Vojni muzej u Beogradu

[Turkmenbashi]

ЗБИРКА НАОРУЖАЊА У ЕКСТЕРИЈЕРУ

Збирка артиљеријског оруђа, између осталог, чинила је основу прве сталне поставке Војног музеја из 1904. године. Осим два топа која су се налазила испред улаза у зграду Музеја, већи број спредпунећих топова, од којих и 4 Карађорђева топа ливена у српској тополивници 1811. године, красила су изложбени простор.

Као и већина збирки и ова је оштећена или делом уништена током два светска рата. Након Другог светског рата у Музеју је остало нешто више од двадесетак топова и хаубица коришћених током Балканских и у Првом светском рату, а које је музеј примио 1935. године од ВТЗ Крагујевац, као и три цеви обалска топа која су, 1936. године, допремљена у Музеј са Кладовске тврђаве. У послератним годинама наставља се са прикупљањем предмета, те у Музеј пристиже већи број артиљериског оруђа и оклопних возила из минулог рата. Такође, са јадранске обале, крајем 1960. године, прикупљено је двадесетак тешких обалско – тврђавских топова који су изложени у екстеријеру Војног музеја.

Најстарија артиљеријска оруђа изложена у екстеријеру Војног музеја су спредпунећи топови који датирају од друге половине XVII до половине XIX века. Осим четири цеви које су изливене од бронзе-туча, све остале су од гвожђа. Највећи број ових цеви је изливен у радионицама у Аустрији, неколико у Француској и Великој Британији.

firefoxС краја XIX и почетка XX века у екстеријеру Музеја налазе се примерци свих водећих европских произвођача артиљеријског оруђа тога времена (Schneider, Skodawerke, Krupp, Rheinmetall, Societe anonyme des anciens etablissements Cail). Осим примерака које је Србија купила, у екстеријеру су изложена артиљеријска оруђа која су заплењена у Првом балканском рату, потом добијена од стране Француске приликом пробоја Солунског фронта, неколико примерака који су затечени у магацинима након Првог светског рата, а налазили су се у наоружању Аустроугарске војске. Ту се налазе и оруђа која је након Првог светског рата Краљевина СХС купила за потребе војске.

Након Другог светског рата у Музеј пристиже већи број артиљериског оруђа и оклопних возила, међу којима и изузетно ретки примерци. Пажњу посетиоцима нарочито привлачи већи број оклопних транспортера, танкета и тенкова разних земаља (Пољске, Чехословачке, Италије, Немачке, Русије, САД). Од тих средстава посебно се издвајају Пољска танкета ТКF-3, којих је произведено укупно 18 комада, а једини сачувани примерак је управо изложен у екстеријеру. Исти случај је и са немачким лаким тенком (PzKpfw I Ausf F VK 1801) којих је произведено свега 30 и југословенским тенком А1 којих је, 1950. године у фабрици Петар Драпшин, произведено свега 5 комада.

Осим оклопних возила у екстеријеру Војног музеја су изложена и бројна артиљеријска оруђа заплењена током Другог светског рата од Италијана и Немаца.
Након, готово века марљивог прикупљања оруђа створена је једна од, ако не највреднијих, онда сигурно најређих збирки артиљеријског оруђа и оклопних средстава у Европи.

Збирку обрађује виши кустос мр Мирко Пековић

[Turkmenbashi]

ЗБИРКА ВОЈНИХ ЗАСТАВА



Најбројнија код нас, и изузетно вредна, збирка застава чува се у Војном музеју у Београду. Од самог оснивања Музеја, 1878.године, сходно Правилима из 1879, наредбом војних власти међу првим предметима на чување предате су му ратне заставе из минулих ослободилачких ратова. Када је 1904. године отворена прва постака, у Музеју је већ била збирка од 232 заставе. Нажалост, иако евакуисана са осталим предметима ова драгоцена збирка је похарана. Део збирке је 1920. године, захваљујући труду репарационе комисије, враћен из Пеште. У време од обнављања Музеја 1917. године, још на Солунском фронту, до поновног отварања 1937. године прикупљен је завидан број војних застава, што уступањем одређеног броја из фонда Народног музеја /1928. године/, што поклоном краљевског Двора и музеја земаља савезница из Првог светског рата. Улога Народног музеја у прикупљању, још од његовог оснивања 1844, и чувању једног броја застава у време Другог светског рата, је веома значајна.

Застава, знамење одавно познато на нашим просторима, чува се са нарочитом пажњом. С` обзиром да су израђиване од осетљивог материјала, тешко је било сачувати заставе које су несумљиво постојале у средњевековној српској држави. Настарије заставе у овој збирци су из времена Првог српског устанка. Ту су заставе из буна, устанака и ослободилачких ратова српског народа у 19. веку, неколико дворских и спомен застава, те савезничке, добровољачке и свакако ретке противничке, заплењене у ратовима. У збирци је и неколико турских застава које се прикупљене откупом 30-тих год 20. века. Најбројније су пуковске заставе српске војске. Од 51 додељене српским пуковима 1911. године, сачувано их је 47 , од којих је једна у париском војном музеју. Под овим заставама српски пукови су се борили у два балканска и Првом светском рату.

Многе од старих застава су и вредна уметничка дела чије су нацрте или осликавање радили познати сликари. Рађене су најчешће од платна, рипса, броката, а ређе од свиле, са различитим хералдичким знацима, грбовима, мотивима значајних догађаја, ликовима светаца, разним техникама, некад сликане , некад везене. Колорит устаничких застава је разноврстан, нарочито до 1809. године када су уведене једнообразне регулашке заставе. До тад су коришћени хајдучки или црквени барјаци. Сачувано је неколико барјака, као и један црквени, с почетка Првог српског устанка, разноликих по симболима, колориту, димензијама и материјалу израде. Нажалост, већина застава из 19. века није сачувана. О њима сведоче прописи по којим су допремане на чување у Музеј, као и сачувани акварели о њиховом изгледу. Ипак, сачувано је неколико барјака, српских и добровољачких из српско-турских ратова 1876-78. године. Успешном конзервацијом спашене су многе заставе, од којих су многе биле у фрагментима. Тако данас имамо, посебно вредне, две руске козачке заставе рађене у спомен руско-турског рата 1828-1829. године.

Поред ових старих, у Музеју се чувају и заставе из 20. века. Међу њима мањи број је из периода Краљевине Југославије, док су најбројније заставе партизанских јединица НОВЈ, касније ЈА. Међу њима највредније су заставе пролетерских бригада, дивизија, корпуса, али и појединих батаљона. Сачувано је и неколико застава нацистичке Немачке и фашистичке Италије. На заставама јединица ЈНА, које су додељиване од 1954. године даван је нагласак на идеолошка обележја.


Збирку обрађује виши кустос Анђелија Радовић

[Turkmenbashi]

ЗБИРКА ОДЛИКОВАЊА



Збирка садржи преко 5800 предмета домаћег и страног порекла. Најзначајнија су домаћа одликовања која су као награда додељивана од средине xix до краја xx века. Пре обнављања српске државности заслужне личности награђиване су само страним одликовањима. Обновљена српска држава по угледу на савремени европски начин награђивања уводи своја одликовања.

У збирци су одликовања Кнежевине и Краљевине Србије која су углавном унета у заједничку Државу Срба, Хрвата и Словенаца каснију Краљевину Југославију. Фондом је обухваћено ово веома драгоцено национално наслеђе. Промена државног уређења у Југославији после Другог светског рата условила је увођење одликовања са новом идеолошком симболиком. Таква одликовања додељивана су до распада социјалистичке Југославије. Ова одликовања су увећала нашу колекцију. Државни савез који је обухватао остатак Југославије имао је своја одликовања. Део њих је преузет из претходног система социјалистичких одликовања са унетим новим државним симболима а са новоустановљеним одликовањима учињен је покушај повратка историјским вредностима и традиционалном духу. Одликовања су додељивана док је трајала савезна држава. Сада су она део музејског фонда. Догађаји последње деценије двадесетог века условили су настанак Републике Српске која је своја одликовања ослонила на српско историјско наслеђе. Комплет ових одликовања обогатио је музејску збирку.

Српска држава је своја одликовања у другој половини деветнаестог века развила у систем награђивања и признавања одређених заслуга на свим пољима делатности. На одликовањима су видне династичке промене које су се збивале на српском престолу тог времена. Ордени, медаље и споменице чине овај систем одликовања која су додељивана за војне и опште заслуге. Овако утврђена одликовања развијала су се до Другог светског рата после кога су уследиле државне промене које се виде и на одликовањима. Тада су установљена одликовања са државним симболима који су изражавали владајућу идеологију. То је био раскид са националним наслеђем и традицијом на овим важним симболима државног суверенитета. Крајем двадесетог века установљен је систем одликовања који је био спој одликовања са идеолошком симболиком и одликовања са симболима заснованим на наслеђу и традицији. Ово је било кратког даха.

Међу одликовањима којима је држава награђивала своје заслужне појединце налазе се и одликовања веома важних историјских личности. Пре свега то су преостала одликовања из богате заоставштине краља Александра i Карађорђевића, краља Александра i Обреновића. Затим војвода Живојина Мишића, Степе Степановића, Радомира Путника и других високих официра и великих јунака из ослободилачких ратова српског народа.

Збирку обрађује виши кустос Душанка Маричић

[Turkmenbashi]

ЗБИРКА ОДЕЋЕ, УНИФОРМИ И АРХИВАЛИЈА



Збирка броји око 5000 предмета и састављена је од разноврсних предмета од којих се истичу национални костими, униформе и архивалије. Њихов сразмерно велики број представљају дарови потомака, или учесника историјских догађаја. Знатан део униформи ранијих периода преузет је из Народног позоришта, војних слагалишта, расформираних војних јединица, итд.

У збирци се чувају наши национални костими, народне ношње са бивших југословенских простора, примерци турске одеће из XVI века, а дакако и униформе страних земаља, чији се фонд непрестано увећава. Од особитог су значаја војна одела из ранијих времена, јер омогућавају упоређивања и изучавање преплета међусобних утицаја. Уз униформе и одећу, у збирци се чува и помоћни јахаћи прибор, који је сатавни део коњичке униформе.

firefoxПосебно место у збирци заузимају наши национални костими. Ово казује о склоности Војног музеја ка неговању не само војних него и културних традиција, али и о схватању драгоцености тих предмета као претеча првих униформи у нас. Неки делови националног костима настављају свој живот кроз одевање народне војске, која је са стајаћом чинила својеврсно двојство све до 1883. године.

Униформа, у правом смислу речи, јавља се у Србији у време Првог српског устанка. Нема података о томе да се једнообразно војно одело носило и током Другог српског устанка. Приликом попуњавања збирке униформи, водило се рацуна о више критеријума. Први је, да сваки историјски период, уколико је могуће, буде представљен одређеном униформом. Збирка садржи предмете из устаничке Србије, Кнежевине и Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије, потом периода Другог светског рата и послератног развоја. Због пропадања текстила, није сачувано много оригиналних војних одела из Првог српског устанка и Кнежевине Србије. Ова празнина је унеколико попуњена реконструкцијама израденим по нацртима проф. др. Павла Васића. Друга важна смерница у попуњавању збирке, везана је за заступљеност сва три вида војске и чинова свих рангова, војника, подофицира и официра. Ову скалу чинова највећма примећујемо код униформи збирке из периода ЈНА. Ваљало би поменути присуство не само војног, него и цивилног службеног одела. То знаци да се не занемарују други сегменти историје и показује став Војног музеја да се без брижљивог проучавања одела цивиних служби, тешко може изучавати војна униформа.
Поред естетског критеријума, једна од смерница у прикупљању предмета је одабир најкарактеристичнијих примерака из одређеног временског периода. У збирци се налазе униформе гласовитих личности наше историје, као што су краља Александра Карађорђевића, војводе Степе Степановића, генерала Павла Јуришића Штурма, затим знаменитог српског политичара Илије Гарашанина, кнеза Данило Петровића, чувеног војсковође и дипломате Ђуре Хорватовића и многих других. Посебно треба истаћи да збирка униформи садржи примерке војне одеће који упадљиво одражавају конкретне војно- техничке и идеолошко-политичке промене у држави и друштву. Тако, од краја XIX и почетком XX века, у начелу, од интензивно обојене, сјајне и изразито декоративне, униформа постаје практичнија, једноставнија и колористички смиренија. Војни музеј поседује велик број официрских и војничких мундира на којима се могу регистровати те промене. Пада у очи заступљеност униформи које су задржале свој изворни модел, а само су се временом незнатно мењале. Реч је о униформама сивомаслинасте боје, која уведена прописом из 1908. године, остаје до данас обележје копнене војске. То се односи и на присуство коњичких гардијских униформи, чији се изглед установљен 1861. године у мањој мери мењао све до 1941. године.

firefoxЗбирка је богата и униформама установљеним прописом из 1946. године. Оне су инспирисане совјетским моделом, са карактеристичним тврдим еполетушкама, које 1953. године бивају истиснуте у складу са новом политичком преоријентацијом земље на раскидање са овим узорима, јачање Титове власти и идеје о самобитности југословенског социјализма. Знатан део збирке покривен је управо униформама из периода ЈА и ЈНА., Крој, облик и материјал одела установљени 1953 и 1955. године остали су готово непромењени све до данашњих дана, са јасном изменом у ознакама на шапки, дугмадима, рукавима и нараменицама блузе уведеним 1994. и 2007. године. Ове промене су биле саображене са императивом модерног ратовања и очувања српске традиције и националног идентита.

Осим предмета који одсликавају богату националну историју, од немалог значаја су и примерци униформи страних армија. Реч је о предметима Царске Русије и земаља Источног блока, као и предметима немачке, италијанске, америчке, француске и друге провенијенције. Велики број ових предмета су пристигли као плод међумузејске сарадње и добијени су разменом са другим музејима. Нарочит куриозитет су униформе и војне инсигније које потичу из Царске Русије, а припадали су некадашњем Руском одељењу који је постојао у Војном музеју између Првог и Другог светског рата.

Важан део збирке, представљају архивалије. Овде подразумевамо својеврсне документарне изворе, који у највећој мери покривају период од 1941 до 1945. године, а мањи број се односи на време после 1946. године, те на време Првог светског рата. Овом значајном изворном грађом обухваћени су плакати, леци, брошуре, билтени и легитимације, који речито одсликавају не само војно-политичке, него и културне и друштвене феномене у току поменутих ратова, а односе се како на НОВ и ПОЈ, тако и на припаднике Југословенске Војске у Отаџбини и Српске Државне Страже.

Збирку обрађује кустос Маријана Јовелић

[Turkmenbashi]

УМЕТНИЧКА ЗБИРКА

Уметничка збирка Војног музеја јединствена је по броју и вредности уметничких дела којима располаже. Заслуга за оснивање те збирке припада генералу Војиславу Вуковићу, који је на дужности управника Војног музеја био од 1934.до 1945.године, те Саветодавном и Уметничком одбору Војног музеја.

firefoxУметничка дела су у музеј стизала путем откупа, поклона или поруџбина. Министарство војске и морнарице Краљевине Југославије обезбедило је знатна материјална средства за откуп уметничких дела за Војни музеј, што је допринело да се за кратко време створи вредна колекција. Фонд уметничке збирке увећавао се и даровима које је Војни музеј добијао од установа и појединаца. Међу првим дародавцима били су уметници и њихови потомци.

Посебну драгоценост уметничке збирке представљају радови «ратних сликара 1912-18. Сакупљено је око 500 слика, скица и цртежа осамнаест ратних сликара сликара. Национални ентузијазам понео је у страхоте ратног вихора читаву једну генерацију ликовних уметника. На бројним српским ратиштима од Цера до Солуна, у периоду од пропасти да ослобођења, стварало је око четрдесет сликара који су били углавном ратници или добровољне болничарке. Сликари су били распоређени у ратне јединице, да би пратили живот на фронту и операције наше војске. У првим годинама рата, у своје мале блокове скицирају и своје прве ратне утиске. То су фигуре или ликови обичних војника, официра, рањеника, положаја, ратно оруџа, борба, смрт. То је драгоцена грађа о једном времену и његовим напорима и идеалима.

Поред брижљиво неговане документарне уметности, у четири трагичне ратне године, у изгнанству, у збегу, на острвима рана, мучеништва и лечења настала су и најзначајнија импресионистичка платна српске уметности. Међу ратним сликарима било је и оних који су стварали нашу модерну уметност: Надежда Петровић, Коста Миличевић, Михаило Миловановић. Тако је Први светски рат и поред свих тешких губитака које јој је нанео, обогатио српску уметност за знатан број ремек дела.

После Другог светског рата, Уметничка збирка Војног музеја увећана је за још један фонд ликовних дела. Реч је о радовима који су настали од 1941. до 1945. године. Откупом и поклонима стечена је ова колекција која садржи дела активних учесника НОР-а и уметника који су године рата провели у заробљеничким и концентрационим логорима. Фонд Уметничке збирке се и даље увечавао делима племенитих дародаваца Војног музеја. Међу послератним дародавцима морамо истаћи потомке генерала Војислава Вуковића и генерала Јеврема Дамјановића, који су, осим портрета својих угледних предака, Војном музеју поклонили и друге вредне музејске предмете.

Велику донацију Војном музеју учинила је Галерија Централног клуба Војске Југославије 1993.године. Том приликом Уметничка збирка увећана је за 391 вредно ликовно остварење, а реч је о делима савремене уматности, с темом Другог светског рата, или савременог војничког живота, а радови су наших великих уметника, између осталих: Мила Милуновића, Милана Коњовића, Милоша Бајића, Раденка Мишевића, Бошка Рисимовића и других. Сликар Милош Гвозденовић нам је поклонио 10 својих слика рађених по фотографијама које приказују Церску битку, а недавно је Министарство одбране Војном музеју уступило шест вредних слика.

У збирци се налазе радови најславнијих српских уметника као што су: Урош Кнежевић, Стеван Тодоровић, Урош Предић, Паја Јовановић, Коста Миличевић, Вељко Станојевић, Петар Лубарда, Мило Милуновић, Младен Србиновић; али ту су и радови уметника који су неправедно заборављени: руски сликар Всеволод Гуљевич, портретиста Никола Милојевић, сликар Мухаило Миловановић. Пружила нам се прилика да им укажемо дужну пажњу и представимо њихова дела, јер захваљујући њима наша уметност је обогаћена многим одличним радовима.

У оквиру Уметничке збирке Војног музеја налази се и изузетно вредна картографска збирка, која обухвата оригиналне географске и војно географске карте XVII, XVIII и XIX века, урађене углавном у старој графичкој техници бакрореза, а потом бојене ручно. Уз карте ту се налази и вредна колекција ведута старих градова. Одликује их високи уметнички квалитет, садржајна географска целовитост, тачност уцртаних података примерена времену у ком су настали и изузетна калиграфија и орнаментика.

Од оснивања (1878 ), па до данас Уметничка збирка је прошла све фазе развоја потребне за ту врсту установе. Данас Уметничка збирка Војног музеја поседује око три хиљаде радова и она су сасвим различита како по времену настанка тако и по својој ликовној вредности. У дугом раздобљу од XVII века, које потресају ратови и бурни историјски догађаји, стварало је више сликарских нараштаја различитих опредељења. Заступљена су дела водећих представника барока, романтизма, реализма, сецесије, импресионизма, поетског и колористичког реализма, експресионизма, све до појаве апстрактне уметности и нове фигурације. Заступљени су радови великих мајстора, али и сликара чији нешто скромнији рад никако не умањује њихову улогу. Напротив њихови радови представљају веома значајан податак о људима и догађајима из наше прошлости и богата су документација, жива непосредна, која нам дочарава ликове оних који су стварали нашу историју.

Збирку обрађује виши кустос Љубица Дабић

[Turkmenbashi]

ЗБИРКА ФОТОДОКУМЕНТАЦИЈЕ



Фонд фото–документације је највећа збирка у Војном музеју, која се састоји од материјала забележеног на стакленим фотографским плочама, панорамским негативима, негативима и фотографијама. Ради лакшег сналажења у обиљу материјала фото-документација је подељена на посебне фондове који обухватају различите временске периоде. Фонд раније ратне историје обухвата период од појаве првих фотографија у Србији и првих, путујућих фотографа па све до краја Првог светског рата. Овај, можда најзначајнији фонд, садржи веома важне фотографије које представљају културну баштину српског народа.

Многе фотографије из овог фонда су већ познате јавности јер се налазе, као илустрације, у готово свим историјским делима, уџбеницима, новинским чланцима и фељтонима који се баве овим периодом. Сачуване су многобројне фотографије српских династија Обреновића и Карађорђевића, као и многих познатих и важних личности, али и фотографије младих људи који ће се тек касније изборити за своје место у историји, постати познати и славни. Управо је такав случај са сликама младог, још голобрадог, питомца 32. класе Краљевске српске војне академије, Војислава Танкосића или младог поручника Живојина Мишића. Како су историју српског народа са почетка 20. века обележила велика ратна искушења, прво у ослободилачким ратовима, а касније и одбрана отаџбине у Првом светском рату, тако су и фотографије из овог периода углавном документарне слике људског страдања, патње али и борбе за опстанак. Правилно схваћен значај фотографије омогућио је да се кроз њихово објављивање у страној штампи значајно утиче на формирање јавног мњења. Српска војска је користила фотографије и као моћно средство за подизање морала властитим трупама, о чему нам најбоље сведочи допис Дунавске дивизије од 12. новембра 1917. године, који се заједно са једном фотографијом чува у збирци Војног музеја.

После 1918. године и краја Светског рата није престало интересовање за фотографију. Сада у мирнодопским условима бројни фотографи бележе разне важне догађаје који су окупирали пажњу јавности новонастале државе, и који су данас похрањени у фонду Прес бироа. Призори церемонија потписивања важних државних споразума као што су уговори о савезу Мала Антанта или Балканска Антанта смењују се са сликама свечаних дочека разних државних делегација, као што је била посета начелника генералштаба САД, генерала Дагласа Мек Артура, током септембра 1931. године. Ипак, далеко су бројније фотографије које приказују сасвима обичан живот једноставних људи и обичних војника. Пуковске славе, маневри, параде, гимнастичке вежбе као и вежбе на стрелишту јасно нам дочаравају свакодневне, мирнодопске задатке краљевске војске. Ратна збивања у новом Светском рату, патње, страдања, страх и бол опет су се нашли пред објективима бројних аматера и професионалних фотографа.

Свесни огромне моћи фотографије све стране у овом сукобу су се трудиле да забележе што више значајних момената и искористе их за своје потребе. На фотографијама је јасно забележена пропаст и капитулација краљевске војске и одвођење официра и војника у заробљеништво. На посматрача изузетно потресно делују призори немачке окупације и репресалија над становништвом као што су масовна стрељања у Шапцу, Краљеву и Крагујевцу, те вешања родољуба на стубове уличне расвете по централним београдским улицама. Покрети отпора што се јављају по читавој Србији, такође су имали своје фотографе који су верно бележили догађаје тих славних дана почетка устанка против окупатора, бројне борбе, патње и жртве све до коначне победе снага НОВ-а и предаје окупаторских јединица у Словенији маја 1945. године. Од свих фотографија које се чувају у фонду Другог светског рата, свакако су најупечатљивије оне које је сакупила Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача. Призори унакажених и измрцварених тела остављају тежак и мучан утисак на све који их, макар и летимично, погледају. Ове фотографије су изузетно значајне јер представљају готово једини начин на који данашњи посматрач може схватити праве страхоте рата, а да их при томе и сам не искуси.

Истраживачима су изузетно занимљиве и серије фотографија што су их снимили службени фотографи и фото репортери који су пратили разне непријатељске војске и јединице. Најобимнију такву серију чине снимци немачких репортера који овековечују поход немачке војске на СССР и по северној Африци. У фото- документацији постоји и изузетно обиман фонд чије фотографије прате послератни развој оружаних снага СФРЈ, али и слике настале у тешком времену грађанског рата, распада државе као и последњих ратних збивања. У оквиру овог фонда постоји посебна збирка фотографија и филмова на којима су забележене посете значајних личности и важних државних делегација. Наша установа је имала част да своју сталну поставку покаже британској краљици Елизабети (1970.г.) као и престолонаследнику британског престола принцу Чарлсу (1978.г.), председнику републике Француске Франсоа Митерану (1983), али и председнику владе Вијетнама Хо Ши Мину (1957) или кубанском револуционару, тада министру спољних послова Кубе Ернесту Че Гевари (1957). Фото архив Војног музеја се труди да одржи корак са наступањем нових, дигиталних технологија о чему најбоље сведочи започети посао дигитализације целокупног фонда што ће ово огромно културно благо нашег народа учинити много доступнијим свим заинтересованим истраживачима наше прошлости.

Збирку обрађује кустос Вук Обрадовић

[Turkmenbashi]

E sad, nakon ove prezentacije vojnog muzeja ostaje još samo da zavirimo u muzej

Deo muzejskog blaga, ovih nabrojanih zbirki možete videti u fotogalerijama na zvaničnom sajtu muzeja - Војни Музеј

A jedan deo muzejskog blaga ćemo prikazati ovde Ostavljam vam tridesetak fotki redovne postavke muzeja. Kada sam fotografisao radila se rekonstrukcija dela gde su bili izloženi eksponati iz perioda od Prvog svetskog rata pa zaključno sa periodom SFRJ, tako da će i čitaoci teme biti uskraćeni za taj period ali dobro, razlog više da se poseti muzej i vidi ostatak postavke.

Evo dela postavke:


Oružje starih slovena


Rimsko oružje


Špansko oružje


Turski oklop i štit


Pun oklop


Germansko oružje


Još jedan oklop...


Jatagani


Janjičarska odeća (uniforma)


Koplja & mačevi, helebarde...

[Turkmenbashi]

Uniforma turskog kapetana


Krajiška uniforma


Kubure


Bokeljska uniforma i oružje


Srpska ustanička zastava


Srpska ustanička zastava i uniforme


Uniforma srpskog generala


Uniforma srpskog pešadijskog oficira


Mitraljez Kraljevine Srbije


Ratne zastave Kraljevine Srbije


Bela zastava koju su Turci istakli prilikom predaje Jedrena

[Turkmenbashi]

Oružje iz Prvog svetskog rata


Lične stvari srpskih vojvoda


Lične stvari srpskih vojvoda


Šlem srpskog vojnika


Ratne zastave


Sablje


Ordenje

[Turkmenbashi]

I za kraj, ovi zadnji ratovi


Snajperske puške zaplenjene od OVK '98./'99.


Uniforma i naoružanje Vojske Jugoslavije


Kasetna bomba


Uniforma američkog vojnika uhvaćenog 1999. na jugoslovenskoj granici


Deo "nevidljivog" F 117 A


Uniforma OVK


Zaplenjeno hrvatsko naoružanje


Mačeta sa tragovima krvi

Toliko od mene, za sada Ostala je još spoljašnja postavka plus ono što sam već naveo da nemam.