Tanja Prokopljević

[TETO]

SETA

Ti ljubi me, Boze, svim svojim umecem
pa da snagu primim sto je stedro dajes,
nek u zimskoj noci osetim prolece,
a krv nek uzburka dok u meni trajes.

Pa da sklopim oci pred zemljom mucenom
u kojoj krv liju da dokazu sebe
ljudi sto umnim darom darovani
zele nezahvalni prevazici Tebe.

Daj mi dah zivota s' prirodom da tece
skloni mi sve sumlje o ljudskoj praznini,
ne daj u zalosti vece da prozbori
da je covek zlurad u svojoj silini.

I dok grcam tako za prostim zivotom
onim sto je lisen covecijeg suma
setno se stopim s prirodnom divotom
i tako spoznam snagu Tvoga uma.

I tad se pitam da li znas da patis
za prostim covek sto je mog'o biti
i da li ponekad u sutonu shvatis
zasto si od ljudi morao um skriti.

[www3]

Pozivamo sve ljubitelje poezije Tanje Prokopljevic da prisustvuju promocije njene najnovije zbirke pesama. Biblioteka �Sveti Sava� u Zemunu, Petra Zrinskog 8, utorak 16. 6. 2009. u 19 časova.
Posetioci će ove većeri i pored poezije uživati u muzičkom delu programa.

[TETO]

NE TRUDI SE DA MI PESMU RAZUMES

Ne trudi se da mi pesmu razumes,
u pesmi su mojoj poljupci sneni,
jer dragi sada nekog drugog pleni
mimo mog uzdisaja i mog htenja.
On negde bez mene sad svija krila
i u veceri svoje rane celi
dok neki drugi jorgovan mu beli
poljupce nudi, a on ih uzima
rad' zivota koji bez mene zeli,
sa licem punim treptaja i volje
svesno mislec' da je tako bolje.

A onda jedno jutro zaranelo
pridje k meni preko trnja i vode
zurno trazec' strasne mi uzdahe,
nudeci zarno sve poljupce svoje
i ruke koje krvlju bi krvi
da bi nam zivot zajednicki dao
skupa da gledamo sunca zalaske
i one rane, rane mu izlaske.

Ne trudi se da mi pesmu razumes,
jer pesma je moja tugom pletena,
a ljubav u njoj po svud rasprsena
i ne znas da li pije na izvoru
il' u dragovom vrelom poljupcu,
da li je u nekom zbunu kraj mene,
ili mi ipak prolazi kroz vene,
one sto odavno od srca mi beze,
jer ono ljubav od dragog ne dobi.
Ne trudi se da mi pesmu razumes.

[www3]

Pozivamo sve ljubitelje poezije Tanje Prokopljevic da prisustvuju promocije njene najnovije zbirke pesama. Biblioteka �Sveti Sava� u Zemunu, Petra Zrinskog 8, utorak 16. 6. 2009. u 19 časova.
Posetioci će ove većeri i pored poezije uživati u muzičkom delu programa.

Ova najnovija zbirka pesama nosi naziv 'STIHOVOLJENI DNEVNIK'

[www3]

U ISKONU LJUBAV TRAŽI

Hodaj u životu
putevima sudbe.
Al' u iskon vrati
da zadržiš niti
s dušom svog pretka.
Sa njim da kreneš
do samog početka
da upoznaš ljubav
bez kraja što preti.

U iskonu, zna se,
ljubav je sva bila
ozarena snaga
što tobom sva vlada,
znalo se ko voli
i čemu se nada.

Predaj se tom Suncu
kad se suza bola
otrgne iz grudi
zbog životnog jada
što dušu Ti melje
pa živiš do pola
prepun neke želje.

Sa duhom svog pretka
idi do početka.
U iskonu traži
ljubav prema drugom,
nauči da voliš
ko što nekad beše.
Neka duh Tvog pretka
Tvoje srce veže

Iz zbirke "Slavuj ljubavi"

[www3]

Jos nesto o autoru:


Tanja Prokopljević rodjena je 22. avgusta 1971. u Zemunu. U istom gradu stiče osnovno i srednje obrazovanje, a u Novom Beogradu više, turističko obrazovanje. U Americi studira engleski jezik. Po povratku iz Amerike (1995) uspešno se bavila novinarstvom sve do 2001. godine. Pisala je za list "Politika", "Večernje novosti", časopise "Moć prirode"... Kasnije se otisnula u izdavačke vode. Vlasnik je Izdavačkog preduzeća “Estart.”

Prvu knjigu, zbirku novinarskih tekstova pod nazivom “Kako upecati muža”, objavljuje 2002. godine. Autor je i pesničkih zbirki: “Živoplet” (2003),“Smrtnik u pokretu“ (2004), “Slavuj ljubavi“ (2004), “Pod ključem istine“ (2006) i knjige “Pulsivno kao novi pravac u umetnosti”, esej o kretanjima u savremenoj umetnosti.

Pesme su joj prevedene na više jezika: francuski, bugarski, makedonski.

[www3]

RAĐANJE TUŽNE PESME

Kad bi Dragi znao sa koliko bola
na papiru mome tužne pesma kola.

Tad se moja duša napinje i jeca
od tog bolnog čina i koleno kleca.

Ah, radosnog Tebe ranjavam u duši,
jer lišavam sebe bola koji guši.

Neka besna voda tu pesmu donese
rađanje tog ploda ljubav nek podnese.

[www3]

SRCEM U LJUBAVI

Daleko negde u nekoj barci,
u luci jednoj, da l' pristanici
tvoje je srce moje pronašlo
dok se još nije telu primaklo.

Spoznah ja tad' ljubavni san
i lepši dan i sunca plam.
Zar nije čovek blistavi um
da čula budi tek kada zna
da mu je ljubav iskrena.

Sad pesma svira, čuj zvuke lira.
Ona nam kaže da ljubav bira
one sto znaju da moć je silna
kad ljubav tražiš medj' istinama.

Autor : Tanja Prokopljevic



iz zbirke "Stihovoljeni dnevnik"

[tetkaD]

ŽIVOPLET OD SETE LJUBAVI I LEPOTE


Susret sa poezijom Tanje Prkopljević jeste praznik za čitaoca. To je poezija koja svojom kristalnom, kogenijalnom jednostavnošću i lepotom osvaja u prvi mah. Još sa prvom pročitaom pesmom zapljuskuje vas neobično osećanje ljubavi, sete i lepote. I čini vam se da ste to negde već videli, čuli, ali ne znate odakle. Tek kada pročitate vise pesama vi shvatite, usvari, da vam se to samo činilo, jer ono sto sadrži njena poezija, kao motivsko opredeljenje i kao poetika, izvire iz njene biti. Zato je možda najbolje, i ćitaocu i književnom kritićaru da ne pokušava da objasni njenu poeziju, već da je doživi.
Prvi utisak koji se nameće kada čitate Tanjinu poeziju je da piše ljubavne pesme i da to radi odlično, na trenutke briljantno. Ali, pogrešno bi bilo da pomislite da su to samo ljubavne pesme, čak i kada stvarno čitate pesme o ljubavi. Jer ovde je ljubav metafora života, njenih i naših isčekivanja, radosti i tuge, bola i krika, emocije i razmišljnja. Ljubav je kod Tanje Prokopljevic samo polazna tacka njenog posmatranja života, života u kome je ta ljubav samo jedna od mnogih drugih strana. Zato veoma cesto ona ljubavi suprotstavlja Smrt. Smrt kao realna životna kategorija, ali i aspekt filosofije. Smrt kao antipod ljubavi,�života, jedinstva životne suprotnosti. Onamo gde nestaje život (ako je ljubav pesnička kategorija života) počinje smrt, a onamo gde je smrt, ustvari počinje život.
U tom kontekstu sasvim je jasno kako se u Tanjinoj poeziji, na istoj relaciji, mogu sresti slavuj ljubavi i smrtnik u pokretu.
Tanja Prokopljević baca u pesme sve svoje boli, dileme, razmišljanja o ljubavi i smrti, o vecnosti i o trenu. Ona ponekad naivno veruje, kao i svi pesnici ovog sveta, da pesmom moze da promeni svet, da natera dragog da je voli, a bol da pretvori u radost. Mada zna da je "smrtnik u pokretu", ona veruje u Vecnost, u neprolaznost, naročito ljubavi, ali i tuge.
... Tanja vraca u srpsku poeziji slavuja kao simbol ljubavi, ne samo u knjizi pesama "Slavuj ljubavi", nego se taj slavuj prožima kroz njeno celokupno stvaralaštvo. Ali, za sreću uvek ima ali, Tanjin slavuj nije samo simbol ljubavi, nego i slutnje, sete i bola, iščekivanja. Njen slavuj se hrani njenom poezijom, patnjom, njenim neostvarenim očekivanjima i verom u lepše sutra. Mozda je i zato slavuj polazna tačka poetike Tanje Prokopljevic.
Tanja Prokopljevic je briljantan verrsifikator. Kao prvo - njene pesme sa vezanim stihom imaju prirodnu rimu, unutrasnju ritmiku koja ushićuje. To odaje utisak lakoće pri čitanju njene poezije i iznedruje neki nevidljiv drhtaj čitaocu. Stiče se utisak da te versifikatorske sposoobnosti Tanje Prokopljevic nisu naučene, već urodjene, bogom dane.
Slicno je i kada piše slobodnim stihom. I kod njega odiše jednostavnost unutrašnje ritmike i neusiljenosti, pa imate utisak da drugačije i nije moglo da bude.
I ne samo to - ona pravi nove reči kao od šale. Kao da ih ima negde u ladici svog pesničkog uma i uzima ih kada joj zatrebaju i koliko joj trebaju. A vi sve to primate kao normalnu stvar, nemate nikakav otpor. cak vam se čini da ste i vi znali te reči, ali ih niste do sada upotrebili. Kao živoplet ili ljubavanka, na primer, tako divne kovanice, vama bliske, a ipak nove.
Tanja Prokopljevic ne robuje nikakvim "izmima", nego piše onako kako oseća, kako smatra da treba da pise. Ustvari sva poezija Tanje Prokopqevic je elaboracija toga kako moze da se piše moderna poezija na klasičan nacčin.
Koliko puta vam se desilo da stojite na obali nekog bistrog jezera? Da kroz prozračnost vode nastojite da odredite koliko je duboko do dna? Da vam se čini da je dno na dohvat ruku, ne vise iznad kolena? A kad udjete u vodu, vidite da ste se u oceni prevarili i da biste došli do dna, potrebno vama je duboko zaranjanje. Tako je i sa poezijom Tanje Prokopqevic. Jednostavnost do savršenstva je njeno pesnički kredo. Jednostavnost do kristalne bistrine, ali ne i plitkosti. čini vam se, dok je čitate, da je sve razumljivo, ali to vas opet tera da čitate iznova. Da udahnete duboko i zaronite u dubine njene pesničke bistrine i da kad izronite na površinu, osetite katarzu.
I nemojte nikad, dok čitate njenu poezijuda, da pomislite da je najlakše pisati pesme. To mogu samo rodjeni pesnici. To moze Tanja Prokopljevic.



dr Metodi Manev