Vodice

[vladapera]

[nenad.bds]

VRANJAŠ
Vodica kod Manđelosa

Vodica Manđelos izvor Vranjaš - Манђелос Водица извор Врањаш

Vodica Manđelos izvor Vranjaš - Манђелос Водица извор Врањаш

''Na izlasku iz Manđelosa, na putu za susedno selo Grgurevce, u staroj lipovoj šumi nalazi se vodica poznata u celom Sremu pod imenom Vranjaš. Vreme kada je Vranjaš postao kultno mesto, kao vodica, danas je teško odrediti.

Vodica Manđelos izvor Vranjaš - Манђелос Водица извор Врањаш

Vodica Manđelos izvor Vranjaš - Манђелос Водица извор Врањаш

Vodica Manđelos izvor Vranjaš - Манђелос Водица извор Врањаш

U rimsko vreme bio je izvorište vode za Sirmijum i voda se odatle akvaduktom prebacivala u grad. U srednjovekovnoj lokalnoj tradiciji ovaj izvor za patrone dobija svete vrače Damjana i Kuzmana. Ukazujući na starinu, ovog mesta, narod je šljivik koji je postojao do kraja XIX veka u neposrednoj blizini nazvao šljivikom majke Angeline (Branković, žene i majke srpskih despota koji su podigli ili obnovili mnoge manastire i crkve severno od Dunava i Save, a proglešena svetiteljkom zbog sopstvenih zasluga). Na tom mestu ona se, po legendi, odmarala kada je odlazila u Berkasovo.

Vodica Manđelos izvor Vranjaš - Манђелос Водица извор Врањаш

Sadašnji izgled kapele je iz 90-tih.

Vodica Manđelos izvor Vranjaš - Манђелос Водица извор Врањаш

Nekoliko nadgrobnih spomenika je uzidano u podnožje kapele.

Sremske vile
Narodno verovanje izvor Vranjaš vezuje za vile koje su se na njemu sakupljale i darovale njegovoj vodi moć isceljenja. Ukoliko se neko ogrešio o vile, nagazivši na njihovo kolo, koje je igralo ispod starog rimskog mosta na mestu zvanom Belilo, isceljenje bi nalazio umivajući se i perući se vodom sa vranjaške česme. Narod je verovao da će svakoga ko zanoći na Vranjašu veštice odneti na mesto zvano Šidski brest kod Šida.

Vodica Manđelos izvor Vranjaš - Манђелос Водица извор Врањаш

Selen za kićenje
Prema priči meštana, ovaj izgled je Vranjaš imao sve do pedesetih godina XX veka. Jedino je, u odnosu na kraj XIX veka, prostor koji oni pamte bio uređeniji. Sa sve četiri strane Vranjaš je okruživala ograda od jorgovana, a sa zapadne strane se ulazilo kroz drvena vratašca. Njima se sprečavalo da stoka ne ulazi na sveto mesto. U unutrašnjosti su se nalazile klupe, tu su se Manđelošani, naročito mlađi, okupljali svake nedelje posle ručka radi priče i zabave.

Na Svetog Kuzmana i Damjana okupljao se sve do Drugog svetskog rata narod iz okoline, posebno žene, s nadom u isceljenje i ozdravljenje. One su na vodici ostajale celu noć. Mlađi svet se tu okupljao i upoznavao. Na vodicu su dolazili i kolačari i drugi majstori, tu su postavljane šatre, ispod kojih se veselilo. Posetilaca je bilo i iz veoma udaljenih krajeva. Na Vranjaš se išlo i na Vrbicu. Tu se sekla vrba i nosila u crkvu da se osveti. Za Đurđevdan, kad svanjiva, tamo se okupljala omladina na uranak i brala selen, kojim su kićene kuće u selu. Kada su u gornjem Sremu zdravstvene prilike bile veoma nepovoljne (1891), ljudi su prodavali vodu sa Vranjaša kao najzdraviju i najlakšu u okolini.''
(Tekst pod navodnicima je iz ranije pomenutog dela Mirjane Đekić.)

Ovo je slikano 2. maja. U pozadini se vidi crvena šatra, a ringišpil i nekoliko grupa izletnika zaklanju krošnje. Očigledno je Vranjaš uz staru religioznu, tradiciju dopunio i novijim povodima.

Vodica Manđelos izvor Vranjaš - Манђелос Водица извор Врањаш

Na Vranjašu je i molitveni kutak, posvećen svetom Jovanu Šangajskom.

Vodica Manđelos izvor Vranjaš - Манђелос Водица извор Врањаш

Vodica Manđelos izvor Vranjaš - Манђелос Водица извор Врањаш

Manđelos (mađ. Nagyolasz. Originalno ime sela je bilo Nađolas - veliko italijansko selo - pa su ga kasnije prekrstili u Manđelos.) je naselje u opštini Sremska Mitrovica u Sremskom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 1533 stanovnika.

Nalazi se petnaestak kilometara na sever od Sremske Mitrovice, na putu koji kroz Ležimir vodi preko Fruške Gore do Dunava.

Manđelos slikan sa puta ka Ležimiru.
Vodica Manđelos izvor Vranjaš - Манђелос Водица извор Врањаш

[nenad.bds]

Vodica kod
Bačkog Petrovog Sela
Manastir Uspenja Presvete Bogorodice

Vodica Bačko Petrovo Selo - Водица Бачко Петрово Село

Odnedavno ustanovljeni Manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Bačkom Petrovom Selu više je poznat kao �Vodica�. Tri puna veka ova �Vodica� je duhovna i kulturna destinacija ovog kraja. Narod se skupljao na sveti bunar �Vodicu�, a naročito bolesni koji su se izceljivali i ozdravljavali još od prvih pomena ovoga naselja.

Vodica Bačko Petrovo Selo - Водица Бачко Петрово Село

Bunar - vodica je u pravcu crkve ispod male nastrešnice

�Vodica� se nalazi se na levoj obali reke Čik, tipične ravničarske reke koja izvire na samoj granici sa Madjarskom nedelako od Subotice a duga je 95 kilometara.

Vodica Bačko Petrovo Selo - Водица Бачко Петрово Село

Maleni vodotok reke Čik je ovde pretvoren u jezerce

Na ovom prostoru postoje tragovi organizovanog življenja iz vremena pre nove ere o čemu svedoče arheološka nalazišta nedaleko od manastira na samoj obali rečice Čik. U ovom značajnom nalazištu šezdesetih godina 20. veka otkrivena je jedna avarska nekropola, žitne jame, glinene posude, kao i razne alatke iz kamenog i bronzanog doba.

U parohijskom letopisu je zapisano predanje iz 1711. godine u kome se opisuje događaj koji je bio povod da ovo mesto postane duhovni centar čitavog kraja. Uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice ovde je napasao svoje stado meštanin po imenu Milivoj koji je bolovao od bolesti očiju. U popodnevnim časovima imao je viđenje ženske prilike koja ga je oslovila sinom. Ona mu je saopštila da je Bogorodica i da će na mestu koje stoji poteći voda kojom će on izlečiti svoje oči i koja će biti lekovita za sve verujuće. O ovom događaju Milivoje je obavestio mesnog sveštenika koji je odmah došao na lice mesta i uverio se da se pojavila voda na mestu pojave Bogorodice - voda koja je mirisala na izmirnu. Na sam praznik Uspenja Presvete Bogorodice išla je litija iz sela do ovog mesta gde se narod uverio u istinitost ovog čuda. Iako se o lekovitosti ove vode mnogo polemisalo, ovde su mnogi bolni našli isceljenje i duhovno ukrepljenje. Verujući u moć isceljenja, narod je dolazio na Vodicu pešice na hodočašće iz bliže i dalje okoline.

Vodica Bačko Petrovo Selo - Водица Бачко Петрово Село

Vremenom, na tom mestu iskopan je zidani bunar, a pored njega je postavljen veliki drveni krst. Crkvenoopštinska uprava je odredila tutora koji se starao o prilozima sve većeg broja naroda koji ovde dolazi. Tokom 19. veka bilo je pokušaja, zbog dolaska velikog broja naroda o Bogorodičinim praznicima i o prazniku Ognjene Marije, da se podigne konak za narod. Ova ideja realizovana je 1872. godine. Tada je prilozima vernog naroda sagrađena crkva od pečene cigle pokrivena šindrom veličine šest hvati, a pored nje podignuta je dve godine kasnije, skromna zgrada za narod od naboja prekrivena trskom. U parohijskom letopisu zapisana su razna svedočanstva o isceljenjima. Zapisano je da je ovo mesto poštovano ne samo među pravoslavcima nego i među rimokatolicima Mađarima. Zato je jedan bačkopetrovački rimokatilik 1892.godine poklonio manastiru u znak zahvalnosti kip Bogorodice.

Vodica Bačko Petrovo Selo - Водица Бачко Петрово Село

Bunar je prekriven zelenom mrežicom

Vodica Bačko Petrovo Selo - Водица Бачко Петрово Село


Drveni krst iz 1960. je na 6-7 m od bunara

Bunar je 1960. godine obnovljen. Napravljen je novi bunar sa metalnim sekom i postavljen je novi krst.

Upravni odbor Srpske pravoslavne crkve 1972. godine za vreme službovanja sveštenika Miroslava Naumova (kasnijeg sveštenika u Somboru gde je službovao do svoje smrti) je doneo odluku da se iz dobrovoljnih priloga meštana sagradi sadašnja kapela-crkvica koja je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice (Velika Gospojina) 29. avgusta što je danas i slava ovoga manastira. Blagoslovom počivšeg Vladike bačkog Nikanora 1973.godine sagrađen je današnji hram. Prilozima vernika izgrađena je crkva dužine 9 metara i širine 3 metra. Ikonostas i ikone u hramu izgradio je akademski slikar Dragan Bjelogrlić iz Novog Sada po uzoru na ikonostas kapele patrijaršijskog dvora u Sremskim Karlovcima.

Vodica Bačko Petrovo Selo - Водица Бачко Петрово Село

Na levoj strani je ikona sv. Teodora Tirona i ispod nje kovčežić, mali kivot, sa delićem svečevih moštiju.

Osamdesetih godina prošlog veka izgrađeni su svi današnji prateći objekti u manastiru. Kasnije radove je nastavio sveštenik, protojerej Stevan Krunić.
Čestica moštiju Svetog Teodora Tirona donešene je 1976. godine kao dar manastira Hopova i danas se čuva u manastiru.

Visokom odlukom blaženopočivšeg vladike šumadisjkog Save koji je kao administrator eparhije bačke izdao dekret 14. Jula 1988. godine, ovo mesto je zvanično proglašeno i manastirom.

Blagoslovom Vladike bačkog Irineja a staranjem bratstva manastira Kovilja od 2007. godine u manastiru je smešten centar za lečenje bolesti zavisnosti �Zemlja Živih�.

Na sve Bogorodičine praznike služe se u manastiru Sveta Liturgija kada narod iz sela i okoline dolazi u velikom broju.

Pored slave manastira koja se održava svake godine 29. avgusta, narod se izuzetno okuplja na ovom mestu, čak šta i više nego na dan same slave, naime, dana 29. jula se drži večernja služba i noćno bdenije tj. na sam dan uoči praznika Mučenice Marine (u narodu poznat kao praznik: �Ognjena Marija�) 30. jula kada se drži i Liturgija.��

(Tekst pod navodnicima jenešto skraćeni iz prospekta manastira.)

Vodica Bačko Petrovo Selo - Водица Бачко Петрово Село

Prostor vodice - manastira je vrlo lepo i brižno negovan.

��Bogomoljačka prestonica
Najpoznatije bogomoljačko svetilište i sastajalište u Vojvodini je vodica pokraj Bačkog Petrovog Sela, popularno nazvana manastir Uspenija presvete Bogorodice. Ne zna se kada je ovo postalo sveto mesto . Predanje datira vodicu u sam početak XVIII veka, kada Srbi naseljavaju ovo mesto.
Viđenje Bogorodice
Prema predanju, na mestu današnje vodice je do 1711. godine bio pašnjak. Tu je čuvao ovce čobanin po imenu Milivoj. Popodne uoči praznika posvećenog uspenju Bogorodice video je divnu žensku priliku koja ga je oslovila sinom. Rekao joj je da, s obzirom na njenu mladost, on ne može biti njen sin. Ona mu je odgovorila da je njen sin postradao za ceo ljudski rod i upitala ga da li zna ko je to.
Čobanin reče da je za sve ljude postradao samo gospod Isus Hristos. Da bi potvrdila da je ona zaista Bogorodica, žena je rekla da će se na mestu gde stoji, gde su njene stope, pojaviti čudotvorna voda za sve verujuće. O ovome je čobanin trebalo da obavesti mesnog sveštenika.
Kada su se čobanin i sveštenik vratili, prilike više nije bilo. Na mestu gde je stajala videle su se stope i u njima voda koja je mirisala na izmirnu. Sutradan, na sam Bogorodičin praznik, išla je litija na ovo sveto mesto i održano je prvo večernje. Od tada je svako dolazio na ovu vodicu kada mu je bilo potrebno.
Slava na vodici - celo selo ne radi
Slava na vodici je Velika Gospojina. Uoči praznika služi se bdenije i obavljaju sveta tajna jeloosvećenja i sveštanje masla, a u ponoć se služi polunoćnica. Na sam dan slave služi se liturgija. Po njenom završetku sledi trokratni ophod oko kapele. Reže se slavski kolač, koji je doneo kum, i veliki broj kolača koje donose vernici za zdravlje svoje ili svojih bližnjih. Pre liturgije članovi bogomoljačkog pokreta drže propovedi.
Članovi hrišćanske zajednice u šatri ukrašenoj ikonama i vencima pripremaju zajedničku trpezu nakon bdenija. Posle večere čita se molitva bolesnima. U ponoć se služi polunoćnica, a na sam dan Ognjene Marije sveta liturgija. Prerežu se kolači koje su doneli roditelji bolesne dece, kojima je prethodno veče čitana molitva. Posle službe ponovo je zajednička trpeza.
Na vodici u Bačkom Petrovom Selu sagrađeno je više objekata, koji po svojim karakteristikama predstavljaju zasebnu celinu u odnosu na sve druge vodice u Vojvodini. Uticaj savremenog shvatanja pobožnosti ogleda se i u izgledu zgrade na njoj sagrađenoj . Na mestu stare kapele sagrađena je nova, ciglom ozidana i limom pokrivena, iste veličine kao i prethodna. U njenoj unutrašnjosti se nalaze: ikonostas, tron sa moštima svetog Teodora Tirona, celivajuće ikone i više običnih ikona posvećenih raznim svetiteljima.
Ispred kapele, sa njene desne strane, stoji stari drveni krst, postavljen tu još dvadesetih godina. Iza kapele je prostorija u kojoj se prodaju sveće. Nekada su u njoj boravili vernici kada bi dolazili da prenoće. Danas je tu jedan veliki sto, a na njemu poređane razne ikone.
Po dolasku na vodicu vernici prvo ulaze u ovu prostoriju, celivaju ikone i prilažu novac za zdravlje i sreću. Potom kupuju sveće, obavezno po dve, a tek onda odlaze u kapelu, gde im se čita molitva za sreću i zdravlje.
Na slavu vodice, manastira, dolazi veliki broj vernika. Zavetina u ovoj parohiji je Ognjena Marija. Odlukom episkopa bačkog, od sedamdesetih godina vrši se bogosluženje na vodici. Tog dana se ništa ne radi u celom selu.��
(Odlomak iz feljtona u �Dnevniku� na osnovu knjige Mirjane Đekić VODICE U VOJVODINI )

Manastir Uspenja Presvete Bogorodice (Manastir Vodica) se nalazi kod Bačkog Petrovog Sela, na putu za Bačku Topolu, u Potisju Srednje Bačke, severno od Bečeja.

Bačko Petrovo Selo je naselje u opštini Bečej. Podignuto na visokoj lesnoj terazi duž same obale reke Tise. Prema popisu iz 2002. bilo je 7318 stanovnika.

Naselje je dobilo ime Petrovo Selo (P�terr�ve) po jednom od prvih naseljenika Petru Tašinu. Naime, u vremenu Turskog robovanja, Bačko Petrovo Selo je značajna saobraćajnica i pripada segedinskoj nahiji. Godine 1548. osim u Segedinu i Titelu, samo u Senti i Bačkom Petrovom Selu su postoje skele na reci Tisi. Vlasnik skele je bio Petar Tašin koji se pominje kao osnivač današnjeg sela po kome je i dobilo ime. I sada se zove tako njegova ulica, postoji i kuća od Petra Tašina, ali svakako da nije iz toga doba. Skela i sada prevozi preko Tise.

Vodica Bačko Petrovo Selo - Водица Бачко Петрово Село

Iako je ova Vodica sada manastir koji je predstavljen na temi Manastiri Srbije, postavljam je i ovde jer je tradicija kultnog mesta veoma duga i jaka. I uz postojanje manastira u poslednjih 20 godina ta tradicija je nastavljena.

[nenad.bds]

Vodica - Kapela Sv. Ilije
Stara Pazova

Vodica Stara Pazova kapela sv. Ilije

Sredinom XIX veka sagrađena je u Staroj Pazovi kapela svetog Ilije.
U srpskom kraju u ovom nacionalno mešovitom naselju, prvobitna kapela je sagrađena pre današnje pravoslavne crkve, verovatno krajem XVIII veka, a sadašnje zdanje oko 1850. godine.

Vodica Stara Pazova kapela sv. Ilije

Kao objekt naordnog graditeljstva proglašena je 1998. za spomenik kulture.


��U ovom XIX veku selo je ovo vise puta stradalo od kolere i trbobolje; zbog toga drze da im je pijaća voda dosta nezdrava.
U selu i okolini mnogi su bunari. No medju njima ima i takovih koji se ne mogu piti, ima ih pak i takovih,čija se voda ne razlikuje od izvorske vode.

Vodica Stara Pazova kapela sv. Ilije

U početku ovoga veka podignuta je kraj srpske crkve lepo sagradjena kapela, koja je posvećena Svetom Proroku Iliji.Tu se stiče mnogi narod iz okoline na taj dan, tražeći molitvom u bolesti svojoj melema i leka. O tom je mestu javio neki pobožan čobanin, koji je krepkom molitvom na tom mestu i boljki svojoj olakšanje našao. Pred ovom kapelom ima znameniti bunar, sa kojeg meštani u svako doba vodu crpu i potrebe svoje podmiruju��.

(Ovo je odlomak je iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović,a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu.)

Vodica Stara Pazova kapela sv. Ilije

Početkom 2009. trebalo je da se, u okviru proširenja ulice kapela izmesti u portu, ali se posle protesta crkvene opštine i Mesne zajednice od takvog plana odustalo.


''Građenje sadašnje pravoslavne crkve počelo je 1827. godine nedaleko od prve crkve o kojoj nema sačuvanih podataka. Kapela pored pravoslavne crkve je po predanju sa početka XIX veka, a obnovljena je 1891. (Očigledno je da se podaci u različitim izvorima razlikuju.)
Stara Pazova se kao ovo naselje u dokumentima pominje prvi put 1716.godine. Verovatno se nalazilo u potesu zvanom �Staro selo�. Početkom druge polovine XVIII veka starosedeoci su napustili naselje i preselili se na drugu lokaciju.
Prvobitno naselje Šanac Pazuha je postojalo vekovima pre preselenja na sadašnju lokaciju.
Potes �Staro selo� je danas svima znan i prostire se severnije od Srpske pravoslavne crkve. Sa tih polja uočljivo je uzvišenje, na kome je sadašnja Srpska pravoslavna crkva. Zbog toga se može pretpostaviti da su prvi stanovnici tkz. �Šanca Pazuhe� na tom uzvišenju izgradili i svoju prvu crkvu, a pored nje iskopali prvi bunar zdrave vode, jer predanje kazuje da je tamo vodio letnji put. Logično je i zbog toga što su, na sličnim ravničarskim uzvišenjima, a izvan naselja, pokraj izvora ili bunara, građene i druge crkve u Sremu. Zato se može izvesti logičan zaključak, da je na današnjem prostoru Stare Pazove, prvo izgrađena crkva, a tek potom istočnije od nje, podignute kuće.''
(Odlomak iz dela POPOVIĆ J. Dušana: Srbi u Sremu do 1736/7 godine)

�Ja Ilija, on Ilija�

Ispred ulaza u portu pravoslavne crkve u centru Stare Pazove, pored puta, nalazi se kapela posvećena svetom Iliji. Na bunar, koji se nalazio do Drugog svetskog rata ispred kapele, sa njene istočne strane, dolazili su ljudi od davnina. Voda iz bunara vadila se, prema sećanjima meštana, nekada na đeram, a početkom ovog veka na točak.
Kada je pored bunara napravljena prva bogomolja, ne zna se, ali već krajem XVIII ili početkom XIX veka postoji kapela od dasaka, pokrivena šindrom. Sadašnja kapela sagrađena je oko 1850. godine, trudom čobanina Ilije Križana.

Zahvalan čobanin

Po legendi, bio je bolestan i u snu mu se javio sveti Ilija. Svetitelj mu je rekao da se umije vodom sa vodice. Kada je prezdravio, čobanin, koji nije imao porodice, reši da sazida kapelu, u znak zahvalnosti svetitelju za spasenje. Posvetio ju je svetom Iliji rečima: �Ja Ilija, on Ilija�.

Kapela je obnovljena 1891. godine i novom ogradom ograđena. Sa strane druma je belim kamenom oivičena i ciglom patosana. U njenoj unutrašnjosti, po sredini, izidano je uzvišenje - časna trpeza, na kojem se, u to vreme, na lepom zastiraču nalazila ikona svetog Ilije. Iznad ikone, o pojedinim praznicima, gorelo je kandilo. LJudi su početkom veka toj vodici najviše dolazili o crkvenoj slavi, a u manjem broju i preko godine, čim proleće grane.
Bunara više nema

Na razglednici Stare Pazove iz 1910. godine, pored srpske pravoslavne crkve, vidi se mala kapela ograđena tarabom i pokrivena šindrom. U apsidi kapele je mali četvrtasti prozor. Između kapele i crkve nalazio se bunar sa drvenom kućicom. Voda se vadila na točak.
Kapela je sada ograđena metalnom ogradom. Danas ne postoji bunar. Kako je kapela mala, u njoj se retko držalo bogosluženje. Za slavu, Svetog Iliju, služba se drži u crkvi. Pred kapelom se o Bogojavljenju nekada svečano obavljalo vodoosvećenje.''

MIRJANA ĐEKIĆ objavila je knjigu VODICE U VOJVODINI. Delovi iz te knjige objavljeni su u listu �Dnevnik� kao feljton. Gornji deo pod navodnicima je iz tog feljtona.

Crkva Sv. Ilije je u levom uglu, najudaljenija od centra.
Vodica Stara Pazova kapela sv. Ilije

Crkva Sv. Proroka Ilije i kapela pored nje nalaze se u ulici koja od centra vodi na autoput ili preko njega, za Stare Banovce.

[nenad.bds]

Vodica kod Vojke

Vodica Vojka bunar

O ovoj vodici (nadam se, samo zasad) ne nalazim podataka.

Vodica Vojka bunar

Medjutim, u odlomku posta o mestu Vojka, koje je na forumu �Srem� na temi "Trideset dana na ubavu putu" postavio član Felix, ima deo koji se možda odnosi na ovo kultno mesto.


"VOJKA
Ime ovog sela postalo je od imena izvora, koji je kraj zemljišta toga sela.
U staroj jednoj popovskoj knjizi, koja je posle smrti pokojnog vojačkog paroha Uroša Lazarevića dospela u ruke njegovu rodjenu bratu, stoji na prvom listu do korica ova beleška: Selo Vojka, tako se zove po izvoru, gde je sad bunar sa kojega poje marvu ukraj puta, koji i u vreme suše, kad svi bunari usahnu, ima dosta vode.

Vodica Vojka bunar

Vodicu smo sredinom maja zatekli sveže uredjenu: bunar okrečen, stolovi i klupe ofarbani, zemlja oko zasadjenog cveća okopana, a okolina pokošena.

Vodica Vojka bunar

Da je voda iz bunara i sada dobra za piće ne bih tvrdio. Od kanalske vode ova u bunaru je udaljena oko 1,5 m. i istog su nivoa. Kako se odnosimo prema prirodi i vodama, voda u kanalu sigurno nije najčistija. Da ta ta voda u kanalu i voda u bunaru imaju vezu, prepostavljam, a da li je dovoljan sloj zemlje da se kanalska voda isfiltrira - sumnjam.

Starac Marko, koji je 80 godina živeo, ne pamti da je u Vojci kadgod voda usahnula. I kod te beleške stoji: pop Todor Masnikosa iz Popinaca, ljeto 1840.
Vrlinu i neobičnost ovog izvora potvrdjuje i dogadjaj koji se dogodio pre 15-20 godina, (znači oko 1880.) kao sto rekose ljudi: devojka neka Sela Čolaković u dogovoru sa Djurdjem Gajinim iskopa bunar. Posle kratkog vremena bi tu podignut krst sa ikonom i počeše od tada ovamo mnogi narod sticati, osobito na Spasov dan, tražeci utehe. Ovaj je običaj drzan sve do pre nekoliko godina, kada je kopanjem velikog kanala u tom pravcu i ova vodica zaronjena, ali se i dan danas vide još ostaci, pa bi valjalo očuvati je. ��

Vodica Vojka bunar

Tekst pod navodnicima je odlomak o mestu Vojka iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović, a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896. godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu.

Vodica Vojka bunar
Prijatno mesto pod miomirisnom dafinom iskoristili smo za izletničku trpezu.
Vodica Vojka bunar

Vodica se nalazi na manje od kilometra udaljenosti od Vojke kad se dolazi iz Stare Pazove. Izmedju puta i bunara - vodice je kanal.

Vodica Vojka bunar

[maksimilijan]

mislim da imaju vodice u bachkom selu turija kod srbobranaako greshim nek me postavljach teme ispravi

[bellissima]

RUMA

VODICE SVETE PETKE

Sa njenom gradnjom pocelo je 1875 god i tajalo je sve do 1892. god, pisani tragovi o njoj ne postoje, osim price koje se prenosi sa kolena na koleno.

Podigli su je mestani zajednickim radom, a glavni finansijer je bio seljak cija je zena ozdravila koristivsi vodu gde se prikazala Sveta Petka. Nalazi se 4 km od Rume, na glavnom putu prema Sremskoj Mitrovici. Svake godine, 8. avgusta (dan kada se prikazala) dolaze vernici iz svih krajeva.

Slava se u pojedinim selima obelezava razlicito.U nekim mestima ljudi dolaze do vodica, gde bi se umili svetom vodom, zapalili svece i pomolili se.

U Vognju, se slava prenosi i na selo, bila je glavna slava, razlog za to je bila zabrana odrzavanja crkvene slave, zbog ubistva.

Izvorska voda poseduje magnezijum i selen, predanja govore da je lekovita za ocne bolesti.

Oslikano rukom mestanke.

---

Još o ovoj vodici možete pogledati i na ovoj poruci:
Vodice

[nenad.bds]

Vodica kod Uzdina

‘’Na ulazu u Uzdin, danas rumunsko naselje, na potesu Kotul Mik (Mali lakat), u tršćaku, nalazi se vodica Vozdviženje Časnog krsta, čemu je i posvećena.

Da sam kroz Uzdin prolazio samo desetak dana kasnije, pitanje da li bih od trske video vodicu.

Vodica je podignuta početkom XIX veka, kada je Uzdin bio u sastavu Vojne granice. Kapelu je na vodici podigao neki graničarski oficir pošto se na njoj njegova ćerka iscelila nakon što je šest nedelja pila vodu iz svetog roga i isceliteljnoga bunara.

Kapija je bliža, a krst je u pozadini.

Na vodici se danas nalaze: kapelica kružne osnove, kapija i krst. Kapela je zidana od opeke. Gornji deo ima oblik zarubljene kupe sa metalnim krstom na vrhu. U njenoj unutrašnjosti su tri male niše. Na srednjem delu drvenih vrata nalazi se prorezani krst. U kapeli je bunar.

Do kapele nisam pokušao da stignem jer nisam bio obučen prigodno za provlačenje kroz trsku.

Kapiju karakteriše jednostavna barokna forma.
Na sam dan slave obavlja se obred osvećenja vode.
Na vodicu je do Drugog svetskog rata išla litija na žito. Nosili su se venci i stavljali na krst, koji se nalazi u sklopu vodice. Svako od prisutnih vernika čekao je da prođe ispod kapije. Lјudi bi se tom prilikom prekrstili i poljubili kapiju. Na vodicu su dolazili ljudi iz Orlovata, Tomaševca i Botoša.’’
(Citat na osnovu feljtona u ‘Dnevniku’ po knjizi MIRJANE ĐEKIĆ: VODICE U VOJVODINI)

Kad sam 'otkrio' vodicu (podatke o njenom postojanju sam tražio tek kad sam se vratio sa tog izleta) u prvi mah bunar - kapelu nisam mogao ni da vidim od mesta gde sam stao blizu kapije. A nisam ni pronašao pogodnu poziciju da u istoj slici imam bar kapiju i bunar.

Sveštenik uzdinske (rumunske pravoslavne) crkve rekao mi je da su u toku kontakti sa Zavodom za zaštitu spomenika kultrure u Pančevu oko obnove vodice. No, postoje razlike u pristupu ovom poduhvatu izmedju uzdinske crkve i Zavoda.


Nakon izgradnje HE Đerdap i dizanja nivoa Dunava, tj. stvaranja Đerdapskog jezera, podigao se nivo podzemnih voda pa je sada u bunaru voda na znatno višem nivou. Uz to, u blizini se izbacuje sadržaj seoskih septičkih jama što zagadjuje podzemne vode.

Sveštenik smatra da se mora prvenstveno sprečiti zagadjivanje podzemnih voda da bi vodica mogla i služiti svojoj osnovnoj svrsi, tj. da bi voda bila bezbedna za upotrebu.

[nenad.bds]

BAĆKOVA VODICA
'Sremski melem'
Bačinci

Ovaj izvor unosim u temu o vodicama iako on nema obeležje baštine u celini. Medjutim, na primeru ovog izvora može se videti da je obrazac, koji je dovodio do nastanka vodica kao kultnih mesta vekovima unazad, prisutan i danas.

Dramatičan dogadjaj, od koga nastaje istorija neke vodice, u ovom slučaju je pogibija za čiji trenutak je vezana pojava izvora. Kako smo od sveštenika pravoslavne crkve u Bačincima čuli, voda je potekla na mestu gde je ranije nije bilo u vreme pogibije mladića koja je teško pogodila njegovu sestru.

Oni koji su vodu pili smatrali su je lekovitom a tome je svakako doprineo i mistično-religiozni doživljaj vezan za pojavu izvora.

Glas o lekovitosti i delotvornosti vode se širio, naročito medju vernicima, pa je izvor i osveštan 1999. godine.

Tako je, u pedesetak godina najnovije prošlosti nastala (verovatno) najmladja vodica u Vojvodini.

Pretpostavljam da se pre izgradnje česme iznad nivoa tla 1989-99. voda zahvatala sa mesta koje je bilo oko 1,5 metar niže.

Meštani ovaj izvor nazivaju 'Baćkova vodica' po zetu poginulog mladića, jer se nalazi na njegovom posedu.

Tabla je pored puta, manje od kilometra od izlaska iz Bačinaca prema Šidu.

''Место Бачинци налази се на јужним падинама Фрушке горе, на надморској висини од око 100 метара, на северозападном делу Републике Србије. Бачинци се простиру на четири квадратна километра са осам улица и око осам километара укупне дужине...
Село је постало познато по лековитом извору пијаће воде под називом "СРЕМСКИ МЕЛЕМ".'' (Са сајта Општине Шид)

Раније сам из разговора породичних пријатеља са њиховом пријатељима чуо да из Новог Сада одлазе повремено да се у околини Шида снабдеју лековитом водом. Тада на то нисам обраћао посебну пажњу јер сам веран водоводској води. Испоставило се да је то ова, Баћкова водица.

[nenad.bds]

KOZARICA
kod Čortanovaca

''Sveti Sava je na čortanovačkom izvoru bio početkom XIII veka kada je izmirio svog brata Stevana s mađarskim kraljem Andrijom II, a put kojim je prešao preko Dunava u Kovilj nazvan je Savinac. (Treba imati u vidu da je pre regulacije toka Dunav tekao pored Kovilja.)

Takođe, na izvoru �Kozarica� su se nekada pravili đurđevdanski uranci, kada je inače i seoska slava. Na uranke su dolazili gosti iz celog Srema, uglavnom vozom, koji je na taj dan išao samo od Zemuna do Čortanovaca.''

Karlovački sveštenik Vasilije Konstatinović je 1893. godine zabeležio postojanje 21 izvora u Sremu. Pored legendi o nastanku pojedinih vodica, opisao je i kako su one izgledale i kome su posvećene.

Tako npr. Svetoj Petki bile su posvećene vodice u Vognju, Berkasovu i na Dobroj vodi u Vukovaru, svetim vračevima Kuzmanu i Damjanu Vranjaš kod Manđelosa, svetom Pantelejmonu Šuljamska vodica, Ivanjdanu voda Kozarica kod Čortanovaca, svetom Marku Saska vodica, Spasovdanu Vilina vodica kod Bukovca, a svetom Prokopiju vodica u okolini Vukovara.

Nekoliko velikih belih topola označava da ske kod izvora - vodice.

Zabeleženo je da je mitropolit Stefan Stratimirović odlazio je na fenečku vodicu, na vodicu u Dalju, Kozaricu vodu u Čortanovcima i izvor Ubavac 1801. godine.

Prvo obeležje je podignuto 1848, a izvor je sazidan 1890. i sačuvan do 1964. godine delimično dok se pre nekoliko godina zidani deo potpuno srušio zajedno s ikonom Svetog Đorđa. Izvor je 2006. obnovljen prema projektu Nacionalnog parka �Fruška gora�, koji je i uredio okolinu. Ikonu Svetog Đorđa je oslikao slikar iz Inđije Živorad Radivojević – Čeda. (Ikona, na žalost, ne podnosi dobro izloženost vremenskim prilikama i neprilikama.)

Na aluminijumskoj ploči stoji da je tu bilo ’’Boravište Svetog Save; Arsenija Sremca, (naslednika na tronu Svetog Save, inače rodjenom u obližnjem selu koga više nema); Znaj Ognjenog Vuka (čije je sedište bilo u Starom Slankemenu); Vojvode Monasterlije (Jovana, komandanta srpskog dela vojske od 10.000 vojnika koja je odigrala presudnu ulogu u velikoj Slankamenskoj bitki 1691. vodjenoj pod komandom Ludviga Badenskog) i Mitropolita Stratimirovića. Pretpostavljam da o ovim posetiocima Kozarice postoje istorijski podaci, a sigurno je bilo i niz drugih koji nisu zabeleženi.

Do Kozarice se dolazi sišavši prema Dunavu (želežničkoj stanici Čortanovci – Dunav) do železničke pruge; skreće se pre pruge nadesno i posle oko 1 km. puta kroz šumu dolazi se do puta (bez putokaza) koji se odvaja nalevo, te se nakon par stotina metara stiže do izvora i raskrčenog proplanka za izletnike. Treba imati u vidu da je po raskvašenom zemljanom putu teško stići do cilja automobilom.