HDR fotografije

[goldie]

Za fotografe amatere...

High Dynamic Range ili štreberski rečeno fotografije velikog svetlosnog raspona, s pravom su veliki hit kod svih fotografa i fotoamatera oduševljenih u otkrivanju sveta svojim digitalnim fotoaparatima.
Da pojasnim – zapravo radi se o dobijanju nerealno dobre fotografije pomoću par namerno katastrofalno loše snimljenih fotografija, odnosno spajanju fotografija različite dinamičke vrednosti.
Dakle o čemu se radi.
Kada snimite fotografiju normalno, vaš senzor ce se orijentisati po jednoj ili više tačaka i ponuditi vam najoptimalniji rezultat.
Pritom ako snimate u lošim vremenskim uslovima, bićete i ograničeni takvim uslovima.
No ukoliko tu istu fotografiju snimite u par varijanti- varirajući pritom brzinu okidanja, od jako spore do prebrze, dobicete fotografije u rasponu od presvetlih (pregorelih) do pretamnih.Takve bi fotografije inače u krajnjem slučaju izbrisali, ali upotrebom HDR-opcije od njih možete dobiti savršenu nadrealnu fotografiju.
Savršenu u tom pogledu, što stapanjem tih ekstremnih snimaka dobijemo prikaz svetla i ocrtavanja objekata iznad mogućnosti vidljivih samom aparatu, a i našem oku.

Tako će delovi fotografije koji su na optimalnoj fotki presvetli, ovde biti fino zasićeni, a tamo gde su pre-tamni- biće osvetljeni, a i same boje biće zasićenije.
Mali tutorial za HDR

POTREBNA OPREMA:
Za snimanje kvalitetne HDR fotografije neophodno je imati:
-Digitalni fotoaparat sa mogućnošću podešavanja brzine okidanja (znači barem neku višu klasu)
-stativ (stalak za kameru) – bez njega nemojte niti pomišljati fotografisati, jer sve fotografije moraju biti snimljene sa identično istog mesta, a i najmanji pomak može vam upropastiti trud.
-daljinski upravljač - nije neophodan, ali će vam podosta olakšati fotografisanje i staticnost aparata.

SNIMANJE:
Kao sirovinu za kvalitetnu buduću HDR fotografiju trebamo snimiti najmanje 3 istovetne fotografije- ali s različitim dinamičkim vrednostima, odnosno pod različitom ekspozicijom (brzinom okidanja).
Za probu snimite prvo jednu fotografiju pod (automatskim) optimalnim vrednostima. Potom,s istog mesta, snimite jednu sa ekstremno dugom ekspozicijom, jednu sa srednjim i jednu sa ekstremno kratkom ekspozicijom.
Naravno možete snimiti i više od 3 fotografije. HDR plugin u Photoshopu prihvaća i do 20 fotografija, ali 3 je nekakav minimum za dobar rezultat.

Kod snimanja pazite na pokrete objekte. Ipak trebate snimiti više od jeden fotografije a za to je potrebno neko vreme, ako na slikama koje ćete spajati imate objekt na različitim mestima, dobicete kao mutni objekt.
Takođe pripazite na vremenske uslove.
Loše vreme može dodatno pridoneti dramatici i zanimljivosti vaše fotografije, ali vam recimo vetar može pomrsiti planove.

Na slici prilozenoj dole su prikazane tri male fotografije sa razlicitim ekspoziturama i umiksovane u jednu HDR fotografiju.





Naime dobiti savršeno osvetljenu fotografiju bez dodatnog osvetljenja dosta je komplikovano, naročito ako želimo zadržati sve važne detalje na fotografiji. Profi fotografi već su se odavno setili mogućnosti snimanja uz optimalnu fotografiju i jednu podeksponiranu i jednu preeksponiranu kako bi mogli u postprocesu prikazati što više informacija (detalja) na fotografiji.

Potom bi na optimalnu fotografiju u layerima pretapali ovu pretamnu i ovu presvetlu, zavisno na kojim delovima fotografije je to potrebno, menjajući uz to i svetlosna i transparentna svojstva leyera ( na sličan način se pre u tamnim komorama dodavalo ili oduzimalo svetlo na pojedinim delovima fotografije pri osvetljavanju i razvijanju).
Većina profesionalnih digitalaca u sebi ima automatsku opciju slikanja takvih fotografija.
(AEB) Auto Exposure Bracketing –funkcija je u kojoj možete podesiti svetlosni raspon između kojeg će aparat snimiti automatski niz od 3 fotografije.
Vratimo se sada za računar za početak ćemo isprobati rad sa programom:

Photomatix
Photomatix je jednostavni program kojeg preporučujem svim fotoamaterima, a možete ga sa njihovih web stranica skinuti u beta verziji.



Za prikaz rada izabran je potpuno školski primer. Ovde nećemo raditi apstraktna čuda od fotografija i dobijati „alien krajolike“ kričavih boja, nego ćemo se usresrediti na ono što profesionalni fotografi rade od kada je Photoshop po prvi put dodao layere.




Snimajući samo jednu fotografiju nemoguće je dobiti jednoliku vidljivost celog kadra, a blicem biste dobili vidljivost samo prednjeg dela kompozicije dok bi zadnji bio skroz u kontrastnom mraku.
Ako se usresredimo na početak kadra-zadnji deo slike bio bi premračan, ako se usredotočimo na zadnji deo, prednji bi „pregoreo“. Dakle ovo je idealan primer za HDR intervenciju.


Vreme je da učitate svoj niz fotografija u Photomatix.

1. Otvorite program i izaberite: HDR -> generate HDR (precica ctrl+g) potom učitajte vaše fotografije i kliknite OK, pa ponovo OK. Sada sledi malo čekanje, zavisno od jačine i memorijie vašeg računara.

2. Vrlo brzo dobićete generisanu fotografiju, ali kao što se vidi i na primeru to još ni izdaleka nije to što želimo. Primeticete, vrata na početku slike su pregorela.
Vreme je za intervenciju.

3. Kliknite ponovo HDR-> Reveal HDR (ctrl+r) tu napokon imamo mogućnosti sređivanja fotografije do željenih rezultata. Zadržite se pri metodi: Kontrast Enhancer.
Možete se igrati jačinom ekspozicije, svetlinom i zasićenosti boja, a svoje uspešne poduhvate i snimiti kako biste mogli nastaviti bezbrižno eksperimentisati. Kada mislite da ste završili naravno klik na OK.
U opciji Utilities možete još malo dodatno popraviti vašu fotografiju.


Pripazite posebno na zasićenost crne boje. Naime mnogi pobegnu u kic i ostave svoje fotografije sa bledom sivom na mestima crne. Takve fotografije nisu nimalo impresivne jer im se gubi dubina i izgledaju kao izašle iz printera kojem je toner pri kraju.
Takođe kad radite „lažne HDR“ fotke napravljene od jedne fotografije, posvetljene i potamljene u fotošopu- dobićete uglavnom reljefne slike jer nemaju potreban dinamički raspon, a javlja se i artiferkt da je crna razmrljana pa fotografije izgledaju zamusano, prljavo. Pripazite na te detalje kao biste ih uspešno izbegli.
Za početak, nemojte odlaziti u krajnosti ukoliko nemate pravi razlog za to. Držite se fotografskih pravila kako bi vaše fotke ostale i dalje fotografije, a ne apstrakcija.
Uostalom pravila prvo moramo dobro poznavati da bismo ih znali kršiti.



izvor: prevedeno sa hrvatskog i preuzeto sa neta

[goldie]

Evo jos HDR fotografija:










Jeste napravili nekad neku HDR fotografiju? Pokazite nam je.

[PropelerZviz]

Evo malo softwarea-a na temu...

http://gl.ict.usc.edu/HDRShop/

HDR se koristi kao mapa za refleksiju predmeta bez okruzenja u 3D aplikacijama...

[eboye]

da dodam: ne samo za refleksiju, moze se koristiti i kao izvor realne svetlosti u exterijeru i enterijeru.

[Turkmenbashi]

Par komada od mene

[Turkmenbashi]

Da napišem i ja koju reč na temu. Igranje sa HDR sam počeo ove godine, proletos, neke fotke sam i ostavljao na temama, gomila promašaja i tek poneka relativno uspešna. HDR koji ja radim zapravo nije HDR već pseudo HDR izvučen iz jedne slike. Pošto sam od onih koje mrzi da vuku stalak iako ga imam, ni jednu HDR sličicu nisam napravio tako što sam menjao ekspoziciju na aparatu pa fotografisao kako bi to inače trebalo, već sam u fotošopu iz 1 jpeg slike pravio 3 i više jpeg slika sa različitim rasponom ekspozicije.

Postoji više programčića kojima se mogu praviti HDR slike, prvi pokušaji su bili u fotošopu, zatim DynamicPhotoHDR da bih tek skoro ukapirao da je zapravo Photomatix možda i najbolji za pravljenje HDR i u kombinaciji sa šopom daje dosta dobre rezultate. Ove gore što sam ostavio su rađene u DynamicPhotoHDR dok sam ovo recimo dobio u Photomatixu. DynamicPhotoHDR nije loš, ima više opcija za tone mapping nego Photomatix, ali mi se čini da Photomatixov details enchanser mod daje mnogo bolje rezultate i veće mogućnosti za tone mapping nego ijedan mod u ovom prvom.

U stvari najteži deo kod HDR je tone mapping. Svako od nas ume da napravi tri ili više fotki sa različitim rasponom ekspozicije i sastavi ih u jedan HDR, ali onda ide upravo ovaj teži deo. Ne postoji neki recept na koje vrednosti treba podesiti klizače kada se radi tone mapping i svaka fotka je priča za sebe. Nakon tone mappinga malo korekcije u fotošopu (obično levels i shadows&highlights i eventualno curves kada hoću jači kontrast) i dobijem to što dobijem.

Primer:

Iz ove leve originalne fotke sam dobio na kraju ovu desnu. Od jedne jpeg slike sam napravio 5 sa različitom vrednosti ekspozicije, s' time da sam napravio samo jednu preeksponiranu i tri podeksponirane sa korakom 1 u šopu. Peta je ova originalna. Naravno u nekim situacijama sam koristio tri fotke (EV -2, 0, 2), sedam ili više. Dakle ovde 5 komada (EV -3, -2, -1, 0, +1):

Njih pet sastavljene u Photomatixu, odrađen tone mapping i sačuvane kao jedna tiff slika. Posle u šopu malo korekcije levels i shadow/highlight i to je to. E sad, mene je mrzelo da uradim PrtScr postavki na klizačima, ali kao što rekoh svaka fotka je priča za sebe i treba dosta vežbe da bi se čovek naučio kako da odradi tone mapping. Ova moja nije ne znam šta ali eto možda nekome posluži kao primer kako da iz 1 fotke napravi HDR sliku. HDR se može raditi na više načina, neko voli prenaglašene boje i dosta svetlosti i kontrasta, neko voli one sa ''ispranim'' bojama, bleđe koje izgledaju više kao crteži, a opet neko preferira što prirodniji izgled slike sa dobrim detaljima. Za dodatni uvod u celu priču može se konsultovati i wikipedija - High dynamic range imaging - Wikipedia, the free encyclopedia a ima nešto malo i na srpskom jeziku - HDR - Википедија Ajd neka to bude za sada od mene.

[Turkmenbashi]

Jedna sa malo ''ispranim'' bojama, bleđe boje se lako dobijaju - smanjiti saturation i to je to. Zatim malo jači kontrast, i manja vrednost za smoothness i dobija se slika kao crtež. U Photomatixu ima i opcija painterly kojom se dobija ovakva slika pa se mo želji mogu dodatno korigovati vrednosti na klizačima.

[Turkmenbashi]

[Turkmenbashi]

[Turkmenbashi]