Vodice

[nenad.bds]

Vodica
Usekovanja Jovana Krstitelja
Crepaja

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Vodica Sv. Jovana Crepaja
''U ataru sela Crepaje, na potesu Starih vinograda, nalazi se kapela vodica posvećena svetom Jovanu Krstitelju. Podignuta je u prvoj polovini XIX veka da simbolično označi mesto starog sela Kozlovca, nastalog u XVIII veku.

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Vodica Sv. Jovana Crepaja
Na vodici se, pored kapele, nalaze krst i konak. (Vodica je odnedavna obnovljena, tako da sada nema krsta.) Kapela je postavljena u pravcu istok-zapad. To je jednobrodna građevina sa zaobljenom oltarskom apsidom.

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Vodica Sv. Jovana Crepaja
Sagrađena je od opeke, omalterisana i okrečena. Na zabatu se, na vrhu, nalazi metalni krst.

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Vodica Sv. Jovana Crepaja

Unutrašnjost kapele je podeljena na dva dela. U prvom se nalazi bunar, odatle se ulazi u prostoriju sa ikonama. Pored ikona, na zidu se nalazi i gvozdeni svećnjak sa dve ikone na limu. Na njima su prikazani car Konstantin i carica Jelena i "Žrtva Avramova". Prva ikona je signirana: Arsenij Petrović, živopisac, 1841.

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Vodica Sv. Jovana Crepaja
Unutrašnjost konaka je još neobnovljena. Svećnjak kome nedostaje ikona u ovalnom okviru je verovatno jedan od onih koje opisuje Mirjana Đekić. U Crepaji postoji još jedna vodica u kojoj je svećnjak par ovome, i sada sa ikonom.

Pored kapele i krsta je konak, sačinjen od dve prostorije. Spolja se ulazi u veću, koja je bila neka vrsta dnevnog boravka za vernike, a iz nje u manju prostoriju, za inkubaciju bolesnika.
Vodica Sv. Jovana Crepaja

Mesto za paljenje sveća je u ovoj novopodignutoj kućici.
Vodica Sv. Jovana Crepaja

Vodica Sv. Jovana Crepaja
Na ovu se vodicu nekada išlo o Đurđevdanu, Spasovdanu i Vidovdanu, a za Duhove se nosila litija. Kada je kapela posvećena Usekovaniju svetog Jovana, nije poznato.''
Tekst pod navodnicima je iz knjige M. Đekić 'Vodice u Vojvodini'.)

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Vodica Sv. Jovana Crepaja
U Crepaji smo se našli koji dan posle obilnih junskih kiša. Kao što sam već spomenuo, u Crepaji su dve vodice: Vodica posvećane Sv. Kozmi i Damjanu, nedaleko od zadnjih kuća na severoistčnom kraju sela, i ova, oko 2,5 km od kraja sela na jugozapadnoj strani.

Do prve vodice smo stigli bez problema, istina kroz još blatnjav put (leniju).

Kada smo skrenuli sa asfaltnog puta prema Pančevu kod malog putokaza za vodicu, posle stotinak metara puta kroz njive koji je očigledno bio nasipan tucanikom, našlo smo se na raskvašenom putu od čiste zemlje. U daljini, na oko 1 km. smo videli automobil, pa me je to ohrabrilo da nastavim uprkos blatu. Kako je put ubrzo postao još mekši, jedni 'lek' je bio da po svaku cenu održim što veću brzinu. Kad smo stigli do automobila koga smo iz daleka videli, shvatili smo da je to auto koji je ostavljlen zaglavljlen u blatu.

Utom se sa druge strane, sa salaša, pojavio traktor koji je došao da izvuče Stojadina iz blata. Zamolio sam da pričekaju da slikam, pa ako i ja ostanem zaglavljen...

Na sreću, izišli smo na asfalt bez tuđe pomoći. Jedino je blato prekrivalo prednju stranu i bokove, uključiv i krov, a o onome ispod haube da ne govorim.

[nenad.bds]

Vodica u Čurugu
sa kapelom Svete Petke

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

Čuruška vodica, sa kapelom podignutom 1920. je posvećena Svetoj Petki.

''Vodica svete Petke u Čurugu nastala je kada je neka žena, lokalna bogomoljka, snila bagrem nakraj sela, a na njemu ikonu svete Petke. Svetiteljka joj je rekla da na tom mestu podigne kapelu, jer je to sveto mesto. Lokalni bogomoljci su pored bagrema sazidali kućicu otvorenu prema bagremu, podigli drveni krst, iskopali bunar i sagradili kućicu za čuvara. Na bagremu je, kako je u snu predviđeno, postavljena ikona svete Petke. Iskopan je bunar, čijom vodom su se umivali vernici.''

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

У неком ранијем проласку кроз Чуруг 'открио' сам водицу на крају места, недалеко од познате чурушке ветрњаче. Смештена је на плацу , величине уобичајене за три куће са двориштем. Капија је била закључана, па сам у комшилуку дознао да је кључ у цркви, а да ће поводом Св. Петке, 8. августа бити отворено јер се тада слави светитељка која је зашттница Чурушке водице.

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

Сетио сам се овог на време и 'скокнуо'у предвечерје из Будисаве у Чуруг. Поред водице сам затекао свештеника са неколко дечака који су помагали да се припреми за бденије које је требало да почне у седам увече и за свећење воде из бунара - водице. Нисам могао остати да видим како то изгледа, а од свештеника сам чуо да се више не праве литије, него да се скупе верници, доносе колаче, слушају свештеникову службу, моле се и после освећења, сипају и носе воду кућама. То траје до дубоко у ноћ. Сутрадан је у цркви литургија.

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

У делу капеле у коме је олтарски простор у црквама, је пресечено стабло старог багрема и на њему виси кандило. Багремово стабло је заштићено очигледно накнадно додатом ќућицом'. Ако погледате Ковиљску водицу, види се слично - тамо је остављен отвор у зиду до дебла старог дрвета и на њега је окачена икона. Рекоше ми да је било четири стара багрема, а сада се на сликама види једини живи преостали.

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

Krst ispred kapele je podigla vernica kao svoj dar bogomoljcima. Kako su vodice najčešće povezane sa bogomoljačkim pokretom, potražio sam nešto da se u osnovnim crtama upoznamo s njim .


‘’ Pojava bogomoljačkog pokreta

Nakon bune 1848/49. godine, kao reakcija na sve rašireniji nazarenski pokret, organizuju se i pobožni, ili bogomoljci. Članovi tzv. bogomoljačkog pokreta okupljali su se nedeljom i praznicima, najpre po domovima pojedinaca, a potom i u javnim zgradama i crkvama. Tamo su se molili Bogu, pevali pobožne pesme, vodili bogougodne razgovore, čitali knjige pobožnog sadržaja. Redovno su odlazili, ponekad pravim karavanima, u manastire i na vodice.

Začetnikom bogomoljačkog pokreta kod Srba u Vojvodini, u drugoj polovini XIX veka, smatra se Vitomir Miletin iz Padeja, crkveni pojac i pismen čovek. Posle porodične tragedije, odao se postu i velikoshimničkim podvizima. Usled nekakvog viđenja, podigao je na kraju sela krst, koji je, pošto je osvećen, smatran svetim mestom. Bolesni su donošeni, sveštenik im je čitao molitve, a sam Vitomir Miletin držao je propovedi.

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

… Pridavanje značaja obilasku vodica u bogomoljačkom pokretu može se vezati za ulogu koju voda ima u hadžiluku. Hadžiluk u Jerusalim i ostala sveta mesta u Svetoj zemlji završava se na reci Jordanu obrednim pranjem. Članovi pokreta u Banatu i Bačkoj smatrali su da obilasci lokalnih svetinja mogu da zamene ovaj put.
Pešačenje često bosih nogu, do naših manastira, od Kovilja i Vojlovice do Ravanice i Privine glave, smatralo se za mali hadžiluk. Ko bi tri puta učinio ovaj hadžiluk, smatran je za poklonika Svete gore, a sedam puta - za poklonika Svete zemlje. Umivanje i pranje na vodicama zamenjivalo je umivanje i kupanje na reci Jordanu. Sveštenstvo se uključivalo u aktivnosti ovog narodnog pokreta, iako je bilo različitih pristupa tome u crkvenim krugovima.

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

Između dva svetska rata bogomoljački pokret doprineo je da se obnove i sagrade mnoge vodice. Odmah posle Prvog svetskog rata, 1920. godine sagrađena je kapela svete Petke u Čurugu. (M. Đekić – Vodice u Vojvodini)

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

И неколико одломака из дужег текста Епископа браничевскг Хризостома (Војиновића) из дела Тихи глас, стр. 229-253. објављеног 1991. г. објаљеног на сајту Православље.

‘’Некако убрзо после „Мађарске буне“ настао је код нас у Банату тзв. „покрет побожних". „Појавиле су се — пише један савременик — богомољачке дружине које су избиле као бујни извори наше притајене, али још неугасле побожности. Покрет се ширио и захватао западни Банат, прешао у Бачку, а било га је и по целој Карловачкој митрополији. То је био религиозно-морални препород на чисто православној основи и то одоздо, из народа" ...

Како је тај покрет, нешто касније, изгледао у јужном Банату остао нам је запис Ј. Боте из села Јарковца: „Људи и жене, све старији, купе се код појединих, читају Свето писмо и поје наше црквене песме. Долазе редовно у цркву, побожно се моле, при читању св. Евангелија клече и с нарочитом вољом и пажњом слушају свештеничку проповед и тумачење св. Евангелија... Имају и неког старог проповедника из Парага (Бачка) који обилази Банат и наше место сваке године, све пешице. Он их подстиче и одушевљава да иду Божијим путем. Кад он дође, сви се с радошћу искупе. То вам је човек ратар, а врло много зна из Светога писма и из Старог и Новог завета. Има говорничког дара и дивно говори и поучава свет. Сви га радо слушају док проповеда као какав старозаветни пророк — лагано, занимљиво и убедљиво... То „побожно друштво" иде сваке године у манастир Војловицу код Панчева уочи Велике Госпојине да се сви тамо заједнички помоле Богу и причесте. Пред Госпојину стигну у Јарковац и браћа и сестре из других села, носећи Распеће Христово. Овде се сједине с нашим побожнима, ту преноће и ујутру рано звоне звона и сви се скупе у храм. Ту обавимо јутрење и помолимо се за сретна пута. Силан их свет испраћа, звоне звона, исто као и кад се враћају"...

... После (првог светског) рата, „покрет је — сведочи прота Милош Анђелковић — нагло захватио Шумадију, Мачву, Стиг, Поморавље, Војводину и Семберију и ширио се на све стране; захватао је не само села него и понеке градове"... Просто, дошао је тренутак када су душе, после ратних страхота, постале жедне нечег лепшег, узвишенијег и духовнијег. Наступило је време слично ономе које је обећано пророку Амосу: „Гле иду дани, говори Господ Господ, када ћу пустити глад на земљу, не глад хљеба ни жеђ воде, него слушања ријечи Господњих" (Амос 8,11). „И поврвеше у те дане многи народни проповедници по Србији"...

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

... Прота В. Теофановић, из Бачке, хвали своје чурушке богомољце... „Ако је ко болестан, носе му се понуде и испомажу га међусобно. Надгледају породиљу после порођаја, обилазе је и помажу јој у њеним домаћим пословима. При сахрани свог умрлог члана сви присуствују и певају за упокојене песме, тако да се сав остали свет згрће да чује... Када им се на српском језику прочита св. Еванђеље или која молитва, онда им је тек душа задовољна што разумеју"...

...''Богомољачки покрет је, наиме, настао и као извесна реакција на нашу свештеничку инертност ... пише Владика Николај Велимировић ...
На Св. Илију 1920. године одржан је први велики богомољачки сабор код старе цркве светог Ђорђа у Крњеву близу Велике Плане. Као изасланик митрополита Димитрија сабору је присуствовао владика Николај.''

У поменутом делу епископа Хризостома се говори и о отпорима у Цркви према покрету, као и о појавама које су гурале покрет према сектама, мистицизму и сл.

Најзначајнија од неколико организација богомољачког покрета ''Народна хришћанска заједница'' није никад добила неко одређено званично признање Светог архијерејског сабора, премда је то неколико пута молила и – очекивала, каже се у истом делу. С друге стране, владика Николај је подстицао позитиван однос свештенства према покрету.

Водица Чуруг - Čuruška vodica - Čurug

Ако се довољно одмакнете, можете у исту слику сместити водицу (сасвим лево) и Чурушку ветрењачу.

[nenad.bds]

Vodica Svetih vrača Kuzme i Damjana
Crepaja

Kao što je več rečeno, dve su vodice u Crepaji. Vodica par stotina metara severoistočno od kraja sela posvećena je Svetim Vračima Kuzmi i Damjanu.

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

’’Sveti vrači Kuzman i Damjan pojavljuju se u legendi o osnivanju vodice u Crepaji. Ovi svetitelji javili su se njenom ktitoru Stevanu Ilijinom Kolarovu. Naime, vraćajući se s berbe kukuruza kući, u blizini mesta gde je danas kapelica, Stevanovim kolima priključila su se dva ždrebeta. Kako se niko nakon oglašavanja dobošem nije javio da su mu ždrepci nestali, oni su zametnuli dobar soj u kući Kolarovih .Niko u okolini nije imao bolje konje.

S tim konjima u zaprezi krenuo je 1928. godine Stevan Kolarov na čuveni vašar u Debeljaču. Neki stranac je hteo da kupi konje, iako nisu bili za prodaju. Velikoj ceni gazda nije odoleo i prodao ih je. Kada se vratio u Crepaju , saznao je da su mu, dok je bio na putu, uginuli konj i krava.

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Iste noći u snu su mu se javili sveta Petka i Sveti vrači, koji su mu rekli da konje nije smeo da proda jer su mu oni na dar od Boga dati. Savetovali su mu da podigne kapelu na mestu gde je ždrebad našao. Drvo u blizini ne sme da poseče jer su u njemu živele milostive.

Kada je ujutru ustao, ispričao je san ukućanima. Počeo je da prikuplja materijal za gradnju. Kapelu sa bunarom su vrlo brzo ozidali seoski majstori. U toku gradnje još jedna kobila se razbolela, ali kako je zidanje ubrzo završeno, ozdravila je. ‘’ (Mirjana Đekić ‘Vodice u Vojvodini’)

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Na pločici piše: Poklon od Gaje i Drage Kolarove. Očigledno neko iz porodice kritora.

Kapela na vodici je nedavno obnovljena, a zvonik je nov. Zgradica pored još nije obnovljena, a kao što se vidi ,to je bilo mesto za okupljanje onih koji na vodicu dolaze i konak.

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Svećnjak je u konaku koji tek treba da se sredi.

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Kod vodice Usekovanja Sv. Jovana pominje se ‘’gvozdeni svećnjak sa dve ikone na limu. Na njima su prikazani car Konstantin i carica Jelena i "Žrtva Avramova". Prva ikona je signirana: Arsenij Petrović, živopisac, 1841.’’ (Arsenije Petrović je rođen 1803. u Beloj Crkvi, umro 1870. poznat je slikar a radio je u Banatu, Smederevu…). Na onoj vodici sada nema ikone u okviru, a ovaj svećnjak i ikona deluju kao par onom svećnjaku na drugoj crepajskoj vodici.

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Do vodice Kuzme i Damjana dolazi se ako se iz pravca Kovačice skrene u prvu ulici levo i ide njome do atara.

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

Водица Црепаја - Vodica Crepaja

[nenad.bds]

Dve vodice kod Idvora

Smerajući da odem u istočni deo Banata pregledao sam podatke gde na planiranom pravcu ima vodica. Našao da se pominje vodica kod Idvora posvećena obeležavanju pšraznika Velika Gospojina.
Tražeći lokaciju vodice, prolezeći pored odvajanja puta u selo, upitao sam traktorisu koji je zastao na uključivanju u glavni put. Tako sam doznao da i u Idvoru postoje dve vodice, ali da ih nije lako pronaći.

Palo mi je na pamet da smo u nekom od prethodnih dolazaka u Idvor sreli čoveka koji radi u Spomen kompleksu Mihajla Pupina i koji nam je predusretljivo ponudio da pogledamo postavke iako nije bila ni sezona kada postavke rade, a sem nas u to doba kao da nikoga nije ni bilo u selu. Budući da je bio vrlo dobro upoznat sa postavkom i uspešno zamenjivao kustosa, nadao sam se da će i o vodicama znati. Pokazalo se da je to tačno, tj. znao je ono koliko se sada o njima zna. Odmah se prihvatio da me odvede i da pronadjemo vodice.

Do obe vodice stiže se sa puta Idvor - Kovačica, na levu stranu kroz njive.

Vodica Idvor - Водица Идвор

Vodica Idvor - Водица Идвор

Ova vodica je udaljlena od sela oko 2 kilometra i na obodu je višeg terena na kome su oranice.

Vodica Idvor - Водица Идвор

Vodica Idvor - Водица Идвор

Vodica Idvor - Водица Идвор

Milan Ćirin, moj vodič iz Idvora, ispričao mi je da je kao dete, čuvajući stoku na udolini - pašnjaku dolazio da uzme vode odavde. Ranije je tu bila stara kapela, ali su je seljani porušili i odneli materijal. Ova improvizovana kapelica podignuta je pre par godina, a izgleda da je sa stare kapele sačuvan krst.

Vodica Idvor - Водица Идвор

Vodica Idvor - Водица Идвор

Voda se skuplja u bunaru, a postoji cev kojom se voda preliva napolje kad se bunar napuni.

Vodica Idvor - Водица Идвор

Vodica Idvor - Водица Идвор
U hladu je poduža klupa.
Vodica Idvor - Водица Идвор

Vodica Idvor - Водица Идвор

I sada se na istom mestu čuva stoka (naravno u daleko manjem broju) ali se po travi ne primećuje da neko na vodicu dolazi po vodu.

Druga vodica je oko 2 km. udaljena putem od prve, a upola toliko kada bi se išlo pašnjakom.

Vodica Idvor - Водица Идвор

Vodica Idvor - Водица Идвор

Ova vodica je na manje od 20 metara od letnjeg puta koji ide pored njiva, ali je ipak nismo mogli sa puta uočiti od korova.

Vodica Idvor - Водица Идвор

Vodica Idvor - Водица Идвор

Vodica Idvor - Водица Идвор

Na osnovu izgleda ozidanog izvorišta koji je bez znatnijih oštećenja, pretpostavljam da je iz vremena pre II svetskog rata.

Vodica Idvor - Водица Идвор

Vodica Idvor - Водица Идвор

Izvor sada ne daje vodu jer je verovatno začepljen talogom. No, vode ima što se vidi i po vegetaciji karakterističnoj za terene sa dosta vode.

Vodica Idvor - Водица Идвор

Vodica Idvor - Водица Идвор

Potolina - slatina na kojoj je pašnjak kad podzemne vode s proleća nisu visoke se proteže do ispod sela. Idvor se ne vidi jer ga zaklanja viši teren sa njivama na levoj strani.

Kada sam dovezao nazad Milana u Idvor sreli smo paroha idvorske crkve. Ni on mi nije mogao pružiti više podataka o njima.

[nenad.bds]

Водица Кула - Vodica Kula

KULSKA VODICA

Водица Кула - Vodica Kula

Водица Кула - Vodica Kula

‘’Sredinom XIX veka na znamenitim vodicama u Bačkoj eparhiji podignuto je više kapela. U Tovariševu je sagrađena kapela svetog Jovana Preteče, u Silbašu svete Petke, u Bačkom Petrovom Selu svetog Nikole, a u Kuli kapela posvećena silasku Svetog Duha. ‘’

Водица Кула - Vodica Kula

Водица Кула - Vodica Kula

Водица Кула - Vodica Kula

Водица Кула - Vodica Kula

‘’Podatke o mestima u Bačkoj gde su se nalazile vodice, donose za vreme Drugog svetskog rata kalendari Srpske pravoslavne crkve. U kalendaru za prostu 1942. godinu data je slika vodice svete Petke pokraj manastira Kovilja, a kao neparohijalni hramovi navedene su i vodica u Staparu, u Kuli…’’

Водица Кула - Vodica Kula

Водица Кула - Vodica Kula

‘’U Zagajici su svetili vodu na Bogojavljenje na vodici, a u Kuli sa vodice nosili vodu u crkvu da bi je tamo osvetili. Bogojavljenska vodica je korišćena kao zaštita od grada, a prskanjem po vinogradu doprinosila je rodnosti vinove loze.’’
(Gornji navodi su iz knjige Mirjane Đekić ‘Vodice u Vojvodini’.)

Водица Кула - Vodica Kula

Водица Кула - Vodica Kula

Do Kulske vodice smo stigli polovinom septembra.

Водица Кула - Vodica Kula

Водица Кула - Vodica Kula

Na Vodici smo zatekli Petra Iličića sa porodicom kako pripremaju temelj za postavljenje ‘kućice’ – mesta za paljenje sveća, što će biti njegov dar Vodici u svojstvu ovogodišnjeg slavskog kuma. Ispostavilo se da će slava Kulske Vodice biti ubrzo – 21. septembra, na Malu Gospojinu (Roždestvo presvete Bogorodice). Kao što sam na početku naveo iz knjige Mirjene Đekić, u vreme kada je kniga ‘Vodice u Vojvodini’ pripremana, kapela Kulske vodice bila je posvećena Silasku svetog Duha.

Водица Кула - Vodica Kula

Водица Кула - Vodica Kula

Водица Кула - Vodica Kula

Kapela je nedavno obnovljena tako što je originalna gradjevina obzidana fasadnom ciglom. Na slici se vidi stari zid koji je ostao ispod nove cigle u unutrašnjosti kapele. Sa metalne zvonare, kako smo doznali, ukradeno je zvono.

Pošto sam naišao na različite običaje oko predaje kumstava za narednu slavu, raspitao sam se i od ovogodišnjeg Kuma saznao da se kumstvo na Kulskoj vodici predaje davanjem parčeta slavskog kolača budućem kumu u toku obreda lomnjena kolača koji vodi sveštenik crkve u Kuli.

Takodje smo saznali da na slavu na Kulskoj vodici dolaze i meštani iz Crvenke.

Водица Кула - Vodica Kula

Водица Кула - Vodica Kula

Kulska vodica je oko 2 km. od izlaska iz Kule prema Crvenki, podno Telečke visoravni u (bližem) šumarku koji je oko vodice podignut. Ovo je slikano iz pravca Crvenke, tako da se u desnom uglu slike vidi neka visoka gradjevina u Kuli.

[nenad.bds]

Vodica u Turiji

Vodica Turija

Turijska Vodica se nalazi na severnom obodu sela koji izlazi na kanal DTD.

Vodica Turija

‘’Parohijske letopise sveštenici su bili dužni da vode već od prve polovine XVIII veka. Iz tog vremena su i prvi, mada sporadični, zapisi o vodicama. U parohijskom letopisu sela Turije, vodica svetog velikomučenika Georgija prvi put se pominje 1786. godine.’’

Vodica Turija

U tabeli ’Spisak poznatih vodica’ iz knjige Mirjane Đekić ’Vodice u Vojvodini’ (odakle je prenet i citirani deo teksta) navedeno je da je kapela iz 1905. i da se na vodicu izlazi na Ivanjdan.

Pogled na Vodicu od kanala ...

Vodica Turija

... i od Vodice na kanal. Stotinak metara na desno, na suprotnoj strani se u kanal uliva i reka Krivaja.


Srbobran se vidi u pravcu zapada.

[nenad.bds]

SRBOBRANSKA VODICA

Srbobranska Vodica Srbobran

Vodica sa kapelom posvećenom sv. Đorđu nalazi se na reci Krivaji, nedaleko od njenog ulaska u Srbobran, a ispod salaša porodice Tibora Kančara.

Srbobranska Vodica Srbobran

��Po verovanju naroda ovog kraja, vodica je imala lekovito dejstvo zato što su tu vile živele i noću igrale oko bunara. Na bunaru se iscelio neki slepi čovek koga je od sela do sela vodio dečak čije ime nije zabeleženo. Iznad bunara sagrađena je ubrzo drvena kapela da bi krajem XIX veka porodica poznata pod nadimkom Karini podigla današnju kapelu.

Srbobranska Vodica Srbobran

Salaš porodice Kančar je iza Vodice.

Zemlju oko kapele vodici je poklonila porodica Kančar nakon zaveta datog početkom veka. Naime, požar koji je zahvatio salaš pretio je da uništi, pored ekonomskih zgrada, i kuću domaćina, koji se zavetovao da će, ako požar bude ugašen pokloniti vodici zemlju.�� (Citat je iz knjige �Vodice u Vojvodini� Mirjane Đekić.)

Reka Krivaja (preko koje sam bez teškoće prešao) je na desetak metara od ulaza u kapelu.

Kapela je zidana od opeke i pokrivena limenim krovom.

Unutrašnjost je uobičajenog izgleda za većinu vodica. Na stočiću koji služi kao oltar je ikona sv. Đorđa.

Srbobranska Vodica Srbobran

Ozidani bunar je uz vrata, na levoj strani. Vodica je bila zaključana pa sam slikao kroz rešetke na gornjem delu vrata.

Kako navodi M. Đekić, na Vodicu se nekada išlo za Duhove, Veliku Gospojinu i Petrovdan. Svečano su se proslavljali slava kapele Đurđevdan i sv. Vida � Vidovdan.

Slikano sa desne obale Krivaje. Kapela se nazire u trsci.

Do Vodice smo iz Srbobrana stigli vozeći putem ka Gunarošu. Kod zadnje kuće smo skrenuli na zapad na letnji put kojim se vozi oko 1,5 km do Krivaje. Potom se niz Krivaju ide oko 200 m. prema salašu koji je uočlljiv jer je na uzvisini, a ispod njega, ne baš lako uočljiva poizdalje, je Vodica.

[nenad.bds]

Vodica u Sanadu

Vodica Sanad

U knjizi Mirjane Đekić 'Vodice u Vojvodini' nailazim na nekoliko mesta da se, usputno, pominje ova Vodica.

''Kapele na vodicama grade se i poslednjih godina, i to u Banatskoj eparhiji. U Sanadu je sagrađena kapela 1988.

Vodica Sanad

Kapela se nalazi na jakoj krivini na putu Čoka - Novi Kneževac, na samom ulasku u selo.

U nekim mestima na vodicu se dolazilo o slavi litijom, dok se u nekima do krsta na vodici išlo litijom kada se sveti žito, najkasnije drugi dan Duhova. U Sanadu je litija na vodicu išla i drugi dan Uskrsa i na Trnovu Petku.

Vodica Sanad

Zarad zdravlja, pojedine porodice su održavale kumstvo na vodici sa generacije na generaciju. To se posebno sreće u srednjem Banatu.

Na pojedinim vodicama nema kumstva za slavu (Bavanište). Kolač i koljivo donose žene, za zdravlje svojih ukućana. Češće je postojanje kumstva. U većini mesta kum slave je muškarac, mada se kumstva prihvataju i udate žene. Na somborskim salašima to su do Drugog svetskog rata bile devojke. Ako je više devojaka želelo da budu kume vodičke slave, sveštenik je birao onu koja je najredovnije dolazila na bogosluženje i učestvovala u verskom životu.

Kumstvo se predavalo na različite načine. U Deliblatu je kum pored žita, vina, sveća i kolača, donosio za budućeg kuma ( to će postati tek sledeće godine) crvenu jabuku; ona se, zajedno sa delom slavskog kolača, predavala na kraju obreda - večernje službe. Jabuka je simbol kumstva - u selu “treba da se zna da si uzeo jabuku, da si kum”. U Dolovu i u Staparu budućem kumu se daje ruža sa kolača. Kumstvo se i danas prenosi jabukom u Tomaševcu, a u Jarkovcu jabukom i ružom sa kolača. U Sanadu se budućem kumu daju pola kolača i ruža.''

Vodica Sanad

Videvši da je kapela prilično nova, ponadao sam se da ću u selu nešto više doznati o istoriji Vodice. Moja je pretpostavka (a i čitajući o običaju izlaska na Vodicu i o predavanja kumstva, što je citirano gore) da je vodica, kao kultno religijsko mesto starija od kapele. Pretpostavljam da je za nastanak nečega što se ustaljuje kao običaj potrebno duže vreme.

Na zalost, nisam doznao više. Čuo sam da je kapela izgrađena baš na tom mestu zbog čestih saobraćajnih udesa na krivini ispred sela, no, takav me odgovor ne zadovoljava.


Sanad (Szan�d) je naselje u opštini Čoka u Severno-banatskom okrugu.
U naselju Sanad živi 1312 stanovnika. U naselju ima 467 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2.81.
Ovo naselje je uglavnom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika. (Sa sajta Opštine Čoka)

[nenad.bds]

IZVOR UBAVAC
Velika Remeta

Izvor Ubavac - Velika Remeta

Izvor Ubavac - Velika Remeta

''U podnozju potesa Dačara, na nadmorskoj visini 220 m, nalazi se izvor Ubavac izdasnosti 5-6 l/min, prosecne temperature 11 �C. Izvor je kaptiran 1899. godine. Smatra se da ova voda sadrzi i neka lekovita svojstva (indicije da leci trahom i bolesti stomaka), sto je nedovoljno ispitano i naucno potvrdjeno.'' (Sa sajta Opštine Irig)

Izvor Ubavac - Velika Remeta

Izvor Ubavac - Velika Remeta

‘’Velika Remeta
– Nad čuvenim izvorom Ubavac u Velikoj Remeti, za čiju vodu narod veruje da popravlja vid, krepi i osvežava, traje gradnja kapele posvećene svetom Dimitriju, koji ga je, prema legendi, i otkrio. Izvor Ubavac će biti pod svodovima kapele, koju podiže bratstvo manastira Velika Remeta, budući je izvor na manastirskoj zemlji, na parceli koja je manastiru ostavljena i nakon što su crkvi posle Drugog svetskog rata oduzeti veliki posedi.

Izvor Ubavac - Velika Remeta

Izvor Ubavac - Velika Remeta

– Legenda kaže da je, prolazeći ovuda, sveti Dimitrije zastao da se odmori, i pošto je bio iscrpljen od puta, pomolio se Bogu da naiđe na kakav izvor vode. U tom trenutku, prema predanju, začulo se žuborenje. Tako se sveti Dimitrije prvi napio vode na ubavačkom izvoru, koji je od tih dana pa do danas postao mesto hodočašća svih koji veruju u njegove okrepljujuće i lekovite moći – priča nam iguman Stefan, starešina manastira u Velikoj Remeti, dodajući da postoji i legenda da je kod izvora Ubavac zastao i njegove vode se napio i sveti Sava, kada je išao u Kovilj.’’ [Odlomak iz članka u Politici 19/10/2008, autor J. Slatinac]

Izvor Ubavac - Velika Remeta

Izvor Ubavac - Velika Remeta

U knjizi Mirjane Đekić 'Vodice u Vojvodini' izvor Ubavac se pominje na više mesta:

''Mitropolit Stefan Stratimirović odlazio je na fenečku vodicu, na vodicu u Dalju, Kozaricu vodu u Čortanovcima i izvor Ubavac 1801. godine.

Patrijarh Josif Rajačić nastavio je rad svojih prethodnika na hristijanizaciji vodica, te je sredinom XIX veka podigao i obnovio više građevina na ovim kultnim mestima. Obnovio je kapelu i čardak u Dalju, čardak na Ubavcu, a 1857. godine podigao je novi čardak nad stražilovačkom česmom.

Izvor Ubavac - Velika Remeta

Izvor Ubavac - Velika Remeta

Maksim Nikolić Miškovićev, rodom iz Sremskih Karlovaca, pominje fruškogorske izvore u doktorskoj disertaciji koju je 1834. odbranio na peštanskom univerzitetu. On navodi Ubavac kao zdravu vodu koja čuva od groznice.

Izvor Ubavac - Velika Remeta

Izvor Ubavac - Velika Remeta

Izvor Ubavac - Velika Remeta

Druga doktorska disertacija koja pominje lekovite fruškogorske izvore jeste dr Josifa Rebića, odbranjena 1835. Ovaj Karlovčanin govori o važnosti vode za zdravlje, o važnosti načina na koji se prikuplja, te o potrebi da se ona ispita sa zdravstvenog stanovišta. Posebno poglavlje posvetio je fruškogorskim izvorima. Od osam izvora koje navodi, od važnosti su: stražilovački izvor, Kalina vodica kod manastira Grgetega ( "silni bolesnici svake godine nalaze tu zdravlja"), Vilina vodica kod Bukovca ( "mnogim pobožnim hrišćanima je povratila zdravlje"), vodica kod Inđije i izvor Ubavac. Znameniti lekar ocenu izvora nije dao na osnovu hemijske analize, već na osnovu čuvenja i ukusa vode.

Litijom se i danas odlazi na česmu Ubavac na Svetog Dimitrija, posvećenu zaštitniku manastira Velika Remeta i česme.’’

Izvor Ubavac - Velika Remeta

Izvor Ubavac - Velika Remeta

Nailazim i na navod da su na izvor Ubavac blizu manastira Velike Remete dolazili Vuk Karadžic i Dositej Obradović.

Kada se sa Partizanskog puta (blizu Banstola) skrene ka selu i manastiru Velika Remeta, spuštate se do početka sela, tj. do groblja. Tu se skreće levo, na oveću livadu i putem koji ide na levo idete izmedju videndica oko jedan kilometar na istok. Putokaza ka Ubavcu (kad sam ja tamo bio - krajem seprembra 2009.) nema.

[nenad.bds]

VODICA U GOSPOĐINCIMA
sa kapelom sv. Petra i Pavla

Vodica Gospodjinci

Vodica Gospodjinci

''Članovi srpske pravoslavne duhovne zajednice napravili su 1937. česmu na Lovačkoj vodici pored Loka i kapelu na vodici u Gospođincima, posvećenu svetim apostolima Petru i Pavlu.''

Ovaj podatak nalazim u knjizi Mirjane Đekić 'Vodice u Vojvodini'.

Vodica Gospodjinci

Vodica Gospodjinci

Водица Госпођинци

Водица Госпођинци

Bunar je sada ispod nastrešnice sa prilično malim otvorom na niskom betonskom seku.

Kao što se vidi na ploči, kapela nije previše stara. Srpska pravoslavna duhovna zajednica, čiji članovi su je podigli, je jedan od oblika u kome se bogomoljački pokret između dva svetska rata javlja i o čemu sam nešto opširnije pisao uz Čurušku vodicu.

Водица Госпођинци

''Neposeredno pored sela nalazi se Mala bara (pritoka Jegričke), a severno od nje protiče Jegrička.'' Telefonom sam se raspitivao ne bih li sa sigurnošću utvrdio da li je vodica na Jegrički ili Maloj Bari. Prema odgovoru koji sam dobio na slici je Mala Bara.

Водица Госпођинци

''Neki izvori govore da je još 226. godine n.e. na mestu današnjeg naselja postojalo rimsko utvrđenje Santa Marija, što je vrlo verovatno, s obzirom da zapadno od današnjeg sela prolazi veštački rov, poznat kao "rimski šanac". Međutim, poznato je da Rimljani nisu prelazili Dunav, ali su mogli imati isturene vojne odbrambene punktove prema varvarima.''

Водица Госпођинци

''Današnji Gospođinci su ponovo naseljeni 1715. a 1745. kao komorsko naselje uključeni su u Potisku granicu. Granica se ukida 1750, ali osnivanjem Šajkaškog bataljona Gospođinci se 1769. uključuju u njega i ostaju do njegovog raspuštanja 1873. godine.'' (Ovo su delovi teksta Dragana Kolaka o Gospodjincima na sajtu RavnicaInfo)

O tome od kada je vodica kultno mesto nisam ništa doznao, ali ako se poslužimo analogijom o vremenu evidentiranja vodica u crkvenim knjigama krajem XVIII v. a imajući u vidu i vreme ponovnog naseljavanja Gospodjinaca u to vreme, nije neverovatno da i vodica potiče iz tog perioda.

Водица Госпођинци

Vodica je oko kilometar udaljena od severozapadnog ugla sela.