Tvrdjave Srbije

[felix]

CORTANOVCI,

Anticko utvrdjenje pod imenom Castra Herculis.Utvrdjenje se nalazi na lokalitetu "Prosjanice",na mestu zvanom Mihaljevacka suma,udaljeno oko 250 m od zeleznicke stanice Cortanovci-Dunav.Utvrdjenje je istrazivano od 1956. do 1962.godine,i tom prilikom je otkopan deo bedema i jugositocna kruzna kula precnika 13 metara i debljine zidova 1,2 metra.Pokretni materijal pronadjen na ovom lokalitetu ukazuje da je utvrdjenje podignuto jos u I veku i da je trajalo sve propasti rimske drzave.
Uz bedeme je konstantovano vise antickih nekropola i poljoprivrednih imanja.
U utvrdjenju su boravili detasmani legija I Adiutrix,II Adiutrix i VII Claudia,kao i pomocne jedinice konjanickih dalmatinskih strelaca (equites Dalmatae sagittarii) i konjicka kohorta rimskih gradjana iz Britanije (cohors I Brittanica civium Romanorum equitata).

[felix]

BEGEČ,

Anticko utvrdjenje ONAGRINUM,navodi se kao castrum,podignut pod Dioklecijanom:"...castra facta in Sarmatis contra Aqinco et Bononia..(294.godine)".
Utvrdjenje je otkrio istrazivac Froelich 1886.godine,i utvrdio da se ono nalazi juzno od sela, da je velikih dimenzija i zahvata povrsinu od oko 50 hektara.Utvrdjenje je konstantovano na samoj obali Dunava,dok je nekropola otkrivena nesto nizvodnije od sela Begeca.
Utvrdjenje je prvi put iskopavano 1902.godine i tada je otkriven deo zida u recnom koritu,polukruzni zid kule utvrdjenja,jedan zid na samoj obali i mnostvo razlicitih gradjevina sa velikim brojem pokretnih nalaza.
Sledece iskopavanje vrseno je 1957.godine na lokalitetu "Kuva" i tom prilikom je otkriveno osam stubova od kamena i opeka na samoj obali i deo utvdjenja sa kruznom kulom.
Utvrdjenje je dimenzija ,otprilike,500x250 metara i mnogo je vece od bilo kojih drugih rimskih utvrdjenja na levoj obali Dunava,a stubovi u koritu su bili deo pristanista.
Dugo vremena je Onagrinum bio sediste zapovednika legija V Iovia i VI Herculia:"..praefectus legiones quintae Ioviae et sextae Herculeae in castello Onagrino.."(Notitia Dignitatum,IV vek).Po istom dokumentu (Notitia dignitatum) u Onagrinumu su bile smestene i jedinice dalmatinskih konjanika (equites Dalmatae), i auxillia Herculensia(contra Bononia in barbarico in castello Onagrino).

[felix]

CAPVT BASSIANENSE,

Legijski logor i utvrdjenje nedaliko od grada Bassianae,danas lokalitet "Solnok" kod Dobrinaca.Pominje se u Notitia Dignitatum kao Capvt Bassianense.Utvrdjenje je trapezastog oblika dimenzija 322.4x521.6x385x390.6 metara,sa jednim cetvorougaonim prosirenjem na istocnoj strani.
Sluzilo je za obezbedjivanje glavnog rimskog puta iz Italije za Orijent,koji se skoro potpuno poklapao sa savremenim autoputem Beograd- Zagreb,i gradova Bassianae i Sirmium.O samom karakteru i osobinama ovog utvrdjenja ne znamo mnogo,jer istrazivanja vrsena 1992.godine jos nisu sredjena i objavljena,ali je sigurno da su legijski zapovednici u ovom utvrdjenju pripadali samom vrhu rimske hijaerarhije i to mesto im je dodeljivano za osobite zasluge.Od legija ovde su bile smestene komande legije I Adiutrix,II Adiutrix i V Ioviae,zavisno od vremenskog perioda.Prilikom napada Kvada na Sirmijum sredinom IV veka pominje se jedna kohorta strelaca koja je iz ovog utvrdjenja bila poslata u pomoc tadasnjoj prestonici rimskog carstva.

[felix]

Ras,

Iako postoje mnoge nedoumice gde se nalazila stara tvrdjava grada Rasa,u nauci je ,za sada,prihvaceno misljenje,da je ona bila na mestu Gradina koje je udaljeno 7 km od Novog Pazara.
Na tom mestu je bilo staro vizantijsko utvrdjenje.Od IX veka grad i okolinu drze srpski zupani.Vizantinci su ga u XII veku osvajali u dva maha,ali su od 1172.godine srpski vladari ponovo uvrstili grad u sastav svoje drzave,sve do pada pod Turke 1455.godine.Bio je znacajan kulturni i politicki centar srpske drzave u srednjem veku.Stari Ras imao je veliko podgradje,varos i tvrdjavu na brdu Gradini.Ona ima oblik nepravilnog trugla,cija najduza strana iznosi 170 metara.Masivni zidovi bili su poduhvaceni sa vise polukruznih kula,od kojih su sacuvani ostaci temelja samo tri kule.Tvrdjava je tesko stradala i bila razarana nekoliko puta.

[nenad.bds]

KOZNIK

Slikano sa zapadne strane - sa puta koji povezuje Vrnjačku Banju, Aleksandrovac i Brus sa dolinom Ibra, preko Jošaničke Banje.

Koznik je utvrđenje smešteno na vrhu brda, 8 km zapadno od Aleksandrovca. Verovatno je bio u posedu čelnika Radiča Postupovića koji je vladao tim krajem u prvoj polovini XV veka. Danas postoje značajni ostaci tvrđave.
Koznik ima dominantni položaj nad celim predelom, koji se i danas naziva Rasinom.

Slikano sa severne strane kod sela Pleš, u kome je srednjevekovni, nedavno obnovljleni manastir sv. Kozme i Damjana.

Grad Koznik je podignut na mestu gde je verovatno već i u antičko doba postojalo utvrđenje.

Cela oblast oko grada se naziva Rasina zbog čega se Koznik povezuje sa Radičem Postupovićem kome je na Rasini despot Stefan 1405. godine izdao dve povelje. U narodnoj epskoj poeziji Postupović je nazivan i Rade Oblačić ili pak Rajko od Rasine, zbog čega se i ova dva imena vezuju za Koznik.

Sa severoistočne strane, sa puta Brus - Aleksandrovac.

Grad je poligonalne osnove sa bedemima ojačanim četvorostranim kvadratnim kulama. Ispod južne strane grada se najverovatnije prostiralo podgrađe u kome se mogu nazreti ostaci jedne kule. Grad je poseduje glavnu kapiju blizu severoistočne kule na severnom bedemu, dok se kao pomoćni ulaz koriste vrata na severozapadnoj kuli. Pored toga, ima indicija da je postojala još jedna kapija na južnom bedemu, pošto na jednom mestu postoji nepravilna rupa u bedemu. Tri kule na istočnom bedemu su nešto manje od tri koje se nalaze na južnom i zapadnom bedemu, dok su dve kule (od kojih je jedna - donžon) na severnom bedemu značajno veće od ostalih.

Slikano sa zapada - sa prevoja na Željinu posle koga se silazi pored reke Jošanice, koja odvaja Željin od Kopaonika, prema Jošaničkoj Banji i dalje ka Ibru.

Na najvišoj tački grada, oko 921 m nmv, na sredini severnog bedema smeštena je donžon kula. U pitanju je četvorostrana kula sa osnovom pravilnog kvadrata stranice 9 m i debljinom zida od oko 2 m, u koju se ulazilo sa južne strane.

Unutar gradskih bedema su pronađeni ostaci nekoliko zgrada smeštenih uz istočni odnosno zapadni bedem.

Sredinom 80-tih su prestala arheološka istraživanja i od tada je grad Koznik prepušten urastanju u zelenilo. Do njega sada odlaze samo retki entuzijasti.

[felix]

TRUBAREVO

Utvrdjenje u Trubarevu ce nalazi neposredno uz levu obalu Juzne Morave,na vrhu omanjeg kupastog uzvisenja,koje je u sastavu ogranaka Mojsinjske planine.
Najuzviseniji je mali grad,cetvorougaone osnove dimenzija 25 x 28,35 metara,debljine bedema izmedju 1.5-2 metra.
Oko malog grada lepezasto se spustaju zidine velikog grada,koji je bio dimenzija 200 x 80 metara,i okruzen jos vidljivim ostacima rova napunjenog vodom.
Prvi put se pominje 1382.godine,kao utvrdjenje sa pristanistem na Juznoj Moravi.
Stradao je i razrusen 1413.godine u pohodu sultana Muse,Bajazitovog sina,zajedno sa obliznjim gradovima Stalacem,Bovnom i Koprijanom.
Nije obnavljan,iako je na ostacima ,sve do pada despotovine ,postojalo naselje sa srpskim stanovnistvom,sto potvrdjuju nalazi pronadjeni prilikom arheoloskog rekognosciranja 1988.godine.

[nenad.bds]

PETROVARADINSKA TVRĐAVA

Da se ne pomisli da je zaboravljena, ili namerno ispuštena u ovoj temi.

Dosta je napisano o njoj u Forumu o Novom Sadu pa samo unosim direktne linkove:

Istorija Tvrdjave
Podzemlje Tvrdjave

Iako i tamo ima dosta fotografija ovde stavljam svoje, jer Tvrđavu mogu uvek i ponovo, sa uživanjem da slikam.

[felix]

CARIČIN GRAD-IVSTINIANA PRIMA,

Ranovizantijski grad i utvrdjenje koje je car Justinijan I (rodjen kao Petrus Sabatius) podigao u blizini svog mesta rodjena,sela Taurisiona,kod danasnjeg Lebana.Postoji jos nekoliko lokacija koje bi mogle biti cuvena Justinijana Prima,ali ni jedna jos nije dovoljno istrazena da bi se molglo zakljuciti o tacnoj lokaciji nestalog grada.
Grad je izgradjen 535.godine,bio je arhiepiskopsko sediste i snazan duhovni centar Ilirika.
Sam grad ima tri zasebno utvrdjena dela: Donji grad,Gornji grad i Akropolj.
Donji grad je imao dve ulice,cisternu,terme,dvojnu baziliku i monumentalnu baziliku sa transeptom duzine 45 metara.
U gornjem gradu postojale su cetiri ulice,okrugli forum,nekoliko bazilika (bazilika sa krpitom i krstoobrazna bazilika) i veci broj javnih gradjevina i privatnih vila.
Akropolj je bio najznacajniji deo grada.Na tom mestu sacuvani su zidovi episkopske palate,konsignatorijuma i velike episkopske crkve (trobrodna bazilika 64 x 22 metra) .Uz njih je baptisterijum sa cetiri konhe i zasveden na cetiri stuba.
Najznacajniji podni mozaici nalaze se u bazilici sa transeptom u Donjem gradu.
Pored ornamentike,ptica i Hriscanske simbolike,prikazane su borbe venatora sa zverima,dobri pastir i amazonke sa kentaurima,radjeni u duhu carigradskih dvorskih radionica.U VII veku je pocelo opadanje grada i naseljeni Sloveni su ga 615.godine razorili i napustili zbog pozara i nedostatka vode.
Prva arheoloska iskopavanja zapoceta su 1912.godine od strane Vladimira Petkovica,nastavljena 1936-39.godine,da bi pun zamah dobila pod vodjstvom akademika Vladislava Popovica 70/80-ih godina XX veka,kada je i izvrsena konzervacija grada.

[ZAGRLATA]

UTVRDJENJE TRUBAREVO

Lokacija Gradista (kod Trubareva), naziv ocigledno potice od reci gradiliste, narod vezuje za Jerinu i naziva Jerinin grad. Jerina, Irina Kantakuzen (iz loze vizantijskih careva Kantakuzen) udata za srpskog Djurdja Brankovica, potonjeg despota, decembra 1414. Poznato je da su sa njom mnogi Grci dosli u Srbiju i stupili u srpsku sluzbu, a pre sviju njen brat Toma Kantakuzen. Zbog najezde Turaka, veliki broj Grka i Cincara dolazi u Srbiju gde zahvaljujuci svom umecu i Jerini zauzimaju znacajna mesta u drzavnom i privrednom zivotu Srbije. Otuda ce Jerina biti veoma nepopularna u narodu. Zbog nuznosti kuluka za ubrzanu izgradnju i velikih nameta Jerina je u narodu opevana kao prokleta Jerina.
Prvi upad Turaka u ovaj deo Srbije se odigrao 1413.g. pod vodjstvom sultana Mehmeda III (sultan Musa) kada je razrusen Stalac i verovatno ponovo utvrdjenje kod Trubareva.
Vezivanje Jerine za prvobitnu izgradnju srednjevekovnog utvrdjenja u Trubarevu je netacno iz cinjenice da je ovo utvrdjenje razoreno (1413.godine) pre nego sto je Jerina i dosla u Srbiju (1414.godine).
Despot Djuradj Brankovic koji je vladao od 1427-1456 je utvrdjivao gradove priprmajuci se za najezdu Turaka, i pored Smedereva obnovio i verovatno i utvrdjenje kod Trubareva koje je u osnovi smatrano kapijom moravske Srbije. Otuda verovatno ovo utvrdjenje zove Jerininim gradom.
Najcelovitiji opis utvrdjenja u Trubareva dat je u tekstu D. Minic
(Srednjevekovno utvrdjenje u Trubarevu, Glasnik Srpskog arheoloskog drustva 6, Beograd 1990).
Utvrdjenje u Trubarevu se nalazi neposredno uz levu obalu Juzne Morave, na vrhu omanjeg kupastog uzvisenja koje je u sastavu krajnjih istocnih ogranaka Mojsinjske planine. Uzvidjenje je sa tri strane okruzeno recnim tokom i samo je zapadnom povezano sa planinskim masivom. Ostaci uzvisenja su na juznom, najvisem delu uzvisine, koja se sa strane strmo spusta prema koritu reke, u vidu stenovitih kaskada. Ostale padine brda su blaze i lakse pristupacne.

Sudeci po vidljivim ostacima zidova i rezultatima postignutim ciscenjem terena i sondaznim istrazivanjima, jasno je da se ceo kompleks sastojao iz tri osnovne prostorne celine. Najistaknutije mesto zauzima tzv. Mali grad cetvorougaone osnove, unutradjnjih dimenzija 25mx28.35m. Njegov relativno ravan prostor je sa svih strana omedjen bedemom sirine 1,5-2m. Bedemi su mestimicno potpuno unisteni, medjutim, pojedini delovi su sacuvani i do 4,5 m visine. Sondom postavljenom uz severnu strani bedem konstatovana je je kapija koja je spajala mali grad sa velikim, a jednim vecim iskopom delimicno je otkrivena prostrana gradjevina koja se nalazila sa spoljasne strane istocnog bedema. Na suprotnoj, zapadnoj strani, uz bedem je velika kolicina suta izgleda jos jedne gradjevine ili kule.
Veliki grad se lepezasto siri oko malog prema severu, istoku i zapadu, obuhvatajuci blize padine brda. On je takodje dio opasan bedemom koji se danas samo nazire u konfiguraciji terena. Sondiranjem je ustanovljeno da je ovaj obimni zid sacuvan pod zemljom u visini od oko 1-1,30m i da je gradjen na isti nacin kao i u malom gradu. On se pruza kontinuirano, skrece uvek pod blagim uglom, i izgleda da ni na jednom mestu nije imao posebna ojacanja niti kule. Sa spoljasnje strane celom duzinom ga prati sirok suvi rov koji je i sada veoma dubok, uprkos zemlji kojom je jednim delom vec zasut. Iza rova se pruzalo prostrano podgradje na kome su se, navodno, nekada videli ostaci gradjevina. Taj prostor se vec dugo vremena intenzivno obradjuje, pa se na povrsini zemlje sada samo mestimicno zapazaju sitni delovi crveno zapecene gline, pepeo i po koji kamen. Cela fortifikacija je upotpunjena prilazom do reke. Po strmoj juznoj padini, na pojedinim mestima su vidljivi tragovi od sasvim unistenih zidova koji su granicili siri pojas stenovitih kaskada, od malog grada sve do obale.
Imajuci u vidu celokupni sklop utvrdjenja, nama sumnje da je ono u celini pripadalo punom srednjem veku, bez obzira na donekle neuobicajeni oblik pojedinih njegovih delova.
D. Minic konstatuje da ciscenjem bedema sve do osnove nema uzidanih rimskih opeka, a nije ih bilo ni u okolnom sutu. Severni bedem, sacuvan sve do visine setne staze, kao i ostali koji su znatnije obruseni, pokazuju da je pri zidanju koriscen iskljucivo lomljen i pritesivan kamen vezan krecnim malterom svuda istog sastava i kvaliteta. Gradjenje je istovetno celom visinom i ne zapazaju se nikakve prepravke niti dozidjivanja. Jedino se vidi da su pri dnu bedema upotrebljeni krupniji komadi kamena, sto je prirodno s obzirom da zidna platna nemaju temeljne delove.. Karakteristicno je , medjutim, da je pri zidanju koristen sistem santraca. Horizontalno polozene drvene oblice i grede cetvorouganog preseka ostavile su tragove u jezgru zidova pocev od osnove pa sve do vrha, na srazmerno pravilnom medjusobnom rastojanju (sl.7).
Utrdjenje u Trubarevu je zidano na gotovo identican nacin kao i obliznje utvrdjenje u Stalacu. Na bedemskom zidu velikog grada nema uobicajenih kula. Uz sva ova zapazanja vredno je istaci i veliku slicnost u arheoloskom materijalu sa ovih lokaliteta. Kako je izvesno da je Stalac nastao krajem XIV veka svi su razlozi da se slicno predpostavi i za utvrdjenje u Trubarevu.
Nazalost, cak ni sveobuhvatna iztrazivanja D.Minic nam ne daju precizan odgovor o tacnom vremenu nastanka i imena ovog utvrdjenja. Mogucnost vezivanja za ime Zarva, naznacena u povelji manastira Drenca, se mora prihvatiti sa rezervom sve dok se ne izvrsi detaljno strucno ispitivanje lokazije Zarve kod D.Ljubesa. Samo na ovaj nacin bi se moglo definitivno utvrditi koje od ova dva utvrdjenja je prava lokacija Zarve.
Uobicajeno se, u ovim okolnostima, nastanak utvrdjenja ovakvog tipa locira u drugu polovinu trinaestog veka, a njihova izgradnja obrazlaze potrebom za utvrdjenjem pred neposrednu opasnost od Turske najezde. Razumljivo bi bilo da se pogranicne oblasti (krajista) utvrdjuju u slucajevima neposredne ratne opasnosti, ali Trubarevo nije u pogranicnoj oblasti i od takvog interesa.
Sa ostacima podgradja i dimenzijama grada malo je verovatno da su ovo utvrdjenje bilo samo utvrda za odbranu ulaska u stalacku klisuru ili recnog prelaza (broda). Sa vojnickog aspekta klanac je svojom konfiguracijom uvek mogao biti koriscen kao izvanredna zamka za vojne prepade i malo je verovatno da bi bilo koji strateg vrsio vojni prodor ovim pravcem bez potpunog obezbedjenja bocnih strana. Na izlazu iz klisure, na drugoj (severnoj) strani se nalazio utvrdjeni i znatno veci grad Stalac. Juznije od Stalaca, a izmedju ova dva utvrdjenja na putu prems Trubarevu (blize Stalacu) se nalazilo utvrdjenje Ukosa (Kuciste) koje je bilo idealno za ovakve aktivnosti i pomoc-podrska trubarevackom i stalackom utvrdjenju.
Ova utvrdjenja ocigledno nisu samo vojnicka utvrda i mnogo je verovatnije da se njihov nastanak vezuje za period ekonomskog procvata pred Nemanjickog perioda i srednjevekovne srpske drzave i da je namena utvrde da prvenstveno brani grad i podgradje pored svih ostalih namena zastite broda (recnog prelaza) i okoline.

[nenad.bds]

CASTRVM DIANA
Sip (Karataš kod Kladova)

Каструм Diana подигнут је на самој обали Дунава, на узвишењу код села Сипа. Изградња најранијег земљано-дрвеног утврђења везана је за долазак првих војних формација на Дунав почетком I века. Камено утврђење већих димензија (140x136 m) везује се за Трајанове грађевинске активности и завршено је када и прокопавање Сипског канала (101. године) којим је отклоњена највећа препрека за пловидбу Дунавом. Коначан изглед по питању габарита добија крајем III и почетком IV века додавањем бедема који од углова полазе према Дунаву затварајући и штитећи део обале. Утврђење је разорено у време аваро-словенских упада крајем VI и почетком VII века. Покретни налази откривени током досадашњих археолошких истраживања, указују да је поред улоге везане за заштиту и одбрану канала, током шест векова на
Diani постојао и значајан економски центар са луком и пристаништем.

Грађевина са апсидом која се поминје у тексту.

Поред остатака бедема са капијама и кулама, у унутрашњости утврђења откривени су грађевина са апсидом, војне бараке, латрина и други објекти, а у централном делу остаци принципијума са портиком. Изван бедема утврђено је постојање светилишта, истражени су остаци мартиријума и дела некрополе као и дела насеља које се простирало западно од војног логора.

Прва сондажна ископавања започела су 1964. и са прекидима трају до данас. Истражени објекти су конзервирани.
Категорисана је као споменик изузетног значаја.
(Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' � Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)

Pogleda na HE Đerdap

U Karatašu je u vreme gradnje HE Đerdap izgradjeno radničko naselje koje je kasnije služilo kao akcijaško u vreme omladnskih radnih akcija na uredjenju i pošumljvanju okoline elektrane. Sada je to turističko naselje. Diana je preko puta naselja.

''Diana je rimsko utvrđenje iz 101. godine, locirano na visokoj steni u neposrednoj blizini HE Đerdap i Karataša.

Put na slici vodi do Đerdapske magistrale i Turističkog naselja Karataš koji su na oko 200 m. odavde.



Stali smo u blizini čuvarnice i kod čuvara, koji je izišao da vidi ko tuda prolazi, se raspitali da li se tvrdjava može razgledati. Upozorio nas je da budemo oprezni jer u ruševinama ima mnogo zmija. Nekoliko dana ranije pokošen je visoki korov u tvrđavi i oko nje, tako da je to bila pogodnost, pa smo se ipak malo opuštenije prošetali kroz tvrđavu.

Ovo utvrđenje predstavlja najveće i najznačajnije utvrđenje na gornjomezijskoj granici nekadašnjeg Rimskog carstva. Prokopavanjem Sipskog kanala, utvrđenje dobija mnogo veći strateški značaj i uspešno čuva granicu prevelike imperije. Diana se kao utvrđeni objekat koristila sve do VI veka.

Izgled kastruma odgovara pravougaonom obliku, dimenzija 100 sa 200 m. Bedemi sa uvučenim kulama svedoče o njenoj ulozi tokom burne istorije. Pored svoje vojne funkcije, utvrđenje je predstavljalo i važan ekonomski i svetilišni centar tadašnjeg dela Rimskog carstva. Tokom V veka, Dianu razaraju Huni, ali je nešto kasnije obnavlja car Justinijan.

Tvrđava Diana za sada nije neka značajnija turistička atrakcija, iako to može biti i u sadašnjem stanju, a svakako je veliki turistički potencijal. Sem table ispred tvrđave, ali ne na Magistrali, nema drugih znakova da je to turistička lokacija.

Od čuvara smo čuli da preko leta studenti arheologije dolaze na dalja istraživanja lokaliteta, a da se očekuje da će tako biti i tog leta.