Tata

[ravnicari]

Moj tata je najbolji tata na celom svetu!
Naučio me ja da za mene ne postoje prepreke, naučio me je da promenim gumu na autu, zamenim osigurač ili sijalicu ali da to uvek prepustim da radi neko muško, naučio me je da nikad ne preterujem sa pićem i hranom u kafani, imaš kuću pa jedi i pij... Uvek je tu za sve što mi treba, mogu se osloniti na njega, mogu računati na njega...
On je moj tata...
Moj tata je najbolji tata na celom svetu!

[lav71]

...moj tata nažalost nije više tu...a nije više tu zato što nije hteo da me sluša, zato što nije vodio računa o sebi, zato što je uništio svoje zdravlje....

...a dok je bio tu...dok je bio tu u svom izvornom obliku, dok nije počeo sebe da upropaštava...bio je divan tata...sa svojim manama i vrlinama, ali ipak divan... a takav se trudim i ja da budem, i da popravim sve što kod njega nije bilo dobro...

...i sigurno neću uništiti sebe da se uskratim svojoj deci kao što se moj uskratio mom bratu i meni....

[Sokica]

Moj tata...najbolji tata na svetu...svi su ga videli kao nekog namćora i pomalo osobenjaka...samo sam ja videla njegov osmeh, sakriven iza onih crnih brkova...
Ume da kaže pravu reč u pravo vreme, ume da me brani, podržava, teši...Sa njim i kad ćutim, ja ćutim tako da se u potpunosti razumemo...
On je bio i ostaće moj taja...

[mehuric]

eh, tata... fizicki nije sa mnom vec punih 16 godina....a, nema dana da ga se ne setim bar na tren.... tek kada ostanemo bez tih vrednih nam ljudi, shvatimo da ljubavi nikad dosta nije i da je treba nesebicno davati i pokazivati da nam posle ne bude zao.....

[prewrnuta_torta]

ne znam da li treba da odgovaram na ovu temu...
za mene je to persona koja nema nikakvu ulogu u mom zivotu i nikada je nije ni imala, koja se pokazala u veoma losem svetlu na vise nacina i do koje mi ni najmanje nije stalo...eto

[Goga]

Često pišem o njemu.
Sada, nakon toliko godina, kao da se trudimo da jedno - drugom nadoknadimo, sve ono o čemu smo ćutali.
Sada jedno drugom ulečemo u reč, bez pardona. Još i kad je Kiki tu - niko srećniji od nas.
Odrekao se svega, ne bi li brata i mene izveo na pravi put.
Nije nam bilo lako - njemu posebno. Kada se dotaknemo nekih osetljivih tema, samo me blago pogleda, sa očima punim suza i postavi mi pitanje: ''Zar nismo dovoljno suza isplakali zajedno?''.
Ni u jednom momentu mi nije davao do znanja da ima problema, poslovnih..ili nekih drugih. Čuvao me je, mada to i danas pokušava da uradi, ali bezuspešno. Ipak se malo ''odraslo''.
Često je odlazio u divljinu, čekala sam ga, nemo gledajući u sat... Trebale su mi godine da shvatim da je u radu bio njegov spas (kao što je i danas, kao što će i da bude).
Naučila sam od njega, da uVek idemo dalje, sa osmehom na licu, visoko uzdignute glave.

Reč, ''hvala'' zvuči šturo, siromašno, bledo, u odnosu na sve ono što je učinio za nas. Tu je, sa nama i uz nas - hvala Bogu.

[little fairy]

Moj tata je pobenavio i više ga ne cijenim

Ružno zvuči kada kćerka ne cijeni svojeg vlastitog oca ali nakon svega što je napravio, drugo nije niti zaslužio.

[jamiroyu]

Samo mogu da mu kazem hvala,za sve:sto me je izveo na pravi put i naucio pravim vrednostima.Sada vec pomalo naborano lice ali ociju koje odisu zivotom i osmehom koji zraci.Naucio me je da odozgo gledam u coveka samo u onom trenutku kada mu pomazem da ustane

HVALA TATA ZA SVE

[shacky]

Otišao je u JNA kada sam ja bila beba od dva meseca. To je zapečatilo naš odnos za ceo život. Propustio je moju prvu godinu života i imam utisak da se i dan danas trudi da i sebi i meni nadoknadi taj gubitak.
On mi je sve prijatelj, roditelj, oslonac, sve.
Možemo da razgovaramo o svemu, baš o svemu, družimo se, idemo zajedno na pecanje, odlazimo na koncerte i svirke, razmenjujemo stručna znanja.
Pružio mi je sve u životu, i dalje mi pruža sve u životu, i nadam se da će još dugo biti tu.
Moj tata je savršen a ja sam tatina ćerka!

[memento]

Moj otac je bio jedini moj uzor. Osim neobične fizičke sličnosti, i životni putevi su nam se u dosta visokom stepenom podudarali. Bio je po obrazovanju pomorac, što je uticalo na mene da i ja zavolim more i krenem na brod. Iako često razdvojeni održavali smo snažnu vezu i beskrajno se voleli i poštovali. On je bio moj najbolji drug, savetnik i kritičar. Bio je "čep koji ne propušta vodu". Voleo me je, ali je umeo da mi skrene pažnju na svaku moju grešku, kao i da me pohvali ako zaista misli da sam nešto dobro uradio. Više je bilo kritike, nego pohvala, što je s obzirom kako sam živeo i razumljivo...

Otišao je, iznenada, pre nešto više od 10 godina, baš nekako kada sam se vratio kući posle četvrt veka "potucanja po svetu" (kako je to umela da kaže njegova već davno pokojna mati). Mnogo toga je među nama ostalo nedorečeno i nespričano, što nam nije smetalo da se bezobalno volimo i poštujemo kako to i dolikuje ocu i sinu. Hvala mu na svemu što je učinio za mene...