Sukobi oko puta Temišvar-Zrenjanin-Novi Sad-Šid

[Turkmenbashi]

Komentarišem da je to put bez projekta, za koji nije rađena studija ekonomske opravdanosti, sa trasom sasvim proizvoljno povučeno po koridoru koji nije predviđen u prostornom planu države koji je osnov za izgradnju infrastrukture.

Ovde je reč o izgradnji autoputa. Izgradnja autoputa nije mala investicija, košta mnogo a nakon finalizacija projekta se očekuje povraćaj uloženog kapitala. Zato je neophodno uraditi studiju ekonomske opravdanosti izgradnje ovakvog puta, na ovom koridoru, odnosno uraditi ekonomsko vrednovanje. Ovako nešto nije urađeno.

Da bi projekat izgradnje autoputa bio opravdan, odnosno da bi se uloženi kapital vratio ulagačima, bitnu ulogu ima perspektivni saobraćaj na tom putu koji u ovom slučaju opet nije utvrđen (nema projekta, nema studije). Za izgradnju autoputa, veličina saobraćaja koja je potrebna je više od 12 000 vozila/dan odnosno PGDS treba da iznosi više od 12000 vozila dnevno da bi izgradnja autoputa bila opravdana. Mi takav saobraćaj nemamo ni na trasi puta E75, a kamo li na ovom putu o kome je reč.

Druga stvar je da je trasa povučena sasvim proizvoljno, mimo prostornog plana države i mimo bilo kog plana evropske putne mreže. Neka mi bilo ko pronađe strategiju razvoja evrospke putne mreže, bilo koji dokument odnosno projekat koji predviđa ovaj put na ovom koridoru. U prostornom planu republike je predviđena druga trasa, za koju postoji urađen projekat i za koji su zainteresovani i partneri iz Rumunije i drugih evropskih država.

Evo tih trasa


Ova prva, išla bi od Međe na srpsko-rumunskoj granici, prolazila bi kraj Zrenjanina, zatim novim mostom preko Tise, pored Novog Sada, dalje tunelom kroz Frušku goru dugim 2.900 metara, a onda bi se kod Rume spustila do autoputa Beograd - Zagreb.

A druga, Beograd - Temišvar, preko Pančeva i Vršca, koji bi bio spona koridora 10 sa koridorom 4. Očekivana cena izgradnje ovog autoputa je 334 miliona evra a, prema rečima Mrkonjića, ceo projekat finansiraće italijanski privrednici koji su u Rumuniji registrovali oko 17.000 firmi.

Dakle prvi put bi išao do rumunske granice i tu se završava. Rumuni će graditi deo trase ovog drugog puta, za koji postoje projekat i investitori.

Znači da je prva trasa koju pokrajina želi da gradi zapravo obično bacanje novca građana. Citiraću jednog lokalnog političara:

Umesto da ogroman novac, stotine miliona evra potroše na hiljadu malih projekata koji znače život za naseljena mesta u Vojvodini, da ih utroše za poboljšanje školstva, zdravstva i socijalne zaštite, oni se odlučuju da grade put bez ekonomske opravdanosti, put koji dolazi do granice sa Evropskom unijom, ali nema nastavak. Rumunija u svojim planovima ima samo izgradnju trase Temišvar - Moravica - Vršac, što su potvrdile i njihove diplomate - rekao je Patić.

I jednog neimenovanog stručnjaka:

Navedena NOVO-UTVRĐENA trasa Temišvar-Zrenjanin-Novi Sad-Ruma je duža za oko 65km u odnosu na trasu Beograd-Pančevo-Vršac-Temišvar u pogledu spajanja sa autoputom Beograd-Zagreb.

Što se tiče troškova građenja imajući u obzir mostove i tunele minimalna cena km autoputa bi bila 3 miliona Eura, što projektu od 165 km daje minimalnu cenu od 500 000 000EUR, uzimajući i planove za izgradnju koridora X i njegovo koštanje, postavlja se pitanje obezbeđivanja ovih sredstava. COSTBENEFIT analizom bi se trebalo utvrditi opravdanost projekta uzimajući ove troškove građenja u obzir s jede strane a nedovoljnu veličinu saobraćaja s druge strane, pa bi se tad dobio odgovor na opravdanost ovog pravca.

Navedena trasa puta nije zasnovana ni jednom EVROPSKOM planskom dukumentu niti je deo bilo koje Evropske mreže kao što su E-mreža puteva, TEN-T mreža puteva, TEM mreža puteva, Panevropska mreža mulimodalnih transportnih koridora, Tirs mreža, kao i REBIS mreža. Svi ovi dokumenti trasu ove saobraćajnice pružaju preko Pančeva i Vršca.

A celu priču potvrđuju i partneri iz Rumunije - PLanovi Rumunije na pravcu Temišvar-granica Srbije

Tako da ja ovo uopšte ne bih gledao kao nekakav sukob na relaciji pokrajina - republika, jer kada se sve sagleda bez politizovanja ovog "spora" uviđa se suština "problema" . Dakle odgovor treba tražiti u ekonomskom vrednovanju i saobraćajnoj studiji, sagledati sve argumente za/protiv gradnje puta unutar ovog ili onog koridora i doneti odgovarajuću odluku, utemeljenu na argumentima.

[Sunny]

Ovde se uopšte ne radi o autoputu, već je taj izraz veoma proizvoljno i pompezno iskorišten u promotivne svrhe. Od autoputa u planu je samo da se prilikom planiranja i izgradnje ostavi mogućnost - rezerviše prostor, za izgradnju takvog puta ako se ukaže potreba.
Dobar deo ovog puta već postoji, a to je deo od Zrenjanina do Kaća. Rumuni su sa svoje strane, koliko mi je poznato, već napravili put i izgradili prelaz. Deo od Novog Sada kroz Frušku Goru do autoputa i Sremske Mitrovice je potreba i svakako se mora uraditi što pre. Most na Tisi je neophodaj, jer je postojeći na kraju eksploatacionog veka. Jedini deo koji je možda upitan je izgradnja puta od Međe do Zrenjanina.
Druga trasa je trasa koja je rađena sa političkim ciljem da se svi putevi skoncentrišu u Beogradu i da Beograd postane balkansko čvorište. Italijanski privrednici su zainteresovani da finansiraju projektovanje te trase - prema rečima naših političara kojima baš i nije verovati. Isto tako, nije im data alternativa da izaberu trasu koja i više odgovara, već je ta jedina bila na stolu.
Prednost puta pored Novog Sada i Zrenjanina je izbegavanje Beograda, razvoj nerazvijenih opština na trasi i kraći put do Uapadne Evrope - Italije, Francuske,... Ako se gleda pravac prema Atini, tu je u toku izgradnja alternative koju će koristiti evropska vozila i neće ići putanjama koja zahtevaju gubljenje vremena graničnim prelazima. Priča o kraćem putu do koridora X nije bitna, jer je bitnija udaljenost do krajnjeg cilja.
Sa beogradske tačke gledišta, ovaj put je štetan, jer je konkurencija i nije u pravcu totalne beogradizacije zemlje. Sa strane gledišta opština kroz koje prolazi je izuzetno koristan, jer se zaustavlja marginalizacija i pasivizacija tih delova zemlje, kao i što se otvara mogućnost da opstanak života u tim delovima zemlje.

[Turkmenbashi]

Aha, znači nije u pitanju autoput. Ja se informišem o ovome iz medija, pročitah na više mesta autoput i "Građanski list" je pisao o autoputu pa sam ja to onda uzeo malo zdravo za gotovo. No dobro, koja kategorija puta bi trebala da bude građena to će pkazati studija. Evo sad pročitah i da je reč o poluautoputu (Pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Dragoslav Petrović je još septembra prošle godine najavio izgradnju tog poluautoputa sa četiri trake koji će granicu Srbije i Rumunije, kod Međe, povezivati sa autoputem Beograd - Zagreb.) što je opet upitno.

Rumuni su sa svoje strane, koliko mi je poznato, već napravili put i izgradili prelaz.

VRŠAC - Ministarstvo transporta Rumunije u svojim planovima ima projekat o izgradnji autoputa Temišvar - Moravica (Vatin) - Vršac - Pančevo - Beograd, rekao je agenciji Beta generalni konzul Rumunije u Vršcu Gabriel Nikola.

Nigde ni reči o ovom putu za koji ni ne postoji projekat, Italijani imaju interes da finansiraju put koji je veza koridora IV i X i veza sa barskom prugom. Ne znam ko je zainteresovan za izgradnju ovog drugog puta koji zaobilazi Beograd i južni Banat.

Da li je trasa rađena sa političkim ciljem, to je već opet politikantstvo nego da mi uradimo studiju za ovaj drugi put što pokrajina forsira pa da uporedimo sa projektom puta koji ide preko južnog Banata i da vidimo za koju trasu postoji veća ekonomska opravdanost i atraktivnost ulaganja.

Ne sumnjam ja da bi takav put bio od koristi za opštine kroz koje bi prošao, baš kao što bi i južni Banat imao koristi od ove druge trase Ono što će imati ključnu reč u ovoj priči jesu tokovi, PGDS. Postojeći i perspektivni saobraćaj.

Što se koridora X tiče, on jeste i mora da bude prioritet za državu. Jeste tačno da je problem gubljenje vremena na graničnim prelazima i naplatnim stanicama, tokovi godinama opadaju i zahtevi za saobraćajem su sve manji zbog navedenih problema do 2000. od kada postoji tendencija rasta. Nakon uvođenja sistema vinjeta i otvaranja granica koridor X postaje više nego konkurentan koridoru IV i nama je u interesu da naš koridor izgradimo pre Rumuna i Bugara. Naravno, srazmerno zahtevima na koridoru. Fazna realizacija projekta, grčki profil..

Nego da se vratim na ovaj put, potraži studije koje su rađene u državi i pogledaj veličine tokova na trasi koju forsira pokrajina i na ovoj drugoj trasi. Mnogo veće je opterećenje na ovoj trasi koja je predviđena u prostornom planu, sa trendom rasta od 2000. Ja samo čekam da se uradi studija za ovu drugu trasu, dva puta se sigurno neće graditi.

Možemo se mi frljati ovako do besvesti, ali bez argumenata, urađenog projekta i studije ja ne vidim da taj projekat puta može da ima veću opravdanost od ovog preko južnog Banata.

Dopuna:
Evropska mreža međunarodnih saobraćajnica: http://sr.wikipedia.org/wiki/Evropsk...arodnih_puteva

Put E70, kako je povučena trasa? Kuda prolazi koridor? A gde se spominje trasa koju pokrajina predlaže?

Evropski put E70


Španija: La Korunja – Oviedo – Bilbao – San Sebastijan
Francuska: Bordo – Klermon Feran – Lion – Šamberi
Italija: Susa – Torino – Alesandrija – Tortona – Breša – Verona – Venecija – Palmanova – Trst
Slovenija: Ljubljana
Hrvatska: Zagreb – Slavonski Brod
Srbija: Šid – Beograd – Pančevo – Vršac
Rumunija: Temišvar – Karansebeš – Turnu Severin – Krajova – Pitešti – Bukurešt – Đurđu
Bugarska: Ruse – Razgrad – Šumen – Varna
trajekt
Turska: Samsun – Ordu – Giresun – Trabzon
Gruzija: Batumi - Poti

Uopšte nije reč o "beogradizaciji". Politikantstvo, kao što rekoh.

[itebejac]

Mislim da je fazon u povezivanju Temišvara i Zrenjanina.
Nekad su ova dva grada usko zavisila jedna od drugog, bili bratski povezani ekonomskim vezama.
Razlog za forsiranje izgradnje puta Temišvar - Zrenjanin je lokal-ekonomski i ponovo povezivanje ova dva grada, koja su nekad bila veoma bliska, a razdvojila ih je politika.
90 km između dva grada, reka Begej i stanovništvo, koje je veoma slično - ova dva grada treba da se povežu bez obzira na koridore i luku Bar i Beograd i Novi Sad.

[Turkmenbashi]

Meni je racionalnije i razumnije ulagati u infrastrukturu koja je od značaja za državu i Evropu. A to su E putevi i panevropski koridori. Evropa ima interesa za razvoj tih puteva i ulagaće u takve projekte i u Srbiji, koridori VII i X, železnički, vodni i drumski saobraćaj. I Rumuni ulažu u onu trasu kojom prolazi put E70 što je potvrđeno i od njihovog ministarstva. Kao što sam već naveo, na ovim putevima E70 i E75 je i najveći zahtev za saobraćajem i najveći obim transportnog rada, a šta drugo determiniše izgranju, rekonstrukciju i održavanje putne infrastrkture Koridor X ima sve predispozicije da bude konkurentan koridoru IV, put je bolji i kraći, sa dobro opremljenim benzinskim pumpama i stajalištima. Međutim putarine i granični prelazi su uzrok odlivanja tokova na koridor IV

Tako da će ovaj deo puta preko Vršca do Temišvara gotovi sigurno biti građen, pa zato ne vidim svrhu građenja ovog drugog puta. Inače Italijani su zainteresovani i za ulaganja u železnički saobraćaj kao i u drumski na istom koridoru Temišvar - Vršac - Pančevo a sa te pruge i do luke koja bi bila izgrađena u Kovinu. Isto tako je moguća i rekonstrukcija pruge Pančevo - Zrenjanin - Kikinda - rumunska granica. Nije sporno da bi Zrenjanin trebao da se poveže sa Temišvarom i ekonomski i na svaki drugi način. Za početak bi mogla da se uvede autobuska linija između dva grada, jer ako se ne varam iz jednog u drugi se sada može jedino vozom (mislim na javni prevoz naravno). Ali za taj put, da sačekamo studiju...

A evo o čemu ja toliko trubim na temi, saobraćajni tokovi, argumentacija za izgradnju puteva:

http://via-vita.org.rs/index.php?opt...d=11&Itemid=93

http://via-vita.org.rs/index.php?opt...d=21&Itemid=93

http://via-vita.org.rs/index.php?opt...d=23&Itemid=93

Sve je na strani ovog koridora preko južnog Banata.

Eh da i ono najvažnije, ovo je što se tiče Rumuna i izgranje te trase:
http://via-vita.org.rs/index.php?opt...d=12&Itemid=93

Pročitajte u koji deo puta se ulaže u Rumuniji!

[Sunny]

I dalje nemamo međusobno razumevanje.
Ovaj putni pravac treba posmatrati kao tri odvojene deonice.
Centralni deo, Zrenjain - Novi Sad je gotov put koji je već odavno stigao na red za rekonstrukciju, a i most je pri kraju. Ako se nešto ne uradi u relativno kratkom roku, moći će da se zaboravi ili da se broje mrtvi na dnevnom nivou.
Druga deonica je od Novog Sada do Sremske Mitrovice. I ona bez obzira na povezivanje sa Rumunijom mora da se uradi. da bi se spojio Novi Sad sa Šapcem i RS, kao i zbog problematičnog prelaza preko Fruške Gore.
Obilaznica oko Zrenjanina se svakako gradi.
Ostaje jedino "problem" puta Zrenjanin-Temišvar. Njegova izgradnja, kada se ovako posmatra, nije ni toliko finansijski zahtevna, a bolje bi se iskoristio već postojeći pravac.

[Turkmenbashi]

Sunny u pitanju je poluautoput koji bi trebao da ima poprečni profil 13, 5 m tri trake. Prekopao sam po internet medijima i definitivno je u pitanju poluautoput. Ovaj deo puta do Rume će se svakako raditi, rekonstrukcija magistralne mreže je neophodna i to je jedan od zaključaka studije o stanju naše putne mreže za koju sam ostavio link. Što se tiče deonice od Zrenjanina do rumunske granice, tu PGDS ako dostiže jedva 3000 vozila/dan. Kažeš izgradnja nije toliko finansijski zahtevna, za izgradnju 7,7km takvog puta je potrošeno 9,2 milijardi dinara (sektor 4 obilaznice oko Beograda), možda nije dopbar primer ali ako kilometar autoputa košta od 2 - 5 miliona evra (u proseku može koštati i 10 - 15 miliona), zavisno od trase, terena vidi koliko košta kilometar poluprofila. Obzirom na teren u vojvodini neka je cena po 1km autoputa 2 miliona znači da bi poluprofil po km koštao cca milion evra (možda i nešto manje) bez ovog dela sa mostovima i tunelima (taj deo bi bio znatno skuplji po km). E sad, da spucaš toliki novac za koridor kojem prolazi jedva 3000 vozila/dnevno ovaj koridor, kuda prolazi put E70 ima znatno veći zahtev za saobraćajem, predstavlja trasu evropskog puta ucrtanog na mapi evropskih puteva(E-mreža puteva, TEN-T mreža puteva, TEM mreža puteva, Panevropska mreža mulimodalnih transportnih koridora, Tirs mreža, kao i REBIS mreža). Trasa je kraća za 65km u odnosu na ovaj drugi i za sada su obezbeđeni investitori, oko Vršca će se graditi obilaznica od 12,3km još ove godine. Dakle, ne može se posmatrati kao tri deonice odvojeno kako kažeš jer je u pitanju izgradnja poluautoputa, istog profila duž cele deonice. A poluautoput je prva faza, nakon koje sledi izgradnja autoputa. Po svemu sudeći autoput koji bi pokrajina gradila bi bio sigurno skuplji od ovog drugog što će pokazati i studija (minimalnu cenu od 500 000 000EUR - moj prvi post). Pitanje je i da se obezbedi investitor za toliku vrednost projekta. Tako da nije reč o tako bezazlenom projektu kako ti se na prvi pogled možda učinilo. A i Rumuni su opredeljeni na ulaganje u izgradnju ovog puta E70, a pored izgradnje koridora IV i ove deonice do naše granice, čisto sumnjam da bi se 'ebavali da ulažu još u ovaj pokrajinski projekat.

[Sunny]

Koliko sam nedavno cuo, uradjena je studija i put je opravdan.
Naravno, svi su najvise zainteresovani i skoncentrisani za deo kroz Frusku Goru.
Pominje se finansiranje sredstvima od prodaje Telekoma, ali sumnjam u to.
I prica o ovom putu je bacila u zasenak Banatsku magistrallu sever-jug.

[Turkmenbashi]

Koliko sam nedavno cuo, uradjena je studija i put je opravdan.
Naravno, svi su najvise zainteresovani i skoncentrisani za deo kroz Frusku Goru.
Pominje se finansiranje sredstvima od prodaje Telekoma, ali sumnjam u to.
I prica o ovom putu je bacila u zasenak Banatsku magistrallu sever-jug.

I šta kažu, koji profil puta će da rade? Naravno da su svi najzainteresovaniji za deonicu kroz Frušku Goru jer je ona ubedljivo najskuplja. Ako je u pitanju autoput samo ću da kažem zbogom pameti. Čak sam i skeptičan da i za taj poluprofil postoji opravdanost, ako neko nađe tu studiju slučajno na internetu neka ostavi link. Od prodaje Telekoma pare sigurno neće preteći za putnu mrežu nego će ih pojesti država kao i sve do sada, a ako već razmišljaju u ulaganje u putnu infrastrukturu u Vojvodini, valjalo bi popraviti i rekonstruisati postojeću koje je u ne baš sjajnom stanju.

I šta kažu u toj studiji, koliki im je prognozirani saobraćaj na tom putu? je l' gleda bre neko od njih ovo? http://www.putevi-srbije.rs/brojanje/Karta09.pdf

[Sunny]

Sve izvesniji poluautoput od Rume do Rumunije
Buše tunel kroz Frušku Goru
M. Laketić | 13. 06. 2010. - 00:02h | Komentara: 23

Pre dve godine najavljeni projekat izgradnje poluautoputa kroz Vojvodinu od Međe na granici s Rumunijom do Rume, preko Zrenjanina i Novog Sada sa tunelom kroz Frušku goru, stigao je na red za gradnju. Saobraćajnica od 162 kilometra koštala bi 40 miliona evra.


Put bi išao od Međe na granici s Rumunijom do Rume, preko Zrenjanina,
Novog Sada, Fruške goreO neophodnom početku gradnje pre desetak dana govorio je Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu. Pošto je ovaj putni pravac ekonomski isplativ Mrkonjić je naveo da se za njegovu gradnju očekuje pomoć stranih investitora i da će i deo novca od prodaje Telekoma Srbije biti investiran u ovu putnu deonicu. Dan kasnije Bojan Pajtić, predsednik vojvođanske vlade, pozvao je ambasadore zemalja Evropske unije, koji su posetili pokrajinsku administraciju, da podrže projekat izgradnje tunela kroz Frušku goru.


Istraživanja o mogućnostima proboja tog tunela obavljena su još sredinom devedesetih, a u prostornom planu Fruške gore, donetom pre pet godina, planirano je da ulaz u njega bude kod Paragova, predgrađa Sremske Kamenice, a izlaz kod Iriga. Studiju izvodljivosti projekta finansirao je pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja. Prema projektu koji je �Blic nedelje� imao na uvid izgradnja kompletnog putnog pravca u dužini od 162 kilometra uključujući i tunel kroz Frušku goru, kroz koji bi vodila magistrala istog profila, koštala bi oko 40 miliona evra.



Na tunelskom gradilištu, prema projektu, treba angažovati oko 300 radnika koji će radili u tri smene. I na kraju nakon prokopavanja trase na odlagalištu će �narasti� brdo od oko 250.000 kubnih metara iskopanog materijala. To brdo materijal bi na Fruškoj gori bilo lepa ski staza.


Za tunel su, prema projektu, planirane dve varijante: prva predviđa dužinu od 1.233 metra, a druga 2.790 metara. Autor projekta, inženjer Bogdan Đurđević, sugerisao je drugu opciju jer bi efekat bio veći, i u saobraćajnom i u ekološkom smislu. Prvo, od Paragova do ispod Iriga u dužini od 11,5 kilometara ne bi bilo uspona većeg od četiri procenta, a uštede samo na gorivu isplatile bi troškove izgradnje cele trase za 16 godina.


Najvažniji značaj ovog tunela je što bi se zauvek rešio ogroman problem prolaska teretnjaka preko Fruške gore i Iriga, kroz koji prolazi najprometnija saobraćajnica u Srbiji, gde je dnevni prosek prolaska 10.000�12.000 vozila. Studija je pokazala da je izgradnja tunela najbolji način da se zaštiti Nacionalni park �Fruška gora�.



Završetak ovog projekta donosi i druge višestruke koristi: postojeći put bi služio kao turistički za obilazak istorijskih znamenitosti i planine, a uštedelo bi se i na gorivu jer bi tunel �ispeglao� uspone. Put do Novog Sada do Rume bio bi kraći i bezbedniji i uštedelo bi se u vremenu. Istovremeno smanjilo bi se zagađenje Nacionalnog parka.


Glavni inženjer za podzemne radove Dragoljub Vojinović navodi da u slučaju gradnje dužeg tunela, bušenje treba istovremeno da počne s obe strane jer to pojeftinjuje posao. Ako bi se kopao samo s jedne strane, izgradnja bi trajala bezmalo tri godine, a sa obe, ceo posao bi bio gotov za najviše 18 meseci.



Čvršća stena, lakša gradnja
Naizgled je paradoksalno, ali što je stena čvršća, izgradnja tunela je lakša i jeftinija jer nema zarušavanja i lakše je zaštititi prokopani deo. Pošto geologija određuje metodu izgradnje, za fruškogorski tunel primenjiva je takozvana �nova austrijska�. Njenu srž čini gradnja u dva nivoa - najpre gornji deo, koji čini oko 30 odsto visine tunela, a onda se svakih 60 metara radnici vraćaju da bi završili i donji deo. Inače, prema projektu zanimljiv je i podatak da bi visina tunela trebalo da bude istovetna širini isprojektovanog puta. Paralelno s iskopavanjem tunela neophodno je i podgrađivanje - osiguravanje iskopa od zarušavanja. Za to je predviđena armaturna mreža, koja se učvrsti na stenu pomoćnim ankerima (metalnim šipkama dugim oko 60 centimetara koje na kraju imaju rascepku da se bolje uhvate za podlogu).




Cena puta i sigurnost
- sa tunelom od 1.223 metra cena bi bila oko 30 miliona evra
- sa tunelom od 2.790 metara cena je veća deset miliona evra
- u svakoj varijanti kao najveća prednost izgradnje navodi se da bi put Ruma � Novi Sad postao mnogo bezbedniji


Blic Online | Buše tunel kroz Frušku Goru