Suprugovo prezime - nadodati ili potpuno preuzeti?

[ZOE]

Otac nam je okrenuo ledja kada sam se rodila, a moj brat imao 3 godine Udala sam se mlada (21) i iz postovanja sam preuzela njegovo prezime. Nas brak, nazalost nije dugo trajao, posle 6 godina smo se rastali, a danas, posle 22 godine po razvodu, zbog svega sto je cinio i jos uvek cini za nase dete, a i za mene, zbog neraskidivog prijateljstva, zbog svega sto on jeste - veliki otac, veliki prijatelj, veliki covek, s ponosom nosim njegovo prezime i tako ce ostati zauvek

[maski]

i ja josh uvek nosim djuvegijino prezime. koshta dvesta evara da promenim. mLoooogo, braate!

[ELA]

Na ruku mi je išla njegova majka, koja je imala Ime kao i ja, pa sam se folirala i izvlačila tvrdeći kako " ma nema šanse da udajom "postanem" ona."

Moja majka i snajka imaju isto ime....i normalno - prezime.
LM, pravim snajki drustvo u dispanzeru.....i medicinska sestrica je proziva, a ona me pogleda i : "Gle, ima jos Marija koje se prezivaju A*****"


imaju sijaset shtosova zbog toga jer su jedine sa tim prezimenom. (tel. imenik)


OT. Nosim suprugovo (junachko) prezime, i bilo mi je drago da se oslobodim svog devojachkog
(mnogo komplikovano za izgovor) .

[DBlica]

Мислим да је то ствар помодорства и сујете, можда нечије традиције када су постојале племићке породице па се тако задржавао статус.

Свиђало се то неком или не, не само код нас већ у скоро читавом свету породичне лозе се настављају по мушкој линији. Тако да жена када се удаје "улази" у мужевљеву породицу. Могло је бити и обрнуто, али ето није, а све то из разлога да би постојала уређеност и знало се ко је од којих, како не би долазило до родоскрнављења. (У ширем моралном смислу, не биолошком, родоскрнављењем се сматра и кад брат обљуби братовљеву жену и сл). А деца по важећем закону, морају имати очево презиме.

Мишљење да ће се изгубити идентитет узимањем мужевљевог презимена по мени је само израз слабости. Питајте своје маме и баке да ли су губиле свој идентитет и да ли су тада уоште размишљале о томе, да ли су биле мање од онога што јесу када су промениле презимена.

[Morpheus]

Meni je to pitanje, kada se uzme sve ostalo u obzir, od toliko malog značaja da je to teško rečima opisati.

Želi da zadrži svoje prezime? Nema problema. Bitna je suština, ne forma. Volim je zbog onoga što jeste, a ne zbog toga kako se preziva.

[yossarian]

Апсолутно се слажем с Морпхеусом да је то јако небитно.
А с обзиром да је небитно, шта јој фали да узме мужев презиме
То је традиција, и не видим разлога да се мења.

[euridika]

Мислим да је то ствар помодорства и сујете, можда нечије традиције када су постојале племићке породице па се тако задржавао статус.

Je li ovo znači da ćeš ti, ako tvoja buduća supruga izrazi želju da sačuva svoje prezime i doda tvoje, ili možda samo sačuva svoje, da ćeš ti tome da se suprotstaviš? Objasnićeš joj kako je to stvar pomodarstva i sujete?

Мишљење да ће се изгубити идентитет узимањем мужевљевог презимена по мени је само израз слабости. Питајте своје маме и баке да ли су губиле свој идентитет и да ли су тада уоште размишљале о томе, да ли су биле мање од онога што јесу када су промениле презимена.

Ne možemo mi ni po čemu da se poredimo sa našim mama i bakama, mnoga pitanja, aktuelna sada u njihovo vreme nisu bila ni u povoju. To se ne može duskutovati na taj način.

Ja mislim da, pošto zakon predlaže jednu od tri mogućnosti, onda ima logike da te mogućnosti postoje, i onda svaka žena, pre svega prvo slušajući ono nešto u sebi, pa potom razgovarajući na tu temu sa svojim budućim supružnikom treba da odluči kako će da se preziva u tom novom životu. I niko nema pravo da sudi o tome, jer zakon kaže da je uredu bilo šta od te tri kombinacije.

Šta bih ja uradila, ne znam, ne razmišljam o tim stvarima, videću ako/kada se desi.

[Aiko]

То је традиција, и не видим разлога да се мења.

A kada neko pozeli da promeni tradiciju, treba se dobro zapitati koji je razlog tome..jer vrlo cesto u tom (na pocetku nebitnom razlogu) grmu lezi zec..

[DBlica]

Je li ovo znači da ćeš ti, ako tvoja buduća supruga izrazi želju da sačuva svoje prezime i doda tvoje, ili možda samo sačuva svoje, da ćeš ti tome da se suprotstaviš? Objasnićeš joj kako je to stvar pomodarstva i sujete?

Да, уколико понуди аргумент који сам узео за пример.

Ne možemo mi ni po čemu da se poredimo sa našim mama i bakama, mnoga pitanja, aktuelna sada u njihovo vreme nisu bila ni u povoju. To se ne može duskutovati na taj način.

Зашто? Која су то питања? Шта се то променило? У односу на "оно" време сматрам да је наше друштво много морално деградирало и да што више ствари из прошлости сачувамо, односно, ако што више будемо неговали традиционалне вредности дуже ћемо трајати и моћи да се надамо.

Ja mislim da, pošto zakon predlaže jednu od tri mogućnosti, onda ima logike da te mogućnosti postoje, i onda svaka žena, pre svega prvo slušajući ono nešto u sebi, pa potom razgovarajući na tu temu sa svojim budućim supružnikom treba da odluči kako će da se preziva u tom novom životu. I niko nema pravo da sudi o tome, jer zakon kaže da je uredu bilo šta od te tri kombinacije.

Мислим да сам само изнео своје мишљење о појави али и да је нисам децидно осудио, да, наравно, закон је јасан и дозвољава разне комбинације, али пре свега мислим да је то ствар договора, једнако као и давање имена заједничком детету на пример. Из мог угла то је ствар која се не доводи у питање, уствари о томе нисам много ни размишљао, за мене је нормално да супруга узима мужевљево презиме, у мојој породици није забележена "цртица", то је нешто што се подразумева.

A kada neko pozeli da promeni tradiciju, treba se dobro zapitati koji je razlog tome..jer vrlo cesto u tom (na pocetku nebitnom razlogu) grmu lezi zec..

Американци и дан данас негују "култ" породице, стално се хвале са "american family", а нису ни глупи што то раде. Породица је основна и најјача друштвена група. Јака породица, јака држава. Само због развијене породице, у оно време задруга, скупа више породица (од тројице браће на пример), наши преци су успели да сачувају свој идентитет, па тако ми данас нисмо Турци или Мађари. У ово доба америчке хегемоније (оптужите ме сад да сам са Слобом Милошевићем пио кафу), у свим окупираним земљама, попут ове наше, активно се ради на деградацији и растурању породице, као и многих других традиционалних вредности. Да не ширим сад причу, јер није тема, али један од праваца је тај што се женама систематски намећу ставови све у смислу еманципације и наводног ослобођења од ропства у коме су наводно заробљене од стране мушкараца, разним причама о дискиминацији и тлачењу, а све с циљем како би од њих створили "самосталне" јединке које нпр. каријеру стављају испред породице. Погледајте број растурених бракова, погледајте број неудатих жена у касним тридесетим, погледајте број самохраних очева и све ће вам бити јасно.
Сјеби мајку, сјебо си породицу, сјебо си народ и земљу.

[yossarian]

ja mislim da, pošto zakon predlaže jednu od tri mogućnosti, onda ima logike da te mogućnosti postoje, i onda svaka žena, pre svega prvo slušajući ono nešto u sebi, pa potom razgovarajući na tu temu sa svojim budućim supružnikom treba da odluči kako će da se preziva u tom novom životu. I niko nema pravo da sudi o tome, jer zakon kaže da je uredu bilo šta od te tri kombinacije.

Šta bih ja uradila, ne znam, ne razmišljam o tim stvarima, videću ako/kada se desi.

То што закон дозвољава те могућности не значи да је нама забрањено да о свакој од могућности имамо своје мишљење.
Проблем би био кад бисмо то своје мишљење покушали да, противзаконито, наметнемо.

ДБлицо, царе