William Butler Yeats (Viljem Batler Jejts)

[gaga73]

Vilijam Batler Jejts (engl. William Butler Yeats; 13. jun 1865. - 28. januar 1939.) je bio irski pesnik i dramski pisac, najznacajnija licnost irskog nacionalnog preporoda, jedan od osnivaca i upravnik narodnog pozorista. Ucestvovao u javnom politickom zivotu i bio senator od 1922. do 1928. Dobio je Nobelovu nagradu za knjizevnost 1923. godine


Nebeske tkanine

Da imam nebeske tkanine vezene,
Zlatnim i srebrnim svetlom ispletene,
Tkanine plave i zagasite i tamne
Od noci i svetla i polutame,
Ja bih ih rasirio pred tvoja stopala:
Ali siromasan sam, imam tek snove;
Rasirio sam snove pred tvoja stopala;
Hodaj nezno jer hodas po mojim snovima.



Kad budes stara

Kad budes stara, seda, pred spavanje snena
Dremala kraj vatre, ovu knjigu tada
Uzmi, citaj i sanjaj kako si bila mlada,
Ociju toplog sjaja i dubokih sjena.

I kako mnogi u lepotu tvoju zaljubljeni bise
I kraj tebe iskreni i lazni znase da se sjate
Dok je samo jedan voleo ti dusu i mislio na te
Kad lepotu tvog lica brige osencise.

Pa dok se svijas kraj toplog vatrinog gnezda
Promrmori setno kako ljubav brzonoga minu,
Preko visokih gora kako se ka nebu vinu
I sakri svoje lice u roju od zvezda.


Zensko srce

O, sta ce meni soba pusta
sto molitve je puna bila;
on pozva me sred mraka gusta;
na grudi sam mu grudi svila.

O, sta ce meni dom moj sretni,
ni briga majke mi ne treba;
od mojih vlasi krov ce cvetni
od olujnog nas skriti neba.

[gaga73]

Bele ptice

Kad bismo mogli biti, moja draga,
dve ptice bele povrh pene mora!
Jos pre no sto se meteor ugasi
nas pogadjaju plami meteora;
A plamen plave zvezde Vecernjace,
sto nisko visi sa nebeskog kraja,
U srcu nasem uvek budi, draga,
bol tuge sto se od nas ne odvaja.

Tek zamor struji od krina i ruza,
tih sanjalica sto ih rosa mije;
o tom ne snevaj, nit' o meteoru
sto trosni sjaj mu nocna tama pije,
nit' o plamenu niske zvezde plave
sto uz rub neba ranom zorom vene,
jer zeleo bih da budemo, draga,
dve ptice bele povrh morske pene.

Jer privlaci me ostrvlje bezbrojno
i uz njeg' cari danajskoga zala
gde vreme ne bi na nas ni mislilo,
gde tuga do nas ne bi ni navracala;
I bili bismo daleko od ruza
i przile nas ne bi plama strele
kad bismo mogli bdeti, moja draga,
vrh morske pene k'o dve ptice bele.



Ljubavnik prica o ruzi u svom srcu

Sve slomljene, nezgrapne stvari, predmeti
trosni, stari,
plac deteta nekog kraj puta, ta skripa
kola sto smeta,
i teski korak oraca sto gaca po zimskoj
bari,
tvoj lik mi vredjaju koji k'o ruza sred
srca mog cveta.

Jer previse je gruba uvreda ruznih stvari;
da mi je da ih sagradim sve iznova usred
leta,
da zemlja i nebo i voda - k'o zlatan
kovceg se zari
za moj san o tvom liku koji k'o ruza sred
srca mog cveta.

[gaga73]

Ljubavnik tuguje zbog izgubljene ljubavi

Ja imao sam drugu; u nje kosa vrana
i mirne ruke behu i obrazi beli,
pa snevah da ce jednom moja stara rana
u ljubavi toj novoj moci da zaceli;
al' u srce mi zaviri ta divna žena
i u njem sliku tvoju vide jednog dana,
pa od mene ode suzama oblivena.

[gaga73]

***


Kome se prisnilo da lepota prolazi poput sna?
Zbog tuzne gordosti
Koja sja sa rujne usne,
Tuzne sto nova cuda vise ne zbivaju se
Troja isceze u posmrtnom sjaju sva,
I izgibose sinovi Ushne.

Mi prolazimo,kopni utrudjen svet;i ko sene
Duse lebde i povlace se:to je rik
Blede zimske bujice.Tik
Ispod kratkovekih zvezda,nebeske pene,
Nadtrajava samotni lik.

Poklonite se arhandjeli,gde se koji nalazi:
Pre vas i pre nego sto zakucase srca mnoga,
Umorna i blaga,ona postoja uz presto Boga,
I bog tad stvori svet,da bi po zelenoj stazi
Gazila njena noga

[Beatrica]

Pesnik svojoj ljubljenoj


Ja prinosim ti k'o na oltar živi
sve knjige moje nebrojenih snova,
o, bela ženo koju strast potresa
k'o plima pesak golubije sivi;
sa srcem, što je drevno k'o nebesa
gde vreme tinja al' nikad ne gasne,
o, bela ženo nebrojenih snova,
ja prinosim ti svoje rime strasne.

[gaga73]

Tuga ljubavi


Ta svađa vrabaca tamo ispod krova,
pun mesečev obruč, nebo zvezda noćno
i brujanje glasno veselih listova
prikrili su zemlje jecanje nemoćno.

I onda ti dođe, setnih usana rujnih,
i dođoše s tobom suze celog sveta,
i s njima svi jadi lađa mu olujnih,
i s njima svi jadi bezbrojnih mu leta.

Sad kroz rat vrabaca tamo ispod krova
i kroz bele zvezde, mlečno nebo noćno,
i pojanje glasno nemirnih listova,
Prolama se zemlje jecanje nemoćno.

[gaga73]

Tu dole kraj vrbaka


Tu dole kraj vrbaka ja draganu sretoh
milu,
tu slušah je kraj vrbaka, belonogu i čilu,
kad reče: ljubav je prosta - k'o lišće
raste lako;
Al' ja sam lud, zelen, bio, i sam ne mišljah
tako.

U poljani ja sam staj'o sa draganom nad
rekom
kad pleća mi obujmi ručicom belom i
mekom,
pa reče: ljubav je prosta - k'o trava
raste lako;
Al' ja sam lud, zelen bio; sad tužan ja
bih plak'o.

***

On prigovara ptici škurku


O, škurku, ne kukaj sred zraka pusta
il' nad vodom tamo gde se zapad sreće;
Od kukanja tvog meni na um pada
njen pogled strastveni, kosa duga gusta
što se povrh mojih nedara razleće;
Zar nije dosta jada što vetar kuka sada?

[gaga73]

Lišće pada


Stigla je jesen do lišća zaljubljenog u nas
i do miševa gde je žito požnjeveno;
Požutelo je lišće jasena tu iznad nas
a i šumskih jagoda lišće prokvašeno.

Čas ljubavi koja vene stigao je i do nas,
i naša setna duša umorna je, svela;
Sad rastajmo se, pre neg' doba strasti
zaboravi nas,
Sa poljupcem i suzom vrh tvog setnog
čela.

[Cecara]

William Butler Yeats (1865–1939) smatra se najvećim irskim pesnikom. Afirmisao je irsku kulturu, svoje
pesničke simbole crpeo je iz irskog mitskog nasleđa. Evidentan je i uticaj
francuskog simbolizma, kao i estetizma. Jejtsova pesnička zbirka 'Ruža' (1893) nosi ime prastarog simbola Irske, simbola lepote i ljubavi, ali i irske borbe za slobodu.

Zbirke koje slede: 'Vetar među trskama' (1899), 'Divlji labudovi u Kulu' (1919), 'Majkl Roberts i plesačica' (1921), 'Kula' (1928 ) i druge, sadrže pesme poput romantičarske i folklorne, 'Pesma Engusa lutalice', zatim pesmu lamenta nad besmislom rata, 'Irski pilot predoseća svoju smrt', pa 'Uskrs' 1916, napisanu nakon pogubljenja vođa pobune u Irskoj, te 'Jedrenje ka Vizantiji', pesmu o mitskoj zemlji u kojoj vlada savršen spoj između života i umetnosti.

Jejts je bio nesrećno zaljubljen u irsku lepoticu i pobornicu irskog nacionalnog pokreta, Mod Gon. Stalno je pokušavao da u sebi pomiri patriotu i pesnika. Uspeo je tako što je ovaj potonji odneo prevlast.




Zora


Da sam neuk poput zore
Koja gleda sa visine
Tu kraljicu staru što meri dvore
Iglom broša sa haljine,
Uvele što gledaju
S besprekornog Vavilona
Bezbrižnih planeta putanju
I zvezde kad dođe luna,
Pa crtaju, računaju;
Da sam neuk poput zore
što samo stoji i ljulja karuce,
Stoji blistava nad oblačnim konjima;
Da sam – jer sav je nauk bezvredan –
Poput te zore neuk i obestan.

[SQUAW]

PESMA UZ KOLEVKU

To se anđelska stvorenja
Nadnela iznad tvog kreveca,
Umorna od bdenja
Samrtnika koji jeca.

Na Nebu smeje se Bog
Što ti je dobro, sve bolje;
A Vlašići su radosni zbog
Božije dobre volje.

Da te poljubim želim;
I već se mirim, rođeni
Da ćeš, u godinama zrelim,
Nedostajati meni.

SRCU, DA SE NE PLAŠI

Smiri se, smiri srce, ti, drhtljivice tela;
Seti se mudrosti što nam je drevnost kaza:
Nek onog što se plaši vode i vatruštine
I vetra koji duva preko zvezdanih staza,
Vetar, voda i vatra preplave i učine
Nevidljivim, jer on nema udela
Sred usamljene, veličanstvene pučine.