Ubici roditelja 30 godina + obavezno lečenje

[Lady S]

Krivično veće Okružnog suda u Novom Sadu, kojim je predsedavala sudija Zdenka Stakić, osudilo je Novosadjanina Dragana Jankovića (27) na 30 godina zatvora i obavezno psihijatrijsko lečenje zbog ubistva roditelja. U obrazloženju prvostepene presude je navedeno da su materijalni dokazi nedvosmisleno pokazali da je Janković počinio monstruozni zločin ubivši roditelje čija je tela potom isekao na komade. Motiv bi mogao da bude želja da ne bude uhvaćen u laži, pošto je roditeljima rekao da će 3. marta diplomirati na Ekonomskom fakultetu, što nije bilo tačno.
Sudija Stakić je navela da kazna sadrži i obavezno lečenje, pošto je kod optuženog konstatovan "šizofreni poremećaj ličnosti" i postoji opasnost da ponovi teško krivično delo. Optuženi je, tokom završnog sudjenja, sve vreme gledao u pod, uz povremenu opasku da "nije monstrum". "Nisam loša osoba i nisam zaslužio da budem tretiran kao loše ljudsko biće", rekao je Janković. On je 1. marta ove godine, nešto pre ponoći, francuskim ključem najpre onesvestio majku Mariju Janković, koja je mirno gledana televiziju. Potom je istim alatom sa više udaraca ližio života i oca Dušana, koji je na jauke supruge došao iz spavaće u dnevnu sobu. Sin je, onda, dokrajčio majku, koja se u medjuvremenu probudila, pa je oba tela u kupatilu isekao na više delova lovačkim nožem, testerom i sekirom. Delove tela je, u vrećama za smeće, bacio u kontejnere na više lokacija u gradu. Dva dana kasnije, kada su pojedini delovi žrtava pronadjeni, prijavio je navodni nestanak roditelja, ali ga je policija vrlo brzo razotkrila. U odbrani je delimično priznao krivicu, ističući da se svega seća samo kroz maglu, kao da je neko drugi rukovodio njegovim pokretima.

I za ovo delo dobio je samo 30 godina?! Dvostruko ubistvo na najmonstruozniji način?! Uz dobro vladanje izvući će se za 20 do 25 godina, a obzirom da je mlad čovek... nakon toga još ima ohohooj godina da poživi...

Jadno

[PropelerZviz]

U osnovnoj skoli sam upoznao ovu osobu. Dakle, nije nimalo bio izopacen. Povucen, nepopularan, kulturan.
Verovatno je u pubertetu preziveo ono sto se zove "tutorstvo" a ne roditeljstvo i nije mogao da izadje sa tim na kraj tj. da zauzme stav, da razgovara, da se izbori sa time. Prepreka je cesto jaz izmedju generacija. Dodajte na to situaciju u zemlji. Ovo je verovatno bila eksplozija njegovog prihvatanja, da radi i studira prema izboru roditelja i da mu se bira drustvo i slicno. Sto ga naravno ne opravdava. Novinari su napravili novosadskog monstruma, a da druga strana nije uopste komentarisana. Odnos medju clanovima porodice, gde se ne mogu saopstiti, pa i najneprijatnije vesti nije krivica iskljucivo okrivljenog. Narkomani se cesto obrate porodici, a ne lazni diplomac. Problem je veoma dublji i u stampi je banalizovan, a na to cesto navodi strah od ovakvih ljudi.

Secam se slucaja, kada sam se vozio biciklom, negde u vreme osnovne skole. Beli carsav i krv, kola hitne pomoci. Student je skocio "simbolicno" sa 10-tog sprata, zavrsivsi "mamin i tatin" fakultet, dok su drugi imali maladost. Tada su roditelji ispali izopaceni (i zivi).

Zamislite psihozu coveka od 27godina koji misli da mu je zivot unisten i da nista nije proziveo. Ishod je ubistvo ili samoubistvo. Jednostavno, oslonac koji predstavlja porodica nekad to i nije.

30 godina? Sta je alternativa? Smrtna kazna? Sta ce proziveti od 50 godina, pa nadalje? Da posle zatvora imamo ustanovu za ovakve duse.... al' to je vec SF. Ni ja se ne osecam bezbedno sa ovakvima na slobodi, na ulicama. Za sta sve tek neznamo?

[Lady S]

Zamislite psihozu coveka od 27godina koji misli da mu je zivot unisten i da nista nije proziveo. Ishod je ubistvo ili samoubistvo. Jednostavno, oslonac koji predstavlja porodica nekad to i nije.

30 godina? Sta je alternativa? Smrtna kazna?

Hm, da... Znaš, ja imam svoj pogled na te stvari i uvek razmišljam na koji način se to eventualno može odraziti na neke druge ljude i njihova ponašanja.

Retko ko zaista nikada u životu nije pomislio kako bi mu bilo mnogo lakše kada ga ne bi bilo, ili kada ne bi bilo onoga što mu (ili koji mu) pravi probleme, a upravo ta samokontrola čini nas inteligentnim bićima. Kada bismo svi svoje probleme rešavali prostim fizičkim uklanjanjem osoba koje su do problema dovele, ne bismo se ni malo razlikovali od zveri...

I sad, recimo, ja treba da čujem za ovaj slučaj (pri tom imam problem istog intenziteta kao gore pomenuti mladić) i da počnem sa konstrukcijom rešenja u svojoj glavi. Ako sam svesna da ću proći sa relativno blagom kaznom, jer mi okolnosti u kojima živim pomažu, možda ću se lakše odlučiti da predjem onu crtu posle koje prelazimo upravo u tu zver. Ne mora zaista biti tako, ali i može... I kakav nam onda primer daju?

Apsolutno niko me ne može ubediti da za ovakav postupak nije trebalo dodeliti mnogo veću kaznu od propisane... Isto tako smatram da i za neke druge prestupe takođe treba dodeliti veće kazne (primera radi čedomorstvo, ostavljanje dece kojekuda i sl.), jer ako neki ljudi sami nisu sposobni da se ponašaju civilizovano i da shvate da oni nemaju pravo da oduzimaju ili uništavaju drugim ljudima život, onda jedino jake kazne ostaju da ih podsećaju na to.

[Bishop]

U osnovnoj skoli sam upoznao ovu osobu. Dakle, nije nimalo bio izopacen. Povucen, nepopularan, kulturan.
Verovatno je u pubertetu preziveo ono sto se zove "tutorstvo" a ne roditeljstvo i nije mogao da izadje sa tim na kraj tj. da zauzme stav, da razgovara, da se izbori sa time. Prepreka je cesto jaz izmedju generacija. Dodajte na to situaciju u zemlji. Ovo je verovatno bila eksplozija njegovog prihvatanja, da radi i studira prema izboru roditelja i da mu se bira drustvo i slicno.

Ovo su ipak argumenti koje mogu da prihvatim kako bi sebi objasnio zasto je neko sa 30 ili vise godina zivota i dalje nezreo,neozbiljan ili neizivljen ali ne postoji cinjenica koja moze da mi objasni razlog zbog kog je uradio to sto jeste.

Novinari su napravili novosadskog monstruma, a da druga strana nije uopste komentarisana. Odnos medju clanovima porodice, gde se ne mogu saopstiti, pa i najneprijatnije vesti nije krivica iskljucivo okrivljenog. Narkomani se cesto obrate porodici, a ne lazni diplomac. Problem je veoma dublji i u stampi je banalizovan, a na to cesto navodi strah od ovakvih ljudi.

Slazem se da drugu stranu treba uvek saslusati , ali nisu novinari napravili od njega monstruma vec on sam sa pocinjenim zlocinom kakav se ne pamti ni u Novom Sadu ni na ovim nasim prostorima.
I jeste problem mnogo dublji , u zadnjih deceniju i vise porodica je zestoko uzdrmana i porodicni kao i medjuljudski odnosi veoma "skripe".

[PropelerZviz]

... ali nisu novinari napravili od njega monstruma vec on sam sa pocinjenim zlocinom ...

Htedoh reci da je pisalo da je monstrum i pre sudjenja! Toliko o novinarima.
Nebih ze zacudio naslova "monstrum ponovo na slobodi". (Da ne generalisem, ima dobrih novinara)

Slazem se sa vama.... ne branimga nikako! Samo konstatujem da se ovo ne moze leciti, ali se moze mozda spreciti, ako se dodje do uzroka.
I ja mislim da maksimalne kazne treba da budu npr. dozivotna robija, samica... ne znam.... Ako je neko silovatelj, nema sta da trazi na ulicama. Pogotovo sto treba neko da strepim kada ce ovaj izaci na slobodu.

Nema psihologa koji bi znao dali ce ovaj kad izadje, da se pokaje ili ce da postane "mass murderer" kojeg su razljutili novinari

[Mish]

Možemo tražiti argumente da objasnimo sebi zašto je neko uradio ovo ili ono. I slažem se, svemu što je prethodilo ovom ubistvu ima mnogo nemarnosti porodice, okoline, društva. "Šizofren poremećaj ličnosti" se kod ovog dečka nije desio taj dan kada je ubio roditelje. Neko sa takvom dijagnozom je do marta slobodno šetao ulicama Novog Sada. Osećate li se sigurnim kada znate da je on samo jedan mnogih, s tim da je njemu ipak utvrđena dijagnoza? Mislite li da nema onih koji i dalje zataškavaju "malo čudno, povučeno ponašanje" svojih bližnjih.
Ali, činjenica je da je bolestan, činjenica je da je iza njega delo koje se sigurno može nazvati monstuoznim. OK, red je obezbediti mu lečenje. Može li biti izlečen? Drugo, on se nije socijalizovao u nazovimo normalnoj sredini, da li će se socijalizovati u zatvoru ili na psihijatriji u okviru zatvora? Dakle, on ima 27, u najgorem slučaju će na slobodu izaći u svojoj 57 godini, kada ćemo verovatno velika većina nas sa foruma još biti živi. Da li će te se osećati sigurnim?
Ako ne zbog osuđenih, a ono zbog društva ovakvi slučajevi moraju biti sa doživotnim zatvorom.

[PropelerZviz]

Ako ne zbog osuđenih, a ono zbog društva ovakvi slučajevi moraju biti sa doživotnim zatvorom.

Potpuno se slazem..zatvor, ustanova... nesto trece, samo ne na slobodi.

Konkretno nase drustvo ima vece probleme, nego da leci par likova koji su prsli. Tako je. Sta da se radi. Prioritet je pomoc pruzati normalnima. Zao je meni svakog ko odlepi, al' se mora sankcionisati najstroze zbog onih koji bi da zive. Uostalom izbor je njihov. Mozda ima i ludjih na ulicama, ali nisu pukli, i to je to.

[Mind_reset]

Retko ko zaista nikada u životu nije pomislio kako bi mu bilo mnogo lakše kada ga ne bi bilo, ili kada ne bi bilo onoga što mu (ili koji mu) pravi probleme, a upravo ta samokontrola čini nas inteligentnim bićima. Kada bismo svi svoje probleme rešavali prostim fizičkim uklanjanjem osoba koje su do problema dovele, ne bismo se ni malo razlikovali od zveri...

Slazem se sa tobom, ali razlika je u tome sto momak ima sizofreni poremecaj, nasa logika ne mora njemu da bude logicna.

I sad, recimo, ja treba da čujem za ovaj slučaj (pri tom imam problem istog intenziteta kao gore pomenuti mladić) i da počnem sa konstrukcijom rešenja u svojoj glavi. Ako sam svesna da ću proći sa relativno blagom kaznom, jer mi okolnosti u kojima živim pomažu, možda ću se lakše odlučiti da predjem onu crtu posle koje prelazimo upravo u tu zver. Ne mora zaista biti tako, ali i može... I kakav nam onda primer daju?

Pa primer je takav kakav je, on je dobio kaznu vecu od max standardne zatvorske, koja se izrice samo u posebnim slucajevima, evo pogledajte, u svakom slucaju to je to sto nase zakonodavstvo moze da propise.

Kazna zatvora
Član 45.

(1) Kazna zatvora ne može biti kraća od trideset dana niti duža od dvadeset godina.
(3) Za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela može se uz kaznu iz stava 1. ovog člana izuzetno propisati i kazna zatvora od trideset do četrdeset godina. Kazna zatvora od trideset do četrdeset godina izriče se na pune godine.

Apsolutno niko me ne može ubediti da za ovakav postupak nije trebalo dodeliti mnogo veću kaznu od propisane... Isto tako smatram da i za neke druge prestupe takođe treba dodeliti veće kazne (primera radi čedomorstvo, ostavljanje dece kojekuda i sl.), jer ako neki ljudi sami nisu sposobni da se ponašaju civilizovano i da shvate da oni nemaju pravo da oduzimaju ili uništavaju drugim ljudima život, onda jedino jake kazne ostaju da ih podsećaju na to.

Znas kako, on je vec dozivotno kaznjen sa bolesti koja je potencijalno gora od toga da ga drzis u zatvoru do kraja vecnosti, mozes da ga kaznis cime god ti padne na pamet, i to opet nece biti ni blizu onoga sto on potencijalno prezivljava sam sa sobom, ali kada bi videla kolike su standardne kazne za razlicita krivicna dela kod nas, a tek preko, onda bi stvarno pocela da se plasis.

Slazem se sa vama.... ne branimga nikako! Samo konstatujem da se ovo ne moze leciti, ali se moze mozda spreciti, ako se dodje do uzroka.

Ovo se moze leciti, a da je dijagnostikovano kada je recimo usao u pubertet mogao je potencijalno da zivi normalan zivot veoma slican mom ili vasem, da nikada ne pocini nikakav zlocin da postigne ko zna sta sve u zivotu i da ima porodicu i decu, sve samo da je ikada bio na terapiji.

Nema psihologa koji bi znao dali ce ovaj kad izadje, da se pokaje ili ce da postane "mass murderer" kojeg su razljutili novinari

Nema onoga koji bi sa 100% sigurnosti to znao, ali nista ne znas sa 100% sigurnosti osim smrti, sto bi rekao Dzo

M"Šizofren poremećaj ličnosti" se kod ovog dečka nije desio taj dan kada je ubio roditelje. Neko sa takvom dijagnozom je do marta slobodno šetao ulicama Novog Sada. Osećate li se sigurnim kada znate da je on samo jedan mnogih, s tim da je njemu ipak utvrđena dijagnoza? Mislite li da nema onih koji i dalje zataškavaju "malo čudno, povučeno ponašanje" svojih bližnjih.
Ali, činjenica je da je bolestan, činjenica je da je iza njega delo koje se sigurno može nazvati monstuoznim. OK, red je obezbediti mu lečenje. Može li biti izlečen?

Broj obolelih od shizofrenih poremecaja je oko 1%, odnosno 1 u svakoh sto ljudi na ulici - zvanicno, nezvanicno broj se krece izmedju 4 i 5%.
Shizofreni poremećaji mogu da se leče jednako uspešno kao i sve ostale bolesti, na primer šećerna bolest.

Drugo, on se nije socijalizovao u nazovimo normalnoj sredini, da li će se socijalizovati u zatvoru ili na psihijatriji u okviru zatvora? Dakle, on ima 27, u najgorem slučaju će na slobodu izaći u svojoj 57 godini, kada ćemo verovatno velika većina nas sa foruma još biti živi. Da li će te se osećati sigurnim?

Osecao bi se mnogo sigurnije da ovde poseta psihologu nije toliki tabu, ovom momku se moglo pomoci, mogao je biti na terapiji i najverovatnije nikada nebi pocinio ovako nesto, a kad smo vec kod toga, sam tip i nacin izvrsenja zlocina ukazuje na poremecaje u porodicnim odnosima, sanse da bi ikada nesto slicno uradio van porodice su po mom misljenu minimalne, ali ne, zamisli propasti da neko ode kod psihijatra, sta ce reci komsije, familija, nedaj boze samo ljudska glupost...

Ovo su ipak argumenti koje mogu da prihvatim kako bi sebi objasnio zasto je neko sa 30 ili vise godina zivota i dalje nezreo,neozbiljan ili neizivljen ali ne postoji cinjenica koja moze da mi objasni razlog zbog kog je uradio to sto jeste.

Momak je bolestan, kod shizofrenih poremećaja dolazi do promene određenih funkcija mozga. Posledica toga su promene mišljenja, zapažanja i afektiviteta, dakle promene psihe.
Evo pogledaj samo neke od simptoma, pa vidi onda dali imas objasnjenje

Najvažniji su simptomi:
-halucinacije
-sumanute ideje
-poremećaji mišljenja
-poremećaj volje
-socijalno povlačenje
-depresija
-nedostatak osećaja za bolest
-osećaj promenjenosti (osećaj upravljanja od spolja/od drugih)


Posto u javnosti uopste postoji ogroman broj predrasuda vezanih za shizofrene poremecaje, upucujem sve kolege forumase na jedan kratak vodic o shizofrenim poremecajima, nadam se da ce sto veci broj vas ovo procitati i preneti znanje drugima.
http://www.imh.org.yu/dokument/shizo...0pacijente.pdf

[Mish]

Ovo se moze leciti, a da je dijagnostikovano kada je recimo usao u pubertet mogao je potencijalno da zivi normalan zivot veoma slican mom ili vasem, da nikada ne pocini nikakav zlocin da postigne ko zna sta sve u zivotu i da ima porodicu i decu, sve samo da je ikada bio na terapiji...
...Broj obolelih od shizofrenih poremecaja je oko 1%, odnosno 1 u svakoh sto ljudi na ulici - zvanicno, nezvanicno broj se krece izmedju 4 i 5%.
Shizofreni poremećaji mogu da se leče jednako uspešno kao i sve ostale bolesti, na primer šećerna bolest....
...Osecao bi se mnogo sigurnije da ovde poseta psihologu nije toliki tabu, ovom momku se moglo pomoci, mogao je biti na terapiji i najverovatnije nikada nebi pocinio ovako nesto, a kad smo vec kod toga, sam tip i nacin izvrsenja zlocina ukazuje na poremecaje u porodicnim odnosima, sanse da bi ikada nesto slicno uradio van porodice su po mom misljenu minimalne, ali ne, zamisli propasti da neko ode kod psihijatra, sta ce reci komsije, familija, nedaj boze samo ljudska glupost...
...Momak je bolestan, kod shizofrenih poremećaja dolazi do promene određenih funkcija mozga. Posledica toga su promene mišljenja, zapažanja i afektiviteta, dakle promene psihe.
Evo pogledaj samo neke od simptoma, pa vidi onda dali imas objasnjenje
Najvažniji su simptomi:
-halucinacije
-sumanute ideje
-poremećaji mišljenja
-poremećaj volje
-socijalno povlačenje
-depresija
-nedostatak osećaja za bolest
-osećaj promenjenosti (osećaj upravljanja od spolja/od drugih)...

Simptoma je sigurno bilo. Ako ih nije porodica prepoznala (ili ih je prepoznala ali se zbog predrasuda i/ili nečeg drugog nije angažovala da pošalje svoje dete na terapiju), mogao ih je prepoznati neko drugi u okolini. Uostalom, u svakoj školi postoje psiholozi. I potpuno se slažem da se ova bolest leči (odnosno uz pomoć terapije drži pod kontrolom), ne i da se izleči. Uostalom, i oboleo od šećerna bolest se ne izleči, samo mu terapija omogućava koliko-toliko kvalitetan život.
Mislim da sam već rekla da svemu što je prethodilo ovom ubistvu ima mnogo nemarnosti porodice, okoline, društva i da se momak nije razboleo taj dan kada je ubio roditelje. Ali ovo može biti predmet diskusije o onih nezvaničnih 4-5% obolelih u odnosu na 1% zvaničnih.
Ovde se ipak ne može posmatrati kroz prizmu bolesti. Iza obolelog dvadesetsedmogodišnjaka je ipak surovo ubistvo najbližih. Ne znam ko bi bio toliko hrabar da tvrdi da se delo neće ponovit ili da ga neće ponovitii i van porodice.
Ako je društvo zatvorilo oči pred bolešću, da li treba sada da propiše terapiju u trajanju od 30 godina, pa onda opet zatvori oči pred kriminalnim dosijeom?
Ne, po meni ovakav slučaj sigurno ne može slobodno da šeta ulicama, ni sad, ni ikad.
Zakon kaže drugačije? A svi zakoni ove zemlje su dobri?
I zakoni su podložni promenama.

[Kunic]

Nema šta, kada postaneš demokratska zemlja, kao npr. Amerika, onda ukineš smrtnu kaznu.

Za neke nije mesto u zatvoru, već dva metra pod zemljom.