Verski praznici i običaji

[Lilith_021]

Imamo bas lepih obicaja. Pogotovo mi se svidjaju oni koji potenciraju porodicna okupljanja, kao sto je Bozicni rucak, pa posle svi mirisemo na tamjan, zezamo klince da pijucu ispod stola, trazimo novcic u cesnici itd..
Imamo i onih obicaja kao sto je 'slatka rakija' ili 'pogaca', kako se vec gde zove kad ljudi pozovu rodbinu i prijatelje u goste pa im naocigled par stotina ljudi iznudjuju novac pa lepo mozes da vidis kako se ujak crveni od sramote sto mu se tacna vise primice jer nije u mogucnosti u nju da spusti ni priblizno koliko je spustio, recimo, stric. Cak sam bila prisutna na jednoj svadbi na kojoj se na ozvucenju moglo cuti koliko je ko dao
Zar nisu dovoljne koverte koje ponesu oni koji ionako planiraju da daju novac?!
Pozvao si najrodjenije da se raduju tvojoj sreci ili da ih blamiras?!
Ja bih to ukinula

[jovuk]

Narodni obicaji i verovanja poticu iz pradavni vremena,kada je covek ziveo veoma primitivno "okruzen mrakom i mracnim silama".
Ljudi obavljaju razne misticne radnje,verujuci pri tom da ce od toga imati nekakve koristi.Za svaku radnju,dogadjaj,praznik,priliku,mi imamo po pregrst obicaja.

Postoji i izreka "Koliko sela,toliko adeta"-Vukotic

Nema naroda bez obicaja bez obzira gde ziveli i na kom stepenu kulture.Velike seobe naroda kroz vekove,ratovi,mesanje krviucinili su da su se narodni obicaji mnogo izmesali.

"Narodni obicajni kalendar je pokazatelj drevne srpske teogonije i kosmogonije,privredjivackog iskustva i tvoracke vestine,razudjenosti obicaja i u njima svrhovite ljudske zdruzenosti,kako u nevolji,tako i u veselju.No,ne samo ljudska jedinka,nego i celi delovi naroda su se ocuvalo ocuvanjem obicaja.Na taj se nacin i najbolje potrvdjuje da jedan narod prestaje da postoji kada zaturi i izgubi svoje obicaje,koje su jedan od najbitnijih narodonosnih osobina ili odlika.Jer,obicaji su,po sadrzini i nameni,ogledalo narodne duse.I otisak njene plemenitosti"-M.Nedeljkovic.

[jovuk]

Narodni obicaji vezani za rodjenje deteta

"Kazu da se covek samo tri puta u narodu glasa,a to:kad se rodi,kad se ozeni i kad umre"-Vuk Vrcevic.

Rodjenje deteta je veliki praznik i znacajan dogadjaj ne samo za porodicu,nego i za citavu zajednicu.Brojnost i raznovrsnost ovih obicaja,verovanja i rituala govore o njeogoj velikoj vaznosti i o brizi roditelja i citavog drustva za zivot novorodjenceta.
Veruje se da ce kako je nekom na rodjenju,tako biti i celog zivota.
Svaki dan u nedelji u zavisnosti od svog naziva,mesta u sedmici,od toga da li je paran ili neparan ima svoju simboliku.
Ponedeljak je najsrecniji dan jer je tada i Bog poceo stvaranje sveta.
Utorak je najnesrecniji dan te ce takvo biti i dete rodjeno u taj dan.
Sreda je u nasem narodu kao svetica i niko se ne veseli,pa je i dete vise nesrecno nego srecno.
Cetvrtak je sretan dan,kao i dete koje je tad rodjeno.
Petak je nesretan dan jer deluju vradzbine,pa ni dete nece imati srece.
Subota je zadusni dan te je i dete nesrecno,ali se veruje da je vidovito i nista mu ne moze naskoditi jer ga stiti dan rodjenja.
Nedelja je sveti dan.Dete rodjeno na ovaj dan bice izrazito srecno i zivece "gospodski".
Deci koja su rodjena u muski dan vestice ne mogu nista.
Najbolje je ako je dete rodjeno pre podne dok dan jos napreduje,jer ce i ono dobro napredovati u zivotu,bice srecno i napredno,i obrnuto.
Dete rodjeno sa "kosuljicom"bice vidovito i uopste se misli da c biti srecno,i da ce mu sve ici od ruke.

[jovuk]

PREDBOZICNI PRAZNICI I OBICAJI
Bozicne poklade-proslavlaju se 27.novembra.Poklade se odlikuju time sto se toga dana kuvaju bolja i obilnija jela,jer je vec sutradan nastupao strog visenedeljni post,sto je ujedno znacilo priprema ljudi za najveci praznik-Bozic.

Vavedenje(4.decembar)-U skladu sa zavtom svojih roditelja,Joakima i Ane,da ce,ako dobiju porod,dete dati u hram,trogodisnja Marija je dovedena u Jerusalim i uvedena u hram.Na ulasku u hram ju je docekao prvosvestenik Zaharije,otac Jovana Pretece,i uveo u hram,i to na mesto kooje se smatralo svetinjom nad svetinjama,u koje je samo arhijerej ulazio,i to jednom u godini.U sluzbi hrama Marija je ostala devet godina.U narodu se Vavedenje zove Sveta Precista.Ovaj praznik zove se i Zenska Bogorodica,a svetkuju porodilje i nerotkinje,a mnogi se na ovaj dan i pricescuju.

Sveta Varvara(17.decembar)-na mali tanjiric seje se zito sa psenicom.On se drzi u toplom i zaliva vodom da bi ozelenelo za Bozic.Vezivalo se okolo trobojkom ili crvenom trakicom,a unutra se palilo kandilo koje je gorelo do Bogojavljenja.

Sveti Nikola-Nikoljdan(19.decembar)-otac Nikola zvani Cudotvorac"najveca sila na moru"smatra se zastitnikom putnika i moreplovaca.Uvek je pomagao ljudima u nevolji,a imao je i cudotvornu moc u lecenju raznih bolesti.Sveti Nikola je preteca Deda Mrazu.Na taj dan deca ciste cipelice da bi dobili poklone.Po narodnom verovanju,Sveti Nikola je prevozio duse sa ovog na onaj Svet,mrtvima je uzimao dusu i merio,ali je taj posao kasnije preuzeo Arhangel Mihajlo.Najvise porodica slavi Svetog Nikolu kao krsnu slavu.

Detinjci-slave se tri nedelje pred Bozic.Ovo je porodican praznik sa puno vedrine i sale,kad su deca u zamenu za pustanje,davala otkup roditeljima najcesce u zrnima,orasima,sljivama prethodno ih otkupivsi od baka.

Materice-slave se u drugu nedelju pred Bozic.Svaka majka deci koja je svezu deli poklone za otkup.

"Dobro vece,gazdarice,
cestitam ti materice,
isto k'o i lane
ako je kolac da cekam,
ako je zarac da begam" (Bosic)

Oci-pada u nedelju pred Bozic.Najkasnije je za Badnji dan,a najranije 31.decembra.Tad se vezuju i uz odgovarajuci poklon otkupljuju svi muskarci koji su potvrdjeni u ocinstvu.Za razliku od Praotaca cuvaju spomen na 98 starozavetnioh svetih otaca Hristovih po telu.

[valentini mirko]

Treba poznavati značaj verskog običaja

[jovuk]

BOZICNI PRAZNICI I OBICAJI

Tucindan-5.januar-ovog dana je tucen(ubijan)brav posebno namenjen i tovljen za Bozic.On se iznosi kao prvi mrsni zalogaj.Deca se simbolicno tuku da bi bila dobra i polsusna.

Badnji dan-je dan uoci Bozica.U zoru se pucanjem objavljuje odlazak u sumu po badnjak.Muskraci odlaze u sumu da seku,a zene ostaju u kuci da mese bozicne kolace(Bozicni kolac je od kvasnog testa,a odozgo se utisne drveni pecat(poskurnik);Ratarice-okrugli muski kolac;pletenice-zenski kolac)
Za badnjak se bira mlad prav hrast.Obicaj secenja badnjaka potice otuda sto su vitlajemski pastiri,na znak zvezde da se rodio Isus Hristos Izbavitelj,nasekli u sumi granja i doneli ih u pecinu da naloze vatru i ogreju Hrista i njegovu majku.Badnjak se sece i zaseca ukoso i to sa istocne strane.Mora se poseci sa tri udarca,a posle toga se cupa i lomi.

Badnje vece-Uvece domacin unosi badnjak u kucu i pozdravlja ukucane recima:"Srecno vam Badnje vece",a ovi mu odgovaraju:"Bog ti dobro dao i srecu doneo,i pri tom ga domacica zasipa zitom iz sita.
Ovo se vrsi stoga sto je majka Bozija,kad joj se rodio sin,bacala zito stoci koja je bila u stali,da stoka ne bi grizla slamu na kojoj je Isus lezao.
Badnjicar zatim spusta badnjak na ognjiste.
Posto je Hrisots rodjen u stali na slami,narod je uveo obicaj da se uoci Bozica u dom unosi slama,i to odmah posle badnjaka.Domacin unosi slamu i izgovara iste reci kao i za unosenje bdanjaka.Slama se rastura po celoj kuci,a deca imutiraju pilice i kupe slatkise,orahe koje domacica pobaca po njoj.
Ne valja da se badnjak preskace i gazi jer je "greota".Ko prvi vidi da je badnjak pregoreo,dobija cast od domacina.
Badnjacka vecera pocinje tako sto domacin upali svecu,okadi kucu tamjanom,a zatim svi ukucani sedaju za sto.Vecera je posna ali bogata i izobilna.Pre vecere svi stoje i slusaju molitvu koju obicno cita neki djak ili sam domacin.Posle vecere se pevaju bozicne pesme:

Bozic stapom bata:
Nosi suva zlata
Od vtara do vrata.
Na cija ce vrata
Dat' blagoslov zlata?
Na nasa ce vrata
Prosut' saku zlata!

Ako u kuci ima koja udavaca,ona posle vecere pokupi kasike,viljuske i nozeve,stavi u kecelju i izadje napolje pa osluskuje.Ako cuje da je neko izgovorio musko ime ili neki momak naidje-te godine ce se udati.Ne valja se zaspati dok badnjak nije pregovreo.
Korindjasi-povorke koje idu od kuce do kuce i pevaju cestitarske pesme

Ja sam mali Jasa
idem sa salasa
Poslal me mila mati
Jel' slobodno korindjati?
Ako je kolac-da cekam,
ako je zarac-da begam.

Ako su maskirani,garavili su lica,oblacili ogrtace i nosili stap i zvono.Za otpevane pesme,obicno su nagradjivani vocem i novcicima.Ove povorke su obicno sacinjavala deca.
Zvezdari-decaci obicno nose "zvezdu".Ona se nosi na stapu uzdignuto.Cetiri decaka su odevena u bele stihire,a peti kao pastir.
Vertepasi-sestorica decaka nose vertep-maketu srkve sa prestavom Hristovog rodjenja.Cetvorica su maskirana kao car Irod i tri mudraca sa Istoka,a dvojica su ubogi pastiri.


BOZIC-7.januar.Najveci od 15 velikih praznika.Tog dana,u ranu zoru,pucanjenjem iz zvonjenjem se objavljuje crkveno slavlje.Jedna devojka ili zena odmah donese vodu sa bunara.Ta voda se zove "jaka" i njome se svi umivaju,deca kupaju.Svi se pozdravljaju sa "Hrisots se rodi",a na to se odgovara "Vaistinu se rodi".Niko od ukucana nista ne jede dok ne okusi crkvnu naforu,koju domacin donosi sa jutrenja,a nakon toga piju crveno vino.
Obicaj polazajnika vodi poreklo od "Mudraca sa Istoka" koji su stigli vodjeni cudnom zvezdom.Kao uspomenu na njih uveden je obicaj da prvo strano lice koje udje u kucu bude polazajnik i da toj kuci pozlei srecu,uspeh i zdravlje.On prilazi vatri,udara po raspaljenim badnjacima i govori:

"Koliko varnica,toliko srece u ovoj kuci,
Koliko varnica,toliko u toru ovaca,
Koliko varnica,toliko u domacinovom dzepu novaca,
Koliko varnica,toliko prasadi i jaganjaca,
Koliko varnica,toliko gusaka i piladi,
A najvise zdravlja i veselja."

Pomera malo badnjak readi napretka u kuci i baci metalni novcic u vatru.Domacica ga daruje i zatm iznosi vrucu rakiju i pecenje.Ako nekom ne dodje polazajnik,domacin dovede neko dete iz komsiluka.
Cesnica predstavlja Hristovu povojnicu.U njoj se zamesi neki vredniji novcic,pa ko ga nadje bice narocito sretan te godine.On se cuva i domacin ga otkupljuje za srecu.
Bozini rucak je obicno najveseliji i najbogatiji toku cele godine.Svi ukucani posedaju oko stola,a na znak domacina ustaju.Domacin plai svecu,okadi ukucane tamjanom pa ocita molitvu.Posle molitve,ukucani se mirbozaju tj.izljube medjusobno govoreci:"Mir Boziji medju nama,Hristos se rodi".Nakon toga se lomi kolacKada se zavrsi lomljenje bozicnog kolaca,svi zajedno se prihvataju cesnice,okrecu je triput sleva na desno i lome na znak domacina.
Za vreme rucka,domacin nekoliko puta nazdravlja svojim ukucanima sa casom vina.Obicaj je da se cela porodica i blizi srodnici okupe i zajednicki proslave.
Posle rucka jelo se ne sklanja sa stola,vec se prikupe prljavi sudovi,a trpeza ostaje takva za veceru.

[nenad.bds]

Иако је јовук већ написала о Материцама и Очевима, додајем и ја нешто више из Енциклопедије Новог Сада












У времена када су могућности за поклоне биле далеко скромније, поклони ретки, па тиме и драгоценији, ишчекивање таквих прилика и сећање на њих деци је много значило. И ово треба имати у виду када се говори о ишчезавању неких обичаја.

[streethorn]

Бадњи дан

У овом дану најважнији је ритуал сечења и уношења бадњака у кућу. За разлику од градова где се на пијацама продају храстове или церове гранчице са пожутелим лишћем, у селима домаћин у рану зору одлази у шуму или забран и бира стабло за баднјак. Обично је то младица дебљине руке или ноге. Домаћин мора из три пута да обори стабло пазећи да дрво падне на источну страну. У неким местима, пре него што сече, домаћин принесе жртву стаблу � проспе мало вина и баци шаку жита или спусти под дрво спремљену погачу. Затим каже: � Дошао сам к теби да те однесем дому своме, да ми тамо будеш веран помоћник у сваком напретку и бољитку у кући, у тору, у пољу и сваком другом месту.� Понекад бадњак призивају и са �свети бадњаче�, а добро је када се стабло исече да на отсечку остане �брада�. Први ивер који отпадне приликом сечења носи се у пчелињак да пчеле буду напредне или се ставља у карлице да би се нахватао дебео кајмак.

У неким местима секу се три бадњака, па један прогласе за главни бадњак, други за бадњачицу, а трећи за њихово дете � бадњаче. У околини Лесковца, бадњаче завију у дечије кошуље и носе по кући. На црногорском приморју био је обичај да се сече онолико бадњака колико има чељада у кући. Бадњак се церемонијално доноси до куће и прислања на врата, домаћица износи погачу коју прислања на браду бадњака, онда домаћин уноси дебло и ставља га на огњиште, а дечица просипају сламу по читавој кући или на гомилу крај бадњака. Домаћин залије вином и медом бадњак и поспе житом. У неким крајевима се поређа храна на бадњак и сви укућани један по један прилазе да пробају храну са бадњака. Уз то се говори: �Ми тебе вином и храном, а ти нама сваким добром и напретком�. Потом се бадњак гура на ватру да гори, понегде домаћин џарне стабло да искоче варнице и тако види колико ће бити пчела, оваца, пшенице и воћака. Каткад сви укућани чекају да се бадњак �превесели�, тј. Сагори, а некад само домаћин или најстарији члан остане преко ноћи да чува бадњак док сасвим не изгори.

Сви ови ритуали јасно показују да се бадњаку даје божанска моћ, снага и значење које вуче корене из прапостојбине Словена.

У току Бадњег дана углавном се врше припреме за најважнији део дана � Бадње вече, када се окупи сва породица и започиње читав низ ритуала око бадњака и вечере. Вечера се на поду прекривеном сламом. У појединим крајевима домаћин изнесе трпезу на врата и позива душе покојних предака на част, понегде зову вука , негде сваку дивљач, негде свог и остале свеце, негде старог свеца. У Горњој Пчињи домаћин изнесе погачу пред врата и виче: � Облаче, облаче, Ђермане и остали свеци, дођите да вечерамо, па да се преко године и не видимо�. У селу Дубље, пре вечере мушкарац изађе пред капију и дозива домаћина, овај одговори са �Ајде!�, довикивач одговара: �Честито ти Бадње вече и сви дани по Божићу�, домаћин одговара: �И ти здраво и весело � ево ја ваљам� - �А шта ваљаш?� - �Ваљам сира и масла и свако добро ако Бог да � - �Ваљај, ваљај�, после тога уносе сламу у кућу и просипају по соби. На ту сламу се ставља поњава или чаршав и потом спремљено јело. Вечера је увек посна, а највише има пасуља, меда, пржене рибе и ораха. Домаћин строго води рачуна да се деца међусобно не гуркају и не ударају, да буду мирна, јер се мисли да ће од шиљкања и гуркања да се разболе. У неким селима Пчиње и Драгачева, цела породица изводи игру �квоц-квоц� на силну радост деце. Игра изгледа овако: док сви седе на поду, на домаћинов знак, одједном у исти мах сви укућани изују обућу, побацају је иза себе. Кад домаћин изговори �квоц-квоц� сви трче да дохвате обућуи да се обују. Ко је први тај ће бити срећан. Иначе обичај се изводи да би било што више пилића у години.

Обично се пред Бадњи дан исече сво месо које ће се трошити за празник и ножеви склоне, јер у току празника не ваља додиривати метал и металне предмете, чак се и игле склањају да змије не би те године уједале. Ако се на Бадње вече накупи доста пепела на бадњацима, домаћин говори да ће зима бити дуга и јака. Поједине жене сакупљају пепео, па га после користе за бајање од урока. На Бадње вече ником се не даје ватра из куће.

Када почне вечера, домаћица изнесе погачу коју сви редом ломе. У погачи је умешен златник, сребрњак или метални новчић. Ко га пронађе том ће година бити сретна. У неким крајевима уместо погаче сличан обред изводе са крофнама.

На Бадње вече се не заборавља стока и све што је живо у кући и око куће. У драгачевским селима домаћица спрема посебну погачу која се носи стоци, а у крушевачком крају око тора у два реда запале свеће па се стока проводи кроз шпалир свећа. После вечери сви се међусобно љубе и желе један другом сретан Божић.

Вечера на Бадње вече је жртвена, за мртве претке. Жеља је једноставна; умилостивити душе предака, а они ће помагати у току године да све буде плодно и да све напредује. Призивање дивљих животиња, нарочито вука, као и ритуали са стоком су архаизми некадашњих обичаја и култних радњи где животиње представљају персонификацију демонских бића. Слама симболизује некадашњег бога плодности, а бадњак је супституција самог божанства које на празник походи кућу.

[streethorn]

Божић

Божић је дан рођења Исуса Христа, сина безгрешне девице Марије, зачетог Светим Духом. Најзначајнији празник у српском народу.

О Божићу треба да су сви весели и задовољни. Незамисливе су свађе и расправе. Ако су неки од пре посвађани на Божић се помире или миробоже. Често се дешава да се посвађани помире само на овај дан, а већ сутрадан наставе по старом.

Припреме за празник почињу знатно раније. У Поповом пољу и другим крајевима почетак божићног празника почиње покладама, маскираним поворкама које предводе �деда и баба�. У неким крајевима директно говоре о доласку Божанства Божића �из далеког краја� и његов долазак се очекује са великим нестрпљењем. Старији људи сваког дана искупе децу и показују им по брдима где је Божић тог дана стигао на путу до њих. На Бадње вече мисли се да је Бог стигао кроз оџак и да се сакрио на тавану. Деци се дају поклони које је он донео. У урбаним срединама назива се још и Божић Бата.

На Божић се не примају гости нити одлази у туђе куће. Ово је искључиво породични празник. У таковском крају жене ујутру купају децу, режу нокте, облаче им нова одела (�понављају их�). Неко од старије, мушке деце, одлази по воду за чесницу. У кући се пали трокрака свећа која стоји у ситу са свим врстама жита. Када се дете врати с водом сви укућани се заједно моле Богу. У Шумадији тек што почне да се рађа зора домаћин доводи вола пред кућу, стави му колач на десни рог, а затим преломи други посебно припремљен колач. Половина се даје волу, а друга половина се носи у стају његовом парњаку. Затим се враћа деци и одређује које ће дете да оде до пчела, које до оваца, које до живине. Деца том приликом говоре уобичајени божићни поздрав: �Христос се роди� и одговарају �Ваистину се роди�. За то време домаћин одлази на воду, коју благосиља бацањем кукуруза, бере пупољке од дрена и све то са водом доноси кући. Свако од укућана прогута по један пупољак и попије по мало воде, да би у току године сви били здрави �као дрен�.

Потом долази положајник. То је обично неки рођак или млађи комшија, скоро увек мушко и тзв. �батлија�, односно особа срећне руке. Кад се он појави, сви у кући поскачу и настаје игра ко ће кога да превари. Положајник неког од укућана или укућани положајника. Положајник џара ватру и први додирује сагореле бадњаке говорећи: �Колико жара толико пара, колико варница толико у кући здравља, у тору оваца, у стаји говеда, у кошници пчела итд.� Затим око њега настају поново игре; деца му измичу троножац, покушавају да украду једну чизму или опанак. Он се у почетку не да, али касније попушта, што изазива смех и целу цику. Домаћица га огрће гуњем или дебелом поњавом � да би кајмак био на карлици тако дебео. Тад настаје служење и све најлепше од јела и пића се пред њега износи. Он мора добро да се служи и да добро потегне из флаше � да би кућа домаћинова у свему напредовала и била пуна. Ако се мало и напије па чак и одспава неко време, то се сматра за добар предзнак. При одласку укућани га даривају ситним поклонима, а у појединим крајевима кољу му и певца.

Ручак почиње тако што домаћин исече срце печенице и сваком додели по парче да поједе без хлеба, а онда се ломи божићни хлеб � чесница. У чесницу домаћица приликом мешења ставља новчић, зрно жита и симболе за разну врсту стоке. Брстника од какве гране представља коња; зрно грашка � овцу, сламка � говече, итд. Шта ко пронађе у парчету чеснице тим ће се послом бавити, јер ће му ићи од руке. У селу Зеоке у Драгачеву, док се ломи чесница залива се вином и трипут миробожа. У јужној Србији ломи се над главом најмлађег детета или домаћина. Ручак увек почиње пред подне, око 11 сати.

У драгачевским селима се прича да се на Божић не спава �јер ће се дремати преко целе године�, а у многим селима у Србији софра се не диже три дана, нити се кућа чисти и не седа на столицу.

Многобројни ритуали као и симболично бајање за срећан почетак послова јасно указују да Божић представља замену за слављење некадашње нове године. Несумњиво да се корени ових ритуала могу пронаћи у некадашњој словенској митологији, па и у старијој традицији.

По "Српском народном календару" Д. Антонића и М. Зупанца

[streethorn]

По "Српском народном календару" Д. Антонића и М. Зупанца - о народним обичајима за време верских празника


Други дан Божића � Божји дан, 8. јануар

Срби Божић славе пуна три дана; први је Божић, други је Божји дан и трећи Шћепандан или Стевандан. За сва три дана важи да се кућа не чисти, поготово не метлом. Изузетак су куће у урбаној средини, које славе Стевандан као крсно име.

У Поповом пољу, домаћин куће другог дана даје чобанину главу печенице коју овај носи са собом на пашу. Кад чобанин поједе главу, натакне је на јасенову грану да је живина не би кљуцала. У другим крајевима глава се чува до Василице или Нове Године. За време празника не секу се кости да стока не би ноге ломила. У овај дан када се обраћају људи међусобно или стоци говоре Радоване... �Помоз Бог Радоване� или �Идем истерати Радована на пашу�. Другог дана Божића обилазе се пријатељи и комшије и примају гости у кућу.