Turija

**Gele** · 13.03.2009, 20:23

Pozdrav Turincima! Kumu Radetu, Stevici, Jovici, Crnom i Belom i t.d.!

**nenad.bds** · 07.06.2009, 23:16

Na Turiju niko da potseti već duže vreme.

U Turiji, a na kanalu

Skrenusmo danas, ovog vrelog dana neugodnog za vožnju, sa najkraćeg puta. Prelazeći preko kanala vidimo prijatan prizor, pa se nadjosmo u njemu.

Seli smo u hlad da odahnemo i da se raspitamo za riblju čorbu.
Za sličan slučaj (da gost sam plati koliko hoće) sam do sada samo čuo, a ispostavilo se da je ovde čorba besplatna.

Pošto nas je kopkalo kakva je to čarda sa besplatnom ribljom čorbom , doznali smo da to i nije neki komercijalnu ugostiteljski objekat, već da je 'Salaš u Malom Ritu br. 2' mesto na kome se okupljaju ljudi željni da neformalno i opušteno provedu slobodno vreme; da počaste čorbom i one koji tu slučajno stignu, a da su spremni i da ispeku donetu ribu onima koji za to nisu dovoljno spretni.

Naravno, čorba se jede zajednički, iz jednog kotlića, po mogućstvu dok se ne stigne do dna. Posudje iz kog smo jeli, sami smo i oprali.

Pošto društvo koje je bilo za stolom nisam pitao za dopuštenje da im se slike nadju na netu, stavljam samo ovu sliku.

Bilo nam je izuzetno prijatno. Meni lično lepše i prijatnije nego u bilo kojoj kafanani a pogotovo lepše nego u nekom skupom restoranu na 'glasu'.

Da vas pozovem na ovo mesto - nisam ovlašten. Ako navratite, verujem da će te biti dobrodošli kao što se i nama dogodilo.

Da sada ne pretražujem ko je dosta davno napisao da je deo oko Turinske vodice najlepši deo sela - mogu da ilustrujem da je i to vrlo prijatan ambijent pored kanala sa igralištem za decu.

O samoj Vodici biće više na mestu gde o njima pišem, kad ova dodje na red.

**baggio** · 04.09.2009, 18:27

Ahhhhhhh, Nenade,
da samo znas koliko sam se obradovala ovim slikama.

Hvala ti na prilozenom.
Odavno nisam obisla mesto moga detinjstva, ali moracu...i to uskoro.

**1988** · 16.09.2009, 14:17

Heeeej ja sam Turinkinja, prava, velika, volim je zaista, zaista mnogo, zbog ljudi, zalaska sunca, njenih ulica, nedelje pitome i tihe, zbog svega...! Pozdrav svim ljudima koji je vole!

Zrela se breskva nebom cepa :-)

**1988** · 20.11.2009, 02:30

Ustvari milsim da je volim zato što uliva sugirnost, tamo se tako ničega ne plašim... I zbog moje porodice koja je tamo i kojoj se uvek vraćam...I da nisam rekla, zbog mosta, crkve, zvezda, šetnji dugih, duuugih i klupe... I onda kada imaš sve to može da se živi :-)

**1988** · 13.01.2010, 00:17

Obaveštenje za ljude koji planiraju da dođu na Kobasicijadu: Ove godine Kobasicijada će biti održana prvi vikend u Februaru, dakle 5. 6. i 7. Februar, zbog toga što bi u slučaju da je ostala zakazana za zadnji vikend Februara padala u vreme posta, što nije dozvoljeno...
Dakle Dobrodošli u Turiju ove godine nešto ranije

**duca13** · 31.03.2011, 14:22

Žao mi je što je ova tema, neopravdano zapostavljena, javite se...

**nenad.bds** · 31.03.2011, 14:39

duca13 kaže:

Žao mi je što je ova tema, neopravdano zapostavljena, javite se...

A što i sami niste doprineli da se tema oživi umasto da prozivate druge?!

Ujedno Vas pozdravljam kao novog člana!

**duca13** · 01.04.2011, 11:21

Vidite da sam postigla cilj, javili ste se i to u stilu pravog Turinca, a i moji su koreni iz tog lepog mesta, raspuste sam provodila kod majke i dede na salašu na Beljanskoj bari, pozzz

**nenad.bds** · 19.04.2011, 21:19

Prošli smo kroz Turiju prošlog vikenda...

''Храм је посвећен Преносу моштију светог оца Николаја. Саграђен је 1754. године. Иконостас је радио академски сликар Јован Кљајић 1841. године. Храм је под заштитом државе од 14. јуна 1991. године. Изгубљени су сви подаци о значајним ктиторима и градитељима ове светиње. У Турији постоји водица саграђена 1905. године где се налази и бунар. Посвећена је Светом великомученику Георгију. Сада је у обнови. '' (Sa sajta Srbobran.net)

Nove boje ne mimoilaze ni Turiju...

... ali ja više volim ovakve, smirenije.

Spomenik Petru Drapšinu

''Петар Драпшин (1914—1945), учесник шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-лајтант ЈА и народни херој Југославије.
Рођен је 15. новембра 1914. године у селу Турији, у близини Србобрана. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу завршио у Турији, а нижу гимназију у Србобрану. После гимназије, отишао је на занат у Београд… Године 1937. Драпшин одлази у Праг на студије, на тамошњем Техничком факултету…
Привучен ослободилачком борбом шпанског народа против генерала Франциска Франка, после краћег времена одлази да се бори на пољима Андалузије. Као одличан и храбар борац Шпанске републиканске армије истакао се борбама код Алмансе и на Мадридском фронту. ..
Петар Драпшин је имао чин капетана шпанске републиканске армије, слично као и Пеко Дапчевић, Коста Нађ, Иван Гошњак, Франц Розман Стане и многи други.
У чин генерал-мајора унапређен је 1. новембра 1943, а у чин генерал-лајтанта 3. јануара 1945. године.

Када је у фебруару 1945. формирана Четврта југословенска армија, генерал-лајтнант Петар Драпшин је постављен за њеног команданта... Генерал Драпшин је био чувен по томе што су његови тенкови загазили Трстом. Ту је био заробљен и уништен велики број непријатељских снага. .. Aли је његову војну славу прекинуо несрећни случај при ком је погинуо 2. новембра 1945. године у Београду. Наиме, пиштољ којим је руковао је случајно опалио и усмртио га. Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.'' (Vikipedija)

Koliko sam nailazio ne raznim mestima, u Turiji još uvek ima sumnji u smrt nesrećnim slučajem.

Na pločama oko spomenika Petru Drapšinu su imana boraca NOB i žrtava fašizma. Pored je iposebna ploča sa imenom vojnika poginulog u Beogradu 1999.