neobičnom hepeningu nastupiće ansambli "Vrelo" i "No Smoking Orchestra", a "Posmrtni govor" održaće reditelj Emir Kusturica, koji je direktor, osnivač i selektor Festivala.

Zatim će se publici, studentima filmskih škola i autorima obratiti proslavljeni ruski režiser Nikita Mihalkov, kome je posvećen poseban omaž program Festivala.

Kako je najavljeno, prisutnima će se obratiti i predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica.

Festival traje do 21. januara, u organizaciji "Rasta Film International" i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije.

Kusturica je festival osmislio kao svojevrsnu radionicu, susret između mladih autora koji tek dolaze i onih koji su već afirmisani.

U takmičarskom programu učestvovaće filmovi studenata iz 12 zemalja, a nagrade su Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje.

Ciklus "Savremene autorske tendencije" predstaviće neke od najbojih filmova prošlogodišnje produkcije. Njihovi autori biće gosti Drvengrada i držati radionice za studente.

Pored ranije najavljenih gostiju, režisera Erana Kolirina, Kristijana Munđijua, Majkla Ratforda, glumaca Mikija Manojlovića i Rasvana Vasileskua, novi gost Festivala je zvezda francuskog filma glumica Odri Totu, koja će stići na Mokru Goru 19. januara.

U čast njenog dolaska, u program "Evergrin" pored najavljenog Ratfordovog filma "Il Postino", uvršteno je i ostvarenje "Čudesna sudbina Amelije Pulen" iz 2001. godine, koje ju je proslavilo u celom svetu.

Kustendorf festival imaće i muzički deo. Kasno uveče, posle projekcija, nastupaće grupa "Kal", "Vrelo", "Zabranjeno pušenje"...

U Drvengradu može da boravi u jednom trenutku 150 do 200 ljudi. Kusturica je objasnio da se to uklapa u njegovu koncepciju sveta.

"Sve što se radi, od ishrane do filma, ako hoćemo da bude dobro, mora da bude selektivno i ne sme da se omasovi do one mere u kojoj postaje puko tržište", istakao je on.

B92

[broj310]

Pored ranije najavljenih gostiju, režisera Erana Kolirina, Kristijana Munđijua, Majkla Ratforda, glumaca Mikija Manojlovića i Rasvana Vasileskua, novi gost Festivala je zvezda francuskog filma glumica Odri Totu, koja će stići na Mokru Goru 19. januara.

U čast njenog dolaska, u program "Evergrin" pored najavljenog Ratfordovog filma "Il Postino", uvršteno je i ostvarenje "Čudesna sudbina Amelije Pulen" iz 2001. godine, koje ju je proslavilo u celom svetu.

уф, ди да је пречекам да јој изјавим љубав напречац?????
одри, јбт!

[Goga]

Sahraniše '' Umri muški IV '' , dr Nele Karajlić u ulozi popa ...
Plakala sam od smeha...

[DrinChe]

Први међународни филмски фестивал "Küstendorf Film Festival"
је посвећен како великанима савременог ауторског филма, тако и будућим филмским ствараоцима.


Прве године, филмски фестивал Кустендорф(Дрвенград,Мокра Гора) се представља у пет програмских целина:

РЕТРОСПЕКТИВА - РУСКИ ФИЛМ – Представља кратке и дипломске филмове славних руских редитеља : Андреја Тарковског, Андреја Кончаловског и Никите Михалкова.

УБИЦЕ
ДЕЧАК И ГОЛУБ
Миран дан на крају рата

РЕТРОСПЕКТИВА ВЕЛИКАНА– Прво издање Фестивала посветило је ретроспективни програм једном од најзначајнијих аутора данашњице Никити Михалкову. У овом програму биће приказани његови филмови: “Робиња љубави”, Неколико дана из живота Обломова, Недовршени комад за механички пианино и најновији филм 12.

12
РОБИЊА ЉУБАВИ
НЕКОЛИКО ДАНА ИЗ ЖИВОТА ОБЛОМОВА
НЕДОВРШЕНИ КОМАД ЗА МЕХАНИЧКИ ПИАНИНО



EVERGREEN – Подсетиће нас на један од најбољих филмова деведесетих година „Il Postino“ Мајкла Радфорда. Такође, у овом делу програма ће се наћи филм из 2001. Чудесна судбина Амелије Пулен , Жан Пјер Женеа.


IL POSTINO
ЧУДЕСНА СУДБИНА АМЕЛИЈЕ ПУЛЕН

САВРЕМЕНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ – Представља неке од најбољих филмова прошлогодишње продукције, њихове ауторе и глумце, који ће свакодневно водити радионице са студентима филмских школа и академија, након пројекција својих филмова. Немачки режисер Фатих Акин представља свој последњи филм На ивици Раја, његов румунски колега Кристијан Мунђију филм 4 месеца, 3 недеље и 2 дана, израелски редитељ Еран Колирин своје остварење Посета оркестра, румунски глумац Разван Василеску говориће о филму California Dreamin’, Емир Кустурица о филму “Завет” и други.

ПОСЕТА ОРКЕСТРА
НА ИВИЦИ РАЈА
ИРИНА ПАЛМ
CALIFORNIA DREAMIN’ (НЕДОВРШЕНО)
ЗАВЕТ
4 МЕСЕЦА, 3 НЕДЕЉЕ И 2 ДАНА

ТАКМИЧАРСКИ ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА – За новоформиране награде Златно, Сребрно и Бронзано Јаје такмиче се филмови студената филмских школа из 12 земаља: Грчке, Италије, Кубе, Пољске, Чешке, Русије, САД, Србије, УК, Француске, Чешке и Шпаније.

Жири

Петер Хандке - Председник жирија



Књижевник, песник и драматург Петер Хандке је рођен.1942. године у Грифену, у Аустрији. Детињство је провео у Грифену и Источном Берлину, а 1961.године је уписао правни факултет у Грацу. Ту се укључио у рад књижевне групе познате као "Das Forum Stadtpark" и објављује радове у часопису „Манускрипте“. Након објављивања првог романа, 1965. године, напустио је факултет и посветио се искључиво писању. Живео је у Грацу, Дизелдорфу, Берлину, Паризу, Салцбургу и Сједнињеним Америчким Државама. Од 1991. живи и Шевилу, надомак Париза.

Хандке је 1986. сарађивао с редитељем Вимом Вендерсом на филму Небо над Берлином (Der Himmel uber Berlin), а 1990. је изазвао политичку пажњу својим изјавама и написима против НАТО-а, а у одбрану Србије. Његов путопис из 1996. године, Правда за Србију или Зимско путовање до реке Дунава, Саве, Мораве и Дрине (Eine winterliche Reise zu den Flüssen Donau, Save, Morawa und Drina oder Gerechtigkeit für Serbien) изазвао је многе полемике, пошто је Хандке Србију представио као жртву рата на Балкану. У знак протеста због бомбардовања Београда, априла 1999. вратио је књижевну награду Георг-Брукнер у вредности 10 000 немачки марака која му је додељена 1973. године и напустио католичку цркву. Међу његовим неретко контроверзним и авангардним радовима налазе се:

* 2004 Дон Хуан (роман)
* 1998 Моја година у ничијем заливу (роман)
* 1998 Још једанпут за Тукидида
* 1981 Кроз села (драмска поема)
* 1979 Спори повратак кући
* 1972 Кратко писмо за дуго растајање (роман)
* 1970 Голманов страх од пенала (роман)
* 1968 Каспар (комад)
* 1966 Псовање публике (комад)
* 1966 Стршљени (,роман).

Андреа Гамбета - члан жирија



Андреа Гамбета је рођен 1964. године у Парми. Од 1985. је члан управе тамошњег културног центра Едисон, који обухвата истоимени биоскоп, позориште „Cinghio“ и галерију „Galleria delle Colonne“. Опсег његових делатности укључује мултимедијалне догађаје, филм, позориште, балет, класичну и џез музику, као и фигуративну уметност.

„Associazione Edison“ је 1994. године постала „Cooperativa Edison“, чији је он био потпредседник. Организовао је више важних догађаја, на којима су се појављивала и позната имена као што су Вим Вендерс и Емир Кустурица, а 1999. је у својству менаџера турнеје промовисао музички пројекат посвећен Емиру Кустурици и групи No Smoking Orchestra.

Исте године је наименован за председника „Unione Italiana Circoli del Cinema“, а 2000. је био извршни продуцент документарног филма Супер 8 приче, којег је режирао Емир Кустурица. Скупштина општине Парма га је 2000. године поставила на место одборника задуженог за Вердијев фестивал, сценску уметност и туризам. Захваљујући њему, у Парми су гостовали редитељи Б. Бертолучи, Ђ. Бертолучи, А. Јодоровски, Е Кустурица, Ђ. Понтекорво, В. Херцог, К. Лоуч, А. Кончаловски и П. Гринавеј, добитници Нобелове награде Д. Волкот, Х. Сарамаго и В.Сојинка, као и писци А. Барико и П. Кацуци.

Од 2002. године је, као директор продукције Бијенала уметности у Валенсији, продуцирао пројектима као што су „The Ideal City“, „Solares“и „Agua sin ti no soy“, у којима су учествовала водећа имена савремене уметности из читавог света.

Од 2002. до 2005. био је члан управног одбора „Reggio-Parma Festival“, манифестације у оквиру Вердијевог фестивала, као и „Reggio Emilia Danza“ и „Festival dell'Attore“.

Тренутно је члан управног одбора Културне фондације Парме, председник културне фондације „Соларес“ у Парми и уметнички директор пројекта ГНАМ (Гастрономија у савременој уметности), у оквиру којег уметници из читавог света дају своје интерпретације на тему хране.

Нинос Федек Микелидис - члан жирија



Нинос Федек Микелидис, новинар и историчар грчке кинематографије, рођен је 1936. на Кипру. Од 1976. ради као филмски критичар за Елефтеротипију, најутицајнији грчки часопис. Објавио је неколико књига о филму, три збирке песама, дневник о годинама проведеним у затвору и преводе песама Харолда Пинтера, а 1963. је режирао филм Хелен, заснован на двема песмама нобеловца Јоргоса Сефериса, који је освојио награду критике за најбољи кратки филм у Карловим Варима, као и признање у Лајпцигу. Један је од оснивача П.Е.К.К-а, грчког удружења филмских критичара и вишегодишњи председник грчког огранка ФИПРЕСЦИ-ја. Микелидис је и оснивач и директор Атинског филмског фестивала, Панорамa европског филма, члан управног одбора Грчког филмског центра и члан Европске филмске академије.





Такмичарски програм


ПОСЛЕДЊИ ИЗЛАЗ
ГУБИТНИК
ВЛАЖНА ПУСТИЊА
КАО СВИ ДРУГИ
БИЋЕ СВЕГА
КРУГ
ИЗГУБЉЕН
ОПСЕДНУТИ
УСПАВАНКА ЗА ДЕЧАКА
ПИРАМИДА
КАЛИФОРНИЈА
ГРАД ИЗБЕГЛИХ
СМЕНА
ПЉУНУТИ ПОЉУБЦЕМ
ИЗМЕЂУ
КРАЈ ЗА ПОЧЕТНИКЕ
МАШТАЊА О ПОКОЈНИКУ НA БЕТОВЕНОВУ МУЗИКУ
СУНЦЕ
ЗАГОНЕТКА ТУЖНОГ СТРИНГЕРА (ЗАШТО СЕ ЧОВЕК ОСЕЋА ТУЖНО?)
ПТИЦА ПЕВАЧИЦА
КОРИСНИЧКИ СЕРВИС
КО ЧУВА ЧУВАРЕ
ХРИСА
ТАЈНА И СТРАСТ ЂИНА ПАЋИНА
МАРВА
СКОК
КОЛЕКЦИОНАР
ГОДИНА СВИЊЕ
БОКСЕР ИДЕ У РАЈ
РАЗГЛЕДНИЦЕ ИЗ РИМА
НИСКО СУНЦЕ
УЛИЧНИ ХОДАЧ


Филмски фестивал Кустендорф отвара господин Никита Михалков са филмом 12.





12
14-01-2008 | 17:00 | Russia

Режија:
Nikita Mikhalkov
Трајање:153
Улоге:
Nikita Mikhalkov, Sergey Makovetsky, Sergey Garmash, Alexey Petrenko , Valentin Gaft ,Yury Stoyanov, Mikhail Yefremov, Sergey Gazarov, Alexander Adabashian, Viktor Verzhbitsky, Alexey Gorbunov, Roman Madianov, Sergey Artsybashev

Сценарио: Nikita Mikhalkov, Vladimir Moiseenko, Alexander Novototsky
Продуцент: Nikita Mikhalkov, Leonid Vereschagin
Директор фотографије: Vladislav Opetiants


Кратак садржај:
Дванаесторо поротника, потпуно различитих, из различитих слојева друштва, одлучују о судбини чеченског тинејџера оптуженог за првостепено убиство очуха, бившег официра руских специјалних јединица.

Сваки од њих осећа бес и бол због неке неправде која је учињена њему или неком његовом рођаку или пријатељу, и очигледно је да се у тој земљи закон не може спроводити без уплива емоција.

После свега, намеће се питање: шта је слобода? Шта је она за дечака, шта за поротнике, а шта за њихове сународнике?




Инфо:
ВРЕЛО је основала Наташа Томић почетком 1999. године у Руми. Тада је то била женска певачка група која је изводила традиционалну музику старе Србије. Већ следеће године вокална група прераста у вокално-инструментални етно ансамбл ВРЕЛО који броји чак 18 женских вокала и 7 музичара на традиционалним инструментима. До 2003. ВИЕА ВРЕЛО истражује, проучава и ради на музичко-фолклорном материјалу Србије и других словенсих народа, а посебан акценат стављају на византијску музичку основу - јединство хармоније, мелодије и ритма (седмична ритмичка структура). Изводе самосталне концерте, снимају неколико музичких ТВ емисија и свирају на музичким фестивалима. Снимају и ЦД (који није званично објављен) под именом »УЗДЕ НА БЕЛО«.

Крајем лета 2003. године учествују на снимању музике за филм »Живот је чудо« Емира Кустурице.

Јесен 2003. године је период великих турбуленција за ВРЕЛО. Станко Томић доноси идеју која у потпуности мења дотадашњи начин рада, приступ и музички концепт групе. Вокално-инструментални етно ансамбл трансформише се у банд. Традиционалну музичку грађу више не користе као основу за свој рад већ само као мотив чија је позиција променљива. Некад је мотив позадина, некад структура, понекад атмосвера или само наговештај. Редукционистичко-минималистички приступ (велике ноте, велике коцке...), сведеност и огољеност израза кроз само два-три инструмента са једне стране и седам гласова сливених у један непробојан звучни зид са друге стране чине да ВРЕЛО чувајући идентитет и аутентичност наше музике постаје део светске музике. Велики утицај на рад групе од 2005. године има музички продуцент Војислав Аралива.

Значајнији фестивалски наступи групе ВРЕЛО:

EXIT 05 | Нови Сад
ПЕТИ МЕЂУНАРОДНИ BLUES & JAZZ ФЕСТ 2005 | Шабац
ИФУС 05 | Нови Сад
ЕТНОФЕСТ 2006 | Суботица
EXIT 06 | Нови Сад
БАЛКАН ФЕСТИВАЛ 2006 | Дортмунд – Немачка

На конкурсу за THE NEXT BIG THING 2007 (BBC World Service) у конкуренцији од преко 2500 изводјача из 88 земаља ВРЕЛО је наступало у Лондону у MAIDA VALE студију и пласирали се на друго место овог престижног такмичења.

Тренутно, уз своје редовне концертне активности, са својим продуцентом Војом ВРЕЛО ради на свом првом албуму.

Од 2007. године ВРЕЛО је део екипе панк опере Емира Кустурице “Time of the Gypsies”.

певају:

Драгана Станојевић
Ивана Бизумић
Маријана Бизумић
Бранкица Иванковић
Маја Мартић
Татјана Николић
Наташа Томић

свирају:

Катарина Мркшић – удараљке
Златко Сакулски – бубњеви + удараљке
Станко Томић – бас гитара

аранжмани:

Наташа Томић
Станко Томић
Војислав Аралица



izvor:mecavnik.info

[silvia]

Kustendorf odlična prilika za afirmaciju mladih stvaralaca

Članovi žirija Kustendorf filmskog festivala, na čelu s austrijskim književnikom Peterom Handkeom, ocenili su jueče da je taj festival, koji se održava u Drvengradu na Mećavniku, "odlična prilika za afirmaciju mladih filmskih stvaralaca". Pored Handkea, članovi žirija koji će ocenjivati filmove studenata iz 12 zemalja su i grčki filmski kritičar Ninos Mikelidis i filmski stvaralac iz Italije Andrea Gambeta. "Festival poput ovog u Drvengradu odlična je prilika da se, u vreme dominacije američkih blokbastera, upozna drugačija vrsta umetnosti, odnosno autorski film", istakao je na konferenciji za novinare Ninos Mikeldis koji je, inače, dosad bio član oko 40 žirija uglednih filmskih festivala širom sveta. Mikelidis je posebno naglasio da je festival u Drvengradu odlična prilika za mlade autore da predstave svoj rad, ali i da se susretnu s istaknutim svetskim filmskim stvaraocima, poput Nikite Mihalkova, Erana Kolirina, Fatiha Akina i drugih uglednih gostiju Kustendorfa. "Žiriji su nužno zlo, ali su i neophodni. Posebno je teško biti član žirija u takmičarskom programu u kojem učestvuju mladi ljudi, jer je teško reći nekome ko tek počinje da se bavi ovom umetnošću da nije dobar u tome, ali i zbog toga što je mnogo dobrih filmova, a malo nagrada", rekao je Mikelidis.

Odri Tatu ne dolazi

Zvezda francuskog filma, Odri Tatu, čiji je dolazak na Kustendorf festival bio najavljen za 19. januar, neće se pojaviti, saznaje Danas. Ova glumica je ranije uspela da uskladi svoje obaveze prema filmu koji trenutno snima, ali se situacija u međuvremenu iskomplikovala, pa je otpala varijanta da ona gostuje u Drvengradu. K. R.

Peter Handke, koji je imao iskustvo kao član žirija na festivalima u Veneciji i Kanu, istakao je da je za njega gostovanje na Kustendorfu posebno zadovoljstvo, pre svega zato što tu, za razliku od velikih svetskih festivala, nema nikakvih političkih i sličnih pritisaka. "Ovde me je pozvao Emir Kusturica (osnivač i selektor festivala) i ja imam veliko poverenje u njega i njegov izbor", naglasio je Handke i dodao da je veliki ljubitelj filmske umetnosti i filmova, bez obzira na to iz koje zemlje dolaze njihovi stvaraoci.

Mihalkov pozitivno ocenio festival

Ruski reditelj Nikita Mihalkov, počasni gost Kustendorf filmskog festivala u Drvengradu na Mećavniku, juče je veoma pozitivno ocenio festival čiji je osnivač i selektor Emir Kusturica. Mihalkov je na konferenciji za novinare u Drvengradu rekao da je Kusturica uspeo da atmosferu iz svojih filmova prenese u život i Drvengrad, pretvorivši ih u "umetničko delo". Na festivalu u Drvengradu koji je u ponedeljak otvorio premijer Srbije Vojislav Koštunica, premijerno je prikazan Mihalkovljev poslednji film "12", priča o sudbini čečenskog tinejdžera osuđenog za prvostepeno ubistvo očuha, bivšeg oficira ruskih specijalnih jedinica. "Sasvim je jasno da je čečenski dečko kriv za zločin za koji ga optužuju, ali hajde da razgovaramo o tome, uvek je neophodno razgovarati i razumeti čoveka. To je veoma potrebno i ljudima u Rusiji, ali i u Srbiji, na Balkanu, u celom svetu", naglasio je Mihalkov. U okviru retrospektive filmova Nikite Mihalkova, publika u Drvengradu, osim filma "12", moći će da pogleda i njegova ranija ostvarenja: "Robinja ljubavi", "Nedovršeni komad za mehanički pianino" i "Nekoliko dana iz života Oblomova". Mihalkov trenutno snima nastavak filma "Varljivo sunce", koji će, kako je istakao, s budžetom od 35 miliona evra, uz film "Rat i mir", biti najveći filmski projekat u Rusiji i najavio da će njegovo snimanje trajati veoma dugo. Ruski reditelj namerava da snimi i 12 epizoda TV serije "Varljivo sunce", s posebnim scenama kojih neće biti u filmu.

U takmičarskom programu festivala u Kustendorfu učestvuju autori iz Češke, Grčke, Italije, Poljske, Slovačke, Rusije, Velike Britanije, SAD, Kube, Španije, Francuske i Srbije, a najboljima će biti dodeljeno Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje.
Gosti festivala su istaknuti svetski filmski stvaraoci: ruski reditelj Nikita Mihalkov, nemački reditelj turskog porekla Fatih Akin, izraelski reditelj Eran Kolirin, ovogodišnji dobitnik Zlatne palme u Kanu Kristijan Munđiju iz Rumunije, francuska filmska zvezda Odri Totu, glumac Miki Manojlović i drugi. Kustendorf filmski festival održava se od 14. do 21. januara. Organizator manifestacije je produkcijska kuća "Rasta film", a pokrovitelj Ministarstvo kulture Srbije. Beta

Danas

[silvia]

Dodeljene nagrade Kustendorfa

Uručenjem nagrada i projekcijom najboljih studentskih filmova, 21. januara je završen Međunarodni filmski festival Kustendorf, koji je proglasio zatvorenim potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

Prvu nagadu "Zlatno jaje" dobio je film "Između" Hosea E. Iglesijasa iz Španije koji studira u Poljskoj.

"Srebrno jaje" osvojio je film "Opsednuti" mladog britanskog autora Martina Hemptona, a "Bronzano jaje" film "Kao i svi drugi" Franka Loljija iz Kolumbije koji studira u Francuskoj.

Nagrade - figure jajeta iz kojeg izlazi filmska traka uručio im je osnivač i direktor festivala Emir Kusturica.

Žiri čiji je predsednik Peter Handke, a članovi Ninos Mikelidis i Andrea Gambeta odlučio je da posebno pomene i filmove "Sunce" Mikela Karela, "Nisko sunce" Vensana Druena i "Ulični hodač" Koste Đorđevića.

U obrazloženju se ističe da je žiri tražio filmove koji su "dočarali misteriju ljudskosti zrelim filmskim jezikom, a najvažniji kriterijumi pri odlučivanju bili su originalnost priče i pristupa, kao i tehnička realizacija ideja autora".

Handke je u govoru u kojem je kombinovao srpski i engleski jezik zahvalio na gostoprimstvu Kusturici i njegovoj porodici "i svima u Srbiji, od Subotice, preko Novog Sada i Bele crkve do Kremne i Mokre Gore".

"Ovo je svečan trenutak zbog skoro svih filmova koje smo videli. Možda nema ničeg novog pod suncem, ali ima novih varijanti i novih senki, novih svetlosti, uglova i ritmova. Hvala svim mladim filmskim umetnicima ili bolje rečeno posmatračima ljudi i oblaka i ulica širom sveta", istakao je Handke.

On je dodao da je žiri tužan što je morao da bira, ali da iako ima pobednika u ovoj igri nema gubitnika.

Naglašavajući da je "kinematografija jedna od velikih snaga Srbije", Đelić je podsetio da su tokom trajanja Kustendorfa stigle još dve lepe vesti - o izboru "Klopke" Srdana Golubovića među devet najboljih filmova u trci za Oskara i o pozivu u zvanični program Berlinskog festivala filmu "Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića, koji je rođen upravo u Mokroj Gori.

Đelić je istakao da Vlada Srbije "pomaže infrastrukturu filma kao značajne umetnosti, ali i moguće industrije".

"Zakon o kinematografji je spreman i do kraja redovnog zasedanja Skupštine biće usvojen", naglasio je on.

Vice premijer je najavio i niz mera poreske politike, sa poreskim olakšicama koje će omogućiti veću filmsku produkciju u Srbiji. Đelić je dodao da je Vlada pomogla Kustendorf sa sedam miliona dinara, a da je Filmski centar Srbije, čiji je predsednik Upravnog odbora Kusturica, za ovu godinu dobio budžet od 300 miliona dinara.

Kusturica je izjavio da ono što se dešavalo na festivalu može da ispuni srce i da je manifestacija objedinila tradiciju, umetnost i kvalitet.

On je primetio da se desilo "civilizacijsko dostignuće", jer je veliki broj ljudi proveo nedelju dana na istom mestu, a nije bilo ni jednog fizičkog incidenta, a posebno je istakao da je ovo bio festival bez i jedne reklame.

"Srećan sam što smo mladima pružili priliku već u prvom izdanju festivala, a u narednom ćemo ga proširiti još jednim takmičarskim programom "Autorska sekcija", rekao je Kusturica.

Na kraju festivala autori 33 filma iz studentskog takmičarskog programa primili su diplome - zahvalnice za učešće, uz muziku trubača.

Novinari akreditovani na festivalu dodelili su specijalno priznanje filmu "Misterije i strast Džina Pačina" reditelja Edoarda De Angelisa.

B92